Imas nesto od toga ovde

A kod mene licno neraspolozenost, nezainteresovanost za billo sta,  duboko povlacenje u sebe, izbegavanje ljudi   

Mislim da je i ta nagla analiticnost kod nekoga ko je depresivan vrlo problematicna.

U tom stanju preovladava negativan afekat, samim tim ce osoba biti sklonija ''crnim'' mislima, samoomalovazavanju ili negativnom vidjenjem drugih, sveta, buducnosti, itd.

Opet kazem, jako je vazno razlikovati depresivna stanja koja ponekad svi manje/vise imamo, od klinicke depresije, koja je ozbiljna i opasna bolest. Kao ilustracija tome - depresivni ljudi cesto pomisljaju na suicid, ali nemaju volje ili snage da to ucine. I ponekad, kada terapija uznapreduje, i kada im bude malo bolje, oni izvrse suicid, jer sad za to konacno imaju snage. Eto kakva je bolest depresija.

Veze blage nema sa onim nasim PMS-om izazvanim stanjima potistenosti, niti je treba mesati sa tugovanjem, jer su to prilicno razlicite stvari.

Nezadovoljstvo je podsticaj napretka

Exactly 

Ali to sto je slucaj kod mene, ne mora da bude kod nekog drugog. Ja se ulenjim kad postanem zadovoljan sobom. A onda kad postanem nezadovoljan, umesto da padnem u depresiju kao neki, ja teram inat lenjosti i pocnem da radim 24/7

The FAIL is strong within me 

Cini mi se da ljudi kad su srecni, jako retko zastanu, i zapitaju se sami sa sobom: "Zasto sam srecan, sta me to sad cini tako srecnim?". I ne razmisljaju o tome. Preplavljeni su osecajem srece, ne zapitkuju, jer pobogu mozda shvate da nisu srecni ako to dublje analiziraju.

Dok je sa nezadovoljstvom tj. depresijom koja je prouzrokovana nezadovoljstvom, odnosno, njenim neresavanjem i prepustanje daljem saturisanju potpuno obrnuta situacija,
jer "niko", hm...niko...
...nece skrstenih ruku sedeti i samo ostati u tom stanju. Mislim da je samo vreme ovde promenjiva koja varira od osobe do osobe i trenutak kada ce reci dosta i nesto promeniti.
Iskreno, zalim one koji nemaju potrebe da menjaju takvo osecanje.

Mozda treba temeljiti sebe i svoja osecanja na spoznaju sebe u sreci, tj. koristiti se lepim iskustvom, a ne samo losim.
A mozda ja ipak samo preglasno razmisljam i filozofiram

E da...depresija kao bolest...
Citat iz nekog filma:
"Depresivni ljudi zele da budu nesrecni kako bi potvrdili da su depresivni, jer ako su srecni ne mogu vise da budu depresivni".

Ljudi imaju ocajnicku potrebu da budu srecni, jer je to nesto sto je u danasnje vreme jako tesko postici... i treba ih razumeti... prateci taj osecaj spremni su skoro na sve, samo da dobiju to sto zele... makar i lazno

а имаш бре и људе којима одговара да буду жртве и да кукају. То је онај синдром Калимера, "људи моји па ово је неправда  " уместо да се покрену и ураде нешто, траже изговор.

то је она парола: паметан нађе начин а будала (јадник) изговор.

a zasto, o zasto, se sve mora analizirati u zivotu?

Ja uvijek sve analiziram, do najsitnijeg detalja. Zato nikada nisam ni sa čim zadovoljna.

Nije tebi lako