"Život u tesnim cipelama" na Sterijinom pozorju

Beogradski Zvezdara teatar danas će na 56. Sterijinom pozorju u Novom Sadu izvesti poslednju predstavu u takmičarskom programu festivala, "Život u tesnim cipelama" po tekstu Dušana Kovačevića, koji je i reditelj.

Posle šest do sada izvedenih predstava u selekciji nacionalne drame i pozorišta, koje je za ovaj festival odabrala selektorka i umetnička direktorka Sterijinog pozorja Ksenija Radulović, publika će biti u prilici da vidi novosadsku premijeru komada koji obrađuje savremene lokalno-globalne teme, štrajk glađu radnika i pošast rijaliti programa.

Proslavljeni dramski pisac, scenarista i reditelj, akademik Kovačević je, ranije u najavi tog dramskog dela izjavio da je ono "omaž današnjem vremenu sa svim pričama i problemima koji nas tište, gde se osećamo kao da šetamo u izuzetno tesnim cipelama", izražavajući nadu da ćemo se tog osećanja u dogledno vreme osloboditi i početi da "hodamo normalno".

Predstava "Život u tesnim cipelama" biće izvedena u Pozorišnoj dvorani Poslovnog centra NIS-a u 21 sat.

U okviru Međunarodnog programa Sterijinog pozorja "Krugovi", u Srpskom narodnom pozorištu na sceni "Pera Dobrinović" u 19 sati nastupiće Vroclavski teatar iz Poljske s predstavom "Transfer" u režiji Jana Klate.

Sterijino pozorje biće završeno u petak, tradicionalnim uručivanjem Sterijinih nagrada i predstavom u čast nagrađenih.


Izvor: RTV

"Kukavičluk" najbolji na Sterijinom pozorju

Najbolja predstava 56. Sterijinog pozorja u Novom Sadu je “Kukavičluk”, autorski projekat Olivera Frljića, a u izvođenju subotičkog Narodnog pozorišta, saopštio je festivalski žiri, kojim je predsedavao reditelj i dramski pisac Goran Marković.



Frljiću je pripala i nagrada za najbolju režiju iste predstave.

Ove godine je odlučeno da na festivalu ne bude dodeljena Sterijina nagrada za tekst savremene drame.

Sterijinu nagradu za glumačko ostvarenje dobili su Branka Petrić za ulogu u predstavi “Rođeni u YU”, Arpad Mesaroš za ulogu u “Kišinjevskoj ruži”, Anita Mančić za uloge u predstavama “Rođeni u YU” i “Pazarni dan” i Nada Šargin za ulogu u predstavi “Metamorfoze”.

Za scenografiju, u “Metamorfozama” Jugoslovenskog dramskog pozorišta, nagrađen je NUMEN dok je Sterijinu nagradu za kostimografsko ostvarenje dobila Maja Mirković za predstavu “Pazarni dan” Ateljea 212.

Sterijina nagrada za originalnu scensku muziku pripala je Silardu Mezeiju za predstavu “Kišinjevska ruža” subotičkog Pozorišta “Deže Kostolanji” dok je to priznanje za scenski pokret dobila Dalija Aćin za “Metamorfoze”.

Specijalna Sterijina nagrada dodeljena je Andrašu Urbanu za ukupan autorski projekat “Kišinjevska ruža”, rađenog prema tekstu Ota Tolnaija.

U okviru ostalih festivalskih priznanja, Sterijinu nagradu Okruglog stola kritike 56. Pozorja za najbolju predstavu dobila je predstava “Kukavičluk”.

Sterijine nagrade biće svečano uručene večeras u Srpskom narodnom pozorištu, na sceni “Jovan Đorđević”, gde će potom u čast nagrađenih biti izvedena predstava “Glorija” , Pozorišta na Terazijama i Budva grad teatra.

Na 56. Sterijinom pozorju je, od 26. maja do 3. juna, izvedeno sedam predstava u selekciji nacionalne drame i pozorišta, dve u Međunarodnom programu “Krugovi” i nekoliko van konkurencije i na Pozorju mladih, a festival je obilovao i bogatim pratećim manifestacijama.


Izvor: Mondo

Šilds i Vilijams dodeljuju „Toni“

Glumica Bruk Šilds i njen kolega Robin Vilijams uvršteni su u listu voditelja predstojeće dodele američkih pozorišnih nagrada „Toni“, koja se 12. juna održava u Njujorku.

Među ranije najavljenim voditeljima 65. dodele su i Ketrin Zita-Džouns, Kris Rok, Vupi Goldberg, Semjuel L. Džekson, Al Paćino i Danijel Redklif. Domaćin svečanosti biće Nil Patrik Haris.

Najviše nominacija za ove prestižne pozorišne nagrade dobio je pozorišni komad „Knjiga Mormona“ Treja Parkera i Meta Stouna, koji će se nadmetati u četrnaest kategorija. To je samo jedna nominacija manje, od rekordnih petnaest koliko su imali komadi „Producenti“ iz 2001. i „Bili Eliot“ iz 2009. godine.

„Knjiga Mormona“ već je osvojila brojna priznanja, među kojima je i nagrada za najbolji mjuzikl njujorškog kruga pozorišnih kritičara.


Izvor: B92

Sutra dodela Tony nagrada

'Knjiga Mormona", satirični šou o Mormonima od tvoraca TV serije ''South park" glavni je favorit za pozorišne nagrade Toni koje će biti dodeljene 12. juna u Beacon pozorištu u Njujorku.



Nagrade Toni, koje se dodeljuju najboljim mjuziklima i predstavama na Brodveju biće uživo prenošene, a domaćin dodele biće glumac Nil Patrik Haris, zvezda TV komedije ''Kako sam upoznao vašu majku".

Ove godine se očekuje manje holivudskih dobitnika u odnosu na prošlu, iako su među nominovanima Frensis Mekdormand za ''Dobre ljude" i Al Paćino za ulogu Šajloka u ''Mletačkom trgovcu".

''Knjiga Mormona" ima rekordnih 14 nominacija, potom slede ''Skotsboro momci" sa 12 nominacija - mjuzikl o devetorici crnaca koji su nepravedno optuženi da su napali dve belkinje u vozu u Alabami.

Mjuzikl ''Sve može" ima devet nominacija, a ''Kako uspeti u poslu bez muke" dobio je osam nominacija iako njegova zvezda Denijel Redklif, poznat po ulozi Harija Potera u istoimenom serijalu, nije nominovan.

Očekuje se da će ''Knjiga Mormona" tvoraca serije ''South park" Meta Stona i Treja Parkera osvojiti nagrade u svim važnim kategorijama. Predstava cilja da potuče rekord ''Producenata" Mela Bruksa koji je 2001. godine dobio 12 Tonija.


Izvor: B92

Srbija i Hrvatska gosti pozorišnog festivala u Kelnu

U Kelnu je večeras otvoren pozorišni festival - ''Festival teaterscene Evropa'', čiji su gosti ove godine Srbija i Hrvatska.

Pokrovitelji festivala su srpski predsednik Boris Tadić, hrvatski  Ivo Josipović i šef nemačke države Kristijan Vulf.

Nemačka publika će narednih nedelju dana moći da vidi 13 pozorišnih produkcija koje će izvesti 12 ansambala iz Nemačke, Srbije i Hrvatske, što je, kažu organizatori, jedinstvena prilika da se za to vreme stvori utisak o aktuelnim pozorišnim događajima u, kako se navodi, tri evropske zemlje.

Ambasador Srbije u Berlinu Ivo Visković rekao je prilikom otvaranja da pre više godina nemačko-srpsko-hrvatski festival ne bi bio moguć zbog toga što su rane iz 90-ih godina bile sveže, a da je sada, zahvaljujući jasnoj politici pomirenja koju vode predsednik Srbije Tadić i Hrvatske Josipović, ovo najnormalnija stvar.

Konzul Hrvatske u Diseldorfu Kristijan Tušek je govorio o Hrvatskoj koja je pred vratima EU i njenoj nameri da podrži sve zemlje u regionu na evropskom putu. Spektar predstava nemačko-srpsko-hrvatskog festivala se ove godine kreće od plesa, preko ''performansa umetnosti'' do postdokumentarnog pozorišta, uz mnogobrojne ''radionice'' i ''okrugle stolove'' gde će publika i umetnici imati priliku da razmenjuju svoje utiske i doživljaje o viđenom i doživlljenom i zajednički analiziraju pitanje evropske pozorišne mreže.

''Stubiobinekeln'', gde se održava ovaj festival, najstarije je univerzitetsko pozorište Nemačke, koje postoji od 1920. godine.

Univerzitet u Kelnu je pre više od 30 godina ''Studiobinekeln'' podigao na nivo centralne ustanove, koju potpomaže i održava kao samostalni, otvoreni i kulturni centar Univerziteta.

Izvor: Studio B

Borisu Liješeviću nagrada "Ljubomir Muci Draškić"

Reditelj Boris Liješević ovogodišnji je dobitnik nagrade za režiju "Ljubomir Muci Draškić" za režiju predstava "Čekaonica" i "Elijahova stolica", saopštio je Atelje 212.

Žiri, u sastavu: Svetlana Bojković, Petar Kralj i Nada Šargin, jednoglasno je odlučio da nagradu "Ljubomir Muci Draškić" dodeli Liješeviću za režiju predstava "Čekaonica", u produkciji Ateljea 212, i "Elijahova stolica" Jugoslovenskog dramskog pozorišta.

Nagrada će laureatu biti svečano uručena u ponedeljak, 20. juna, u Ateljeu 212.

Nagrada za režiju "Ljubomir Muci Draškić" dodeljuje se od 2005. godine za predstave nastale na beogradskim scenama u znak sećanja na velikog reditelja i dugogodišnjeg upravnika Ateljea 212.

Ono što ovu nagradu izdvaja od drugih je to što o njoj odlučuje žiri sastavljen isključivo od glumaca.

Nagrada se sastoji od Plakete sa likom Draškića - rad vajara Zvonka Novakovića, unikatne diplome - rad slikara i scenografa Geroslava Zarića i novčanog iznosa, a dodeljuje se svake druge godine, na rođendan pokojnog reditelja.


Izvor: Glas Javnosti

Liješeviću uručen "Muci Draškić"

Reditelju Borisu Liješeviću danas je u Ateljeu 212 uručena nagrada za režiju "Ljubomir Muci Draškić" za predstave "Čekaonica" Ateljea 212 i "Elijahova stolica" Jugoslovenskog dramskog pozorišta.



Dramska umetnica Svetlana Bojković, predsednica žirija, u čijem sastavu su bili i glumci Petar Kralj i Nada Šargin, izjavila je da je nagrada "izuzetno zaslužena" i da su obe predstave odlično primljene od publike i kritike.

"Presudno je bilo što se Liješević, kao mlad reditelj, izražava, pre svega, kroz glumce, njegova režija nije nametljiva, već kroz saradnju sa glumcima i njihove glumačke priče otkriva istinu koja se prenosi na publiku", objasnila je Bojkovićeva i dodala da nagrada ima podnaslov "Glumci svom reditelju".

U obrazloženju žirija navedeno je da su u selekciji bile predstave domaćih reditelja koje su na beogradskim scenama stvarane tokom poslednje dve sezone - 2009/2010 i 2010/2011 i da je odluka doneta jednoglasno.

Žiri je ocenio da je Liješević "uneo svežinu u rediteljski postupak, jednostavnim, minimalnim, gotovo neprimetnim, ali duboko promišljenim scenskim rešenjima, koja govore mnogo i imaju jaku simboliku za unutrašnji život likova.

"Dok gledate ove dve predstave osećate ljubav prema teatru i istinsku umetničku strast lišenu agresivne ambicije, nametljivosti, dokazivanja i samodopadljivosti. Liješević stavlja glumca u prvi plan, osluškuje i kroz njegovu ličnost, umetničku snagu i kroz njegov svet izražava svoje stavove, ideje i poruke publici", navedeno je u obrazloženju.

Glumica Renata Ulmanski, koja je igrala u predstavama i Draškića i Liješevića, primetila je da dvojicu reditelja povezuje "čovečnost i ljudskost".

"Za njih glumac nije samo izvođač, svako od nas je bio poseban i voljen, a njihova ljubav je bila iskra koja je iz glumca mogla da izvuče ono što nismo znali da možemo i umemo", ispričala je Ulmanski.

Citirajući Duška Radovića da "ko ume da voli, ne bi trebalo ništa drugo da radi", Ulmanski je poručila laureatu i da režira.

Liješević se osvrnuo na svoj rad u Ateljeu 212, gde je Draškić godinama bio upravnik, i kazao da je Muci uvek prisutan na probama, kroz priče i asocijacije glumaca, jer je "sa lakoćom rešavao teške probleme i umeo da preobrati sudbinu predstave".

"Osećao sam se kao da sam u kući u kojoj ne mogu da se izgubim, jer je Muci izgradio, otkrio sve njene skrivene puteve i svoje znanje podelio sa svima", rekao je reditelj.

Liješević je ispričao da je njegov (pokojni) otac rođen na današnji dan, kao i Draškić, i da je zbog toga sigurno kroz svog oca delom upoznao i reditelja.


Izvor: B92

''Maratonci” na festivalu u Opatiji

Pozorište na Terazijama najavilo je da će sa mjuziklom ''Maratonci trče počasni krug'' u režiji Kokana Mladenovića učestvovati na festivalu u Opatiji.

''Opatija musical festival'', koji se održava od 12. do 15. jula, jedini je festival u regionu posvećem muzičkim predstavama i prvi put se održava ove godine.

Osim Pozorišta na Terazijama, na festivalu će učestvovati i Kazalište komedija iz Zagreba sa predstavom ''Skidajte se do kraja'', Gradsko pozorište Brno iz Češke sa predstavom ''Priča sa zapadne strane" (West side story), kao i nezavisni projekat-mjuzikl ''Futluz" (Footloose).

Mjuzikl ''Maratonci trče počasni krug'', po tekstu Dušana Kovačevića premijerno je izveden u maju 2008. godine, a Pozorište na Terazijama je sa ovom predstavom gostovalo na mnogobrojnim festivalima. Na ''Danima komedije'' u Jagodini 2009. godine ovom mjuziklu je dodeljeno 10 nagrada.

Iz tog beogradskog pozorišta je takođe saopšteno da će njihova muzička drama "Grk Zorba", prema motivima romana Nikosa Kazancakisa, biti premijerno prikazana 29. jula na festivalu Budva grad teatar.

Kako je saopšteno na konferenciji za novinare ''Grk Zobra" u režiji Mihaila Vukobratovića u oktobru će otvoriti i pozorišnu sezonu 2011/12 Pozorišta na Terazijama.

''Tragali smo za mediteranskom temom, koja i nas dotiče. Ovo je ozbiljna tema o dvojstvu jedne ličnosti'', rekao je upravnik Pozorišta na Terazijama i reditelj predstave Mihailo Vukobratović.

Vukobratović je još naveo da nisu želeli da se bave brodvejskim mjuziklom, već da je ideja bila da se napravi ''muzička drama, koja je malo više pomerena ka formi drame''.

''Želeli smo da napravimo balkanski mjuzikl po dramskom sadržaju, po mentalitetu i po emociji'', objasnio je Vukobratović.

Dramaturg Predrag Perišić je rekao kako je želeo da sačuva osnovnu i narativnu misao Kazancakisa.

''Ovde se radi o jednom specifičnom žanru, jer je to muzička drama, ja sam nastojao da osnovne ideje Kazancakisa sačuvam'', rekao je Perišić.

Perišić je još dodao kako je ovo priča o dva junaka i parabola o prijateljstvu, gde dva prijatelja doživljavaju niz poraza ''ali iz tih poraza oni izlaze jači zahvaljujući tom prijateljskom odnosu''.

Uloge u predstavi ''Grk Zorba'' tumače Desimir Stanojević, Slobodan Stefanović, Ljiljana Stjepanović, Jelena Jovičić, Vladan Savić. Danijel Korša, Milan Antonić. Vesna Paštrović i Marina Aleksić.

Aranžer i dirigent je Vojkan Borisavljević, koreograf je Snežana Zablaćanski, a scenograf mlada Magdalena Vlajić.

U predstavi, koja je rađena u koprodukciji sa Budva grad teatrom, učestvuje i orkestar Pozorišta na Terazijama.


Izvor: B92

“Gospoda Glembajevi“ u Tivtu

Predstava Ateljea 212 “Gospoda Glembajevi“ će učestvovati na 6. Festivalu Mediteranskog teatra "Purgatorije 2011" u organizaciji Centra za kulturu Tivat, u takmičarskoj selekciji po izboru beogradske rediteljke Tatjane Mandić Rigonat, saopšteno je iz Ateljea 212.



Predstava „Gospoda Glembajevi“, koja je od svog premijernog izvođenja početkom februara proglašena jednim od najznačajnijih pozorišnih događaja u regionu ove sezone, po čuvenoj drami iz Krležine trilogije o Glembajevima, a u režiji Jagoša Markovića, jednog od najistaknutijih reditelja srednje generacije, već je uspešno izvedena u Mostaru na „Mostarskom proleću“, u Kopru i na 18. Međunarodnom festivalu malih scena u Rijeci, gde je osvojila čak četiri nagrade (tri nagrade za glumu i nagradu za najbolju scenografiju).

U ovom komadu o propasti bogate građanske porodice koja je svoju moć i svoje bogatstvo zasnovala na prevarama, zločinima i na pljački igraju: Boris Cavazza, Anica Dobra, Nikola Ristanovski, Jelena Đokić, Vlastimir Đuza Stojiljković, Branislav Trifunmović, Tanasije Uzunović, Svetozar Cvetković, Mladen Sovilj, Stefan Trikoš, Aleksandar Đurđić.

Zbog velikog interesovanja predstava će se igrati dva puta, u sredu 29. i četvrtak 30. juna od 21 sat i 30 minuta u Velikoj sali Centra za kulturu Tivat.


Izvor: B92

BITEF od 13. do 24. septembra

Beogradski internacionalni teatarski festival Bitef biće održan od 13. do 24. septembra pod sloganom „Nove pozorišne tendencije na usijanom limenom krovu“.



Jedna od glavnih novina u ovogodišnjoj festivalskoj selekciji jeste celina „Region u fokusu“ kao deo glavnog takmičarskog programa, rečeno je na jučerašnjoj konferenciji za novinare, na kojoj su govorili koselektori Anja Suša, Jovan Ćirilov, zatim Jelena Kajgo, direktor Bitef teatra i drugi.

Prema rečima Anje Suše, namera ovogodišnjeg Bitefa je da, pored toga što publici predstavlja ono što je relevantno na međunarodnoj pozorišnoj sceni, postane platforma za prezentaciju savremenih regionalnih pozorišnih praksi.

Jovan Ćirilov je dodao da ono što je nekada bio „Shou case“ sada pod imenom „Region u fokusu“ postaje „organski deo glavnog programa“, što otvara niz mogućnosti i za buduće festivale.
 
Prema njegovim rečima, moto 45. Bitefa glasi „Nove pozorišne tendencije na usijanom limenom krovu“, što sugeriše da će ovogodišnji festival obeležiti vruće teme, počev od predstava koje se bukvalno bave vatrom, pa do metaforičnih značenja, odnosno čitanja.
 
Ovogodišnji program obuhvata 15 predstava iz devet zemalja, a festival otvara predstava „Prometej Pejzaž II“ po konceptu i u režiji Jan Fabra (Belgija).
 
U pozorišne adute ovogodišnjeg festivala znalci ubrajaju i predstavu „I apologize“ (Izvinjavam se) mlade pariske rediteljke Žizel Vjen, komad „Za Moskvu, za Moskvu“ nemačkog reditelja Franka Kastrofa (inspirisan dramom „Tri sestre“ i pripovedačkom prozom „Seljaci“ Antona Čehova), „Krici o šaputanju“ Andreja Šerbana, te „Krenuo sam ka kući, ali nisam ušao“ Hajnera Gebelsa.


Izvor: Blic