Režira iz vode!
V. STRUGAR, 10. jul 2007

RONIM,plivam i režiram iz vode! - poručuje Jagoš Marković, uoči premijere "štorije od mora i amora" na riječkoj plaži Glavanovo. Predstava "Lukrecija o`bismo rekli Požureh" deo je programa "Riječkih ljetnjih noći" i produkcija je Hrvatske drame HNK "Ivana pl.Zajca".
Poznavaoci teatarskog života i biografije našeg reditelja, pamte da je u Beogradu pre petnaestak godina pod sličnim naslovom ( i velikim uspehom) izvedeno isto delo - "Lukrecija iliti Ždero".
- Ne mogu reći da između njih ne postoji nikakva veza, ali se "dramatično" razlikuju - objašnjava za naš list Marković. - "Lukrecija" žanrovski pripada tragikomediji, a mi smo išli ka metafizici. Neko je sinoć na pretpremijeri rekao da je ovo predstava "posle vremena" ,a ja kažem pre njega. Jer,vreme ide u krug...
Prema delu nepoznatog autora iz 17.veka , prepev i adaptaciju uradio je Daniel Načinović, a kuriozitet je što će ovog puta, predstava biti izvedena na čakavskom. U naslovnoj ulozi pojavljuje se mlada riječka glumica Tanja Smoje koja objašnjava da su se držali izvornog teksta, ali su neke scene dodate i to one ljubavne. Dodaje i to da je Jagoš komediju prilično "uozbiljio", s namerom da se na kraju zapitamo ko smo, šta smo i kakvi su nam postupci...U velikom ansamblu poverenje reditelja dobio je i Denis Brižić, Olivera Baljak, Damir Orlić, Bosnimir Ličanin, Alen Liverić, Alen Nezirević, Tanja Tišma i Dragana Tomšić, a jednu od najznačajnijih uloga tumači, takođe, gost iz Beograda - Dragan Mićanović.
Naš glumac igra Škapina i kažu da se odlično snašao sa čakavicom, što je ne samo stvar iskustva , već i odličnog sluha. Iako je ovo njegov prvi angažman u Hrvatskoj, riječka publika ne tako davno imala je priliku da ga vidi u ulozi Kralja Lira u predstavi "Cirkus istorije" , na Međunarodnom festivalu malih scena.
Za Markovićevu ambijentalnu predstavu, u kojoj talasi mora predstavljaju zvučne kulise, vlada veliko interesovanje publike - sledeće četiri večeri su reprize.

LEKTORSKI "EFEKTI"
REDITELJ je za ovu priliku sam napravio izbor muzike ,a scenografiju "potpisuje" Dalibor Laginja, kostime Leo Kulaš, dok se scenskim pokretom bavila Marija Momirov. Kako saznajemo,nimalo lak zadatak imali su Milan Alavanja i Miroslav Vučković (specijalni efekti), Deni Šestić (svetlo),a lektor Mirjana Crnić imala prilično posla s glumcima u savladavanju, njima nedovoljno bliske - čakavice.
 

Izvor: Novosti

Pozorišna kritika
Alternativni iskorak
„Parlamentarna istorija Korete”, Vojislav Klačar/Vlatko Ilić, izvođenje u rovu iza Vojnog muzeja na Kalemegdanu, Bele

Scena iz predstave
„Parlamentarna istorija Korete”
(Foto Belef)


„Parlamentarna istorija Korete” je eksperimentalno i interdisciplinarno delo koje se opire mogućnosti preciznije kategorizacije ali, svakako, pripada prostranom i heterogenom polju postdramskog teatra. U pogledu forme (totalna fragmentarnost teksta, ponavljanje, simultanost izvođenja) i koncepta (preispitivanje značenja vremena i prostora izvođenja, dopuštanje publici da sama „montira” prizore, itd), predstava je donekle referentna radu umetnika poput Elke Lang, Majka Persona, Jana Loversa, ili grupe „Forced Entertainment”.

Tekstualnu bazu predstave čini dvadeset kraćih tekstova Vojislava Klačara, strogo formalnih, hladnih i bezlično datih informacija o društvenom uređenju zamišljene države Korete, statističkih podataka o nizu političkih partija i njihovim uspesima na izborima, itd. Ove tekstove u predstavi izgovara dvadeset različitih glumaca (dvanaest muškaraca i osam žena), ponavljajući ih neprestano, povremeno – sa dužim pauzama, ili samo jednom, tokom jednočasovne predstave pri čemu gledalac sam bira ispred kog će se izvođača zaustaviti. Svi glumci su isto obučeni, u crna odela, a smešteni su u skučene bele pregrade (scenografija i kostim Vojislav Klačar). Svi su fiksirani u identičnim telesnim pozama, govore markantno i mehanički, podsećajući na bezlične voditelje televizijskih dnevnika.

Ipak, u njihovim nastupima postoje razlike: od žestokog i naglašeno samouverenog izgovaranja teksta (Miloš Timotijević, Vladislava Đorđević), preko staloženog i preciznog (Ana Sofrenović), vrlo zamišljenog i nezainteresovanog (Miloš Vlalukin), do sasvim usporenog i umrtvljenog govora (Nikola Vujović). Glumci su vrlo izražajni i kada ništa ne govore, jer njihova marionetska okamenjenost stvara uzbudljivu i prepoznatljivu sliku orvelovskog ili matriksovskog društva. Sa druge strane, gledalac je u šetnji kroz ovaj sumanuti korzo bombardovan nizom glasova koji istovremeno ponavljaju gomilu zamarajućih informacija o političkom životu Korete. U ovoj kakofoniji besmislene jednoličnosti, opsesija politikom se jasno ukazuje kao zastrašujuće apokaliptični košmar.

Predstava „Parlamentarna istorija Korete” reditelja Vlatka Ilića je značajna na formalnom planu jer istražuje funkcije scenskog vremena i prostora, odnos između teksta i njegovog izvođenja, odnosa publike prema scenskom vremenu i prostoru, izvođačima. Kao takva je bitna u kontekstu srpske umetničke produkcije, bazično definisane tradicionalističkim pogledima, jer ovakvi alternativni iskoraci podstiču pomeranje formalnih granica izvođačkih umetnosti.
Sa druge strane, izvesno je reč o delu koje će u startu polarizovati publiku, jer ova vrsta radikalne fragmentarnosti i simultanosti bez drame izaziva otpor apologeta tradicionalističke percepcije teatra, zato što razlaže klasične strukture i u osnovi ukida klasični estetski ideal organskog povezivanja elemenata. Ipak, ovu postdramsku idejnu otvorenost i „estetiku uskraćivanja smisla” (Leman) ne treba shvatiti kao deficit značenja, već kao oslobađajuću mogućnost za dalje promišljanje koje odbija da se prepusti inerciji, rutini i teroru tradicije, kada se ona tretira sterilno i bez distance.
Ana Tasić

Izvor: Politika

Pank bajka "Dijete našeg vremena" u "Radoviću

U pozorištu "Duško Radović" danas i u naredna dva dana na programu je predstava "Dijete našeg vremena", koja je realizovana u medjunarodnoj koprodukciji i uz podršku Gete instituta u Beogradu i u Sarajevu.

Predstavu je režirao Branko Šimić, a izvodi se na Večernjoj sceni "Radović" - Sceni za mladu publiku.

Ova "pankenrol bajka", nastala po motivima romana Edena fon Horvata, prati biografiju mladića koji iz potpune socijalne besperspektivnosti postaje fasciniran militantnim nacionalizmom. Smisao postojanja nalazi kada bude primljen u vojsku kao dobrovoljac.

Predstava je prevashodno dramskog karaktera, sa veoma naglašenim muzičkim i vizuelnim elementima i nije namenjena deci. Na sceni su zajedno glumci Predrag Kalaba i Vernesa Kelner Berbo, kao i pank muzičar Damir Avdić i scenograf, likovni i video umetnik Petar Tuskan.

U koprodukciji su, uz teatar "Radović", učestvovala pozorišta iz Diseldorfa, Minstera, Berlina, kao i iz Tuzle.



Izvor: MTS-Mondo

Premijera „Lica od stakla“
Autor: E.B. | 05.03.2008 - 06:51
Anja Suša
Komad „Lice od stakla“ Marije Karaklajić, u režiji Anje Suše, premijerno će biti izveden u četvrtak 6. marta (20) u Studentskom kulturnom centru, u produkciji Bitef teatra. Glavne uloge tumače Damjan Kecojević, Dušan Murić, Jelena Ilić, Sena Đorđević i gost iz Bugarske Stefan Šteref.

Na jučerašnjoj konferenciji za novinare Anja Suša je rekla da sama priča i tragični događaj na početku drame nisu toliko važni koliko ambijent, (šoping mol) u kojem se sve dešava, jer se život u zemlji sa bezbroj tržnih centara svodi na ideju o novcu kao osnovnoj vrednosti, u kojem su i ljudske relacije robno-novčane prirode. Scenograf i autor video dizajna je Igor Vasiljev, kostimograf je Maja Mirković, a kompozitor Vladimir Pejković.


Izvor:Blic

Premijera u „Ateljeu 212“ i nove predstave u Narodnom pozorištu
Autor: T. NjeŽić | 08.03.2008 - 06:17



Na maloj sceni „Ateljea 212“ sutra (20.30) je premijera komada „Oblik stvari“ Nila Labjuta u režiji Marice Vuletić.

Po rečima rediteljke, komad je vrlo aktuelan i preispituje niz stvari: „Želju da menjamo ne samo sebe nego i druge, umetnost i njene domete, kao i mogućnost umetnika da se iskaže u vremenu u kome živi... Teatarski posmatramo ljubav (kao nešto čemu se sve manje posvećuje pažnja a bez čega nema života), prijateljstvo (sve više pokazuje drugo lice), međuljudske odnose (poremećeni i isprepletani mrežama laži).
U ovom komadu, u kome se sučeljavaju mladi student sa svojim vizijama i vajarka, spremna na sve da bi došla do svog cilja, uloge tumače Ana Franić, Vanja Kapetanović, Katarina Žutić i Petar Mihajlović. Scenografiju potpisuje rediteljka, a kostimografiju Zora Mojsilović.
Juče je Kokan Mladenović, direktor Drame u Narodnom pozorištu, novinare obavestio da su počele probe Nušićevog „Dr“, u režiji Jagoša Markovića, i „Seksualne neuroze naših roditelja“ Lukasa Barfusa, u režiji Tanje Mandić-Rigonat. Premijera prve trebalo bi da bude održana na Velikoj sceni sredinom maja, a druge (na sceni „Raša Plaović“) u aprilu. Mladenović je najavio i premijere „Opsadnog stanja“ Alberta Kamija, u režiji Dejana Mijača, i „Nečiste krvi“ Milene Marković (po motivima istoimenog dela Bore Stankovića), u režiji Egona Savina.
Za ovu godinu najavljena je i predstava koju će raditi Slobodan Unkovski. Za februar 2009. planirana je premijera „Drame bez naslova (Platonov)“ Čehova, u režiji Nikite Milivojevića. Od Svetislava Basare je naručen tekst „Nova Stradija“ po motivima satira Radoja Domanovića. Tokom godine na sceni „Raša Plaović“, osim navedenih, planirane su još dve premijere: „Vogelein (ptiče)“ Stefana Valdemara Holma, u režiji Anje Suše, i „Možda smo mi Miki Maus“ Maje Pelević.




Izvor:Blic

Premijera u BDP-u
Dirljiva priča o dva luzera
Autor: M. V. | 11.03.2008 - 06:00

Predstava „Eling“ prema tekstu Sajmona Benta u režiji Marka Manojlovića biće premijerno izvedena u četvrtak, 13. marta (20 sati), na Velikoj sceni Beogradskog dramskog pozorišta.

U ovoj adaptaciji istoimenog norveškog filma kandidovanog za „Oskara“ 2002. godine, koji je snimljen prema romanu Ingvara Ambjordsena, glavne uloge tumače Pavle Pekić, Ljubomir Bandović, Slobodan Ćustić, Ivan Tomić i Jelena Ćuruvija-Đurica. Reditelj Marko Manojlović rekao je na jučerašnjoj konferenciji za novinare u BDP-u da je ovo priča o dva gubitnika (Pavle Pekić kao Eling i Ljubomir Bandović kao Kjel Barne) smeštena u psihijatrijskoj ustanovi, koji se samo trude da budu srećni i zadovoljni. „Tekst Sajmona Benta je u inače prilično svedenu nordijsku priču uneo neke elemente tipičnog anglosaksonskog pripovedanja, u kojem je svaka dirljiva situacija ispraćena nekom šalom, a mislim da smo mi uspeli da napravimo taj balans dirljivog i komičnog“, kaže Manojlović. On ističe da je sve u ovoj predstavi (koja traje bezmalo dva sata) bazirano na priči, pa se to odnosi i na glumce, čiji je osnovni zadatak bio da do kraja isprate priču. Pavle Pekić, koji u predstavi tumači lik Elinga, „autističnog maminog sina“, kaže da su njegova i uloga koju tumači Ljubomir Bandović toliko zahtevne da se može reći da su obavili rudarski posao. Scenograf u predstavi je Marija Kalabić, a kostimograf je Lana Cvijanović.



Izvor:Blic

Predstava „Čekajući Godoa“ na sceni „Centra „Sava“
Slepstik komedija po Beketovom delu
Autor: M.V. | 21.03.2008 - 06:20


Beogradska premijera predstave „Čekajući Godoa“ Semjuela Beketa u režiji Bebe Balašević biće održana u petak 28. marta (u 20 časova) na Velikoj sceni Centra „Sava“. Kuriozitet predstavlja podatak da lik Vladimira tumači jedna glumica - Jovana Balašević.

Ova predstava inače se nalazi na repertoaru Srpskog narodnog pozorišta u produkciji novosadke kuće „Salayka“, a u Centru „Sava“ će biti postavljena tako da će i publika i protagonisti biti na sceni. Rediteljka Beba Balašević rekla je na jučerašnjoj konferenciji za novinare u „Medija centru“ da je njena želja bila da isprati Beketov tekst, ali je nekih odstupanja moralo biti, pa tako recimo lik Vladimira tumači Jovana Balašević. „Beket je testamentom odredio da likove ne smeju igrati žene, ali mislim da osim toga nismo ništa bitnije menjali. Predstava je zamišljena kao slepstik komedija po Beketu, što i nije tako čudno, jer je Beket svojevremeno rekao da bi idealni Vladimir i Estragon bili Čarli Čaplin i Baster Kiton“, kaže Balaševićeva. Jovana Balašević kaže da nije imala posebnih problema u tumačenju muškog lika, jer se u predstavi osećala „apsolutno bespolno“. „Meni se retko pruža ovakva prilika i nadam se da ću ovom ulogom razbiti predrasude o meni kao glumici i da ću pokazati šta znam „, kaže Jovana Balašević. Osim nje, uloge tumače Nataša Bocij (Estragon), Bogdan Trifunović (Poco), Petar Jovanović (Srećko) i Aleksa Balašević (Dečak).




Izvor:Blic

Premijera Molijerovog „Tartifa“, u režiji Egona Savina, za jubilej
U raljama licemerstva
Autor: E.B. | 03.04.2008 - 13:13



Na dan jubileja na sceni „Ljuba Tadić“ je premijera čuvenog Molijerovog komada „Tartif“ u režiji Egona Savina.

Po rediteljevim rečima, „Tartif“ je komad „koji vapi da bude izveden, jer odnosi među likovima i sve ono što se odigrava na sceni, zapravo, problematizuje temu licemerstva, konzervativnog društva, manipulacije, nove religioznosti... I laži kao (gotovo društveno verifikovanog) oblik komuniciranja u svim sferama života, od intimne preko socijalne i političke, do univerzalne. Vreme u kome živimo tako liči na ovaj Molijerov komad. Licemerstvo danas dovedeno do apsurda, a tu nastupa Molijer, jer on o tome piše komediju. Dakle, uprkos toj, da kažemo, mračnoj slici sveta koja je sadržana u ovom komadu, on je vrlo duhovit i na svoj način optimističan. Pa kud bi čovek samo sa tolikim mrakom?“
Duhovitost kao lek: „Duhovitost je imanenta klasici, genijalnosti Nušića, Molijera, Šekspira, Ostrovskog, a upravo na takvim delima opstaje teatar. To je mračan pogled na svet, ali on sadrži u sebi ironiju i distancu koja omogućava opstanak. Kad prepoznaješ, onda se nasmeješ, jer čovek je u prepoznavanju i podsmevanju makar na trenutak pronašao izlaz iz mraka u koji je zabasao. Zlo je uništivo kao i dobro. Tartifi su uništivi, oni su smešni, često inferiorni i zbog toga opasni. Pravda je naivna, a nepravda lukava. Ako čovek promišljao ovaj nasumični život koji živi, onda ima pravo da vrednuje. Mi, zapravo, kroz pozorište vrednujemo svoje vreme, našeg Tartifa koji nije svemoćan.“
Tartif i strahovi: „Kada vlada Tartif, nesigurnost caruje. I strahovi. Osećanje izmeštenosti. Pojedinac je uplašen pred saznanjem da ne zna u šta se kolektivitet sutra može pretvoriti. Reč je o strahu pred saznanjem da ne postoji čvrst, stabilan i pravedan poredak.“
O Tartifu kao zarazi: „U vremenu u kome živimo on je kolektivno ludilo. Prelazi sa jednog na drugog. Nisam želeo da tu ideju učinim nametljivo vidiljivom, već samo prisutnom. Tartif postaje Orgon, a Orgon će postati Tartif. Tartif može da postane bilo ko i bilo šta. On se inkarnira. On može da vam uzme biografiju, identitet, on čak može da postane predmet sopstvenog vampirizma. Orgon će u svojoj osujećenosti i izbačenosti pokušati da bude Tartif, da na nepravdu odgovori zlom. To je duboko nehumano i nehrišćanski, a motiv za pisanje ovog komada je dubokohrišćanski. Najviše se za svoju veru i svoju naciju može učiniti ako se ukaže na imanentno zlo. Molijer je upravo to radio. Napadao je lažno bogomoljstvo, licemerstvo. Tartif je skup karakternih datosti, koji sa jedne ličnosti može preći na drugu. Orgon će iz ekstremne vere preći u ekstremno bezverje. Poslednje što se kaže u predstavi je da Orgon više ne veruje u ljude. Ekstremizam je najveće zlo koje može da pogodi prostodušne, naivne i dobronamerne ljude.
Aleksandrinac - predstava u stihu: Smatram da je stih najveća od svih vrlina teatralizacije i da ukoliko gledajući predstavu doživimo taj neuporedivi kvalitet, onda će nam se svako prozno pozorište učiniti manje vredno. Stih nudi izuzetnu mogućnost za visoku stilizaciju u teatru. Ako uradimo i pola od onoga što nam Molijer nudi svojom literarnom genijalnošću, mi ćemo napraviti zanosnu muziku teatra. To je pravi motiv za ulazak u projekat Tartif. Sve ostale priče su sociologija, a ne teatar. Zanošenje muzikalnošću, lakoćom, ljupkošću, svim onim vrlinama koje zapravo mora da sadrži molijerovsko pozorište. Ogromna je uloga prof. Ljilje Mrkić-Popović. Njena analiza potencijalno stihovanog teatra i njeno nastojanje da stih postane vrlina, a ne otežavajuća okolnost, odlučujuće su važni za naš projekat. To je vrednost zanata umeća govora. Mislim da će u Tartifu aleksandrinac biti jedna od jedinstvenih vrlina našeg savremenog pozorišta.

Umetnička ekipa
Uloge tumače: Svetlana Bojković, Boris Isaković, Sloboda Mićalović, Radovan Vujović, Danijela Štajnfeld, Nikola Vujović, Marko Baćović, Dragan Mićanović, Anita Mančić, Slobodan Tešić, Nionela Tarić, Marko Janketić. Scenografiju potpisuje Miodrag Tabački, kostimografiju Jelena Stokuća, dramaturg je Božo Koprivica, a scenski govor Ljiljana Mrkić-Popović.

Tartif vlada
Govoreći o svom rediteljskom pristupu i o činjenici da u njegovoj postavci varalicu i licemera Tartifa ipak ne stiže zaslužena kazna (kao kod Molijera), reditelj podseća da je pisac dorađivao komad jer je imao poteškoća sa crkvom i da je gajio izvesne nade da će sa novim krajem, time što je uveo kraljevog izaslanika koji hapsi Tartifa, delo biti izvedeno. „Tartif“ sa srećnim krajem govori o društvu u kome postoji pravda, u kome vladar i država brinu za svoje podanike. Međutim, takve države više nema, ne samo u Srbiji nego ni u svetu. Postoje samo Ujedinjene Nacije. Tamo se skupe ljudi koji izdaju nekakvu rezoluciju, u kojoj kažu da stvarnost ne bi trebalo da izgleda tako kako izgleda, ali ta rezolucija bitno ne utiče na stvarnost koja je sazdana od nepravdi. Zato sam ja uveren da je ovaj kraj potpuno molijerovski. Danas je tartifovski fenomen ustoličen i institucionalizovan i postoji kao sama vlast. Vlast je tartifovska, a narod - orgonovski.

Izvor: Blic

Premijera u „Radoviću“
Autor: T. M. S. | 03.06.2008 - 06:00


U Malom pozorištu „Duško Radović“ 4. juna (20) biće premijerno izvedena plesna predstava za decu pod nazivom „Knjiga lutanja“. Autorke su Dalija Aćin (koreograf) i Maja Pelević (dramaturg), a u predstavi učestvuju i Damjan Kecojević i Ana Ignjatović.
Po rečima upravnice „Radovića“ Anje Suše, predstava je posvećena deci, uzrasta od tri do šest godina. „Reč je o vrsti pozorišta koje je u sve većem zamahu u Evropi i koje deci dozvoljava aktivno učešće u predstavi“, objašnjava Suša.
Pošto je broj gledalaca ograničen, „Knjiga lutanja“ imaće još dve premijere, u četvrtak, 5. juna, od 10 i 20 sati.

Izvor: Blic

Kultna predstava ponovo na sceni „Bojan Stupica”
Neverovatno: „Buba u uhu” 1284. put
Autor: T.Nj. | 24.01.2009. - 05:00

Čuvena predstava „Buba u uhu”, posle duže pauze, ponovo se igra na sceni Teatra „Bojan Stupica”, a prvo izvođenje u inoviranom izdanju je 27. januara, kažu u Jugoslovenskom dramskom pozorištu.

 

Ovu popularnu predstavu, vodvilj Žorža Fejdoa, režirao je Ljubiša Ristić kao diplomski rad još daleke 1971. godine, a poslednji, put je, za sada, igrana u junu prošle godine. Sa čak 1.283 izvođenja u 39 sezona, „Buba u uhu” je pravi rekorder.
Glavnog junaka u svim predstavama igrao je Nikola Simić. On će i 27. januara predvoditi glumačku ekipu u kojoj su i Vlasta Velisavljević, Rada Đuričin, Branka Petrić, Toni Laurenčić, Dubravko Jovanović, Slobodan Tešić, Srđan Ivanović, Petar Ćirica, Srđan Jovanović, Zoran Đorđević, kao i Sonja Kostić i Tinja Došen, koje su nove glumice u podeli.
Posle pauze „Buba u uhu” je dobila novo „ruho” pošto su kostimi i scenografija obnovljeni.

Izvor: Blic