Da, menjamo se, i nekad iste stvari objašnjavamo posmatrane iz različitih uglova.

Bitno je ipak koji je ugao pobednika, koji je ugao sigurnog u sebe a koji je ugao malodušnog.

Međutim ono što je po mom mišljenju jako bitno da bi se zasnovao zdrav stav prema životu to je naći ljubav prema životu i sebi u sebi samom. Okolnosti mogu biti loše ili dobre, ali kad loše zakucaju na vrata tada sami sebi moramo biti oslonac.

Lepo je prihvatiti dobar savet, iracionalni autoritet, velikog mislioca, čak i diskutabilnog mislioca, ali niko od njih nije unutra. Tu smo mi sami i mi sami moramo da se suočimo sa situacijom

"Neće biti u redu" stav napraviće problem čak i tamo gde problema ni u poslednjoj pomisli nema. "Neće biti u redu" u ljude unosi veliku paniku, ili nervozu, koja je prva i osnovna prepreka u ostvarivanju bilo čega. Kreneš li sa rečima "neće biti u redu" bilo gde, jako su male šanse da bude u redu bilo šta...

"Biće u redu" i "neće biti u redu" gledaš kao dva ugla za problem koji postoji a kod "neće biti u redu" naglašavaš da neće napraviti problem tamo gde ga nema, te mi ti tvoji uglovi nisu baš najjasniji.

No, dobro.... Ako gledamo na problem koji postoji, ne shvatam zbog čega si se nadovezao na priču Izgubljenog slučaja kada je izneo realnu sliku problema i iz nje izvukao pozitivan i negativan stav... dakle, situacija je takva i takva, šanse takve i takve, mogućnosti te i te... pa, izvoli, biraj... 

Ako ti očekuješ da će biti gore, a nadaš se da će biti ok. nije li to sukob u tvojoj glavi? Da bi ispravno postupio u bilo kom trenutku neophodno je da budeš načisto sa samim sobom. Dok god ima nade, i dokle god si spreman da uradiš nešto, automatski svaka pomisao na najgore otpada... samim tim što očekuješ najgore ti nemaš vere u sebe.... Nešto sasvim drugo je biti spreman na najgore, ali, ako ikako dođe do tog najgoreg, džaba ti sva ta spremnost...

I, uhvatio si se realnosti.... Dovoljno je znati kako stoje stvari, ne moraš o tome još i da razmišljaš. Nije li realno, recimo, da svaki put kad izađeš na ulicu mogu da te udare kola? Realno je da mogu. Znači li to da ćeš svaki put kad izlaziš na ulicu biti spreman i očekivati da te kola udare, u krajnjem slučaju da ćeš svaki put kad izlaziš iz kuće krenuti sa takvim, najgorim, razmišljanjem?
Ako si toliko realan, svaka ti čast.... ali, od silnog razmišljanja nikada nećeš širom otvorenih očiju sagledati sitne radosti i lepotu sveta oko sebe... E, tek tada si slep...

Sta je u ovome nelogicno?

"Bice sve u redu" nece resiti problem ako ga ima.
"Nece biti sve u redu" nece napraviti problem ako ga nema.

Zasto bi bio sukob u mojoj glavi ako ocekujem da ce biti gore, ali se nadam da nece?

Ono sto covek ocekuje, trebalo bi da ima realno utemeljenje...
Ono cemu se nada, ne mora da ima ikakve veze sa realnoscu... mada nije lose ako je u makar tananoj vezi...

Pre par godina su pricali o fenomenu ljudi koji igraju loto, ali tako da su pola nedelje bukvalno u krevetu u teskoj depresiji, a drugu polovinu su euforicno raspolozeni... Nije problem kad covek ocekuje da nece dobiti na lotou, ali se nada da hoce... Ni kod jednog od njih to nije bio slucaj..

Biti realan ne znaci biti paranoik. To se upravo potire. Posto volis da karikiras... ista stvar je i covek koji zna da su sanse da ga auto udari jako male, gotovo nikakve, pa zbog toga razdragano pretrcava svaki dan van pesackog prelaza, bez obzira na semafore i sve sto uz to ide...

Ljudi su glupi. Pomisao da su u stanju da sagledaju realnost na pravi nacin za par milisekundi je teski idealizam koji nema nikakvo utemeljenje u realnosti. Ponavljam, ljudi su glupi. Da nisu ne bi radili to sto rade, pravili izbore koje prave, ziveli kako zive. Pogledaj sve ono sto se obraca najsirem auditorijumu i sve je jasno. To sto postoji broj ljudi koji nije takav ne menja cinjenicu da je vecina, nazovimo to, nesposobna za zivot.

Dakle, covek o problemu, ako je on iole ozbiljan ili pretenduje da to postane, treba da razmisli da bi ga bio u potpunosti svestan, kao i da bi bio svestan nacina na koje moze iz toga da se iskobelja.

Postoje ljudi koji to mogu da urade u milisekundi. Postoje ljudi koji trce 100m ispod 10 sekundi. Postoje ljudi koji u dalj skacu preko 8 metara. Postoje ljudi koji vade kubni koren iz osmocifrenih brojeva napamet. Njihov broj je beznacajan u odnosu na celu populaciju.

....I dok ti nastavljaš sa celom populacijom, ja ti pričam o stavu pojedinca...

Normalno:
Ne očekujem bolje stanje u državi, ali, nadam mu se;
Ne očekivam dobitak na lutriji, ali, nadam se;
Ne očekujem sutra kišu, ni ipak joj se nadam;
Ne očekujem pobedu Partizana, ali, duboko u meni nada postoji...
I sve je to ok i ima smisla kada pričamo o situaciji na koju ne možeš uticati- ti o tome ne odlučuješ, ne znaš šta da očekuješ, ali, možeš da se nadaš.
Dakle, tu nemaš pravo izbora osim, hoćeš li se nadati ili ne, i da li ćeš očekivati ovo ili ono...

Po meni, recimo, tu spada i primer sa teško bolesnom osobom. Ne može da bira hoće li biti zdrava ili ne...
Ali, svakako može da bira da li će poviti rep i umreti u grču ili će prihvatiti svoju bolest i posvetiti se nekim lepšim stvarima u životu; tako je kako je, svoje zdravstveno stanje ne može promeniti, ali, ima mogućnost da svoj život, ipak, ispuni vedrinom i pored te velike muke učini ga lepim. Izbor je samo u glavi te osobe, i na njega niko ne bi trebalo da može uticati...
- Zdravlje, odnosto problemi sa istim, po meni su jedini nerešivi problemi pojedinca na koja ne može uticati, a sve drugo dolazi iz glave...

Dakle, kako misliš, tako ćeš i raditi; kako radiš takva će ti biti očekivanja, a onome što očekuješ tome ćeš se i nadati.
Ne možeš pronaći nijednu zdravorazumnu osobu kod koje se ova četiri ne podudaraju. Svako kod koga makar jedno ide u suprotnom pravcu, nego šta nego ima sukob u svojoj glavi...
Svakako kad govorimo o situaciji ili problemu čiji krajnji rezultat zavisi samo od tebe, ili u najvećem delu od tebe..

Ubedi me da grešim...

Nije problem... samo... situacije u kojima sve zavisi samo od nas su stravicno retke.

retke ili ne, to bi trebalo da su naši problemi, sve ostalo su problemi društva koji nikako ne zavise od tebe i koje možeš ili da ignorišeš, ili da se nerviraš zbog njih... ni jednim  ni drugim ne rešavaš ama baš ništa....
Ili da prihvatiš i pomiriš se sa situacijom takvom kakva je...
Koliko ćeš zarađivati i novca imati, da li ćeš položiti ispit, hoćeš čli imati krov nad glavom, svađa, izmirenje sa dragom osobom ili partnerom odnosno odnos sa njim, izlazak iz depresije ili ikakvog teškog psihičkog stanja, prevazilaženje stresa za koji su drugi krivi ali sa kojim moraš sam da se boriš...... i tako dalje..... sve je to u tebi, i to su tvoji problemi... na njih možeš uticati i takvim stvarima treba da se posvetiš, a ne da razmišljaš o nemirima u Izraelu, globalnom zagrevanju, miru u svetu, nesreći ovog ili onog.... Opteretiš li se onim što ne možeš promeniti, uzmeš li tuđe probleme za svoje, naravno da nikada nećeš biti zadovoljan...

no dobro... krenu ovo u nekom drugom pravcu     

Pricala si o problemima u kojima sve zavisi samo od tebe, ili u najvecoj meri od tebe... ja sam rekao da je takvih jako malo... postoje problemi koji u odredjenoj meri zavise od tebe, takvih je dosta vise...

Al dobro, svako moze da gleda onako kako mu odgovara...
Ja uvek kazem, ako ti pomaze da preguras dan, a nikome ne smeta, go for it

Mogu da se pohvalim da ovih nedelju dana kako sam jednostavno odlučio da sve posmatram sa pozitivne strane i moje raspoloženje je daleko bolje, nisam više stalno mrzovoljan i nadrndan, ne bi više ni da se "preselim na onaj svet", mnogo češće se šalim i smejem, šale se i na moj račun što sam se odjednom promenio i svi se smejemo 
Neću više da se naljutim zbog svake sitnice, da menjam raspoloženje za minut...
Primetio sam da i okolina raguje pozitivno na to, i kolege sa kojima radim izgledaju mi nekako "srećniji"

Pozitivno razmišljanje je ipak dobra stvar bez obrzira na sve ove (nemojte mi zameriti, gotovo besciljne) rasprave o stavovima tipa "ja hoću desno, ne to je pogrešan put..."

Pozdrav svima

Ako tebi to pomaze da preguras dan, good for you