Ovde ipak ne govorimo o humanitranom radu, vec o zaposlenju...
Cisto sumnjam da bi se ti svestenici prihvatili posla bez novcane nadoknade....

А од чега би живели? Нормално је да уведу свештенике у војску и да их за то плаћају. Само се плашим да као у школама не уведу поред веронауке и грађанско васпитање. Па да поред војног свештеника буде и неки ЛДП-овац који би војнике наговарао на дезертерство, одбијање послушности, наркоманију и хомосексуализам. Као врхунских домета грађанског друштва. 

Ti nisi normalan... 

Rumunska vojska ima 100 svestenih lica u aktivnoj sluzbi...

Evo i bloga jednog americkog vojnika - pravoslavnog svestenika:
http://armypriest.blogspot.com/2005/05/how-does-southern-baptist-boy-become.html

OK... ali pricamo o uredjenim, ekonomski relativno jakim drzavama...
Nasa drzava niti je uredjena, niti je ekonomski jaka...

Ja nemam nista protiv da jednog dana kada bude izvrsena profesionalizacija vojske, svestenici budu zaposleni u vojsci... ali do tada... stvarno je nerealno govoriti o takvim stvarima...
Na kraju krajeva... sta je vama vaznije: svestenstvo u vojsci ili obnova centra za decu sa specijalnim potrebama?

Najavljeno uvođenje sveštenika u Vojsku Srbije

Religija nije tabu

Vojska Srbije jedna je od retkih u kojoj vernici nemaju institucionalizovane mogućnosti za ispoljavanje verskih osećanja.
Načelnik Uprave za ljudske resurse Generalštaba general-major Petar Radojčić izražava očekivanje da će taj problem uskoro biti potpuno rešen. Naglašavajući da je reč o "osetljivom i značajnom pitanju" ističe da će to biti jedan od važnijih zadataka Uprave za ljudske resurse, u drugoj polovini godine, posle usvajanja zakona o Vojsci i propisivanja novog pravila službe.
- Rad na stvaranju uslova za uvođenje i razvoj verskog života u Vojsci započet je 2000. godine, a krajem 2003. radni tim je predložio model za sprovođenje te inicijative. Sveti arhijerejski sinod SPC prihvatio je ponuđeni model i izrazio spremnost da podrži njegovu realizaciju. Takođe, predstavnici tradicionalnih verskih zajednica podržali su napor Vojske da u svojoj sredini omogući ostvarivanje tih prava. Kako je usvojen Zakon o crkvama i verskim zajednicama, predstoji usvajanje Nacrta zakona o Vojsci, čime se stvara pravna pretpostavka za nastavak rada na celovitom regulisanju tog pitanja - kazao je Radojčić.

Prema rečima profesora dr Milana Pašanskog, predsednika Foruma za terorizam i tranziciju bezbednosti, to predstavlja još jedan doprinos demokratizaciji Vojske, odnosno koncipiranju oružanih snaga "prema obrascima koji već postoje u alijansi u čijem smo predsoblju".

- Protokom vremena i punopravnim članstvom u NATO i različiti modeli njihovih oružanih snaga biće sve prisutniji u našoj Vojsci. Jedan od njih je uvođenje vojnih sveštenika. Naravno, mora se voditi računa o tome da vlada multikonfesionalnost, da budu zastupljena sveštena lica svih veroispovesti i da svi predstavnici oružanih snaga mogu da upražnjavaju verske obrede. To bi, svakako, trebalo da bude na dobrovoljnoj osnovi, da ateisti budu pošteđeni toga. Da li će plan uspeti da se realizuje do 2010, za kada se planira puna profesionalizacija Vojske, zavisiće od mnogih faktora. Ne verujem da bi pravo na izražavanje verskih osećanja moglo da ugrozi sekularnost države, kako se neki možda pribojavaju, naravno, ukoliko je sve dobrovoljno, bez prinude - ističe Pašanski.

Sociolog religije Mirko Đorđević smatra da bi uvođenje vojnih sveštenika stvorilo mnogobrojne probleme u našoj Vojsci, "budući da je Srbija multinacionalna i multikonfesionalna zemlja". On naglašava da se o ovoj temi ni verske zajednice međusobno nisu precizno dogovorile jer o njoj imaju različito mišljenje.
- To bi, na izvestan način, moglo ugroziti sekularne temelje Republike i Vojske. Ideja o vojnom sveštenstvu je stara, u našoj Vojsci je sprovedena pre Drugog svetskog rata, a nakon sloma socijalizma opet je zaživela. Pre nekoliko godina u zvaničnom glasilu Vojske objavljen je zbornik "Vojska i vera", u kome se nalazi predlog da vojni sveštenici imaju činove, kao i vojnu uniformu s krstom ili polumesecom. To deluje malo rogobatno. Ne bi trebalo da se ide na istitucionalno nametanje rešenja jer će nastati problemi. Postoji jednostavno rešenje, kao u nekim zapadnim armijama, da vojnik i starešina imaju pravo da slave, posećuju bogomolje, obavljaju verske obrede i to je dovoljno. Ova oblast bi morala da bude uređena zakonom, koji bi prethodno prošao kroz javnu raspravu - naglašava Đorđević.

TEŠKOĆE U RUSKOJ VOJSCI

- Kada su u Ruskoj federaciji uvedeni vojni sveštenici, nastupile su teškoće, postavilo se pitanje kako odluku sprovesti u Čečeniji i u delovima zemlje sa pretežno muslimanskim stanovništvom. Oni taj model još nisu do kraja sproveli. Sa sličnim problemima bismo se i mi suočili. Trebalo bi, možda, primeniti sistem iz zapadnih armija u kojima postoji kapelan, i onda - ko od vojnika želi, može njemu da se obrati. Trebalo bi izbeći situaciju u kojoj bi sveštenik morao da blagosilja oružje. Jasno je kakve bi se napetosti tu mogle pojaviti - govori Đorđević.

PORFIRIJE: TO NIJE PRAVO CRKVE, VEĆ VERNIKA

Vladika Porfirije koji je u ime Sinoda SPC određen da bude, kako kaže, "spona" između Vojske i Crkve, ističe da je "normalno da kao svuda u svetu oni koji služe u Vojsci imaju pravo da im budu dostupni njihovi sveštenici". Vladika naglašava da u ovom slučaju "nije reč o pravu Crkve kao institucije, nego o pravu onih koji su u Vojsci da ispune svoje verske potrebe".
- Najbolje je da se pravo na izražavanje vere institucionalizuje i da se definiše način na koji crkva može da učestvuje u životu Vojske. Ovo pravo je omogućeno u svim vojskama u okruženju izuzev, ako sam dobro informisan, u Albaniji i Makedoniji. To nije u suprotnosti s principom sekularne države. Zar bi u tom slučaju evropske zemlje i SAD, kao građanske, dopustile prisustvo crkve u vojsci. U nemačkom parlamentu, na primer, postoji kapela i sveštenici su tu za potrebe poslanika. Odvojenost crkve od države ne znači da postoji isključivost, već ona podrazumeva saradnju i prožimanje u svim segmentima, gde je to neophodno i na opštu korist. Oni koji kažu da je vera privatna stvar, neka kažu da li je onda nevera javna stvar. Zašto oni koji ne veruju u Boga imaju pravo da o tome javno govore, a mi koji verujemo nemamo to pravo - kaže vladika Porfirije.

S. Dedeić 

izvor: Glas javnosti

Hahahaha.........
 

A cime su to odvojene,i ko je to odvojio....

RTFM... citaj ustav... 

Odvojenost se odnosi pre svega na javno politicko delovanje.