Poučne pričice :: Biblioteka ~ Library

Toolbar

Pravilnik foruma

Burek marketing

Najčešća pitanja

Posetite Burek Prodavnicu

Zatvori

BUREK marketing

Burek :: Forumi :: > Drustvene teme > Knjizevnost ~ Umetnost ~ Kultura > Biblioteka ~ Library

Tema: Poučne pričice (Moderatori: Anea, vojvođanka)

Trenutno vreme je: 25. Mar 2026, 19:59:46

Korisnici koji su trenutno na forumu 0 članova i 0 gostiju pregledaju ovu temu.

Ovo je forum u kome se postavljaju tekstovi i pesme nasih omiljenih pisaca.
Pre nego sto postavite neki sadrzaj obavezno proverite da li postoji tema sa tim piscem.

Stranice:

1 ... 24 25

27 28 ... 67

Tema: Poučne pričice (Pročitano 366033 puta)

Silvanus

Poruka #250

26. Sep 2009, 08:53:05

Veteran foruma

Poznata licnost

Када сам слаб онда сам силан.

Zodijak
Pol
Poruke	3880
Zastava

	Windows XP
	Mozilla Firefox 3.0.13

Старци пустињаци живљаху окружени номадским племенима. Један од поглавица тих номада, дође старцу и рече:

Оче, хоћу да постанем хришћанин.

- Радујем се због тебе сине. Али, ти имаш две жене. Мораш се одрећи једне од њих.

Учинићу то одмах, оче, ако ми укажеш бар на једно место у Светом Писму где се осуђује двоженство.

- „Нико не може служити два господара” (Maτej 6,24), одговори старац.

IP sačuvana

Речи Светог Јована Лествичника: »Ко у разговору с другим људима упорно настоји да наметне своје мишљење, макар оно било и тачно, нека схвати да болује од болести ђавола.«

Zatvori

Silvanus

Poruka #251

26. Sep 2009, 08:56:32

Veteran foruma

Poznata licnost

Када сам слаб онда сам силан.

Zodijak
Pol
Poruke	3880
Zastava

	Windows XP
	Mozilla Firefox 3.0.13

Млад монах се жали духовнику:

- Знам да братија иза мојих леђа о мени ружно говори.

- Нека те, сине, утеши чињеница да ти иза леђа причају само оно што мисле о теби.

IP sačuvana

Zatvori

Silvanus

Poruka #252

10. Okt 2009, 14:56:29

Veteran foruma

Poznata licnost

Када сам слаб онда сам силан.

Zodijak
Pol
Poruke	3880
Zastava

	Windows XP
	Mozilla Firefox 3.0.13

Мајчин ход

Једна млада мајка је управо закорачила на стазу живота.

- Да ли је ово дуг пут? – питала је.

Њен Путовођа јој је одговорио:

- И дуг и тежак. Остарићеш и пре него што стигнеш до његовог самог краја. Али упамти да ће последак бити бољи него почетак.

Но млада мајка је била тако радосна да није могла да поверује како би ишта могло бити лепше од ових година.

И тако се она играла са својом децом, берући им цвеће дуж стазе којом пролажаху и купајући их у бистрим брзацима. А кад би их сунце помиловало, она би узвикнула од милине:

- Ништа на свету не може бити лепше од овог!

Потом је дошла ноћ… и олуја… и на стазу се надви тама. Деца се почеше трести од страха и хладноће. Мајка их привуче себи и покри их својим плаштом.

Деца прозборише:

- Мајко, не бојимо се, јер си ти с нама. Ништа нас не може позледити!

Затим свану јутро. Пред њима се указало брдо и они, пењући се на њега, осетише умор. Али мајка их је једнако бодрила:

- Имајте стрпљења јер само што нисмо стигли.

И деца би наставила да се пењу. Кад достигоше висину, рекоше:

- Мајко, да није тебе било, не бисмо могли сами да се успнемо.

Када је навече прилегла, погледала је у звезде и помислила:

- Данашњи дан је бољи од претходног, јер су моја деца научила како да истрајношћу премосте препреку пред собом. Јуче сам им дала храброст. Данас, пак, снагу.

Следећег дана појавише се чудни облаци који помрачише земљу... облаци рата, мржње и злобе. Како деца обневидеше и почеше да посрћу, мајка им рече:

- Подигните очи! Гледајте у светлост!

Деца погледаше. И угледаше непролазну славу изнад облака која их изведе из таме.

Те ноћи мајка помисли:

- Ово је најбољи дан од свих до сада, јер моја деца познаше Бога!

Пролазили су дани, недеље, месеци и године. Мајка је остарила и мало се погнула у страну. Али њена су деца била висока и јака и корачала су смело.

Кад пут постаде тежак, они је подизаху на своје руке и ношаху, јер беше лака попут пера. Најзад, стигоше и до врха брега. Одатле су могли да виде сјајан пут и златна врата широм отворена.

Мајка рече:

- Стигла сам до краја свог пута и уистину разумех да је он бољи од почетка; јер моја деца могу сама да корачају, чему ће и своју децу научити.

На то јој деца одговорише:

- Ти ћеш, мајко, увек ићи поред нас, чак и када будеш иза ових врата.

Стајали су и гледали како их у миру напушта. Врата се за њом затворише. Деца рекоше:

- Не можемо је видети, али је она и даље са нама. Мајка, каква је наша, је далеко више од успомене. Њено живо присуство се осећа.

Мајка наша је увек уз нас. Она је шапат лишћа који нас прати док ходамо улицом; мирис оплемењивача у нашим свеже опраним чарапама; хладна рука на нашем челу кад се не осећамо добро. Она живи у нашем осмеху. Искристалисана је у свакој сузи коју испустимо.

Она је место са ког смо потекли... наш први дом. И мапа коју следимо са сваким нашим кораком.
Мајка је наша прва љубав и наша прва туга и ништа нас на овом свету не може од ње одвојити... ни време... ни простор... па ни смрт!

IP sačuvana

Zatvori

vojvođanka

Poruka #253

26. Okt 2009, 08:56:43

Moderator

Legenda foruma

Sve ima svoje...

Zodijak
Pol
Poruke	44533
Zastava

	Windows XP
	Internet Explorer 8.0
	Nokia

Jednog dana, kad sam bio prva godina srednje škole, video sam jednog dečaka iz mog razreda kako ide kući.
Zvao se Kyle. Izgledalo je, kao da nosi kući sve knjige.

Pomislio sam: "Zašto bi neko nosio sve svoje knjige kući u petak? Ovaj zaista mora biti da je štreber." Sam sam imao lepo isplaniran vikend (slavlja i fudbalska utakmica s prijateljima sutra popodne), zato sam samo slegnuo ramenima i produžio dalje. Hodajući, video sam da prema onom dečaku ide grupa dece. Potrčali su k njemu, srušili mu knjige na tlo i podmetnuli mu nogu, tako da je pao u blato. Njegove naočare su odletele i video sam kako se zaustavljaju desetak koraka od njega. Pogledao je prema gore i video sam mu tugu u očima. U srcu sam saosećao s njim. Potrčao sam prema njemu, i dok je puzeći tražio svoje naočare, ugledao sam suzu u njegovim očima. Dodajući mu naočare, rekao sam: "oni dečaci su budale. Zaista bi već morali da odrastu." Pogledao me i rekao: "Hej, hvala!" na njegovom je licu bio velik osmeh, jedan od onih koji izražavaju iskrenu zahvalnost. Pomogao sam mu da pokupi knjige i upitao ga gde živi. Pokazalo se da živi blizu mene, pa sam ga upitao, kako to da ga nisam ranije viđao. Rekao je, da je pre išao u privatne škole. Pre toga se ne bih nikada družio s nekim, ko je pohađao privatnu školu. Celim putem do kuće išli smo peške i pomogao sam mu da nosi deo knjiga. Pokazalo se da je zanimljiv dečak. Upitao sam ga bi li hteo s mojim prijateljima da igra fudbal. Rekao je da želi. Družili smo se celi vikend, i što sam bolje upoznavao Kyle-a, sve više mi se sviđao. Moji prijatelji bili su istog mišljenja. Došao je ponedeljak jutro i tamo je opet bio Kyle s ogromnom hrpom knjiga. Zaustavio sam ga i rekao: "Ti ćeš zaista da nabildaš mišiće s tom hrpom knjiga, koje nosiš svaki dan!" Samo se nasmejao i dao mi polovinu knjiga.

Kroz sledeće četiri godine Kyle i ja postali smo najbolji prijatelji. Na zadnjoj godini počeli smo da razmišljamo o faksu. Kyle se odlučio za Georgetown a ja za Duke. Znao sam da ćemo zauvek biti prijatelji i da kilometri nikad neće biti problem. On je hteo da postane lekar, a ja sam ciljao u poslovne vode uz pomoć fudbalske stipendije.

Kyle je bio zadužen za oproštajni govor u našem razredu. Celo vreme zezao sam ga da je štreber. Morao je da pripremi govor za maturu. Radovao sam se što ja nisam morao da idem na binu i govorim. Na dan mature video sam Kyle-a. Izgledao je fenomenalno. On je bio jedan od onih koji su zaista pronašli sebe kroz srednju školu. Malo je mišićima popunio svoju figuru i vrlo je dobro izgledao sa naočarima. Imao je više sudara nego ja i devojke su ga obožavale, tako da sam ponekad bio ljubomoran. Danas je bio jedan od tih dana. Video sam kako je nervozan zbog svog govora. Zato sam ga lupio po leđima i rekao: "Hej, veliki čoveče, bićeš odličan!" Pogledao me jednim od onih zahvalnih pogleda i nasmejao se. "Hvala", rekao je.

Nakašljao se i počeo govor.
"Matura je vreme da zahvalimo svima onima koji su nam pomagali tokom ovih teških godina. Svojim roditeljima, učiteljima, braći, sestrama, možda treneru ... ali najviše svojim prijateljima. Ovde sam, da vam kažem, da je biti nekome prijatelj, najveći dar koji toj osobi može da se da.

Ispričaću vam priču."

Gledao sam u svog prijatelja u neverici, dok je on pričao priču o danu našeg prvog susreta.
Preko vikenda je nameravao da se ubije. Govorio je o tome, kako je ispraznio ormarić, da posle njegova mama ne bi morala da dođe i nosi kući njegove stvari. Duboko me pogledao i uputio mi mali smešak. "Hvala bogu, bio sam spašen. Moj prijatelj me je spasao od smrti."

Čuo sam uzdah, koji je putovao kroz masu, dok je taj zgodni, popularni dečak pričao o svom najgorem trenutku. Video sam njegovu majku i oca kako me gledaju i smeše mi se onim istim zahvalnim osmehom. Tek sam tada shvatio pravu dubinu svega toga.

Nikad ne potcenjuj moći svojih dela.
Jednim malim gestom možeš nekome da promeniš život. Na bolje ili na gore. Bog nas "pušta" u naše živote, da na neki način utičemo jedni na druge.
Tražite Boga u drugima.

IP sačuvana

Ni jedan čovek nije ostrvo, sam po sebi celina; svaki je čovek deo Kontinenta, deo zemlje; ako Grudvu zemlje odnese more Evrope je manje, kao da je odnelo neki Rt, kao da je odnelo posed tvojih prijatelja ili tvoj; smrt ma kog čoveka smanjuje mene, jer ja sam obuhvaćen Čovečanstvom.
I stoga nikad ne pitaj za kim zvono zvoni; ono zvoni za tobom...

Zatvori

vojvođanka

Poruka #254

26. Okt 2009, 09:11:47

Moderator

Legenda foruma

Sve ima svoje...

Zodijak
Pol
Poruke	44533
Zastava

	Windows XP
	Internet Explorer 8.0
	Nokia

Некада давно, била једна веома побожна и скромна жена, која је увек причала у свом селу о томе како је често видела Богородицу у току молитве. Такође је говорила да се десило и да је разговарала са њом. Када је свештеник у селу, чуо о овој жени он посумња иако је заиста желео да мисли добро о својим парохијанима али сада је тешко веровао да ова жена прича истину. Није је оптужио да говори лаж, али ако то није заиста истина, није хтео да ова жена настави са таквим причама свим људима у селу. Један дан посети жена свештеника и он је упита да ли су сва њена виђења истинита и рече јој:- Следећи пут, кад будеш причала са Богородицом, тражи да пита њеног Сина Исуса Христа, који је мој највећи грех. Свештеник је наиме, у својој младости починио тежак грех за који је тражио опроштај. Он није поменуо то никада никоме али тај грех је увек стајао као сенка над његовим животом. Сада, ако жена није могла да каже ништа о томе, он ће знати да ли је она стварно говорила истину о њеним разговорима са Богородицом. Жена би пресрећна што изгледаше да јој свештеник верује и обећа да ће поставити питање.
Следећи дан дође жена код свештеника опет.
- Па, замоли ли ти Богородицу да пита Исуса за мој грех, упита свештеник?
- Да, али ....жена одговори неодлучно.
- Да, шта, упита свештеник мало озбиљније?
- Марија је рекла, да је Исус рекао да је то заборавио.

Баш као што је Исус опростио свештенику тако треба и ми да опростимо нашима ближњима. Највећи дар није само да се опрости, него и да се заборави опроштено. Јер који је значај опростити а не заборавити. Јер често нам се дешава да верујемо да су наши греси опроштени али ипак се осећамо понижено пред другима, али тако апсолутно није. Исповест је једна од главних Светих Тајни и пут ка праштању и помирењу са Богом, када нас он извлачи из дубине и враћа нам наше достојање. Зато научимо да опроштај без заборава не може никада достићи свој пун значај.
"Опрости нам дугове наше, као што и ми опраштамо дужницима нашим". Матија 6:2.

IP sačuvana

Zatvori

RASMC

Poruka #255

26. Apr 2010, 12:18:19

Moderator

Krajnje beznadezan

I sometimes wish I'd never been born at all

Zodijak
Pol
Poruke	14665
Zastava

	Windows Vista
	Mozilla Firefox 3.6.3

Ekseri u ogradi

Jednom beše jedan mali dečak koji je imao lošu narav.

Njegov otac mu je dao kesu punu eksera. Rekao mu je da svaki put kada pobesni i izgubi kontrolu nad sobom, zakuca jedan ekser u ogradu.

Prvog dana dečak je zakucao 37 eksera u ogradu. Tokom sledećih nekoliko meseci on je naučio da kontroliše svoj bes i broj ukucanih eksera se smanjivao. Otkrio je da je lakše kontrolisati svoju narav, nego zakucavati eksere u ogradu.

I tako je došao dan da tokom celog dana nije pobesneo. On je rekao to svom ocu. Otac mu je rekao da svakoga dana kada bude uspeo da kontroliše svoje ponašanje, iz ograde iščupa jedan ekser.

Dani su prolazili i jednoga dana dečko je bio u stanju da kaže svom ocu da je počupao sve eksere iz ograde. Otac je uzeo sina za ruku i odveo ga do ograde.

Otac je rekao: »Dobro si to uradio, sine moj, ali pogledaj sve te rupe u ogradi. Ograda više nikada neće biti ista. Kada u besu kažeš neke stvari, one ostavljaju ožiljak, kao što su ove rupe u ogradi. Ako čoveka ubodeš nožem i izvučeš nož, posle toga nije važno koliko puta ćeš kazati da ti je žao. Rane ostaju. Verbalna rana je isto toliko bolna, kao i fizička.»

IP sačuvana

Uostalom, smatram da Kartaginu treba razoriti!

Zatvori

vojvođanka

Poruka #256

09. Avg 2010, 23:21:44

Moderator

Legenda foruma

Sve ima svoje...

Zodijak
Pol
Poruke	44533
Zastava

	Windows XP
	Chrome 4.0.249.89
	Nokia

Onaj koji daruje...

Mladi student jednog univerziteta pošao je u šetnju sa svojim profesorom.
Dok su šetali i razgovarali ugledaše pored puta par starih cipela koje su, po svemu sudeći,
pripadale siromašnom seljaku koji je u blizini radio u polju i koji je privodio kraju svoj posao.
Student reče profesoru: “Hajde da se našalimo sa ovim seljakom, sakrićemo mu cipele, a zatim ćemo se skloniti iza grmlja i posmatrati njegove reakcije dok ih bude tražio.”
Profesor mu odgovori: “Mladiću, nikada se nemoj šaliti na račun tuđe nevolje i bijede. Budući da si bogat, možeš sebi priuštiti veće zadovoljstvo od ovoga: stavi po zlatni novčić u svaku njegovu cipelu, a tada ćemo se sakriti iza grmlja i posmatrati njegovu reakciju.”
Student tako i učini i obojica se skloniše iza nekog grma u blizini. Seljak je završio svoj posao i ubrzo došao preko polja do mjesta uz put gdje je ostavio svoj kaput i cipele. Dok je oblačio kaput, gurnuo je nogu u jednu cipelu i osjetio da mu je nešto u cipeli. Prvo je pomislio da je kamenčić, ali ubrzo shvati da je to zlatni novčić.
Sav u čudu pogleda u novčić, osvrnu se oko sebe, te poče posmatrati novčić neko vrijeme. Ponovo se osvrnuo na sve strane, ali nije vidio nikoga. Stavio je novčić u džep, te krenuo da obuje i drugu cipelu. Ali njegovo iznenađenje je bilo još veće kada je i u njoj pronašao novčić. Odjednom su ga savladale emocije. Bacio se na koljena, podigao glavu prema nebu i glasno počeo izgovarati molitvu u znak zahvalnosti. U njoj je govorio o svojoj bolesnoj i bespomoćnoj ženi i svojoj djeci koja su bez hljeba, a zahvaljujući nevidljivoj ruci koja mu je poslala novac, oni će biti spaseni.

Student je ostao duboko ganut i sa suzama u očima.
Profesor ga upita: “Da li bi bio srećniji da si se našalio sa ovim seljakom nego što si sada?!”
Mladić mu odgovori: “Profesore, naučili ste me lekciji koju nikada neću zaboraviti.
Sada stvarno razumijem ove riječi koje prije nisam razumio: Više je blagosloven onaj koji daruje, nego onaj koji prima!“

IP sačuvana

Zatvori

vojvođanka

Poruka #257

09. Avg 2010, 23:27:42

Moderator

Legenda foruma

Sve ima svoje...

Zodijak
Pol
Poruke	44533
Zastava

	Windows XP
	Chrome 4.0.249.89
	Nokia

Drugacija perspektiva

Nаkon nevjerovаtne i besprijekorne izvedbe, čuveni Argentinski igrač golfа Roberto Vinćenco osvojio je prvu nagradu na turniru. Po prijemu pehаrа dаo je medijimа krаtаk intervju, а zаtim otišao na kratko do klupskih prostorija, uzeo svoje lične stvari i uputio se ka parkingu gdje mu je auto bio parkiran.

Tu mu priđe neka žena. Nakon što mu je čestitala na uspjehu, u kratkim crtama mu ispriča, kako ima tek rođenu bebu koja je jako bolesna i kako joj ljekari traže mnogo novca za njeno liječenje, a ona sama nema ta sredstva i ne može da svome djetetu priušti to liječenje. Zbog toga joj je dijete kopnilo svakog dana pred njenim očima i sve više se bližilo smrti.

Priča nepoznate žene mnogo je dirnula Vinćenca. On istog časa gurnu ruku u džep i izvadi iz njega čekovnu knjižicu i potpisa ček na veći dio od sume koju je dobio na turniru tog dana. Pruži ženi ček i reče joj: – Nadam se da ćeš provesti još mnogo dobrih dana sa svojim djetetom.

Nedelju dana kasnije, dok je Vinćenco ručao u klubu, priđe mu je jedan od članova golf kluba i reče:

- Momak sa parkinga mi je ispričao kako je prethodne sedmice, nakon što ste osvojili turnir, do vaših kola došla neka žena i kako ste razgovarali…

- Da, – odgovorio je Vinćenco. Šta tu ima čudno?

- Da, razumije se da nije čudno, – zbunjeno reče taj čovjek. Ali treba da vam kažem nešto. Ta žena je varalica. Ide do bogatih i poznatih ljudi kao što ste vi, priča im srceparajuće priče o tome kako ima bolesno dijete kojem treba skupo liječenje, a koje ona ne može da mu priušti i tako uspijeva da izvuče prilično velike sume novca. I kako sam shvatio, i vas je na isti način uspjela da prevari.

Vinćenco ga pogleda sa nepovjerenjem pa upita:

- Hoćeš da mi kažeš, da ustvari ne postoji nikakva beba koja umire?

- Tačno tako – potvrdi taj čovjek. – Ne postoji takvo dijete, sve je jedna velika laž.

- Sjajno! Pa to je najljepša vijest koju sam čuo ove sedmice!!!

¤¤¤¤¤

Eto, to se zove Drugačija Perspektiva!
Većina ljudi bi se ražalostila u toj situaciji zbog izgubljenih para. Ali postoje i takvi ljudi kao što je Vinćenco, koji se zaista raduju kad čuju, da ustvari nema tog bolesnog djeteta.

IP sačuvana

Zatvori

vojvođanka

Poruka #258

09. Avg 2010, 23:41:27

Moderator

Legenda foruma

Sve ima svoje...

Zodijak
Pol
Poruke	44533
Zastava

	Windows XP
	Chrome 4.0.249.89
	Nokia

Razmazeni kralj

Jednim kraljevstvom vladao je vrlo glup i razmažen kralj. A posebno su ga ljutile neravnine na cestama njegovog kraljevstva. Ranjavale su mu noge svaki put kad bi krenuo da pješači. I baš iz tog razloga naredio je da se svi putevi u kraljevstvu prekriju udobnim i mekanim životinjskim krznom. Kad je to čula dvorska luda, obuzeo ju je grohotan smijeh.
Bez imalo bojazni posavjetova kralja:
“Dragi kralju, pa to je nemoguće! A i čemu trošiti toliko bogatstvo? Bolje uzmite dva komada krzna pa ih pričvrstite na svoja stopala.“

Kralju se svidje savjet dvorske lude. On učini tako i nastadoše prve cipele.

***

Dio svijeta koji trebaš promijeniti je tvoje srce.

IP sačuvana

Zatvori

vojvođanka

Poruka #259

09. Avg 2010, 23:48:17

Moderator

Legenda foruma

Sve ima svoje...

Zodijak
Pol
Poruke	44533
Zastava

	Windows XP
	Chrome 4.0.249.89
	Nokia

Roditeljima s ljubavlju

Djeca koju stalno kritikuju nauče da osuđuju.

Djeca koja stalno osjećaju neprijateljstvo nauče da se biju.

Djeca koja stalno osjećaju strah nauče da se plaše.

Djeca koja stalno osjećaju sažaljenje nauče da osjećaju samosažaljenje.

Djeca koja stalno nailaze na podsmijeh nauče da budu stidljiva.

Djeca koja stalno osjećaju ljubomoru nauče šta je zavist
.
Djeca koja stalno osjećaju sram stiču osjećaj krivice.

Djeca koja su okružena trpeljivošću nauče da budu strpljiva.

Djeca koja stalno dobijaju podstrek stiču samopouzdanje.

Djeca koja stalno doživljavaju pohvalu umiju da poštuju.

Djeca koja stalno doživljavaju odobravanje nauče da vole sebe.

Djeca koja stalno osjećaju da su prihvaćena nauče da otkrivaju ljubav u svemu.

Djeca kojoj se stalno odaje priznanje umiju da pronađu cilj.

Djeca koja vide da se sve dijeli znaju da budu darežljiva.

Djeca koju stalno okružuju poštenje i pravednost nauče šta je pravda.

Djeca koja stalno osjećaju sigurnost stiču povjerenje u sebe.

Djeca koja stalno osjećaju prijateljstvo shvataju da je svijet lijepo mjesto u kome žive.

Djeca koja stalno osjećaju spokojstvo stiču duševni mir.

Šta vaša djeca stalno doživljavaju?

Doroti L. Nolt

IP sačuvana

Zatvori

Stranice:

1 ... 24 25

27 28 ... 67

Burek :: Forumi :: > Drustvene teme > Knjizevnost ~ Umetnost ~ Kultura > Biblioteka ~ Library

Tema: Poučne pričice (Moderatori: Anea, vojvođanka)

Trenutno vreme je: 25. Mar 2026, 19:59:46

Prebaci se na:

Oznake: pobjeda skromnost gubite nasmesila gubeci napredovanju male zivotom videti iskusenja
buduci tvoja ugledala dobro tuzne pustinski ovaj okean naucices nekoga

Poslednji odgovor u temi napisan je pre više od 6 meseci.

Temu ne bi trebalo "iskopavati" osim u slučaju da imate nešto važno da dodate. Ako ipak želite napisati komentar, kliknite na dugme "Odgovori" u meniju iznad ove poruke. Postoje teme kod kojih su odgovori dobrodošli bez obzira na to koliko je vremena od prošlog prošlo. Npr. teme o određenom piscu, knjizi, muzičaru, glumcu i sl. Nemojte da vas ovaj spisak ograničava, ali nemojte ni pisati na teme koje su završena priča.

Forum Info: Banneri Foruma :: Burek Toolbar :: Burek Prodavnica :: Burek Quiz :: Najcesca pitanja :: Tim Foruma :: Prijava zloupotrebe

Izvori vesti: Blic :: Wikipedia :: Mondo :: Press :: Naša mreža :: Sportska Centrala :: Glas Javnosti :: Kurir :: Mikro :: B92 Sport :: RTS :: Danas

Prijatelji foruma: Triviador :: Nova godina Beograd :: nova godina restorani :: FTW.rs :: MojaPijaca :: Pojacalo :: 011info :: Burgos :: Sudski tumač Novi Beograd

Pravne Informacije: Pravilnik Foruma :: Politika privatnosti :: Uslovi koriscenja :: O nama :: Marketing :: Kontakt :: Sitemap

All content on this website is property of "Burek.com" and, as such, they may not be used on other websites without written permission.