Ljajić: Bez kalkulacija oko Mladića

18. januar 2009. | 13:59 | Izvor: Tanjug

Beograd -- Konačno rešenje saradnje Srbije s Haškim tribunalom je Ratko Mladić u Ševeningenu i zato Akcioni tim čini sve da do toga što pre dođe, izjavio je Rasim Ljajić.

Predsednik Naconalnog saveta za saradnju s Tribunalom je naveo da gotovo svakodnevne aktivnosti Akcionog tima daju određene rezultate i da će zato one biti dominantne i u narednim danima.

"Mi danas sasvim sigurno imamo više saznanja o tome gde bi se mogli nalaziti haški begunci Ratko Mladić i Goran Hadžić. Nije, međutim, merljivo koliko smo od njih blizu ili daleko sve dok oni i praktično ne budu locirani", rekao je Ljajić.

Ukazujući da se sve aktivnosti sprovode samo sa tim jednim ciljem, Ljajić je rekao da "ne postoji niko" ko bi u ovom trenutku sa sigurnošću mogao da tvrdi da se Mladić krije u Srbiji.

"Mi ne negiramo da je on tu, ali to niko sa sigurnošću ne može da tvrdi", precizirao Ljajić i naveo da Akcioni tim svakodnevno radi na tome da nađe nešto što bi navelo na trag do Mladića.

U tome se, kazao je on, ima apsolutno dobra saradnja sa susedima i drugim službama bezbednosti sa kojima se u kontinuitetu, redovno, ponekad veoma sadržajno, razmenjuju infomracije.

Ljajić, koji je i jedan od koordinatora Akcionog tima, uveren je da hapšenje Mladića ne bi izazvalo nikakve reakcije kod građana i da bi one bile čak manje od reakcija iskazanih posle hapšenja Radovana Karadžića.

Prema njegovcim rečima, za to postoje najmanje dva razloga - Srpska radikalna stranka, koja je organizovala ranije proteste, više nema onu moć koju je imala i drugo je to što je, uprkos svim animozitetima prema Tribunalu, većini građana "priča oko Haga preko glave i jedva čekaju da ona bude završena".

Mišljenja da je Mladić uhapšen, da vlast kalkuliše i čeka nekakav pogodan trenutak za njegovo izručenje su potpuno deplasirana, rekao je Ljajić.

"Mi radimo dve paralelne stvari i, ma koliko se to može činiti besmislenim, prilično smo uspeli da kompletiramo neke nedoumice oko Mladićevog kretanja u prethodnom periodu, do 2006. godine, kada se on skrivao u stanovima i vojnim objektima u Beogradu i po Srbiji", kazao je Ljajić.

Zahvaljujući tome, objašnjava on, stvorena je celovita slika Mladićevog kretanja, što je važno za akcije koje se sada preduzimaju na sužavanju kruga ljudi koji učestvuju u njegovom skrivanju.

"Cilj svih akcija je utvrđivanje da li Mladić ima novu mrežu jataka, kao i da se do te mreže dođe. Ukoliko ta mreža postoji, ona sasvim sigurno nije brojna. Naprotiv, mislim da je oko Mladića mali broj ljudi, jer što ih je više, utoliko je i veća mogućnost greške", rekao je Ljajić.

On se slaže da su poternice sa likovima Mladića i Hadžića, nedavno postavljene u objektima policijskih stanica u Srbiji, potpuno nezasluženo postale tema medija.

Akcioni tim ne očekuje da će to rešiti problem, već je to mera više koja se preduzima i kao demonstracija političke spremnosti države da završi saradnju sa Hagom, kazao je Ljajić i precizirao da je ta akcija pokazala profesionalnost, odličnu koordinaciju civilnih i vojnih službi bezbednosti, svih ljudi koji, kako je rekao, bukvalno danonoćno rade na tom poslu.

Ljajić je ocenio da pisanje medija o haškim optuženicima ponekad nanosi veoma mnogo štete, ali i koristi, zavisno od ambijenta koji se stvara - heroji ili izdajnici.

Ipak, kako vreme odmiče, tvrdi on, uspostavljen je uravnotežen odnos, jer istraživanja pokazuju da je odnos građana "za i protiv saradnje s Hagom tu negde - egal", a ima ih koja kažu da je više onih koji žele da se saradnja s Hagom što pre okonča.

Upitan da li pored pisanih pretnji, koje gotovo redovno stižu članovima Akcionog tima, ima drugih problema zbog angažovanja u Akcionom timu, Ljajić je odgovorio da je, posle hapšenja Karadžića, bilo "nekoliko verbalnih uličnih ispada", ali da na to čovek ogugla.

Što se komukacije s Haškim tribunalom i Tužalštvom tiče, koja je s njegove strane često kritička i oštra, Ljajić kaže da uvek govori ono što misli, a da pre nego što nešto kaže i dobro promisli.

"Uvek se rukovodim istinom i argumentima, mada mi to ponekad lično šteti, ali se time ne rukovodim. Moja reagovanja na Tribunal i Tužilaštvo su uvek argumentovana i civilizovana", rekao je Ljajić i podsetio da problem Srbije nije Tribunal, već stav Holandije.

Izvor: B92

"Više saznanja gde bi mogao biti Mladić"

Konačno rešenje potpune saradnje Srbije s Haškim tribunalom je Ratko Mladić u Ševeningenu i zato Akcioni tim za lociranje i hapšenje haških begunaca čini sve da do toga što pre dođe, izjavio je predsednik Naconalnog saveta za saradnju s Tribunalom Rasim Ljajić.

On je istakao da gotovo svakodnevne aktivnosti Akcionog tima daju određene rezultate i da će zato one biti dominantne i u narednim danima.

"Mi danas sasvim sigurno imamo više saznanja o tome gde bi se mogli nalaziti haški begunci Ratko Mladić i Goran Hadžić. Nije, međutim, merljivo koliko smo od njih blizu ili daleko sve dok oni i praktično ne budu locirani", rekao je Ljajić u intervjuu Tanjugu.

Ukazujući da se sve aktivnosti sprovode samo sa tim jednim ciljem, Ljajić je rekao da "ne postoji niko" ko bi u ovom trenutku sa sigurnošću mogao da tvrdi da se Mladić krije u Srbiji.

"Mi ne negiramo da je on tu, ali to niko sa sigurnošću ne može da tvrdi", precizirao Ljajić i dodao da Akcioni tim svakodnevno radi na tome da nađe nešto što bi navelo na trag do Mladića.

U tome se, dodao je on, ima apsolutno dobra saradnja sa susedima i drugim službama bezbednosti sa kojima se u kontinuitetu, redovno, ponekad veoma sadržajno, razmenjuju infomracije.

Ljajić, koji je i jedan od koordinatora Akcionog tima, izrazio je uverenje da hapšenje Mladića ne bi izazvalo nikakve reakcije kod građana i da bi one bile čak manje od reakcija iskazanih posle hapšenja Radovana Karadžića.

Prema njegovcim rečima, za to postoje najmanje dva razloga - Srpska radikalna stranka, koja je organizovala ranije proteste, više nema onu moć koju je imala i drugo je to što je, uprkos svim animozitetima prema Tribunalu, većini građana "priča oko Haga preko glave i jedva čekaju da ona bude završena".

Mišljenja da je Mladić uhapšen, da vlast kalkuliše i čeka nekakav pogodan trenutak za njegovo izručenje su potpuno deplasirana, istakao je Ljajić.

"Mi radimo dve paralelne stvari i, ma koliko se to može činiti besmislenim, prilično smo uspeli da kompletiramo neke nedoumice oko Mladićevog kretanja u prethodnom periodu, do 2006. godine, kada se on skrivao u stanovima i vojnim objektima u Beogradu i po Srbiji", kazao je Ljajić.

Zahvaljujući tome, objašnjava on, stvorena je celovita slika Mladićevog kretanja, što je važno za akcije koje se sada preduzimaju na sužavanju kruga ljudi koji učestvuju u njegovom skrivanju.

"Cilj svih akcija je utvrđivanje da li Mladić ima novu mrežu jataka, kao i da se do te mreže dođe. Ukoliko ta mreža postoji, ona sasvim sigurno nije brojna. Naprotiv, mislim da je oko Mladića mali broj ljudi, jer što ih je više, utoliko je i veća mogućnost greške", rekao je Ljajić.

On se slaže da su poternice sa likovima Mladića i Hadžića, nedavno postavljene u objektima policijskih stanica u Srbiji, potpuno nezasluženo postale tema medija.

Akcioni tim ne očekuje da će to rešiti problem, već je to mera više koja se preduzima i kao demonstracija političke spremnosti države da završi saradnju sa Hagom, kazao je Ljajić i precizirao da je ta akcija pokazala profesionalnost, odličnu koordinaciju civilnih i vojnih službi bezbednosti, svih ljudi koji, kako je rekao, bukvalno danonoćno rade na tom poslu.

Ljajić je ocenio da pisanje medija o haškim optuženicima ponekad nanosi veoma mnogo štete, ali i koristi, zavisno od ambijenta koji se stvara - heroji ili izdajnici.

Ipak, kako vreme odmiče, tvrdi on, uspostavljen je uravnotežen odnos, jer istraživanja pokazuju da je odnos građana "za i protiv saradnje s Hagom tu negde - egal", a ima ih koja kažu da je više onih koji žele da se saradnja s Hagom što pre okonča.

Upitan da li pored pisanih pretnji, koje gotovo redovno stižu članovima Akcionog tima, ima drugih problema zbog angažovanja u Akcionom timu, Ljajić je odgovorio da je, posle hapšenja Karadžića, bilo "nekoliko verbalnih uličnih ispada", ali da na to čovek ogugla.

Izvor: MTS-Mondo

Ко год, не дај боже, узме те паре, надам се да ће их потрошити на лекове.

Ljajić: Konačno rešenje - Mladić u Hagu
Tanjug, 18.01.2009 12:27:47 Ocena: 1.00 (Glasova: 1)  Komentara: 0 

BEOGRAD - Konačno rešenje potpune saradnje Srbije s Haškim tribunalom je Ratko Mladić u Sheveningenu i zato Akcioni tim za lociranje i hapšenje haških begunaca čini sve da do toga što pre dođe, izjavio je predsednik Nacionalnog saveta za saradnju s Tribunalom Rasim Ljajić.
On je istakao da gotovo svakodnevne aktivnosti Akcionog tima daju određene rezultate i da će zato one biti dominantne i u narednim danima.
"Mi danas sasvim sigurno imamo više saznanja o tome gde bi se mogli nalaziti haški begunci Ratko Mladić i Goran Hadžić. Nije, međutim, merljivo koliko smo od njih blizu ili daleko sve dok oni i praktično ne budu locirani", rekao je Ljajić u intervjuu Tanjugu.
Ukazujući da se sve aktivnosti sprovode samo sa tim jednim ciljem, Ljajić je rekao da "ne postoji niko" ko bi u ovom trenutku sa sigurnošću mogao da tvrdi da se Mladić krije u Srbiji.
"Mi ne negiramo
da je on tu, ali to niko sa sigurnošću ne može da tvrdi", precizirao Ljajić i dodao da Akcioni tim svakodnevno radi na tome da nađe nešto što bi navelo na trag do Mladića.
U tome se, dodao je on, ima apsolutno dobra saradnja sa susedima i drugim službama bezbednosti sa kojima se u kontinuitetu, redovno, ponekad veoma sadržajno, razmenjuju infomracije.
Ljajić, koji je i jedan od koordinatora Akcionog tima, izrazio je uverenje da hapšenje Mladića ne bi izazvalo nikakve reakcije kod građana i da bi one bile čak manje od reakcija iskazanih posle hapšenja Radovana Karadžića.
Prema njegovim rečima, za to postoje najmanje dva razloga - Srpska radikalna stranka, koja je organizovala ranije proteste, više nema onu moć koju je imala i drugo je to što je, uprkos svim animozitetima prema Tribunalu, većini građana "priča oko Haga preko glave i jedva čekaju da ona bude završena".

izvor večernje novosti

znači nema rešenja 

Dačić: Radimo sa stranim službama u potrazi za Mladićem
Beta-Rojters, 19.01.2009 17:29:35 Ocena: 1.57 (Glasova: 7)  Komentara: 0 

BEOGRAD - Srbija tesno sarađuje sa zapadnim obaveštajnim agencijama u pronalaženju najtraženijeg haškog begunca Ratka Mladića, ali i dalje ne zna gde se on nalazi, izjavio je srpski ministar unutrašnjih poslova Ivica Dačić.
Holandija odbija da podrži približavanje Srbije Evorpskoj uniji sve dok ne bude uhapšen Mladić.
Dačić je agenciji Rojters rekao da su Mladić i drugi haški begunac Goran Hadžić "izgovor za ucenjivanje Srbije".
"Mi dobro sarađujemo sa stranim službama
u lociranju odbeglih ratnih zločinaca", rekao je Dačić i dodao da su "neke od tih potraga u proteklih nekoliko godina bile zasnovane na podacima stranih obaveštajnih službi, ali da su se ti podaci ispostavili pogrešnim".
Dačić je istakao da srpske vlasti ostaju odlučne da okončaju pitanje ratnih zločina.
"Proveravamo informacije o njihovim pomagačima", kaže Dačić i dodaje da dvojica begunaca treba da se "mirno predaju pošto je zemlja sada njihov virtuelni talac".

izvor večernje novosti

Nagrade Karadžiću i Mladiću
B. VLAHOVIĆ, 19.01.2009 20:36:52 Ocena: 5.00 (Glasova: 2)  Komentara: 0 

Savez pisaca Rusije nagradio je u ponedeljak „za hrabrost i vernost“ Radovana Karadžića i generala Ratka Mladića visokom nagradom „Imperskaja kultura“ u nominaciji „Slavjanskoje bratstvo“ (slovensko bratstvo). Ta nagrada se tradicionalno dodeljuje na pravoslavni praznik Bogojavljenje.
U prepunoj dvorani Saveza pisaca Rusije, predsednik te organizacije Valerij Ganicev uručio je nagradu bratu Radovana Karadžića Luki i zamolio ga da prenese pozdrave „velikom srpskom rodoljubu i pesniku“.
Ganicev je nadahnutim govorom objasnio „da je ove godine nagrada dodeljena srpskim liderima koji su se borili da sačuvaju svoj narod i zemlju
svojih predaka“. Garicev je kazao „da je Zapad pokazao svoje licemerje i neobjektivnost optužujući Srbe samo zato što su branili svoju domovinu, koju je Zapad hteo da razbije“.
I ovoga puta ruski pisci su naglasili „da je Haški sud neobjektivan i da je instrument u rukama moćni zapadnih zemalja“.
Luka Karadžić se zahvalio u ime brata i rekao da je nagrada dodeljena u važnom trenutku.
- Podrška ruskih pisaca će za Radovana biti podstrek i ohrabrenje da izdrži u odbrani na suđenju pred Haškim tribunalom - rekao je Luka Karadžić.
Istu nagradu ranije su dobili Slobodan Milošević i Vojislav Šešelj.

  Oceni:       Pošalji komentar 

izvor večernje novosti

 

Ljajić: Smanjuje se broj Mladićevih jataka
Beta-Rojters, 20.01.2009 16:57:17 Ocena: -.-- (Glasova: 0)  Komentara: 0 

BEOGRAD - Mreža pomagača Ratka Mladića postaje sve manja i slabija, delom i zato što je haški optuženik zastrašivao sopstvene jatake i pretio im, izjavio je predsednik Nacionalnog saveta za saradnju sa Haškim tribunalom Rasim Ljajić.
Ljajić je u intervjuu za agenciju Rojters rekao da je Mladić čak pretio deci svojih pomagača kako bi bio siguran da niko neće izdati.
"U periodu pre 2002. godine, kada je za skrivanje koristio vojne objekte, postrojio je sve oficire koji su mu u tom pomagali, uperio u njih prst i rekao da će čak i njihovi unuci biti povređeni ako se usude da odaju informacije o tome gde se krije", rekao je Ljajić.
Ljajić, koji je i ministrar rada i socijalne politike, rekao je da vlasti Srbije sada znaju više o tome gde se Mladić nalazi nego pre šest meseci.
"Mladić veruje samo malom
broju ljudi. On je svestan da bi veći broj ljudi u njegovoj mreži pomagača samo olakšao posao našim službama", rekao je Ljajić.
On je dodao da su nadležne službe uspele da rekonstruišu Mladićevo kretanje do proleća 2006. godine.
Prema Ljajićevim rečima, srpske tajne službe radile su dan i noć kako bi locirale Ratka Mladića, pri tome izbegavajući publicitet.
"Ne mogu da verujem da će ti napori ostati bez rezultata. Najnovija akcija lociranja Mladića sprovedena je u Beogradu pre tri ili četiri dana", rekao je on.
Ljajić je rekao da su informacije koje građani o Ratku Mladiću i Goranu Hadžiću daju preko posebnog uvedenog telefonskog broja, uglavnom beskorisne.
"U nekoliko navrata imali smo ljude koji su žezeli da se našale, ili da nas upute u pogrešnom pravcu", precizirao je Ljajić.

izvor večernje novosti

...svojih najmilijih

Strane službe učestvuju u otkrivanju haških optuženika
BIA prikuplja podatke o Mladiću od 30 zemalja
Autor: Tanja Nikolić Đaković, Željka Jevtić | Foto:Beta-AP | 22.01.2009. - 05:00


Bezbednosno-informativna agencija sarađuje sa više od 30 bezbednosnih službi stranih zemalja. Ali niti od jedne od njih nije dobila tako značajan podatak o kretanju Ratka Mladića koji bi rezultirao akcijom hapšenja. Sagovornici „Blica” tvrde da BIA sarađuje sa stranim službama samo u razmeni podataka što je jedini legalni vid saradnje. Sve ostalo, uključujući prisustvo stranih agenata, mimo ugovora koji odobrava Vlada Srbije, bila bi klasična špijunaža.

Ivica Dačić, ministar policije, kaže da je saradnja naše i stranih službi „redovna, uobičajena”, ali da ne podrazumeva prisustvo stranih agenata na našoj teritoriji.
- Strane službe šalju informacije našoj bezbednosnoj. Razne podatke, moguće lokacije, kontakte, veze, ljude koji su možda uključeni. Međutim, te službe ne deluju na našoj teritoriji, niti ovde dolaze. Neke od akcija sprovedene su kako bi se proverili podaci koji su dobijeni, ali do sada se ispostavljalo da podaci nisu tačni - kaže za „Blic” ministar policije Ivica Dačić.
Godinama unazad srpske obaveštajne službe dobijale su podatke o kretanju Ratka Mladića i Radovana Karadžića, ali po njima nisu postupale na način da to dovede do rezultata. Da je to istina, više puta potvrdila je Karla del Ponte, bivša haška tužiteljka, ali o tome svedoči i Goran Petrović, bivši šef Službe državne bezbednosti.
- Kada je uhapšen Radovan Karadžić rekao sam da nam je još 2002. ili 2003. godine francuska obaveštajna služba dostavila podatke da se Karadžić skriva u Beogradu u iznajmljenim stanovima i dala tačan njegov opis - duga seda brada… - kaže Petrović.
On ne zna da li je naša služba dobijala podatke o kretanju Ratka Mladića od stranih službi i da li ih dobija danas, ali dodaje da postupanje po tim informacijama, ako ih ima, nije isto danas kao pre pet ili dve godine, kada ga je „štitila država”.
- Činjenica je da je Mladić kao ratni zločinac primao platu od Koštunice i da ga je penzionisao sedam godina nakon što je protiv njega podneta optužnica. Mladić je izašao iz kasarne 2002. godine i bio je strašno ljut. Ali sada je stanje sasvim drugačije - navodi Petrović.
On kaže da se sada zna da Mladić više nema podršku države i vojske i da ga svi traže. Situaciju u kojoj je Mladić danas procenjuje kao drastično drugačiju.
- Sada je to za njega pitanje života ili smrti, a ne samo dečija igra - dodaje Petrović.
Podatke o kretanju haških begunaca strane obaveštajne službe dostavljaju isključivo Bezbednosno-informativnoj agenciji, koja inače sarađuje sa više od 30 stranih obaveštajnih agencija, tvrdi za „Blic” Milan Mijalkovski, bivši pripadnik KOS-a i dugogodišnji načelnik katedre za bezbednost Vojne akademije. Razmena podataka, kako kaže, ne obavlja se u četiri oka, već institucionalizovano.
Srpske tajne službe, kako objašnjava, održavaju kontakt sa stranim službama preko oficira za vezu, predstavnika stranih službi i zaštićene elektronske komunikacije. Strane službe, kako objašnjava Mijalkovski, prikupljaju informacije, u konkretnom slučaju o Mladiću, preko svojih agenata. Taj agent obično vrbuje naše državljane, ostvaruje kontakt i dobija informacije. Bilo da su one tačne ili ne, obaveštava centralu svoje službe. Centrala tu informaciju prosleđuje našim službama. To je nedozvoljeno i reč je o klasičnoj špijunaži i najstrože čuvanoj tajni. Kada kontraobaveštajne službe registruju takvo lice, hapse ga. Na teritoriji Srbije dozvoljen je rad samo domaćim obaveštajcima, ne i stranim, objašnjava on.
CIA nije htela Karadžića u Hagu
O tome koliko su strane obaveštajne službe uključene u haško pitanje svedoči bivša glavna haška tužiteljka Karla del Ponte. Ona u svojoj najnovijoj knjizi „Gospođa tužiteljka” tvrdi da joj je svojevremeno šef američke tajne službe CIA Džordž Tenet obećao pomoć u lovu na Karadžića i Mladića, da bi se kasnije ispostavilo da je opstruira.
Januara 2004. Tribunal je, prema njenoj tvrdnji, imao informaciju ne samo da je Mladić u Beogradu već i Karadžić, koji je tu i operisan. Dostavili su tačnu adresu na kojoj se Karadžić krije u Beogradu. I neki članovi vlade, kako navodi, bili su spremni da ga uhapse, ali su Amerikanci intervenisali i stopirali akciju. Srpska policija tada je zvanično saopštila da „nije dobila takve informacije ni od Del Ponteove, niti od bilo koje domaće ili strane obaveštajne službe”. Četiri godine kasnije, Karadžić je uhapšen u Beogradu.
O velikoj pomoć stranih službi, ali ne u otkrivanju, već skrivanju haških begunaca, svedočila je i Del Ponteova najbliža saradnica i bivši portparol tog tužilaštva Florans Artman. U knjizi „Mir i kazna” ona tvrdi da je 2003. Mladić boravio u sedam različitih stanova u Beogradu, a da su se srpske vlasti pretvarale da ne znaju gde je i to, „sve uz blagoslov CIA, čije se informacije nadgledaju u Vašingtonu, pre no što se predaju Del Ponteovoj”.
Tvrdi i da Mladić ima zaštitu francuske obaveštajne službe zbog puštanja zarobljenih pilota na slobodu i da je lično Širak nekoliko puta zaustavio akcije hapšenja.
Ona je otkrila i da je Joška Fišer, nemački ministar inostranih poslova, početkom 2006. godine rekao Del Ponteovoj da je, prema izveštaju nemačke tajne službe BND, informisan da se Ešdaun lično sreo s Karadžićem krajem 2004. Del Ponteova je tražila izveštaj BND-a kako bi s tim suočila Veliku Britaniju, u nadi da će promeniti politiku, ali je, po svedočenju Artmanove, Nemačka odbila taj zahtev.
hvalisanje najsa
To nije, međutim, i jedini put kada je Artmanova pomenula Veliku Britaniju i njenu obaveštajnu službu, kada je reč o haškom pitanju. Ona je rekla da je Džefri Najs zapravo agent MI6. Podsetila je na jedan sitan detalj iz intervjua koji je maja 2007. godine dao bivši kosovski lider Azem Vlasi. Tu se Vlasi poverava novinaru da mu se Najs hvalio, kada ga je sreo u Beogradu, da je 1966. godine učestvovao u misiji u bivšoj Jugoslaviji. Artmanova je navodila i da je iza Najsa stajao čitav tim britanskih vojnih i civilnih analitičara iz najboljih službi.
Avgusta prošle godine ona je izjavila za „Blic” da su „tokom leta 2005. godine dva agenta CIA, predstavljajući se kao predstavnici Tribunala, zatražila od policije BIH obustavu praćenja porodice Karadžića, akciju koju je naložila Del Ponteova, nakon saznanja da Karadžić održava kontakte sa porodicom. „Očigledno istu informaciju”, tvrdila je, „imala je i CIA, koja nije želela da vidi Karadžića u Hagu”. Del Ponteova se, kako je otkrila Artmanova, obratila i Stejt departmentu, oštro kritikujući CIA za pomaganje u skrivanju optuženika i zatražila objašnjenje za ovakav postupak. Usledio je kratak odgovor američke administracije: „Greška u komunikaciji”.
Mesec dana kasnije, oktobra 2008. protiv Artmanove pokrenut je krivični postupak pred Sudom u Hagu. Tereti se za iznošenje i otkrivanje tajnih dokumenata suda.

Ljajić: Dvojica već otkrivena po dojavama stranaca
- Ukoliko bilo koja strana služba ima informaciju o Mladiću, spremni smo da je preuzmemo istog trenutka - kaže za „Blic” Rasim Ljajić, šef Nacionalnog saveta za saradnju sa Haškim tribunalom.
Ljajić kaže da je bilo nekoliko izuzetno značajnih informacija koje su od stranih službi dobili o haškim beguncima. Dvojica haških begunaca su, prema njegovoj tvrdnji, uhapšena na osnovu dobijenih podataka, ali ne želi da otkriva o kojim optuženicima je reč, niti koja strana služba je prosledila informacije.
Ljajić napominje da se svaka informacija proverava. Posredstvom jedne strane službe, kaže Ljajić, ne želeći da precizira o kojoj je tačno reč, dobijen je podatak da se Mladić krije u Ripnju.
Proverom tog podatka ustanovili smo da se radi o Mladićevom dvojniku - kaže Ljajić.
On tvrdi i da se saradnja sa stranim službama obavlja isključivo na nivou razmene poverljivih podataka i da nema stranih operativaca koji su uključeni u potragu za Mladićem na teritoriji Srbije. Podseća da je 2003. godine uz odobrenje Vlade Srbije, kako bi se otklonile sumnje da domaće vlasti kriju haške begunce, potpisan ugovor o operativnom predstavniku CIA u Beogradu, koji je radio na proveri angažovanja naših timova u potrazi za beguncima. Taj ugovor je sada nevažeći.


izvor blic

Већина не би пријавила Младића
22. јануар 2009. | 16:28 | Извор: Б92
Београд -- Упркос награди од милион евра за информацију о Ратку Младићу, чак 65 одсто грађана Србије га не би пријавило, показује истраживање Стартеџик маркетинга.

Истраживање је рађено за емисију Стање нације на Б92, а истраживачи упозоравају да ови резултати указују на то да држава не ради довољно да би разбила мит о Ратку Младићу.

Ратко Младић, по свој прилици, не мора да страхује и да, како тврде обавештајне службе, хода у вуненим чарапама или размишља о бучном водокотлићу.

Чак и да га види, већина грађана Србије га не би пријавила, показује најновије истраживање.

Информацију о човеку који је оптужен за геноцид у Сребреници, а терети се и за убијања, сексуалне злочине, мучења, протеривања широм БИХ, за себе би сачувала већина саговорника у анкети Б92:

“Ма, јок! Нећу. Имам образа. Православац не цинкари никога. Ма какви злочини, немој да ми причате.“

“Бих, јер ми требају паре и нисам повезан са њим као остали.“

“Па, ви мене сматрате издајником.“

“Никад.“

“Не. Зато што мислим да није ратни злочинац и да Хашки трибунал суди Србима и све је монтирано.“

Двадесет одсто испитаника у истраживању не зна шта би радило када би се нашло у таквој ситуацији, а 14 одсто би било спремно да пријави Младића.

Младића би одало највише младих између 18 до 29 година, објашњава Светлана Логар из Стратеџик маркетинга.

“У таквој клими, те митологије, између хероја и злочинца, ви не можете очекивати да ће људи, чак и они који мисле да би га требало пријавити и да би га требало испоручити, да на овакво питање одговоре са да“, каже она.

“То мало звучи – ја бих га пријавила, па још бих га и продала за милион евра, боље да се не мешам. Ви немате јасну поруку људима од званичника, надлежних, за шта је оптужен и колико је аргументована оптужница“, оцењује Логарова.

Координатор Акционог тима за сарадњу са Хашким трибуналом Расим Љајић не мисли да би се истицањем злочина за које је оптужен нешто у јавном мњењу променило.

“Мислим да смо унапред изгубили битку да представимо Младића овако или онако јер већ постоји формирано мишљење. Мислим да је то један шири однос према Трибуналу, перцепција Трибунала, непринципијелности тог суда, условљавања међународне заједнице“, сматра Љајић.

На полицијским станицама недавно су постављене потернице са фотографијама хашких бегунаца и бројем телефона за информације о њима.

У МУП-у Б92 није успео да сазна ко позива 9191, али је, како тврди Љајић, број позива повећан, па се јављају чак и криминални кланови како би потказали супарничке групе.