konačno je skinuta medijska blokada 

Ućutkan ključni akter afere s aflatoksinom

Gorica Avalić    | 14. 03. 2013. - 22:01h | Foto: V. Lalić   
Konferencija za novinare na kojoj je Ivan Sočo, smenjeni direktor Uprave za veterinu, želeo otvoreno da govori o odgovornosti za izbijanje afere sa aflatoksinom u mleku, otkazana je u sredu u poslednjem trenutku.


Ivan Sočo, smenjeni direktor Uprave za veterinu
Poziv za novinare radi okupljanja u beogradskom „Medija centru“ nazvan „Krivica i odgovornost“ stigao je u redakcije oko 9 časova, da bi već oko 11 događaj bio otkazan.
 
 
Nezvanično se juče moglo čuti da je razlog otkazivanja konferencije za štampu bilo to što je na smenjenog direktora Uprave za veterinu vršen pritisak da sa novinarima ne razgovara.
 
Ivan Sočo nije želeo juče za „Blic“ da komentariše razloge otkazivanja pres-konferencije.

- Razumite me, čujemo se narednih dana - bio je jedini odgovor Soča na više naših telefonskih poziva.

Mada se i u kancelarijama Ministarstva poljoprivrede juče moglo čuti da je Ivana Soča zvao lično Knežević i ubedio ga da ne razgovara sa novinarima o svojoj smeni, kao i o svemu onome što joj je prethodilo, ministar poljoprivrede juče nije bio raspoložen da prokomentariše zakazivanje, a zatim i ekspresno otkazivanje pres-konferencije jednog od doskora svojih najbližih saradnika.

Ivan Sočo je odmah posle smene za „Blic“ rekao da je ta odluka Vlade - smešna.

- Moja smena je smešna jer sam ja na mestu v.d. direktora Uprave za veterinu bio tri meseca i ne mogu da budem odgovoran za problem čiji uzrok datira još iz septembra - rekao je Sočo za „Blic“.
 
Ćutanje kao zaštita

“Blic“ je pokušao juče da stupi u kontakt i sa Boćanskim, koji je takođe smenjen, ali je on juče bio nedostupan. Ni Marinko Ukropina, stručnjak iz SGS, koji je prvi upozorio javnost na problem sa kukuruzom, prestao je da kontaktira sa medijima otkad je rekao, pa sam sebe demantovao da je 70 odsto srpskog kukuruza zaraženo.

Izvor: Blic

нико није крив 
они ћутали годинама,ови ћутали шест месеци,ти ћутао три месеца и нико у овој јебеној држави нетреба да одговара 

Direktor Denjub fud grupe: Niko nije znao da je pooštren kriterijum za aflatokisn

| 15. 03. 2013. - 09:23h | Komentara: 27
Generalni direktor Denjub fud grupe Slobodan Petrović izjavio je sinoć da pre dve godine niko nije znao da je promenjen Pravilnik o mleku u kome je 10 puta pooštren kriterijum o prisustvu aflatoksina u toj namirnici.


Slobodan Petrović

Niko u Ministarstvu poljoprivrede, a ni privrednici nisu znali da je usvojen taj rigorozni evropski standard i dozvoljeni nivo aflatoskina sa 0,5 smanjen na 0,05 mikrograma po kilogramu, rekao je Petrović na panelu na Kopaonik biznis forumu.

Prema njegovim rečima, Svetska zdravstvena organizacija dozvoljava nivo aflatoksina od 0.5 mikrograma po kiloramu i “niko nije umro, niti se razboleo od aflatoskina, već postoje samo indicije”.
 
Petrović je ponovio da je mleko u Srbiji zdravo i bezbedno preporučivši svima da ga slobodno konzumiraju.

Izvor: Blic

---

СР: Љајић: Штета већа од 100 милиона евра

Београд - Досадашња штета због афере са афлатоксином у млеку је око 120 милиона евра, а продаја млека је опала за пет до 27 одсто, изјавио је потпредседник Владе Србије и министар унутрашње и спољне трговине Расим Љајић.

Љајић је казао да су поједине млекаре обуставиле извоз, а неке га смањиле за чак 37 одсто и додао да смањење извоза није само последица афере.

"Ми смо анализирали продају у шест највећих трговинских ланаца, нећу рећи којих. Та анализа је показала да је продаја млека опала од пет до 27 одсто", казао је Љајић.


Ђорђе Симовић, Пољопривреда.инфо

Аларм због млека у праху

Ако се загађеност млека означава фактором 1, онда прерађено млеко у праху има највишу могућу концентрацију загађења – фактор 7, кажу у Савезном институту за процену ризика у исхрани у Берлину
 
Афера млеко – млечни производи, месо и изнутрице затровани канцерогеним гљивичним отровом афлатоксин Б1 и М1 – извесно ће на дужи период о(п)стати у српском ланцу исхране. То је последица загађења сточне хране контаминираним кукурузом.

Према изјавама стручњака, Србија разматра мере како би следећи род кукуруза задовољио стандарде по којима је наша пољопривреда била позната у свету до прошле године.

Тада су неповољни временски услови довели до ширења гљивичне плесни у кукурузу европског произвођача број шест – Србије, а преко това стоке, свиња и живине, дошло је до загађења мишићне масе, изнутрица и јаја висококанцерогеним гљивичним отровом афлатоксин Б1 и метаболизованим М1, који се таложи у млечним производима.

Нови род кукуруза, међутим, неће битније, ни одмах, утицати на елиминацију афлатоксина из домаћег ланца исхране. По свој прилици, троваћемо се док се не потроше залихе из силоса и амбара.

Одговор на питање зашто се трујемо произлази из најновије изјаве директора „Жита Србије” Вукосава Саковића.

„Србија има два до два и по милиона тона кукуруза у складиштима”, рекао је Саковић у телефонском разговору за „Политику”.

С обзиром на то да других резерви нема, алтернативно уништење делимично контаминираног рода, у складу с праксом у ЕУ, представљало би двоструко оптерећење по српску економију. Штета настала уништавањем загађеног зрна, с једне стране, и набавка здравог кукуруза, с друге, довела би земљу у незавидну финансијску ситуацију.

Саковић сматра да би се додавањем здравог кукуруза или незагађене пшенице и јечма, укупни ниво контаминације свео на ниво оптерећења које се не сматра проблематичним.

На аргумент „Политике” да је мешање здравог и загађеног зрна забрањено одредбом ЕУ бр. 2002/32/ЕГ, параграф 23, тачка 1, Саковић је одговорио да таква забрана не важи за Србију и да је „разблаживање”, односно мешање зрна, у складу с праксом код нас и у многим земљама света.

Насупрот прошлонедељној изјави „Политици” да се мешањем контаминираног и здравог кукуруза обезбеђују услови за здраво млеко, „док се остали део рода, ако не прелази 0,5 микрограма по килограму кукуруза, може користити за узгој и тов живине и стоке, без последица по оне који конзумирају њихово месо”, Саковић је признао да је дошло до погрешног тумачења његове изјаве и рекао: „Свако присуство афлатоксина у храни је проблематично и требало би настојати да се оно сузбије.”

Другачијег мишљења био је у овом домену утицајни генерални директор „Денјуб фуд групе” Слободан Петровић. Истакао је да Светска здравствена организација дозвољава ниво афлатоксина од 0,5 микрограма по килограму и да нико није умро, нити се разболео од афлатоскина, већ да постоје само индиције.

„Дајте ми име појединца који је умро од тровања афлатоксином”, рекао је Петровић аутору ових редова, не обазирући се на бројне научне студије које говоре супротно.

Није прихватио ни упозорења Светске здравствене организације УН, ни Светске организације за исхрану ФАО.

Дилетантске и популистичке изјаве необавештених политичара, неодређеност надлежних стручњака и одбранашке акције предузимача, довеле су, најзад, до предлога који је запањио свет.

На недавном кризном састанку произвођача и прерађивача житарица, стоке и сточне хране и надлежних владиних функционера предложено је да се контаминирано млеко повуче из продаје и преради у млеко у праху, а потом користи као додатак сточној храни.

У Савезном институту за процену ризика у исхрани у Берлину, „Политици” је саопштено да је овакав иступ, у најмању руку, неодговоран: „Ако се загађеност млека означава фактором 1, онда прерађено млеко у праху има највишу могућу концентрацију загађења – фактор 7.”

Штетност од „спасавања од штете”, такозваним разблаживањем загађене сточне хране, иде на уштрб потрошача. Концентрација афлатоксина је највиша у изнутрицама товљеника, али је и она занемарљива у поређењу са кумулативним тровањем више намирница – изнутрица, јаја, млека, пројиног брашна, кукурузног хлеба.

„За особе које су наследно подложне обољењима јетре и бубрега, или које су преболеле неке облике хепатитиса, ова комбинација може бити летална (смртоносна)”, речено је „Политици” у седишту Европске установе за безбедност намирница (ЕФСА) у италијанској Парми.

Српско министарство пољопривреде ни овог пута, као ни прошле недеље, није нашло за сходно да одговори на питања „Политике” – како спречити будућа загађења афлатоксином, а како решити постојеће проблеме.

На захтев „Политике”, аустријско Министарство живота (пољопривреда, шумарство, заштита животне околине и водопривреда) израдило је сажету анализу. Беч је указао да је реч о природној катастрофи која би, извесно, могла да добије репризу у будућности, као резултат глобалних климатских промена:

„Решење је у одабиру хибрида, а више од тога – у унапређењу система за одгајање, почев од усавршавања система за наводњавање, до увођења механизације у поступку сушења клипова.”

Тиме је, истина нехотично, додирнута проблематика вишедеценијске стагнације пољопривредних система у Србији, што је за „Политику” индиректно потврдио професор Пољопривредног факултета Универзитета у Београду Мирко Ивановић.

„Некада смо сејали од 25.000 до 30.000 биљака по хектару, а сада од 60.000 до 70.000. Превелики број биљака троши воду из земљишта и у време суше доводи усеве у стресну ситуацију”, рекао је професор.

На питање зашто је та густина неприхватљива, ако се зна да светски стандард износи 75.000 до 110.000 биљака по хектару, Ивановић је рекао: „Постојећи системи у Србији могу да обезбеде оптимално наводњавање за свега 1,5 одсто обрадивих површина.”

Милош Казимировић

објављено: 17/03/2013


Politika

Ovo mleko puno alfatoksina!

https://fbcdn-sphotos-d-a.akamaihd.net/hphotos-ak-ash4/299907_10200904555841403_970261867_n.jpg

Toliko frke... i mesec dana posle... cutaaaaanje...

Od aprila ponovo niža dozvoljena granica aflatoksina u mleku

Tanjug    | 12. 12. 2013. - 17:13h   17:26h | Komentara: 3
Ministar poljoprivede Dragan Glamočić najavio je danas da će najkasnije u aprilu iduće godine dozvoljena količina aflatoksina u mleku biti vraćena na 0,05 mikrograma po kilogramu.

Glamočić je novinarima u Skupštini Srbije, gde je učestvovao na sednici Odbora za poljoprivredu, rekao da će u prvoj polovini 2014. godine početi rad Nacionalne referentne laboratorije za ispitivanje mleka, čime će, kako je istakao, konačno biti završen projekat započet još pre devet godina.
 
 - Srbija će, dobijanjem krovne državne laboratorije, moći da uspostavi sistem plaćanja sirovog mleka poljoprivrednicima na bazi nezavisne kontrole, koje druge države već imaju - naveo je Glamočić.
 
On je precizirao da će najkasnije u aprilu biti izmenjen pravilnik o dozvoljenoj količini aflatoksina u mleku, odnosno da će ona biti vraćena na 0,05 mikrograma po kilogramu.
 

Izvor: Blic