Cetiri majmuna

Izvršen je istraživački pokus nad majmunima. U prostoriju su dovedena četiri majmuna. Na sredinu je postavljen visoki drveni stub na čijem vrhu se nalazio svežanj banana. Jedan od gladnih majmuna počeo se penjati uz stub kako bi došao do banana. Ali u trenutku kad je prišao vrlo blizu istraživači su ga zalili hladnim tušem.

Majmun se ubrzo spustio sa stuba i napustio pokušaj da se nahrani. Svaki je od majmuna pokušao isto i svakog je zaustavila hladna voda iz tuša. Nakon nekolko pokušaja i oni su konačno odustali. Zatim su istraživači izveli iz sobe jednog majmuna i doveli drugog (novog). Kad se pridošlica počeo penjanti uz stub ostali su ga zgrabili i povukli na pod. Nakon što mu se to nekolko puta desilo konačno je i on odustao pa nije više ni pokušavao. Istraživači su tako, jednog po jednog, zamjenjivali majmune. Svaki put bi novog majmuna ostali povlačili dolje prije nego što bi ovaj uspio stići do banana. S vremenom su u sobi ostali samo oni majmuni koji nikada nisu osjetili hladan tuš. Niti jedan od njih se nije želio popeti na stub, a da ustvari nije imao pojma zašto.


Ne slusajte druge, vi najbolje znate sebe i svoje mogucnosti. Ne dozvolite da neuspjeh od vas napravi majmuna.

...bio je sinonim uspeha.ljudi koji su se susretali sa njim,nisu imali snage da ga pogledaju direktno u oci.gotovo da niko nije znao koje su boje bile njegove oci.imao je opasan instikt za posao,mogao je od jednog obicnog oblutka,da napravi nekoliko miliona dolara.o njemu su se ispredale razne price,sve su bile neverovatnije jedna od druge.pricalo se, da on kad hoda zemlju ne dodiruje.bio je surovi profesionalac,apsolutni gospodar zivota oko sebe!koliko je bio mocan i bogat,govore cinjenice,da je poceo da prezire novac.poceo je da tezi ka nestvarnom.poceo je da stvara stvarnost zamisljenu u mastama i polazilo mu je za rukom.ateisti koji su imali prilike da ga upoznaju,dovodili su svoja ubedjenja u pitanje,poistovecivali su ga sa Bogom.
jednog dana,dok ga je limuzina cekala ispred zgrade u kojoj je bilo sediste njegove impreije.on se spremao da izadje na jedan mali kratki sastanak,cekali su ga odbornici grada na celu sa gradonacelnikom,da mu ispred grada dodele po ko zna koji put zahvalnicu sto grad uopste postiji.stajao je isped velikog ogledala i posmatrao se lagano uvijajuci svoju balla figuru,uzivajuci u kroju svog odela od nekoliko stotina hiljada dolara vrednog.bio je zadovoljan sa onim sto je video u odrazu ogledala.rec savrsenstvo nije bila dostojna opisa njegovog zadovoljstva samim sobom.krenuo je.usao je u lift i krenuo ka izlazu.lift je bio jedno od retkih mesta,gde su mogli uzivo da ga vide obicni smrtnici.kad bi se vrata lifta otvorila i kad bi njega ugledali u liftu,ljudi su imali zelju da kao nojevi zabodu glavu u armirani beton pod svojim nogama,osecak koji su imali u njegovoj neposrednoj blizini,najlakse je opisati kao nagli pad temperature.hladnoca njegovog pogleda i izgled njegovog lica,svako zivo bice je vracalo u vreme hladnog doba.i bas tog dana,kada je lift silazio sa cetvrtog na treci sprat,on odluci da u svoj svojoj zadovoljstini prdne.taj prdez je bio ravan osecaju neke unutrasnje slobode.i dok se na displeju lifta pojavljivao broj tri,sprata na kojem se lift iznenada zustavi.vrata lifta se otvorise i iz lifta izadje smrad prdeza.na vratima lifta spreman da udje stajao je stari Fil,covek koji je tog dana odlazio u zasluzenu penziju.izraz lica prdnulog bio je izraz prokazanog,izraz nekoga kojeg otkrivaju,izraz obezglavljenih kamenih mitskih bozanstava.hteo je da ne dozvoli matorom Filu da udje u lift,ali nije.doziveo je blokadu,otkriven je!vrata od lifta su se zatvorila i lift je krenuo ka lobiju zgrade.matori Fil je cutai i gledao u displej lifta,dok je ON,sav crven u licu,posramljen nemirnog,deciji uplasenog pogleda gledao u nezainteresovano i bez grimase lice matorog Fila.i taman kad je lift izlazio iz prvog sprata u lobi,ON htede nesto da kaze matorom Filu.ali matori Fil ga pretece i rec:..."meni je ovo posldnja voznja ovim liftom,sto se mene tice niko ne mora da zna.a ja sam se ladio sa svojim starim mackom,da i vi ponekad prdnete.jedva cekam da dodjem kuci i da mu sopstim da je igubio opkladu.dovidjenje." i matori Fil izadje iz lifta,a ON ostade u liftu,razbijene iluzije o samom sebi.
*bez obzira koliko si mocan,ne dozvoli sebi,da prdnes u liftu.

Podrska


Nježno mlado stablo vrtlar je vezao uz jak jasenov kolac da ga podržava i omogući mu uspravan rast. Kad je vjetar pozivao na ples, mlado mu se stablo pridržavalo sa sve obilnijom krošnjom vičući kolcu:

“Pusti me, molim te, zašto me tako čvrsto držiš? Vidiš kako drugi slobodno plešu, zašto ti mene toliko sputavaš?”

“Slomićeš se”, ponavljao je čvrst jasenov kolac.

“Ili bi se moglo nagnuti na jednu stranu i pogrbljeno nakrivo narasti!”

“Ti si stari zavidnik, pusti me kad ti kažem!”

Mlado se stablo izvijalo svom snagom, no stari ga je kolac pridržavao sve čvršće i upornije. Jedne su ljetnje večeri munje i gromovi, praćeni pljuskovima grâda, cijelom kraju najavljivali strašnu oluju. Zahvaćeno mahnitim udarima vjetra, mlado je stablo škripalo pri svakom pokretu, a krošnja se na trenutke povijala i do zemlje. Činilo se da će ga vjetar iščupati zajedno sa korijenom.

“Gotovo je”, pomisli mlado stalo.

“Ne daj se sinko!” dovikivao je stari stub prikupljajući unutrašnju čvrstinu i uspješno odolijevajući buri. Bila je to duga, mučna i iscrpljujuća borba. Mlado je stablo na kraju ipak spaseno. Stari jasenov kolac je, nažalost, pao prepolovljen. Mlado je stablo konačno shvatilo te počelo plakati.

“Nemoj me ostaviti! Još te trebam!”

No odgovora nije bilo. Komad kolca ostao je vezan uz mlado stablo kao u poslednjem zagrljaju.

Prolaznici danas s divljenjem posmatraju snažno stablo koje za vrijeme jakih bura kao da nježno podržava stari komad osušenog kolca.

Bruno Ferero

Maestrov dodir

Bila je prašnjava i ružna i aukcionar je mislio da prosto ne vrijedi, gubiti vrijeme na staru violinu, ali ju je ipak podigao sa smješkom.
“Koliko nudite dobri ljudi”-viknuo je.
“Ko će početi da licitira”?
“Jedan dolar, zatim dva. Samo dva?”
“Dva dolara, a ko će ponuditi tri?”

“Tri dolara, prvi put; tri dolara drugi put; ide za tri… ali ne…”
Iz neke prostorije otpozadi došao je sjedokosi čovjek i poklonio se.
Onda je, pošto je obrisao prašinu sa stare violine i zategao opuštene strune, zasvirao jednostavnu i prijatnu melodiju kao kad anđeo pjeva božićnu pjesmu.

Muzika je prestala, a aukcionar je tihim i mirnim glasom pitao:

“Koliko nudite za ovu staru violinu?”
I držao ju je sa naklonom.
“Hiljadu dolara”

“Ko daje dvije hiljade? “Dvije hiljade. Ko nudi tri?”
“Tri hiljade prvi put, tri hiljade drugi put”

“Prodato!” rekao je
Ljudi su se veselili, ali su neki viknuli:

“Ne shvatamo baš najbolje šta je promjenilo njenu vrijednost?”
Brzo je stigao odgovor:

“Dodir maestrove ruke.”


I čovjek neurednog života uprljan grijehom, jeftino se nudi gomili koja ne razmišlja.
Isto kao ta stara violina.
Tanjir potaža, čaša vina, jedna igra i on nastavlja put.
Odlazi jednom, i odlazi drugi put, odlazi i za malo da ode.
Ali dolazi Gospod i glupa gomila nikada ne može u potpunosti da shvati vrijednost duše i promjenu koju je izazvao dodir Gospodove Ruke.

Majra Velč