Užičko pozorište izvodi predstavu "Ines de Kastro"

Premijera pozorišne predstave "Ines de Kastro" o životu ljubavnice portugalskog kraljevića iz 14. veka biće izvedena u užičkom Narodnom pozorištu večeras.

Lik Ines de Kastro zasnovan je na istorijskoj ličnosti Ines Peres de Kastro iz 14. veka, posthumno priznatoj supruzi portugalskog kralja Pedra I, koju je pogubio njegov otac Alonso IV... Izreka "Prekasno je, Ines je mrtva" deo je tradicije naroda Portugala. Autor predstave je Dž Kliford, a reditelj Nemanja Ranković.

U predstavi igraju Ivana Pavićević Lazić (Ines de Katro), Vahidin Prelić (Princ Pedro), Bojana Zečević (Blanka), Divna Marić (Dadilja, Stara žena), Slobodan Ljubičić (Kralj) i Nemanja Jovanović (Pačeko). "Da li ljubav u današnjem svetu postoji", pitanje je koje u predstavi "Ines de Kastro" postavlja reditelj i umetnički direktor Narodnog pozorišta u Užicu Nemanja Ranković.
Glumac i asistent reditelja Slobodan Ljubičić smatra da je "Ines de Kastro" predstava koja će pokazati jačinu užičkog pozorišta. Džo Kliford je 1989. napisala pozorišnu adaptaciju drame Antonia Fereira (1528-69) "Ines de Kastro" po narudzbini Iana Brauna, tadašnjeg umetničkog direktora edinburškog pozorišta "Traverse".


Izvor: Glas Javnosti

Premijera "Zojkinog stana" sutra u SNP-u

Dramska predstava "Zojkin stan" po tekstu Mihaila Bulgakova, koja će sutra premijerno biti izvedena u Srpskom narodnom pozorištu (SNP) u Novom Sadu, biće 40. rediteljska postavka Dejana Mijača u najstarijem domaćem profesionalnom teatru, koji ove godine proslavlja vek i po postojanja.

Režijom tog značajnog dela svetske dramske literature biće obeleženo i 50 godina od Mijačevog rediteljkog debija na sceni SNP-a, istakao je upravnik tog pozorišta Aleksandar Milosavljević na konferenciji za novinare, naglasivši da su u tom teatru ponosni na sve te jubileje.

Napominjući da su dugo trajali razgovori sa Mijačem o izboru komada koji bi on režirao u godini jubileja SNP-a i koji bi okupio veliku glumačku ekipu, Milosavljević je rekao da je odabrana ta Bulgakovljeva tranzicijska priča, koja u rediteljevom viđenju predstavlja određeni pogled na pozorište u ovo naše vreme.

"Zojkin stan" je satirični komad o propadanju ruskog plemstva, odnosno čitavog jednog društvenog sistema i uzdizanju nove, komunističke klase u periodu posle Oktobarske revolucije, sa svom surovošću te tranzicije koja na određen način preslikava i na savremene prilike.

Mijač nije želeo da podrobnije objašnjava suštinu svoje postavke te drame koja, kako je ranije rekao, može da ima podnaslov "Zojkin san", ali je napomenuo da, osim umetničkih razloga za rad na tom delu postoje svakako i objektivne okolnosti.

"Kod nas je još uvek pravo čudo da se predstava uopšte i pojavi", rekao je čuveni reditelj i naglasio da je, odlučivši da radi na tom komadu, "znao gde dolazi, s kim treba da radi i kome treba ta predstava".

Za nosioce glavnih uloga u predstavi odabrao je Jasnu Đuričić i Borisa Isakovića, koji su glumački bračni par a u isto vreme i prvaci drame, što je, kako je napomenuo Mijač, s jedne strane prilična sreća za reditelja a s druge đavolski teško u stvaranju predstave.

Jasna Đuričić, u ulozi Zoje Denisovne, istakla je da je igra ulogu jedne plemenite žene koja ima svoj san iz kojeg ne isključuje i druge ljude, dodajući da je "Zojkin stan" tranzicijska priča onog ali i ovog vremena, "komad s jedne strane mračan, a s druge duhovit", kao što je često i u životu.

Isaković je iz tog komada izdvojio problem laži, napominjući da su "svi primorani da lažu u borbi za svoj opstanak" i dodao da se boji da je svojim viđenjem tog Bulgakovljevog dela reditelj "anticipirao neko buduće vreme".

Muziku za predstavu napisao je Boris Kovač, kome je ovo prva saradnja sa Mijačem, scenograf je Jasmina Holbus, kostimograf Marina Sremac a dramaturzi Branko Dimitrijević i Svetislav Jovanov.

Koreografiju je uradila Ista Stepanov Pavlović, scenski pokret Deneš Debrei, a u brojnoj glumačkoj ekipi su i Jovana Mišković, Igor Pavlović, Nenad Pećinar, Novak Bilbija, Gordana Kamenarović, Draginja Voganjac, Marija Medenica i drugi.

Premijera "Zojkinog stana" je na sceni "Pera Dobrinović" u 19:30 sati a reprize predstave su 21. i 26. aprila.

Izvor: RTV

"Misis Tolstoj" uskoro pred Beograđanima

Predstava „Misis Tolstoj“ priprema se na sceni Narodnog pozorišta. Drama Kokovkina zasnovana na dokumentarnim i istorijskim podacima.

Ja sam se, sada kao stara bezuba budala, zaljubio - pisao je tetki Aleksandri 1862. godine slavni ruski pisac Lav Nikolajevič Tolstoj. „Stara bezuba budala“ imala je samo trideset četiri godine, devojka sedamnaest i zvala se Sofija Andrejevna Bers. Njena majka bila je piščeva drugarica iz detinjstva, a otac lekar. Prvu deceniju bračni par Tolstoj proveo je u velikoj nežnosti i ljubavi, što se odrazilo i na njegov plodan književni rad. Sofija je rodila prvo od trinaestoro dece, a njihov sin Ilja posvedočio je da je uprkos velikoj porodici stigla da ocu sedam puta prepiše „Rat i mir“! Ipak, poslednje godine piščevog života obeležilo je udaljavanje i nerazumevanje...

Danas, stoleće nakon smrti gorostasa iz Jasne Poljane, svet se sve više interesuje za ženu koja ga je pratila iz duboke senke. Pre dve godine urađena je ekranizacija dela američkog pisca Džeja Parinija „Poslednja stanica“, na osnovu koje je nastao istoimeni film Majkla Hofmana sa Helen Miren i Kristoferom Plamerom u glavnim ulogama. To je priča o piščevim poslednjim danima iz 1910. godine, kada je zbog pritisaka nekih njegovih sledbenika, supruga trebalo da ostane bez autorskih prava na njegova dela, a samim tim i znatnih prihoda.

Uskoro će se i pred beogradskom publikom naći „Misis Tolstoj“, ali u pozorišnoj verziji: komad Sergija Kokovkina (prevod Novice Antića) za scenu Narodnog pozorišta priprema Radoslav Milenković. Najavljena je kao „drama sa elementima komedije“ i bavi se poslednjim sukobom velikog književnika i njegove žene...

Čini se da je o Tolstojevima sve već rečeno i napisano, ipak, šta je to što vek kasnije intrigira i inspiriše svetsku kulturnu javnost da se bavi sudbinom ruskog velikana, ali i njegove supruge Sofije?

- Otkrivaju se nove činjenice iz Tolstojevog bogatog i kontroverznog života: od pitanja vere, književnosti, filozofskih pogleda do porodičnih stvari - kaže Novica Antić, prevodilac Kokovkinove drame koja će biti izvedena u Narodnom pozorištu. - Sofija je imala značajnu ulogu u njegovom životu ne samo kao supruga i majka već i saradnik. Drama Kokovkina (koji je, inače, veoma poznati filmski scenarista) zasnovana je na dokumentarnim i istorijskim podacima. Tolstoj je bio legenda i mit. Kao sve legende i mitove u SSSR, pa i u Rusiji - dugo ga nije bilo poželjno rušiti. Niko ne može osporiti njegov izuzetan dar, ali se pojavljuju i nove činjenice. U pozadini tog genija, čitav život u njegovoj seni, bila je Sofija. Nesrećna žena koja je mnogo uradila za ono što je on bio, a s druge strane imala je svoj bogat unutrašnji svet koji je morala da sputava i koriguje kao „senka genija“. Komad „Misis Tolstoj“ je i priča o muško - ženskim odnosima“ . Jer, iza svakog uspešnog muškarca obično stoji jedna nesrećna žena...

Obostrana ljubomora

Što je Tolstoj više postajao svetac u očima okoline, sve je lošiji odnos imao sa ženom. Želeo je da svoje bogatstvo razdeli, ona mu to nije dopuštala, pa je nastao kompromis - Sofija je zadržala prava na njegova dela pre 1881. godine. Savremenici su bili svedoci obostrane ljubomore supružnika, koji su se vremenom sve više udaljavali. Pri kraju života napustio je kuću i ženu. Od posledica upale pluća, njegov burni život ugasio se 1910. godine na maloj seoskoj železničkoj stanici Astapovo...


Izvor: Novosti

"Miroslav" u Kulturnom centru

Premijerom predstave "Miroslav", po tekstu Slavomira Mrožeka u režiji Borisa Isakovića, u nedelju će u nedavno obnovljenoj zgradi Kulturnog centra (KC) Novog Sada biti otvorena nova pozorišna scena u gradu koja ima oko 160 mesta, najavili su danas akteri te predstave.

Ističući da tim savremeno opremljenim prostorom novosadski glumci i publika dobijaju još jednu scenu za izvođenje predstava, na kojoj će moći da budu ostvarene i ozbiljnije pozorišne produkcije, Isaković je na konferenciji za novinare istakao da bi to mogao da bude korak ka otvaranju novog pozorišta u gradu.

Grupa novosadskih glumaca je, na ideju Jugoslava Krajnova, počela taj projekat sa KC odlučivši da na početku postavi tu, produkcijski manje zahtevnu, predstavu rađenu prema jednočinki slavnog poljskog pisca, koja u originalu ima naziv "Karol".

Isaković je napomenuo da je predstavu preimenovao u "Miroslav", nadajući se da time dodatno podržava metaforu i univerzalnost tog dela jer, kako je rekao, Miroslav ili čovek koji Slavi Mir "je i danas itekako ugrožen", što znači da je Mrožekov tekst, rađen pre pola veka, univerzalan i vrlo aktuelan.

"U našem komadu su najčešće upotrebljavane reči - pucati i ubijati, a te termine slušamo svaki dan posredstvom medija", rekao je Krajnov napominjući da u tom ubijanju ne retko stradaju deca i drugi nevini ljudi i da je uvek neko kolateralna šteta u ostvarivanju nekih "viših ciljeva".

"Pucati u čoveka je ubijati i to je nešto što je suprotstavljeno u ovom komadu", istakao je Krajnov naglasivši da se u savremenom društvu, nažalost, sve više napuštaju moralne vrednosti i dolaze do izražaja one najgore stvari kod čoveka, protiv čega se moramo boriti.

Uz njega u predstavi igraju još i Novak Bilbija i student završne godine glume na novosadskoj Akademiji umetnosti Filip Đurić.

Premijera predstave na novoj pozorišnoj sceni Kulturnog centra je 8. maja u 20 sati a reprize su 15, 16. i 24. maja.


Izvor: RTV

“Zoološka priča” 14 . maja u Bitefu

Na pozorišnoj sceni Bitef Teatra 14. maja u 20.00 sati biće odigrana predstava "Zoološka priča" po tekstu Edvarda Olbija u režiji Filipa Grinvalda, Narodonog pozorišta Republike Srpske iz Banja Luke.



"Zoološka priča" je priča o čoveku naviknutom na samoću koji započinje razgovor sa drugim čovekom na klupi u Central parku u Njujorku i na kraju ga primorava da učestvuje u činu nasilja. Kombinujući realistično i elemente apsurda, Olbi je napisao kratak ali slojevit komad koji se bavi problemima ljudske izolacije, usamljenosti, klasne diferenciranosti i opasnošću od rezigniranosti unutar američkog društva. On se fokusira na potrebe ljudi da prihvate i razumeju međusobne razlike. "Zoološka priča" postala je omiljena na univerzitetima, u malim pozorištima i nastavila da šokira i duboko deluje na publiku“, piše u najavi predstave.

Krajem marta i početkom aprila predstava "Zoološka priča" je odigrana u Kruševcu, Vršcu, Kikindi, Apatinu, Kuli, Somboru, Novom Sadu, a učestvovaće u takmičarskom delu i otvoriti Teatarfest u Sarajevu.

U predstavi igraju Andrija Daničić i Vladimir Nićiforović koji su diplomirali glumu ovom predstavom na Akademiji umjetnosti u Banjaluci u klasi prof. dr Vladimira Jevtovića i prof. Boška Dimitrijevića.


Izvor: B92

Crnogorsko narodno pozorište u Beogradu posle devet godina

Nakon devetogodišnje pauze, Crnogorsko narodno pozorište gostovaće u Narodnom pozorištu u Beogradu 18. i 19. maja i tom prilikom izvesti predstave "Don Žuan" Žana Molijera i "Na letovanju" Makisma Gorkog.

- Dve predstave koje će publika imati prilike da vidi u Beogradu odražavaju na najbolji način aktuelni repertoar. To su predstave koje izražavaju osobenu poetiku autorskog tima, kao i otvorenost našeg teatra kojim će biti predstavljen i Međunarodni festival “Kotor art” - istakao je Janko Ljumović,direktor Crnogorskog narodnog pozorišta.

Radmila Vojvodić, rediteljka predstave " Na letovanju" dodala je da ta predstava oslikava prelomno vreme i vreme velikih društvenih transformacija

- Zanimljivo u predstavi 'Na letovanju' Maksima Gorkog u mojoj adaptaciji i režiji je to da je ona nastala na Festivalu Kotor art kao ambijentalna predstava u zanimljivom i produktivnom prostoru u Kotoru i da je njena transformacija na sceni bila ponovno rodjenje, odnosno nova premijera - rekla je Vojvodić.

Rediteljka predstave “Don Žuan”, Ana Vukotić istakla je da  njena adaptacija predstavlja pokušaj savremenog čitanja Molijera.

Na Velikoj sceni Narodnog pozorišta u Beogradu 18. maja biće izvedena predstava "Na letovanju", a komad “ Don Žuan” biće izveden 19. maja na sceni “Raša Plaović”.


Izvor: Blic

Dve nove predstave u SNP-u

U Drami Srpskog narodnog pozorišta u pripremi su dve nove drame, koje bi trebalo da budu prvi put izvedene sredinom idućeg meseca, saopšteno je danas u tom najstarijem srpskom teatru.

Premijera komada "Rodoljupci" Jovana Sterije Popovića održće se 10. juna na sceni "Pera Dobrinović", a režiju, scenografiju, kostimografiju i scenski pokret preuzela je na sebe Sonja Vuksanović. U predstavi igraju Nebojša Savić, Draginja Voganjac, Jovana Mišković, Milorad Kapor i drugi.

"Urnebesnu tragediju" Dušana Kovačevića režira Maja Grgić, a premijera će se održati 18. juna na istoj sceni. Glavne uloge tumače Miodrag Petrović, Aleksandra I. Pleskonjić, Dušan Jakišić, Tijana Maksimović i Mirjana Gardinovački.


Izvor: B92

"Trst" u Ateljeu 212

Predstava "Trst", po tekstu Miloša Radovića i u režiji Alise Stojanović, biće premijerno izvedena 17. maja na Velikoj sceni Ateljea 212, na otvaranju drugog festivala "Mucijevi dani".



Komad predstavlja istinitu ispovest o gradu u koji su Jugosloveni nekad rado odlazili u kupovinu, i prikazuje 10 likova različite dobi koji dolaze da se oproste od grada koji je za njih bio simbol vere u budućnost.

Radović je objasnio da u vremenu i zemlji u kojoj živimo ima malo lepih uspomena i da se onda dešava da male stvari pretvorimo u mit, što je slučaj sa Trstom, crvenim pasošem, osamdesetim godinama.

"Za mene je Trst bio mala srećna porodica u Fići, koja sedam sati putuje, strahuje na granici da li će preneti 100.000 lira, uđe u 'svet' na pet do šest sati i vrati se u istu zajednicu", rekao je on.

"Godine su prolazile, a lepe stvari su se gubile, umesto da se nagomilavaju, pa dolazi do toga da od tako benignih uspomena mi pravimo velike stvari, pa i jedan pozorišni komad", rekao je Radović i dodao da je zbog toga ovaj komad tužan, ali "možda nosi i nadu da ćemo lepe i ružne stvari rasporediti u boljem odnosu".

U odličnom glumačkom ansamblu su Branka Petrić, Feđa Stojanović, Jelisaveta Seka Sablić, Branislav Zeremski, Svetozar Cvetković, Dara Džokić, Isidora Minić, Milica Mihajlović, Katarina Žutić, debitankinja Fang Pin jan (Sin Sin) i mali Miloš Klanšček.

Svetozar Cvetković i Katarina Žutić su skrenuli pažnju na odnos majke i deteta kao paralelnu priču u komadu, pa su glumci u šali dali podnaslov predstavi "Institut za majku i dete".

Rediteljka nije želela mnogo da govori o predstavi, samo je primetila da se u njoj pojavljuje veliki broj ozbiljnih ženskih likova koji dominiraju i zbog čega joj je drago.

Muzika, čiji je autor Ivan Brkljačić, žanrovski se kreće izmedju klasike i roka.


Izvor: Mondo

Ana Sakić u predstavi Igra vatrom

U utorak 17. maja u velikoj sali Doma omladine Beograda u 20 sati premijerno će biti izvedena predstava Igra vatrom po tekstu Augusta Strindberga

Slikar Knut provodi letovanje na moru sa svojom suprugom Kerstin. Tamo upada u malu ljubavnu aferu sa svojom rođakom i sluškinjom Adelom. U njihovom letnjikovcu jedne večeri se iznenada pojavljuje njihov sveže razvedeni prijatelj Aksel. On je potajno zaljubljen u Knutovu suprugu Kerstin. Tada počinje igra zavođenja, ljubomore, požude i strasti...



Strindberg, jedan od najpoznatijih i najplodnijih švedskih autora, smatra se jednim od tvoraca modernog teatra. Igra vatrom jedna je od dve komedije koju je napisao i govori o žestokoj čežnji za ljubavlju i istovremenom strahu od ljubavi. Komad je napisan 1892. godine u toku izuzetno teškog perioda u Strindbergovom životu: razveo se, imao sudski proces i teškoće s izdavačima i pozorištima -  iz inata se rodila Igra vatrom.



Adaptaciju i režiju potpisuje Petar Nikolić a uloge tumače Danica Todorović, Vanja Kapetanović, Petar Nikolić i Ana Sakić.

Naredna izvođenja predstave su u sredu 18. maja i četvrtak 19. maja od 20 sati.

Izvor: Story

Ršum između života

Šabačko pozorište postavilo je na scenu novu monodramu, "Ršum između života", po tekstu trilogije Milenka Erakovića, "Ljudi iz sobe 221". Predstava o generaciji koja je platila ceh prošlih vremena, privukla je veliku pažnju pozorišne javnosti u Šapcu.

Nova monodrama Ršum između života, po tekstu trilogije Milenka Erakovića, "Ljudi iz sobe 221", privukla je veliku pažnju kada se našla na sceni pozorišta u Šapcu.

Priča o vremenu u kojem živimo i prolaznosti svega u šta verujemo, stala je u 50 minuta. To je sasvim dovoljno da glumac i reditelj, Siniša Maksimović, vešto predstavi Ršuma, simbola posleratne generacije koja traga za identitetom i ostaje kao gubitnik, jer joj je život protekao negde između tuđih života.

"Pamtim ta vremenska dešavanja, onovremenska, tako da sa te strane nije bio problem. S druge strane, i ja sam vaspitavan u tom nekom duhu u kojem je on, tako da smo mi negde imali zajedničkih momenata", kaže Siniša Maksimović.

Zadovoljan činjenicom da mu lik iz trilogije Ljudi iz sobe 221 hoda živ po sceni, autor romana tvrdi da je glumac u insertima uspeo da predstavi deo čitave epohe, autentično i sa snažnom porukom.

"Ršum pripada generaciji koja je rasla između gusala i rokenrola. To su vrednosti na kojima je ta generacija stasavala u jednom raspletu događanja tokom devedesetih i posle. Ta generacija se slomila na vrednostima koje je prihvatala, a koje nije stvarala", kaže autor romana Milenko Eraković.

Nova monodrama bila je inspirativna i za autore muzike i šminke.

"Ova predstava za mene je bila izazov, jer je trebalo predstaviti lik za 20 godina stariji od Siniše, a trebalo je i prikazati karakter tog lika na licu, sa realističnom modricom", kaže šminker Gordana Barović.

Uverljivo i uzbudljivo Erakovićevo štivo pretočeno u predstavu, kažu kritičari, trebalo bi i ekranizovati, jer je prepuno slikovitih minijatura, dijaloga i paralelnih radnji.


Izvor: RTS