Broj obolelih od šuge u 2012. bio je veći nego godinu ranije za oko 300 obolelih. Prema podacima Instituta za javno zdravlje „Batut“, prošle godine registrovano je 5.087 obolelih od ove zarazne bolesti, dok ih je 2011. godine bilo 4.762.



Šuga: Neophodan je pregled dermatologa

- Pretpostavlja se da je broj osoba zaraženih veći od prijavljenog jer, ako infekcija protiče bez prepoznatljivih simptoma, ove osobe se ne javljaju lekaru - kaže epidemiolog Bojana Grgić.

Pošto se šuga prenosi kontaktom, najvažnija mera prevencije jeste higijena ruku.

 - Najčešći simptomi šuge su intenzivan svrab i promene na koži, nalik na bubuljice, koje mogu da se pojave na ručnim zglobovima, laktovima, pazuhu, između prstiju, a nekada mogu da se prošire i na veći deo tela - navodi Grgićeva.

izvor

---

---

08. oktobar 2012

Šuga opet među Beograđanima!?


Tokom 2011. godine čak 22 odsto više obolelih od "bolesti prljavih ruku". Najviše prijava na Paliluli i u Zemunu, najviše obolelih između 25 i 59 godina


OKOM prošle godine u Beogradu je registrovano 943 obolelih od šuge. Poznato je da je šuga pokazatelj niskog životnog standarda i zdravstvene kulture, a u Gradskom zavodu za javno zdravlje kažu da obolevanje od ove zarazne bolesti u 2011. godini beleži porast od 22 odsto u odnosu na prethodnu. Najviše prijava bilo je na Paliluli (175) i u Zemunu (139), a najmanje u Sopotu i Mladenovcu.

Lekari upozoravaju da broj inficiranih ovom bolešću, koja se prenosi prljavim rukama, opasno zabrinjava i apeluju na građane i zdravstvene radnike da redovno peru ruke. Najviše obolelih ima između 25 i 59 godina, a u rizičnu grupu spadaju i deca od pet do devet godina. Zabeleženo je i 17 slučajeva ove bolesti kod beba mlađih od godinu dana. Najviše zaraženih prošle godine bilo je u oktobru i novembru.

Direktor Zavoda za kožne i venerične bolesti, dr Aleksandar Adamović, kaže da je šuga, koju izaziva parazit šugarac, veoma zarazno, "porodično" oboljenje.

- Dovoljno je da se jedan član zarazi, pre ili kasnije će se svi u zajednici inficirati - priča Adamović. - To je infektivna bolest i ako uđe u kolektiv, brzo se širi. Jak osećaj svraba uglavnom se javlja noću jer, kad se mi pokrijemo, šugarcu bude toplo, pa krene da šeta i pravi smetnje. Ako se odmah ne leči nastaju komplikacije zbog češanja i oštećenja kože.

Od šuge najčešće obolevaju deca, mada se može javiti i kod odraslih osoba. Dr Adamović napominje da to nije bolest samo neurednih ljudi, već da je mogu dobiti i oni koji vode računa o higijeni, ako dođu u kontakt za zaraženom osobom ili predmetom.

- Imali smo ove godine četiri slučaja i najčešće se pojavljuje na početku školske godine. Šuga se brzo prenosi i zato je važno da budemo u svakom trenutku pažljivi. Apsolutno cela porodica mora na dezinfekciju, ako se jedan član zarazi. Mora se iskuvati posteljina i sve se mora izribati. Obavezno je pranje ruku pod mlazom tekuće vode, ali nikako ne treba brisati ruke istim peškirom, jer je to kao da ih nisu ni oprali - kaže Slavica Jović iz DZ "Dr Milutin Ivković" na Paliluli.

Stručnjaci iz Savetovališta za mlade se trude da kroz radionice i predavanja deci objasne koliko je važno da održavaju ličnu higijenu. Jovićeva ističe važnost pranja ruku, ali i naglašava da u mnogim školama i dalje nema tečnog sapuna.


NAJČEŠĆE SE JAVLjA IZMEĐU PRSTIJU

- ŠUGA se najčešće javlja između prstiju, ispod pazuha, na stomaku, između butina, a kod žena i na bradavicama - priča Slavica Jović. - Izaziva je ženka koja kopa kanaliće ispod kože, pa se javljaju ragade i crvenilo, koji jako svrbe. Ipak, postoje masti koje pomažu da se ova bolest uspešno izleči.


MOŽE SE DOBITI ČAK I U AUTOBUSU

ŠUGA se prenosi dodirom, seksualnim kontaktom, preko posteljine, peškira, odeće, čak se može dobiti i u autobusu. Da bi se prenela, kontakt sa zaraženim predmetom mora biti duži - objašnjava Slavica Jović, specijalni pedagog u Savetovalištu za mlade DZ "Dr Milutin Ivković" na Paliluli.

---

SVAKI ČETVRTI NE PERE REDOVNO RUKE
 POSLEDNjE istraživanje je pokazalo da svaka četvrta odrasla osoba ne pere redovno ruke po ulasku u kuću, pre jela i posle upotrebe toaleta, a skoro svaki drugi se ne tušira više od tri puta nedeljno, dok samo 41 odsto više od jednom dnevno pere zube. Stanovnici boljeg materijalnog stanja češće primenjuju istraživane higijenske postupke, a žene su revnosnije u održavanju higijene nego muškarci.

---

izvor

---

---

10. 05. 2011.

Šuga hara Vojvodinom!

21. vek - Broj građana obolelih od ove zarazne bolesti rapidno se povećava, pa je do aprila registrovan čak 171 sa ovim problemom

Broj obolelih od šuge u Vojvodini rapidno se povećava, pa je u aprilu registrovana čak 171 obolela osoba! Lekari upozoravaju da broj inficiranih ovom bolešću, koja se prenosi prljavim rukama, opasno zabrinjava i apeluju na građane i zdravstvene radnike da redovno peru ruke.

Mada u istraživanjima većina građana navodi da redovno pere ruke, podaci o širenju zaraznih bolesti ovu tvrdnju pobijaju. Epidemiolog Gorana Ćosić, gledajući podatke, ocenjuje da naš narod boluje od hidrofobije jer se broj obolelih od bolesti prljavih ruku ne smanjuje.
Bolnice izvor zaraze

Ćosićeva kaže je zabrinjavajuća higijena čak i u vojvođanskim bolnicama, u kojima se infekcije šire strahovito.

- U njima je učestalost bolničkih infekcija od dva do 11 odsto. Naše bolnice čak nemaju dovoljan broj točećih mesta za pranje ruku, dozatora za tečni sapun ni alkoholnih antiseptika. Bolničke infekcije se ne mogu iskoreniti jer su većinom nastale od sopstvene mikrobne flore pacijenata. Međutim, širenje sa pacijenta na pacijenta može se sprečiti ukoliko se primenjuju mere higijene ruku - navodi Ćosićeva.

Šuga se nalazi među prvih 10 zaraznih bolesti od kojih naše stanovništvo najviše oboleva. Tokom prošle godine u našoj zemlji registrovano je čak 431.666 obolelih od zaraznih bolesti, dok su šugom bile zaražene 3.954 osobe. Šuga se prenosi dodirom, seksualnim kontaktom, preko posteljine, peškira, odeće, čak i preko nameštaja.

Direktor Zavoda za kožne i venerične bolesti u Beogradu, dr Aleksandar Adamović, objasnio je za Press da je šuga, koju izaziva parazit šugarac, veoma zarazno, porodično oboljenje.


- Dovoljno je da se jedan član porodice zarazi, pre ili kasnije svi članovi zajednice će se inficirati. Jak osećaj svraba uglavnom se javlja noću jer, kad se mi pokrijemo, šugarcu bude toplo, pa krene da šeta i pravi smetnje - rekao je dr Adamović.
Češće obolevaju deca

Infektolog Eleonora Gvozdenović navodi za Press da od šuge najčešće obolevaju deca, mada se može javiti i kod odraslih osoba.

- Pored svraba, šuga se ispoljava i promenama na koži, i to uglavnom crvenim bubuljicama, koje se najčešće javljaju na šakama između prstiju. To je oboljenje koje relativno dugo traje i koje se jako dobro leči ako se ne prepozna na vreme - rekla je Gvozdenovićeva.

Iako se šuga smatra jednim od osnovnih pokazatelja da se ne vodi dovoljno računa o higijeni, dr Aleksandar Adamović ističe da to ne mora da znači.

- Vi možete da budete najuredniji i najveći biznismen, da prespavate noć u hotelu i vratite se kući sa šugom. To vam je kao sa vašljivošću - tvrdi dr Adamović. 

---

Anketa - Da li redovno perete ruke?

Radmila Antić

- Perem ruke, ali moja procena je da to redovno radi negde oko 80 odsto ljudi, a ostalih dvadesetak baš i nije uredno.

Nada Vasiljević

- Većina ljudi pere ruke, perem i ja, ali sredstva za higijenu su baš skupa. Samo za to mesečno treba oko 1.000 dinara.

Miroslav Rujić

- Perem ruke kad stignem i kad se setim. Mislim da ih većina ljudi ne pere redovno, posebno kada izađu iz gradskog autobusa.

Željko Bajić

- Siguran sam da većina ljudi ne pere ruke redovno. Ja ih obavezno perem posle toaleta, dok u drugim situacijama često zaboravim.

---

izvor

---

---

Šuga i dalje među top 10 zaraznih bolesti

17. 06. 2010

Tokom prošle godine u Srbiji registrovano je 431.666 obolelih od zaraznih bolesti, što je za 18 odsto više nego prethodne 2008. godine. To je ujedno i najveći broj obolelih u odnosu na prethodnih pet godina. Umrlo je 245 osoba, i to najviše od gripa, tuberkuloze, sepse, side i zapaljenja pluća.

Tuberkuloza (TBC) je još vodeći uzrok smrtnosti među zaraznim bolestima. Oslabljen imunitet, loši uslovi života, kasno obraćanje lekaru za pomoć, sve su to razlozi zbog kojih je ova bolest bila fatalna za 51 pacijenata. Lekari kažu da broj obolelih i umrlih u našoj zemlji nije alarmantan i da je u okviru evropskog proseka.
 Bakterijsko trovanje krvi ili sepsa registrovana je prošle godine kod 658 osoba, od kojih je čak 47 umrlo. Ona se javlja kao komplikacija osnovne bolesti kod osoba koje imaju narušen imunitet, gde dolazi do prodora mikroba u krv i njihovog razmnožavanja. Ovaj podatak je posebno zabrinjavajući s obzirom na to da je tokom 2008. godine sepsu dobilo 158 ljudi manje. Nažalost, od nje je te godine umrlo 50 osoba.

 - Najveći broj obolelih zabeležen je kod dece do godinu dana starosti, zatim kod mališana do šest godina. Najmanje su od sepse obolevali stariji od 50 godina - kaže dr Jelena Obrenović, epidemiolog u Centru za prevenciju zaraznih bolesti Instituta za javno zdravlje „Batut”.

 Zanimljivo je da među prvih 10 zaraznih bolesti, od kojih naše stanovništvo najviše oboleva, jeste šuga! Tokom prošle godine bilo je registrovano 3.954 slučajeva ove bolesti.

 - To što se šuga još javlja kod nas jeste pokazatelj da ne vodimo dovoljno računa o higijeni. Međutim, broj obolelih je za devet odsto manji je nego 2008. godine, s tim što se broj obolelih svake godine smanjuje za pet odsto - objašnjava dr Obrenović.

 U 2009. godini povećan je broj obolelih od lajmske bolesti. Podaci pokazuju da je ovu zaraznu bolest, koja se dobija od inficiranih krpelja, imalo 925 ljudi, što je za 6,6 odsto više nego prethodne godine.

 - Samo u periodu juni, juli, kada je i sezona, zaraženo je 470 osoba. Zbog toga je sada pravo vreme za pojačanu opreznost. Nakon boravka u prirodu treba pregledati telo i ukoliko se uoči krpelj, odmah se treba javiti lekaru. Ne bi trebalo ljudi sami da ih vade - savetuje dr Obradović.

 Tokom prošle godine registrovano je 246 epidemija zaraznih bolesti.
 - Dominirale su manje porodične epidemije, a infekcija se najčešće prenosila putem hrane. Uzročnik je bila salmonela - ističe dr Obrenović.

 U grupi crevnih zaraznih bolesti, zabeležen je pad prijavljenih. Registrovan je jedan slučaj trbušnog tifusa kod osobe koja je boravila na turističkom putovanju.
 Broj bolesti koje se prenose polnim putem je za 11 odsto manji u odnosu na prethodnu godinu. Registrovan je manji broj obolelih od AIDS-a. U ovoj grupi oboljenja postoji problem podregistracije, odnosno neprijavljivanja svih dijagnostikovanih slučajeva, naročito kada je u pitanju privatni zdravstveni sektor.

izvor

Шуга и вашке најчешће нападају децу

Нема дана да у амбуланту не сврати бар један пацијент заражен шугарцем, каже дерматовенеролог Дубравка Ђерић, из Завода за кожне и венеричне болести



Немогуће је утврдити број грађана у чијој су се коси одомаћиле вашке, јер се од тог паразита пацијенти лече сами – ишчешљавањем власишта густим чешљем и прањем косе специјалним шампоном. Они на које се, међутим, окомио паразит „шугарац” не би никако смели да преузму ствар у своје руке, јер су се заразили компликованијим заразним обољењем – шугом.

У Београду је у току прошле године регистровано 943 оболела од ове инфективне болести, 171 пацијент више него 2010. Како тврди др Дубравка Ђерић, дерматовенеролог Завода за кожне и венеричне болести, шуга је увек присутна и веома лако се преноси – преко коже, постељине, одеће, пешкира, сексуалним путем...

– Готово да нема дана да у амбуланту не сврати бар један пацијент заражен шугарцем. Ово обољење је веома распрострањено и не треба га везивати само за нечистоћу јер шугу могу добити и они који воде рачуна о личној хигијени само зато што су били у контакту са зараженом особом. Хигијена није гаранција да је нећете добити – уверава др Ђерић.

Проблем је у томе што од шуге, исто као и од вашака, најчешће оболевају најмлађи. У ризичној групи су деца од пет до девет година, док се вашке госте крвљу малишана који бораве у колективу, поготово у вртићима. Ови паразити не заобилазе ни школарце, а чак ни старији нису поштеђени.

– Основни симптом је свраб по телу, и то у доњем делу стомаку, унутрашњој страни руку и ногу и око дојки. Најчешће се јавља у току ноћи. „Шугарац” копа ходнике по кожи где полаже своја јаја, што код пацијента изазива осећај свраба. Шуга је присутна у породици, јер ако је један члан оболео, обавезно је лечење и осталих у домаћинству. Проблем се најчешће решава коришћењем сумпорне масти у трајању од седам дана – истиче др Ђерић.

У амбулантама престоничких домова здравља ових дана не бележи се повећан број пацијената који се жале да су у коси приметили незване госте. То ипак не значи да се ускоро ситуација не би могла променити, поготово због тога што су се малишани код којих су иначе вашке највише присутне, тек вратили у колективе.

– Ови паразити не заобилазе ни предшколце нити школарце. И деца која не похађају обданиште нису поштеђена паразита који се преносе непосредним контактом. Вашка сиса крв на глави, што изазива свраб. На месту где се пацијент учестало чешка може доћи до стварања красте која може да се инфицира. Вашка полаже своја јаја, познатија као гњиде, која се чврсто лепе за корен длаке па их је тешко скинути. Родитељи зато треба да обрате пажњу на потиљачни део дететове главе јер се на том месту гњиде најбоље виде – објашњава др Бранка Сандић, педијатар у предшколском диспанзеру Дома здравља „Вождовац”.

Овај паразит се лечи крајње једноставно: коса се пере специјалним шампоном који после неколико мунута треба испрати водом. Косу затим треба добро очешљати густим чешљем на који претходно треба нанети и мало сирћета.

– Оно раствара супстанцу којом се гњида лепи за длаку. Раније су људи стављали петролеј и још штошта на главу, али је то данас превазиђено и није препоручљиво – поручује др Сандић.

У народу кружи веровање да се гњиде „лепе” само за чисту косу што је, истиче докторка, велика заблуда. Вашкама није важно на коме су се одомаћиле већ да ли на глави има довољно крви за сисање. Зато су редовно прање косе и купање и одржавање чистоће гардеробе веома важни. Вашке могу да „нападају” истог домаћина безброј пута, али је код шуге другачија ситуација.

– Кад се пацијент први пут зарази „шугарцем”, период од тренутка инфицирања до појаве првих симптома траје око шест недеља. Они који су већ прележали ову болест могу опет да је добију, с тим што период инкубације сваки наредни пут траје знатно краће – објашњава др Дубравка Ђерић.

----------------------------------------------

Симптоми шуге

– свраб по телу, и то у доњем делу стомака

– свраб унутрашње стране руку и ногу

– свраб око дојки

– најчешће се јавља у току ноћи

Вашке

– сисају крв на глави, што изазива свраб

– полажу своја јаја, познатија као гњиде, која се чврсто лепе за корен длаке па их је тешко скинути

– на потиљачном делу главе гњиде се најбоље виде

М. Бракочевић

објављено: 15.10.2012.

izvor

Poražavajuća statistika

Beograd (16. juni, 2011.) – Pred ekonomskom krizom, sudeći po istraživanjima, u Srbiji je prva poklekla lična higijena. Istraživanja govore da građani najviše štede na sredstvima za higijenu - pasti za zube, sapunu, šamponu...
 Prethodne godine skoro za petinu smanjena je prodaja sredstava za ličnu higijenu. Podaci o tome koliko se trudimo da preveniramo bolest, održavajući ličnu higijenu na potrebnom nivou, više su nego obeshrabrujuća - svaki četvrti stanovnik Srbije ruke ne pere redovno, skoro polovina tušira se manje od tri puta nedeljno, a svaki drugi građanin nema naviku da zube pere svaki dan! Rezultat ovako niskog stepena lične higijene je sledeći – 2010. godine u Srbiji je registrovano 431.666 obolelih od zaraznih bolesti, za 18 odsto više nego 2009. Među 10 najčešćih zaraznih bolesti je i šuga! Protekle godine zabeleženo je 3.954 slučaja ove bolesti. To je, tvrde lekari, jedan od uverljivijih pokazatelja da ne vodimo dovoljno računa o higijeni. Nažalost, i državno zdravstvo daje svoj specifičan doprinos nehigijeni, pa tako niko od rukovodilaca KC Kragujevac, niko od lekara i medicinskog osoblja nije digao svoj glas da se reši pitanje sanitarniog čvora, koji već više decenija NE POSTOJI na odeljenju gde se leče deca.

 

Bez WC-a u Evropu?

Popunjavajući uzpitnik koji smo morali proslediti Briselu, pre nego što Evropa proceni da li jesmo ili nismo njeno društvo, saznali smo da od sedam i po miliona građana Srbije (bez Kosova i Metohije) čak 1, 2 miliona nema kupatilo, a 1,5 miliona nema ni toalet! Prema toj neveseloj statistrici, milion ljudi u Srbiji živi bez kanalizacije, 300.000 ljudi nema struju, a pola miliona nema pristup zdravoj vodi za piće! Nažalost, zamašan procenat ( 40,3 odsto), naših sugrađana redovno ili povremeno konzumira alkohol. MOžda taj podatak bliže objašnjava manjak brige za zdravu vodu. Statistika kaže da se svakodnevno kupa tek polovina stanovnika naše prestonice, 17, 6 odsto radi to svakog drugog dana. Ruke redovno pere oko 80 odsto građana Beograda, a nešto više od polovine ( 56.6 odsto), pere zube više od jednom dnevno, kaže istraživanje Gradskog zavoda za javno zdravlje. Od koga deca da nauče šta su standardi lične higijene? Podatak koji je nedavno na jednom skupu izneo gradaski sekretar za zaštitu životne sredine, Goran Trivan, zaista je za Riplija. On je naveo da još uvek u centru Beograda postoje septičke jame i da je to ozbiljan problem!

Prljave ruke truju stomake!

Skoro 15 odsto zaposlenih u ugostiteljskim objektima ne pere ruke redovno, pokazalo je jedno istraživanje u Vojvodini, a najveći broj pacijenata koji završe na Infektivnoj klinici javlja se zbog „stomačnog gripa", odnosno - virusnog gastroenteritisa. Prljave ruke i ishrana u “fast fud” restoranima najčešći su razlog zbog kojeg pacijenti završavaju na Infektivnoj klinici i leče se od žutice, gastroenteritisa, salmoneloze, eširihije, meningitisa....Sve ove bolesti prenose se prljavim rukama i u nerazvijenim zemljama glavni uzročnici ovih bolesti su nedostatak ispravne vode i niska lična higijena. Za prljave ruke sami smo krivi, dok je higijena hrane i lična higijena zaposlenih u objektima za proizvodnju hrane, kao i kontrola postignutog stepena higijene, odgovornost proizvođača.             Zanimljivo je jedno istraživanje rađeno u martu ove godine u Novom Sadu, gde su sanitarni inspektori obavili 2.626 pregleda. Uzorkovana su 152 brisa sa ruku zaposlenog osoblja u restoranima i kioscima brze hrane, od toga, 23 uzorka su bila neispravna, što govori da više od 15 odsto zaposlenih ne pere ruke redovno. Od 407 briseva uzetih sa radnih površina, deset odsto bilo je neispravno. Samo zbog nedostataka sanitarija, infekcije i zaraze godišnje u svetu odnesu DVA miliona života, uglavnom su to deca mlađa od pet godina. Danak nehigijeni je zaista poražavajući. Biće da je to razlog što se Evropa, između ostalog, raspituje za naše navike, koliko često peremo ruke, koristimo li još uvek čučavce, ali i za druge parametre koji bliže govore o našoj higijeni.

Z.M.


izvor

Sugavi Vojvodjani nam zarazili Beograd!




 

17.08.2011

U Srbiji caruju zarazne bolesti

 Izvor: Večernje novosti

Beograd -- U Srbiji povećan broj obolelih od zaraza i infekcija na koje je savremeni svet odavno zaboravio. Caruju hlamidija, gonoreja, sifilis, hepatitis, paraziti...

Građani u Srbiji u ogromnom broju obolevaju od zaraznih bolesti za koje savremeni svet veruje da više i ne postoje.

Dok hrlimo ka Evropi, trebalo bi da znamo podatak do kojeg su ”Novosti” u utorak došle: šuga godišnje potkači i do 4.500 ljudi u našoj zemlji, a za prvih šest meseci ove godine registrovano je 1.126 slučajeva polno prenosivih infekcija. Nije nevažno ni saznanje da je to za nekoliko desetina slučajeva više nego u prethodnoj godini!

 Ovo su podaci Instituta za javno zdravlje Srbije ”Dr Milan Jovanović Batut”, koji obuhvataju samo državne zdravstvene ustanove. Prava slika o broju obolelih, naročito onih koji vode bitku protiv polnih bolesti, bila bi kompletna samo onda kada bi svoje pacijente prijavljivale i privatne ustanove.

 Stručnjaci smatraju da bi statistika tek tada bila crna. Prema nezvaničnim podacima, u Srbiji je sve više obolelih od polnih infekcija. Kondiloma, recimo, ima i do 10 puta više nego pre nekoliko godina, dok je sifilis ”uhvatio zalet” na jugu zemlje. A leto je i idealno doba za širenje trihomonasa, dok sve veću glavobolju zadaje gonoreja, koja je sve otpornija na većinu antibiotika.

 "Polovina registrovanih sa polno prenosivim bolestima ima hlamidiju, koja je po pravilu i najučestalija infekcija. Preostali slučajevi su sifilis, gonoreja, virusni hepatitis B i C i sida. Ove zarazne bolesti mahom se prenose nezaštićenim seksualnim kontaktom ili putem zaražene krvi", kaže dr Danijela Simić, epidemiolog Instituta ”Batut”.

 Prema njenim rečima, prošle godine je registrovano 2.334 slučaja polno prenosivih bolesti, što je za trećinu manje nego 2009. godine.

 Ni parazitska oboljenja nam nisu strana. Pa su od početka godine u Srbiji prijavljene i tri epidemije šuge. Kako su nam rekli u Institutu ”Batut”, jedna je bila u porodici i dve u kolektivu, sa ukupno 26 obolelih.

 Samo je od početka godine do jula prijavljeno 2.075 slučajeva šuge. Doktorka Bojana Grgić, epidemiolog Odeljenja za prevenciju i kontrolu zaraznih bolesti Instituta ”Batut”, objašnjava da se šuga prenosi direktnim kontaktom, donjim rubljem i posteljinom.

 "Šuga zahvata koren prstiju, zglob ruke, lakat, pazuh, noge, abdomen, butine, bradavice, dok se kod dece ispoljava na glavi, vratu, dlanovima i tabanama. Kod ovog oboljenja svrab je intenzivan, naročito noću i ona se javlja bez obzira na starost, pol, ili nivo higijene", kaže dr Grgić.

 Od početka godine do jula je prijavljeno ukupno 6.378 slučajeva.

 "Najviše crevnih zaraznih bolesti registrovano je na teritoriji centralne i zapadne Srbije, dok je najniža stopa u Beogradu. Od početka godine zabeleženo je i 90 slučajeva zarazne žutice, od čega je polovina obolelih iz istočne Srbije", priča dr Grgić.

 Najefikasnija mera zaštite protiv hepatitisa B jeste - vakcina. Ali ni nju svi ne prime.

 "Kod nas se obavezno vakcinišu bebe u prvoj godini života, kao i nevakcinisana deca koja imaju 12 godina. Među onima koji bi trebalo da prime vakcinu su i zdravstveni radnici, učenici i studenti, hemofiličari, pacijenti na hemodijalizi, intravenski narkomani i dijabetičari", priča dr Danijela Simić.

izvor

@Roki

pa ovo su ozbiljni podaci da bi se pravila takva vrsta zeza 

ne ne obrnuto. Suga  Dolazi iz beograda.

al čim sam video temu, znao sam izvor.

Maxi - antibakterijski sapun - 35 din, pakovanje 3+1 -  105 din
I sad neko da mi kaze da nema za osnovne potrepstine.

Suge?