Predstave iz sedam zemalja
V. STRUGAR, 3. jul 2006

ZEMUNSKI Festival monodrame i pantomime uveliko je ušao u svoje zrelo doba: ovih dana održaće se o trideset prvi put, a okupiće goste iz Ukrajine, Litvanije, Nemačke, Slovenije, Turske, Japana i naše zemlje.
Ovogodišnja pozorišna fešta počinje 5. jula video izložbom Slobodana Bibića "Događaj i doživljaj", potom će festival otvoriti Milan Gutović, dok će Petar Božo­vić izvesti (van konkurencije) monodramu "Tako je govorio Nikolaj", po tekstovi­ma Nikolaja Velimirovića. Po rečima Darinke Matić - Marović, predsednika Save­ta festivala, ovaj će izvesno ostati upamćen po izuzetnom interesovanju gostiju iz inostranstva. Za nagradu Zlatna kolajna "Maja Dimitrijević" učestvuje osam monodrama, dok su za pantomimu tri u konkurenciji.
- Bojim se da u našim uslovima monodrama sve više postaje tipičan produkt siro­mašnog pozorišta i da se već stvorila prevelika razlika između domaće i strane produkcije koja, na žalost, sve više ide na štetu našeg teatra - upozorio je Ivan Bekjarev, umetnički direktor i selektor za monodramu.
Ivica Klemenc, selektor za pantomimu, imao je takođe težak posao - od pede­set ponuđenih odabrao je tek tri za takmičarski deo programa.
Festival će 8. jula svečano zatvoriti Ljiljana Blagojević, a o najboljima će odlučiva­ti stručni žiri: Tihomir Stanić, Gojko Šantić i Sonja Knežević. Inače, u ponedeljak je promovisana i knjiga "Pozorišne i televizijske monodrame" koju je priredio Radomir Putnik, a obuhvata dela Vere Crvenčanin, Branka Ćopića, Dra­gane Bošković, Miodraga Karadžića, Đoke Stojičića, Milovana Vitezovića, Davi­da Albaharija i drugih.
V. STRUGAR

Izvor: Novosti

Ovacije za "Sutra ujutro"
Dubravka VOJVODIĆ, 3. jul 2006

U BAROKNOM Pozorištu "Divadlo" u Karlovim Varima u nedelju uveče uz prisu­stvo reditelja Olega Novkovića, scenaristkinje Milene Marković i glumaca Nade Šargin, Danice i Lazara Ristovskog, čija je producentska kuća "Zilion" proizvela film, održana je svetska premijera najnovijeg filma Olega Novkovića "Sutra uju­tro". Film je prikazan je u takmičarskom programu "Istočno od Zapada" 41-og po redu festivala u Karlovim Varima koji je počeo poslednjeg dana juna i trajaće do 8. jula, a glavnim žirijem ovog Festivala A - kategorije predsednikuje naš redi­telj Goran Paskaljević.
U konkurenciji za "kristalne globuse" je ove godine 15 igranih premijernih dela dok uz film Olega Novkovića "Sutra ujutro" u programu "Istočno od Zapada" ima još 16 filmova.
- Moj film je prihvaćen sa oduševljenjem - kaže za "Večernje novosti" Oleg Nov­ković. - Uzvici "izvanredno, izvanredno" pratili su završetak projekcije dok su se aplauzi čuli i tokom filma, što nije baš uobičajeno. Mislim da se film dopao, ka­ko brojnim filmskim kritičarima najpoznatijih svetskih listova tako i običnoj publi­ci koja u Karlovim Varima, kako su mi rekli, veoma rado gleda filmove iz progra­ma "Istočno od Zapada".
- Prijemu koji je posle projekcije priređen u starinskom hotelu "Krasna kralovna" prisustvovalo je troduplo više zvanica nego što je pozvano - kaže nam Lazar Ri­stovski, tumač jedne od uloga u filmu i producent filma "Sutra ujutro": Eto, ispo­stavilo se da sam u pravu sa svojim producentskim opredeljenjem da ne finansi­ram jeftine komedije koje nikad neće preći granicu Srbije, nego da podržim proiz­vodnju umetničkih i angažovanih filmova koji će nas predstavljati u svetu. Film Olega Novkovića je jedan od takvih, kaže Ristovski i dodaje da to potvrđuju i po­zivi koji su usledili posle ove projekcije za učešće na pet festivala među kojima su Visbaden i Kotbus u Nemačkoj i Sijetl u Americi. Film "Sutra ujutro" će zatvo­riti ovogodišnji festival na Paliću (15-21. juli, 2006), biće prikazan u Sopotu i Her­ceg Novom, a pozvan je pre Karlovih Vari u Sijenu (Italija), Aleksandriju (Egipat), Monpelje (Francuska) i Gent (Belgija).
Ekipa
FILM "Sutra ujutru" je priča o ljubavi i prijateljstvu. U filmu igraju: Uliks Fehmiju, Nebojša Glogovac, Nada Šargin, Lazar Ristovski, Ljubomir Bandović, Radmila Tomović, Danica Ristovski, Miloš Vlalukin, Ana Marković, Nebojša Ilić, Jelena Đokić, Miloš Anđelković, Branko Cvejić, Elizabeta Đorevska, Nada Blam, Rena­ta Ulmanski, Miroljub Lešo.
Direktor fotografije je Miladin Čolaković, scenograf Nevena Ristić, kompozitor je Miroslav Mitrašinović, masku je radila Tatjana Lipanović, montažer je Lazar Pre­dojev, dok je ton upriličio Dejan Peković.

Omaž Hjustonu
OVOGODIŠNJE Karlove Vari prirediće i omaž proslavljenom Džonu Hjustonu čiji je sin Deni Hjuston gost festivala, prvi put će biti priređeno predstavljanje progra­ma Sandens festivala koje je prošle godine prilikom svog boravka u Karlovim Va­rima dogovorio Robert Redford. Prve dane Karlovih Vari ulepšao je i Endi Garsi­ja, kome je na otvaranju uručen "Kristalni globus" za izuzetan doprinos svet­skom filmu. U to ime prikazan je i njegov rediteljski debi "Izgubljeni gard" koji go­vori o usponu Fidela Kastra zbog koga je Garsijina porodica morala da napusti Kubu kad je njemu bilo samo četiri godine.

Izvor: Novosti

»Ljubičasta vatra« u Narodnom pozorištu

 Multimedijalna opera američkog kompozitora Džona Gibsona "Ljubičasta vatra", inspirisana likom i delom Nikole Tesle, imaće svoju svetsku premijeru u Beogradu, 9. jula na Velikoj sceni Narodnog pozorišta.

Opera je nastala u koprodukciji sa Beogradskim letnjim festivalom BELEF i američkom neprofitnom organizacijom "Violet Fire", povodom 150. godišnjice Teslinog rodjenja.

Jedan od majstora minimalističke muzičke škole sa kraja 20. veka našao je veliku inspiraciju u ličnosti oca elektrike i preneo je u dramski muzički jezik lirskog senzibiliteta.

Opera se odvija u Brajant parku u Njujorku, pred kraj života Nikole Tesle a režirao ju je Teri O'Rajli s namerom da gledaoce navede da osete misteriju velikog uma, koji prkosi i izaziva sve do granica mogućnosti.

Opera "Ljubičasta vatra" biće reprizno izvedena: 13, 14. i 15. jula.




Izvor: B92-Kultura

Mjuzikl „Čikago“ u Pozorištu na Terazijama
Beograd liči na „Čikago“

Bez obzira na to što je reč o mjuziklu, „Čikago“ je i ozbiljna satira društva u kome mafija vodi glavnu reč, gde mnoga ubistva nisu rasvetljena, sudstvo je korumpirano, policija takođe, a naslovne strane novina posvećene su estradnim zvezdama. „

Ne treba biti mnogo pametan pa zaključiti da sadržaj mjuzikla ‘Čikago’ liči na današnji Beograd“, rekao je reditelj Kokan Mladenović obrazlažući na jučerašnjoj konferenciji za medije, neke od razloga zbog kojih je zanimljivo danas ovde igrati ovaj najizvođeniji brodvejski mjuzikl. Mladenovićev autorski tim čine slovenačka koreografkinja Mojca Horvat, zatim dirigent i aranžer Milan Nedeljković, kostimograf Lana Cvijanović i scenograf Marija Kalabić. Posebno je zanimljivo da su za predstavu, čija je premijera predviđena za sredinu oktobra, posle jednonedeljne audicije, sačinjene dve ravnopravne podele. Taj podatak upravnik Mihailo Vukobratović obrazložio je očekivanjem da će „Čikago“ biti često igrana predstava.

Jednu od dve ravnopravne podele čine Katarina Gojković, koja se posle duže pauze vraća na pozorišnu scenu ovog pozorišta, zatim Jelena Jovičić, Milan Antonić, Ivan Bosiljčić, Zinaida Dedakin i Mirjana Jovanović. Drugu ravnopravnu ekipu čine Ivana Knežević, Sloboda Mićalović, Nikola Bulatović, Dragan Vujić, Hana Jovčić i Elizabeta Đorevska. Pored Miroljuba Turajlije u „Čikagu“ još učestvuje veliki broj glumaca sa manjim ali veoma važnim ulogama, među kojima su Boba Latinović, Ana Maljević, Vesna Paštrović i drugi.

Ž. J.

Izvor: Blic

Lude dvadesete
V. V. S., 7. jul 2006

BILANS prve sezone Pozorišta na Terazijama u obnovljenoj zgradi su četiri obno­vljene predstave ("Zamisli život","Dva mirisa ruže","Cigani lete u nebo" i "Golje")i šest novih naslova. Publika jedinog muzičkog teatra u zemlji tokom ove pozori­šne godine videla je premijerno "Svetlosti pozornice","Korus lajn","Učene že­ne","Spusti se na zemlju","Heroje" i "Život Jevremov". A među prvima u narednoj sezoni biće čuveni brodvejski hit, čiju smo filmsku verziju imali priliku da vidimo pre tri godine - "Čikago".
Pozorišna premijera, da podsetimo, izvedena je 1975. godine, u režiji i koreogra­fiji Boba Fosa. Mjuzikl je obnovljen posle više od tri decenije, a na našoj sceni pojaviće se prvi put sredinom oktobra - u režiji Kokana Mladenovića.
- Pozorište na Terazijama je moja prva beogradska ljubav. Ovde sam pre dese­tak godina napravio "Alana Forda" - kaže reditelj. - Mjuzikl je, uslovno rečeno,"la­ka" forma, a "Čikago" ozbiljna društvena satira koja govori o društvenim devijaci­jama. Dvadesetih godina bio je to grad mafije, estrade, korupcije. Sve to je bli­sko Srbiji danas... Nakon sedmodnevne audicije napravili smo dve ravnopravne glumačke podele, koje daju puno kreativnih mogućnosti.
Tako će Velmu Keli igrati Ivana Knežević i Katarina Gojković, Roksi tumači Slo­boda Mićalović i Jelena Jovičić, Ejmos Hart biće Nikola Bulatović i Milan Anto­nić, Bili Flejna igraju Dragan Vujić i Ivan Bosiljčić, Mamu Morton - Hana Jovčić i Zinaida Dedakin, a Meri Sunašce - Elizabeta Đorevska i Mirjana Jovanović.U veli­kom ansamblu su i Boba Latinović, Ana Maljević, Nataša Balog i drugi. Koreo­grafiju potpisuje Mojca Horvat, a kostime Lana Cvijanović.

Izvor: Novosti

Mračne porodične priče
D. VOJVODIĆ, 7. jul 2006

SKLOPITI program u Karlovim Varima svake godine je veoma teško jer ovaj festi­val A kategorije pada posle Kana, a pre Venecije. No, i ove godine umetničkoj di­rektorki Evi Zaoralovoj i programskoj direktorki Julijeti Zaharvovoj to je pošlo za rukom. Tako se za „Kristalni globus" bori čak 15 filmova koji su svi svetske, in­ternacionalne ili evropske premijere. Predsednik ovogodišnjeg žirija Goran Pa­skaljević vezano za svoju ulogu kaže da je mnogo lakše imati film na festivalu nego procenjivati tuđa dela. "To su dve različite odgovornosti".
Paskaljević skreće pažnju i na to da se većina priča u konkurenciji ove godine bavi porodicom i poteškoćama u koje one zapadaju u teškim životnim uslovima prisutnim svuda u svetu. „Puno je veoma intimnih priča koje su mi veoma bliske. Priče su prilično mračne jer to diktiraju okolnosti u kojima se danas živi kad je vr­lo teško uspostaviti međusobne veze i kontakte."
Sladokusci su uživali u programu koji je predstavio poznatog njujorškog multime­dijalnog umetnika i životnog pratioca pevačice Bjorg Metjua Barnija. "Moje filmo­ve treba gledati kao da su skulpture - rekao je on jednom prilikom. I zaista je ta­ko naročito kad gledate u kontinuitetu „Cremaster 1,2,3,4,5". Svojevrstan doži­vljaj kad su dokumentarci u pitanju 19 ih je u konkurenciji za nagrade je bilo vide­ti remiks poznatog filma „Megasitis" Majkla Glougera „Lajf in lup" sa specifičnim pogledom na Njujork, Bombaj, Moskvu, Tokio i Meksiko Siti. Pošto se nastavlja trend igranih filmova koji su „bliski sureti" sa dokumentarcima u Karlovim Varima je i film škotskog reditelja Majkla Kejton- Džounsa „Šuting dogs" u kome igraju Hjug Densi i Džon Hart a koji se bavi nečuvenim genocidom u Ruandi 1994. Pa­žnju filmofila pogotovo mladih, koji uvek preplave Karlove Vari, izaziva i prvi put ove godine upriličen program predstavljanja Sandens film festivala, koji je prošle godine za vreme svog boravka u Varima dogovorio Robert Redford. Tu je i retro­spektiva Britanskog filma/2000-2005/ i svake godine neizostavni program najnovi­jih čeških filmova 2005-2006 jer domaćini ne propuštaju priliku da se predstave. Mi smo pak bili posle tri godine opet prisutni sa filmom Olega Novkovica"Sutra ujutro" u programu „Istočno od Zapada" značajnom i zbog toga što se u Karlo­vim Varima u najvećem broju okupljaju i svi oni koji su zainteresovani da kupe fil­move iz Istočne Evrope koji i čine ovaj program.
Ostaje još da se sačekaju nagrade u subotu uveče uz napomenu da će prvi put ove godine biti dodeljene i nagrade za najbolji evropski film u zvaničnoj i selekciji „Istočno od Zapada"čime se daje svojevrsna podrška evropskom filmu.

Izvor: Novosti

Premijera opere "LJubičasta vatra" u Narodnom pozorištu u Beogradu
Izmišljanje budućnosti kao životno delo
Srpsko-američka koprodukcija obeležiće jubilej Nikole Tesle u Beogradu, a potom će obići svet. Očekuju se gostovanja u NJujorku, Kini i Australiji

Multimedijalna opera posvećena Nikoli Tesli, pod nazivom "LJubičasta vatra", po libretu Mirijam Zajdel, na muziku Džona Gibsona, biće premijerno izvedena večeras u 18.30 časova u Narodnom pozorištu u Beogradu, u okviru centralne proslave posvećene čuvenom naučniku. Kako je najavljeno, reprize su zakazane za 13, 14 i 15. jul. Reditelj Teri O'Rajli ispoljio je neviđenu energiju radeći na ovom delu, tako da su njegove kolege u šali naglasile da je u svemu verovatno sam Tesla nekako pomagao. Scenografiju i kostimografiju osmislio je Boris Čakširan, ističući da je opera "ispunjena video-projekcijama, tu su žive instalacije na sceni, kostimi se tokom predstave menjaju i izrastaju u nešto drugo".

Pored američkog soliste Skota Marfrea u ulozi Nikole Tesle, nastupiće i Darko Đorđević, a u ostalim rolama predstaviće se Dragana Tomić, Mirjana Jovanović, Nenad Nenić, Predrag Milanović, Dragana Stanković, Nataša Jović, Ivan Tomašev, Miodrag-Mika Jovanović, Ana Lačković, Tatjana Mitić... Orkestrom i horom Narodnog pozorišta dirigovaće Ana Zorana Brajović. Radnja opera odvija se u Brajant parku u NJujorku pred kraj života Nikole Tesle, a u libretu je naglašena nesputana mašta naučnika i njegova intuitivna veza sa misterijama prirode.

- Ovu godinu sam proveo u Srbiji radeći na premijeri i oduševljen sam duhom i energijom svih učesnika u predstavi. Moj rad je inače internacionalan, do sada sam radio u Kini, živeo u Brazilu, postavljao predstave u NJujorku. Životno delo Nikole Tesle bilo je izmišljanje budućnosti, a njegovi grandiozni uspesi i porazi su po sebi dramatični. NJegov životni talenat prevazišao je ono što je svet oko njega bio u mogućnosti da primi. LJudi u Srbiji vole Nikolu Teslu i zato su umetnici sa mnogo ljubavi radili na operi, u kojoj uglavnom učestvuju vaši pevači, a samo jedan solista je doputovao iz Amerike - rekao je reditelj Teri O'Rajli za Glas uoči premijere.

Ovo scensko-muzičko delo urađeno je u koprodukciji Narodnog pozorišta, Belefa i neprofitne američke kompanije "Violet fire". Posle učešća na Belefu, najavljeno je i da će opera "LJubičasta vatra" gostovati 18, 20. i 21 oktobra u NJujorku na čuvenom "Nedžt NJave" festivalu. Planiraju se i gostovanja u Kini i Australiji.

Izvor: Glas Javnosti

"Moja domovina - sedam snova"

Predstava "Moja domovina-sedam snova", u režiji Nikite Milivojevića, nastala prema motivima pet antičkih tragedija iz Tebanskog ciklusa, premijerno će biti izvedena 14. jula u okviru Beogradskog letnjeg festivala, BELEF-a.
Predstava je rađena prema motivima tragedija "Sedmorica protiv Tebe", "Antigona", "Edip", "Edip na Kolonu" i "Feničanke", a ovaj pozorišni spektakl premijerno je izveden 7. jula na Festivalu u Delfima.

Reditelj Nikita Milivojević rekao je da je predstava priča o sedam snova koji su sublimacija jednog istog ludila, koje traje i prenosi se sa generacije na generaciju, a biće izvedena ispred zgrade Palate federacije, na mestu, na kojem se, kako je objasnio, toliko istorije dešavalo i kojem organski pripada priča o domovini i snovima.

Predstava će reprizno biti izvedena 15. i 16. jula, a beogradska publika moći će da je pogleda i u septembru, u okviru pratećeg programa festivala BITEF. Od oktobra će biti na redovnom repertoaru "BITEF teatra".

U okviru BELEF-a danas se u Muzeju grada Beograda otvara i izložba "Nano svetovi: Umetnost i nove tehnologije" Vesne Viktorije. Projekat podrazumeva predstavljanje interaktivnih kompjuterskih instalacija: "Fluid Bodies", "Nanomandala" i najnovije "Moon".

Izvor: Glas Javnosti

„Prometej u okovima“ u „Madlenijanumu“
Večni borac za slobodu

„Prometej u okovima“, Eshilova tragedija o najvećem buntovniku Starog sveta, u režiji Stevana Bodrože, biće premijerno izvedena 15. jula u „Madlenijanumu“, kao jedan od projekata ovogodišnjeg Belefa.

Rađena prema novom prevodu Aleksandra Gatalice, ova grčka tragedija će na sceni „Madlenijanuma“ dobiti potpuno nove obrise. Modernizacija priče o Titanu koji se buni protiv volje bogova, prikazuje ovaj mit kao savremeni politički proces. U visokočuvanom vojnom logoru beogradskog Prometeja ne zakivaju za stene, već ga drogiraju.

- U Eshilovom „Prometeju“ se prepoznaju mehanizmi nasilja i borbe pojedinca u današnjem represivnom sistemu. To je potresan osećaj savremenosti tragedije stare 2.500 godine - da civilizacija nije napravila neki suštinski napredak, ni duhovni ni etički - kaže Stevan Bodroža.

Centralna ideja komada otelovljuje lik Prometeja kao večnog borca za slobodu i opšte dobro.

- Priča ove predstave nije banalna, dnevnopolitička, već suštinski za nas aktuelna. To je ulaženje u princip, drugo lice demokratije koja ukida smisao života, motivacije, nade. Zloupotreba demokratije je vreme kada pojedinac mora da uzme sudbinu u svoje ruke, kada mora da se bori za sebe i oseća za druge. Ta potreba je neka vrsta težnje za ohumanjenjem u kojem je osećanje i sluh za druge od izuzetne važnosti - objašnjava Branislav Lečić, koji u predstavi tumači naslovnu ulogu. U ostalim ulogama su Đurdija Cvetić, Vladica Milosavljević, Stefan Kapičić, Aleksandar Đurica, scenografiju potpisuje Igor Vasiljev, kostimografiju Maja Mirković, a muziku je komponovao Vedran Vučić.

M. G

Izvor: Blic

Premijera„Antigone“ Bertolda Brehta u Beton hali
Disko-politička tragedija

Premijerom predstave „Antigona“ Brertolda Brehta u režiji Ivane Vujić, koja će biti izvedena 29. jula u „Beton hali“, započeće u Beogradu obeležavanje pola veka od smrti ovog velikog dramskog pisca.

- Naša disko-politička tragedija je i pored zabavnog karaktera verna dubini Brehtovog dela. Osvrćući se na rušenje Antike prikazano kod Sofokla i Brehtovog Berlina s kraja Drugog svetskog rata, pitamo se u ovoj predstavi gde smo mi danas nakon rušenja Beograda, da li smo se odrekli zločina ili ne i da li su naše žrtve uvažene ili nisu - objasnila je Ivana Vujić.

Brehtova „Antigona“ do sada nije izvođena kod nas, a tekst je za ovu priliku prevela Jelena Kostić. U ulozi Antigone naći će se Danica Ristovski, Kreonta tumači Zoran Ćosić, Ismenu Ivana Jovanović, Hemona Igor Ilić, a lik Tiresija Kosta Banuševac, koji je i scenograf predstave. Uloge tebanskih staraca poverene su prvacima Baleta Narodnog pozorišta Dejanu Kolarovu i Đorđu Makareviću.

Projekat „Bertold Breht u Beogradu 2006. godine“ obuhvatiće i brojne prateće programe. Već za sutra (19) u „Beton hali“ najavljen je „Mali organon za teatar“, simpozijum posvećen Brehtu kao dramskom piscu, reditelju i estetičaru, nakon čega slede video-projekcije predstava „Majka Hrabrost“ i „Uspon i pad Artura Ulja“ u izvođenju „Berliner ansambla“.

Koncert songova „Breht i ja“ biće održan 17. jula u istom prostoru. Songove, za koje su na Brehtove tekstove muziku komponovali Kurt Vajl, Pol Desal, Hans Ajsler i Franc Briner, izvodiće Danica Ristovski.

M. Graf

Izvor: Blic