Pa cuti "ba" onda... Ne znas kako je roditi dijeti i podizati dijete onda nemoj nikoga nagovarati na to... Sta treba da se rodi dijete pa da se istraumira gledajuci njih dvoje kako se svadjaju svaki dan a nisu jos ni u braku... Druga su vremena prije bila brale drukciji odnos je bio izmedju muza i zene zato su brakovi trajali danas potraju jedva godinu (bar ima dosta takvih slucajeva)...

A propo teme...
Meni se čini da je ona, bez uvrede, pomalo i razmažena.
Realno, šta njoj fali u životu?
A ponaša se kao dete kom se ne može udovoljiti.

Neki prioriteti moraju postojati. A u tim godinama i treba znati donositi neke odluke, i stati iza njih.
A šta su kome prioriteti, to je već indvidualno.

Ne možeš joj ti pomoći dok ne pomogne sama sebi. Samo nije lepo to što ona nije svesna koliko komplikuje neke stvari, koje se potencijalno negativno mogu odraziti na vašu vezu.

Ipak je previše nekome reći ''Rađaj decu'' ili ''Nemoj''. To je odluka koja je veoma intimna, i nikako je ne bi trebalo sprovoditi dok ta odluka ne buda kristalno jasna... Da ne bude posle ''Jao, možda nisam trebala''. Sad još ni za šta nije kasno. Ali ni rano.

Студирање у комбинацији са браком, рађањем, запослењем... Пиши пропало!

nije da nije nemoguce, poznajem dosta njih koji su to radili ... ali ... ako je ova devojka ovako neuroticna ... onda joj je bolje da prvo zavrsi fakultet.

Bas tako ja sam to rekao odma na pocetku al' mene niko ne slusam... Necu da sad ispadnem pesimista ili "partybraker" al' kad su oni 4 god. u vezi a on vec trazi pmoc psihologa i psihijatra mislim sta reci... Nesto mi tu smrdi u cjeloj ovoj prici

Сваки дан нек проведе пет, шест сати у читаоници, па ће исполагати.
Ако у кући нема мотивацију поред запосленог мужа, нек се удружи у учењу са неком колегиницом...

eeeee kad se setim studentskih dana

odem u tu citaonicu i blejim okolo celi dan sa drugaricama ... odem kuci i ucim celu noc 

To je stvar njene odluke i tu malo ko sta moze da uradi...
Podrska je ok, ali to moze samo ona sama da prelomi i odluci...
Ucene mogu biti efikasne, ali nisam siguran zasto bi to neko trebao da radi kad je u pitanju njen interes...

Po mom iskustvu ta devojka je ušla u prezasićenje studijama i izgubila elan i motiv. U toj situaciji najbolje pomaže motivisanje, učenje sa nekim i psiholog, a trudnoća, posao i brak obično za uvek stave tačku na dalje studije. Opet po mom iskustvu imati bebu, raditi i studirati je jako naporno. Neću reći da je nemoguća misija ali jeste strahovit napor.

Posle svih razmatranja i dalje mislim da tvoja verenica-devojka, šta god da je, treba da samoj sebi pruži malo vremena za razmišljanje, možda i da poseti ovu temu ili otvori novu, i da prodiskutuje o svojim osećanjima. Ostajem u uverenju da treba prvo da završi studije pa tek onda da rađa.

E moguće je, i o tome porazgovaraj sa njom, da joj neki predmeti ne idu, da joj treba malo više konsultacija nego što fakultet pruža. U tom slučaju pare, pa neka uzme nekoliko privatnih časova kod asistenta.

Sve to mnogo zavisi od okolnosti...
Ne mora biti toliko naporno...
Brojni su primeri danas gde majke decu samo rode, a sve nadalje rade baba i deda...

I opet... koliko god nesto bilo tesko... nekom ko zaista zeli da resi neko krupno pitanje nista nece biti problem na putu do cilja...