dobro si to sazela u svoj post...

samo nekad mi se cini,ne bih da zvucim kao cinik,da se tih 8.500.000.000 ljudi na planeti pokusava hipnotisati diktatom savremene kulture gdje jedino imati ima smisla...imati novca,imati ljepotu,imati mladost,imati zdravlje,imati dugovjecnost...pa se vecina zapetlja ko pile u kucine uslijed toliko bombardovanja vrijednostima savremenog covjeka,koji bi mogli da se dovedu u pitanje,i tada....na scenu stupa ekspanzija literature i gurua koji naginju ka sektaskom poimanju ustrojstva stvari...koji navodno uce kako da se izborimo sa vlastitim nesavrsenostima...koji ce biti demantovani...recimo,prilikom najobicnijeg razgovora za posao,gdje cemo biti odbijeni jer nemamo duge noge... ...banalan primjer....

da se razumijemo,pa jedna Biblija,govori na slican (pozitivan) nacin o nasem odnosu prema stvarnosti...ko hoce to da vidi i kome to jeste potrebno...zaista govori o tome...mozda na nacin koji nije svima prihvatljiv sa estetske strane i sa lingvisticke ili sa ugla vjerovanja u Boga...ali,ukoliko Bog moze da se zanemari,ukoliko uopste moze da se zanemari kada je Biblija u pitanju... to je to...

hocu da kazem da se nije izmislila topla voda u tom smislu i u smislu navodnog saznanja o tome u 20 vijeku...
samo je to upakovano na nacin na koji se da svariti za covjeka savremenog doba.

Cela te pricha se svodi na onu narodnu "dala baba dinar da udje u kolo, a dala bi dva da izadje".
Ljudi se zaduzhuju i novchano pa i telesno i duhovno ne bi li osetili malo tog glamura. Nakon pet minuta posmatranja tog "glamura" iznutra svaki pametan chovek shvati da tu nema ni g od glamura. I ti glamurozni ljudi imaju mnogo vece muke od obichnih smrtnika, jer je chovek proklet. Uvek razmishlja o onome shto nema, tachnije opsednut je onim shto nema, umesto da bude zadovoljan zbog onog shto ima i da svaki dan stvori josh jednu novu sitnicu u svom zhivotu.

Chovek je srecan samo dok stvara, bilo da pishe knjigu, vaspitava dete ili pravi novi softver, klupu za bashtu, bilo shta ... kretanje ka nekom cilju i ishchekivanje je ono shto daje drazh svemu. Jedan sportista je srecan dok dobro igra i dok raste izvesnost da ce osvojiti trofej. Kad osvoji trofej slavi tri dana i onda se probudi jedno jutro i zapita se "a shta sad ?" Ne vredi mu pet para nikakav glamur ni fufe koje ga spopadaju ni shto mu milion ljudi skandira ime. Za srecu je potrebna velika pamet.

Chesto mi mushkarci balavimo za nekom manekenkom. Pri tom pojma nemamo kako ona izgleda bez shminke, bez garderobe, kakve su joj higijenske navike, mozhe li se o nechemu porazgovarati sa njom, da li je zanimljiva, da li shvrlja okolo. Drugim rechima padamo na ambalazhu. To je kao da kupish skuplji sok zato shto ima lepshi tetrapak od onog drugog.

Zhene su josh sklonije mashtanju o nebitnim stvarima koje je @simijon nabrojala. Limuzine, uglavnim ruzhne i kichaste cipele, shljokice shto je u stvari najobichniji "tetrapak".

Izlasci, garderoba i ostale stvari tog tipa su samo shlag na torti. Toliko od mene.

Ne, cela prica se svodi na nezdravo i zdravo razmisljanje o svetu na vremenskoj osi. Niste se makli odatle.
Zaboravili ste trenutak. Sta SADA uraditi? Da li situaciju 1 na 1 sa osobom loshijeg i promenljivog raspolozenja (dakle NE regresivnu) resavate empirijski ili empatijom, i zbog cega bas to sa bas tom osobom?

Danas sam sreo skitnicu i seo pored njega, nismo progovarali. Uzeo sam od njega parce djevreka, pustio sam mu pesmu sa mp3 plejera, ostavio nesto para i nastavio dalje. Ko je kome pomogao, sta je tu pozitivno?

Nisam pročitao sve poruke te mogu samo da komentarišem sam text o pozitivnom razmišljanju:

Dosta dugo već mene opsedaju samo negativna razmišljanja, svaki dan sam govorio sebi ja ne mogu da uradim ovo, ja neću uspeti ono, ja nisam dovoljno pametan, ja nisam dovoljno hrabar, moj život je bezvredan... što sam više razmišljao to mi je samoubistvo bilo sve logičniji i logičniji ishod, smatrao sam sebe "oštećenom robom", evolucijskom greškom koja je osuđena da izumre pa ako je tako onda bolje pre nego kasnije, zar ne? , hej za trideset godina života ja sam trebao da imam gomilu prijatelja da imam suprugu i barem jedno dete a ja nemam ništa od toga pa čak ni devojku a onoj koju trenutno volim nemam hrabrosti da to kažem rečima (iako ona to zna, p.s.:nismo u nikakvoj vezi), i šta onda vredi nastavljati ovakav život kada će on iz dana u dana doneti nove crne misli nove stvari koje nisam ili neću uspeti da uradim, postignem, osetim...
Raspoloženje mi se menjalo iz sata u sat i uglavnom sam bio tužan ili ljut na sebe, odbojan a opterećivao sam i druge tim svojim "stavom", depresija mi je bila glavna preokupacija a kilograme sam gubio kao da sam bio na najstrožijoj djeti, jednostavno nisam mogao da jedem, nisam imao volje ni za to.
Pokušao sam da pronađem psihoterapeuta ali nisam uspeo, nisam siguran da li sam se uopšte dovoljno potrudio oko toga.

Onda sam pročitao ovaj text a u isto vreme sam slučajno pročitao i jednu prezentaciju o tipu koji je svaki dan postavljao sebi dve izbora: dobro i loše raspoloženje (da ne bi davio sad u detalje potražita na netu power point prezentaciju pod nazivom "Dva izbora") i uradio to isto, svako jutro sebi kažem ili ćeš biti dobro raspoložen i prijatan prema svima, ljubazan i pažljiv ili ćeš biti nadrndan i suicidno raspoložen, i, kao što kaže u pomenutoj prezentaciji izbor je lak.
U suštini svi ovakvi tekstovi o, nazovimo to, samomotivaciji nisu test da li vi verujete u tako nešto ili ne, da li vam je glupo da pišete negativne misli pa ih precrtate i napišete neku pozitivnu, ja verujem da je to test koliko zapravo verujemo u sebe, bez želje za nekom dubljom analizom i raspravom i vera u boga po meni je zapravo vera u samog sebe.

Ako imate još ovakvih textova ili saveta koje knjige da pročitam slobodno mi pošaljite info na pp jer mi je to pomoglo (ovaj text i splet čudnih okolnosti u kojima sam se našao) da stanem na putu samouništenja, ja to gledam ovako: trenutno stojim i gledam, na jednoj strani je mrak i možda je dno konačno tu negde blizu a na drugom kraju veoma daleko daleko je tračak svetlosti, ne više nije pitanje gde ići već šta da učinim da bi što pre došao do svetlosti? U tom smislu svaka pomoć je dobrodošla (pp) a ostali mogu da se smeju koliko žele samo nek komentare zadrže za sebe.

Poz.

pogledaj film "the secret", ako hoces, javi se, imam ebook na srpskom  "the secret" pa da procitas. Drago mi je da si krenuo sa pozitivnom stranom gledanja na sve

http://www.doyouwalkthetalk.com/

Najviše mi se sviđa ono:
"Start each new day with a commintment to do what's right.
Remember...
With every sunrise comes new opportunities."
i u pravu su.

The Secret bi mogao posluziti kao dobar motivacioni film da su ostali samo na tome kao ideji vodilji, ali problem je sto osim cisto motivacionih gledista taj film od pocetka do kraja propagira i jedno dogmatsko kvazi-naucno stanoviste, koje u filmu nazivaju "zakonom atrakcije", a to je da je dovoljno cesto i intenzivno misliti o necemu da bi se to i ostvarilo. Shodno tome sledi i da ako se to nesto na kraju ne ostvari onda je to u sustini tvoja greska jer nisi dovoljno intenzivno mislio na to sto si hteo/zeleo, a nemoguce je da je greska u nepostojanju bilo kakvog "zakona" kao takvog. Pritom jos i tvrde da taj zakon ima nekakve veze sa kvantnom fizikom (koristeci izjavu jednog fizicara ciji stav svakako nije preovladjujuci u toj struci), slicno kao sto i neki drugi "feel-good" gurui propagiraju nekakvu "kvantnu psihologiju" po slicnom principu, mesajuci pravu eksperimentalno potvrdjenu nauku sa raznoraznim licnim teorijama, spekulacijama ili pak cistim izmisljotinama.

koja je poenta uzimanja parceta djevreka od skitnice ?
mislim ,verovatno ima neko skriveno znacenje ....

Susrela si se sa trik pitanjem palindromicna.  Nismo progovarali.
Mnogi ljudi ispituju sebe, samim tim i druge u neogranicenom broju situacija umesto da jednostavno zive svoj zivot.
To je zato sto osamdeset odsto ljudi razmislja rechima i vremenom razviju averziju ka drugacijoj svesti. I dok arogancija prema kvazisuprotnom, manje korisnom u socijalno prihvatljivom sistemu vrednosti treba da postoji, to nikako ne sme da znaci odluku o odbacivanju "neadekvatnog" - jer nista pa ni njegova odluka da ostane svoj nije jednostrano.     Ocigledno je da taj covek i mene, i tebe, i sve sto vidi prihvata vrlo apstraktno, daleko da je samo zbog toga sto je svestan da je drugaciji (postavio se potpuno prirodno i podelio sa mnom nesto svoje, kao potpuni paradoks svega sto dozivljavamo danas) vec zato sto je naucio da prihvata sve sto mu dolazi u susret.
Zato znam da bi ti mnogo toga bilo jasnije da sam krenuo od stereotipa ("probudio sam se prepun elana i startovao klinku sa Sociologije, podelili smo toblerone") ali nisam jer ako malo bolje razmislis dobices mnogo vise nego kada bi razmisljala tipicno - ja, moje iskustvo, meni se desilo, ja pobedio - a to je zato sto sam ja njegovo pozitivno iskustvo tog dana. 

Rade slažem se sa tvojom kritikom sa aspekta nekog ko stoji na livadi, ali ako je neko u bunaru i vidi samo krug svetla iznad glave, da li je knopac uz koji će se izvlačiti d vratila na 1,5m iznad zemlje ili do Meseca postaje nebitno.

Pozitivne misli i pozitivan stav mnogo doprinose da se izađe iz bunara i zaista od naše vizije zavisi 80% događaja koji su za nas lično vezani. Ako imamo motiv, ako smo samuvereni i spremni da se napregnemo, ako ne sudimo sebi za svaku sitnicu i dopuštamo pravo na grešku, ako nam jedan minut neće uništiti 24 sata.