malo stiva za gledanje

http://www.thestrangestsecretmovie.com/

http://www.doyouwalkthetalk.com/

.... kao fino osveženje : )

 Jel gledao neko "Secret"? Zvuči super ali pod toliko mračnih uticaja iza kulisa-teško.

  New Age s*it.

Gledao i preporucio bih svima da ga pogledaju

Ima jedna priča, odnosno odlomak iz knjige „Biti Srećan“ E.Metjuza, koji mi je baš simpatičan a na zanimljiv način opisuje kako su male razlike između pozitivnog i negativnog razmišljanja, tj kako se o istoj stvari na ova dva načina  razmišlja... 

„....Pravilo je: „Mislite o nečemu i prizvaćete to.“ Čak i ako razmišljate o nečemu što ne želite, težićete da vam se to dogodi. To se dešava zato što vaš um teži ka nečemu. Ako kažete: „Ne razmišljaj o velikom ružičastom slonu s velikim ušima i ljubičastim tufnama koji nosi naočare za sunce“, šta će vam biti na umu? Slon!
... Ovo se dešava zato što um radi pomoću slika. Kada sebi kažete: „Ne smem da zaboravim knjigu“, u glavi imate sliku sebe kako zaboravljate knjigu. Čak i ako kažete „ne smem“ u vašem umu je i dalje ta slika i ishod je.... vi zaboravljate knjigu. Kada sebi kažete: „Setiću se da ponesem knjigu“, u glavi ćete imati sliku sebe kako ste se setili da ponesete knjigu i biće vam mnogo veći izgledi da je zaista ponesete.
Jednostavno, vaš um ne može, niti želi da radi suprotno od vaših ideja...
Mnogim frustriranim roditeljima bilo bi mnogo lakše kada bi u umu svoje dece naslikali željeni rezultat. Tada „ne viči“ postaje „budi malo tiši“, a „pazi da ne prospeš špagete po najboljoj majici“ postaje „pripazi malo kako jedeš“. Razlike su možda u nijansama, ali su vrlo, vrlo bitne.
Ovaj princip objašnjava zašto možete voziti svoju krntiju bez i jedne ogrebotine... a prvog dana nakon što ste kupili divan, nov auto, uspete da preuredite ceo prednji trap! Vozate se okolo misleći: „Ne smem ulubiti kola ni po koju cenu“. To su vrlo opasne misli! Morate misliti: „Voziću pažljivo“
Teniser koji osvoji veliki turnir uvek razmišlja: „Želim ovaj poen, ovaj je moj.“ Gubitnik razmišlja: „Ne smem da propustim ovaj udarac!“ ....
Ukratko: Pozitivno mišljenje je delotvorno jer oni koji razmišljaju pozitivno misle o onome što žele. Neizbežno teže ka svojim ciljevima. Uvek razmišljajte o onome što želite.“

I nastavlja sa nekim svojim teorijama i principima da bi na kraju knjige izneo:

„Koliko je logično objašnjenje za to kako privlačimo ono o čemu mislimo? Kako privlačimo ono čega se plašimo? Gde se stvarno nalazi podsvest i kako objasniti njen uticaj? Ako razmišljam o zdravlju i zamislim da mi je telo zdravo, kako to utiče? Kako objasniti „kako seješ tako ćeš i požnjeti“ zakon? Zašto bi moje misli uticale na moj napredak?  ......
...... Ako odlučite da pre nego što išta isprobate želite da shvatite kako sve funkcioniše, načekaćete se – i to dobro! Naš um je čudo. Njegova sposobnost da dotakne sve oko nas i stvori željeni rezultat je zaista neobjašnjiva.
Postoji ogroman prostor za žučnu raspravu i debatu na temu gde naš um započinje a Bog završava, ili gde Bog započinje, a naš um završava, ili da li naš um zaista... Ovakva pitanja ne potpadaju pod domen ove knjige.
Moje iskustvo govori da ćemo sebi učiniti ogromnu uslugu ako prihvatimo i koristimo ono što imamo. Pustimo druge da pokušavaju da shvate. Kreni po rezultate.
„Ako mislite da shvatate sve što se dešava, beznadežno ste zbunjeni“ V.M.“

Baci pogled 

http://forum.burek.com/index.php/topic,330257.0.html

bacila....

Hvala.   

nije mi tesko da povjerujem u to...

doduse,moram biti iskrena malo mi je oduran nacin na koji je u poslednjim decenijama 20 vijeka doslo do ekspanzije raznih ucenja i kvazi psihijatara koji u dzepnim izdanjima prodaju samopomoc u deset lekcija,pa je to postalo trend biti nasmijan i razmisljati pozitivno...

dobro,sa ovom recenicom sam iskarikirala ono sto sam htijela reci

nije to nista novo,nista sto zdravom logikom nije shvatljivo i samim posmatranjem sebe i drugih i nista sto covjeku negdje nije poznato od pamtivjeka.

pored znanja i iskustava koje sticemo kroz zivot,postoji i nesto sa cim smo rodjeni,vlastita priroda i talenat za zivot,kao i uostalom i nedostatak istog.

dodjavola...ide mi na zivce bezrazlozni optimizam koji negira stvarnost...u istoj mjeri koliko i nedostatak sposobnosti vidjeti ljepotu i sansu u stvarima koje samo na prvi pogled izgledaju kao poraz.

uvijek sam se divila ljudima koji poraze ne pretvaraju u pobjede,ali pri tom stvari nazivaju pravim imenom,i opet imaju snage da popravljaju,da se nadaju i da daju sve od sebe...bez obzira sto to nekada nece biti dovoljno.

i to je potpuno u redu.

veliko je umjece da u porazima i teskim zivotnim okolnostima odredjene stvari koji neke drugi nazivaju bezizlaznim situacijama i razlozima za strah...neki drugi te okolnosti nazivaju lekcijama i prilikom za ucenje i napredovanje...kao gorak lijek koji popijete...moze da vam bude bolje...

jasno mi je da nas odnos prema stvarima i okolnostima u velikoj mjeri cini koliko cemo dobiti ili izgubiti od odredjenih okolnosti...

ali je doza iskrenosti i uvida u stvarnost onakvom kakva zaista jeste neophodna.

Kad govorimo o programiranju to je posledica  drugog, holivudskog programiranja, koje nam ubija samopuzdanje.

Nekad je činjenica da imaš kuću u kojoj na 50 klvadrata doduše živi 10 ljudi, ali je kuća, toplo je i suvo, bila nešto. Nešto je bilo imati za ručak svadbarski kupus sa slaninom i projom, čašicu rakije i 3 orasa da se zasladiš. Bilo je bitno da su opanci celi, da su čakšire tople a gunj suv. I to je bilo dosta da izađeš na ulicu, pođeš svojim poslom i pevaš.

Danas nam se slikaju vile holivudskih milionera, njujorški kondoi, plakari puni Manolo Blanik cipela i limuzine sa šoferom tri zgodne oskudno obučene devojke,... To definitivno nije život kojim živi 8.500.000.000 ljudi na planeti. Ali takva slika stvara frustraciju, tera ljude u kredite i dužničko ropstvo.

Danas više nego ikad treba nam rasprogramiranje, oslobađanje od tog pritiska potrošačke manije i analno-zgrtačkih poriva i sposobnost da budemo svoji.