Hvala Domomobran

Informisi se malo, pre nego sto hriscanski pocnes da oblikujes neke stvari koje se ne mogu objasniti na hriscanski nacin.

Sudre su najnize od cetiri kaste, ali te o kojima pricas su "peta" kasta, parije, ili nedodirljivi. Tagore ih je nazvao haridjanima ili "bozijom decom".Sam Tagore i drugi Indijski drzavnici su ih stavljali pod svoju zastitu, tako da su neki imali i znacajne uloge u Indijskom drustvu.

Prema tome u kastama nema nista lose, osim te pete kaste koja nije nastala po mitoloskom predanju nego su je izmislili ljudi.

Inace Kaste je stvorio mitski zakonodavac Manu, na osnovu toga sto je predanja o "neporlaznoj jogi" dobio od oca svetlosti Vivasvane, a ovaj pak od Krisne, osmog avatara boga Visnua. Sam Manu kaze da su ljudsko drustvo po svojoj funkciji i prirodnoj evoluciji podeljeni na cetiri kategorije. Brahmini, ksatrije, vaisije i sudre, i negde se ne spominju peti parije.

Mejdutim Manu kaze: "iako se covek nasao po rodjenju u nekoj kasti on svojim delima i ponasanjima  moze da predje u nizu ili visu kastu. Niti rodjenje, niti vrsenje svetih odbreda, niti poreklo, ne mogu odrediti  da li je neko "dvaput rodjen" nego samo karakter i ponasanje mogu to odrediti. Dakle posto covek ima svest, snagu i slobodnu volju, on moze da utice na svoju sudbinu u neposrednoj ili daljoj buducnosti.

Inace Indijska vlada je 1943 zakonom zabranila diskriminaciju parija. Tako da tvoje teze o odbojnom hinduzimu ne stoje nikako i potpuno su neosnovane. Danas sve vise ljudi prima i islam. Jednog dana citava Afrika ce biti verovatno islamska. Ali to nije razlog da se kaze da su ti koji vrse konverziju religije nasli u islamu onaj jedini "istinski" put. Naime zasto najvise ljudi u svetu prima islam ili katolicanstvo? Zato sto su najagresivnije religjie po pitanju propovedanja i sirenja. Hindusi nikada u istoriji nisu nametali drugima svoju religiju, kao sto su to radili katolicka struja hriscanstva, ili sunitska struja islama. Dakle opet tvoje teze da oni koji su u indiji presli u hrisacanstvo jer su prepoznali pravi put su besmislene i neosnovane.


A sto se tice zla, tu se nema sta puno komentarisati. Ajnstajan je sve rekao u vezi zla. Apsolutno zlo ne postoji, niti zlo samo po sebi ne postoji. Zlo je rezultat gubitka duhovnosti.

Ne slazem se sa ovim, ljudi koji su presli u hriscanstvo su nasli nesto u hriscanstvu, vreme nasilnih konverzija je odavno proslo.

Hriscanstvo je daleko od lose religije. Ako vam se ne svidja hriscanski pogled na zlo, birajte religiju/filozofiju koja vam vise odgovara.

Valjda znas da bar ja nisam nista lose rekao o hriscanstvu do sada. I ja smatram da je hriscanstvo odlicna religija, da vodi ka pravom cilju, pored ostalih velikh religijia hinduizma, islama, budizma i judaizma. Ali Domobran pokusava da kaze da Indijci koji su presli u hriscanstvo, a jako je mala populacija, oko 2.5 % celok stanovnistav Indije, su to uradili jer su naisli na odbojonst prema hinudistickom ucenju, a pominje onda neke sudre, koji uopste nisu podredjene u drustvu. Ako je neko presao u hrsicanstvo taj jeste u njemu video dobro, i to stoji, ali da je neko to uradio zbog zgrazvanja nad onim na cemu je prvobitno odgojen, to ne stoji. I jeste vreme nasilnih konverzija proslo, ali interesantno zasto su uglavnom katolici ti koji su presli u drugu veru. A to je opet posledica katolickog agresivnog delovanja u svetu, sto nije slucaj sa protestantima i pravoslavcima.

Da se pozabavimo pitanjem za povratak kojem pledira moderator ovog potforuma:

Da li je moguce apsolutno zlo?

Ako bi bilo apsolutno zlo, ono bi moralo da zeli zlo ne samo svemu izvan sebe nego i samom sebi, a time bi podrivalo svoje postojanje, odnosno unistenjem sebe kao zla postajalo bi dobro.

Isto vazi i za obrnuto: kad bi postojalo jedno savrseno dobro, ono bi moralo bezgranicno voleti i sve ono sto su njegovi oponenti -- nesto poput naivne decije ideje o Detinjoj Carici / Mesecevom Detetu iz knjige Michaela Endea "Beskrajna prica" (po kojoj je napravljen prilicno nedotupavan film).

Medjutim upravo u semenu zivota je i smrt, jer zivot koji na pocetku ima ogromne potencijale da buja, eksperimentise, isprobava itd. svakim trenutkom je neminovno blizi smrti -- barem zivot baziran na ugljovodoniku kakav nam je poznat na ovoj planeti.

Postoji li besmrtnost u kojoj bi bilo moguce apsolutno dobro?

Pa i ako bi postojala, onda bi bica koja bi bila kreatori onog sto ima pocetak (pa makar i nemalo kraj) -- kao sto je ubniverzum -- a koja bi, dakle, bila "pre pocetka", odnosno "vecna" imala jedino pravo na svojstvo "savrsenog" (hajde da rastegnemo tu definiciju u "dobro") uvek, a sve drugo bi imalo potencijal dobrote samo u jednom delu (odsecku) vremena.

A ono sto bi bilo apsolutno dobro ne bi moglo da bude tako sebicno da onome sto ono samo stvara nameni nepotpuno savrsenstvo ("dobrotu") samo u jednom delu vremena, a ne u celokupnom vremenu -- i van vremena.

Dakle, apsolutno dobar demijurg ne bi bio moguc, jer je sam cin stvaranja sebican.

Ako nema apsolutnog dobra, kako bi onda moglo postojati apsolutno zlo? Sama ideja postojanja je neutralna. U njoj svakako ima patnje (hajde da nju nazovemo "zlo"), ali ima i potencijala da se nesto ucini da se stanje univerzuma popravi -- dakle dobrog. Dakle, apsolutno zlo je nemoguce.

Naravno relativno -- ili da kazemo "malo" -- zlo i dobro postoji. Ali je ono skoro uvek relativno. Vrlo amli broj ljudi daje svoj zivot za celokupni univerzum. A i tada samim cinom odricanja od zivota dovodi se u pitanje postulat dobra.

Anyway...

Ni pametniji ljudi od nas nisu uspeli doci do nekih konacnih zakljucaka o postojanju zla. Bar na ovoj nasoj planeti, i u ovom nasem svetu sve stvari su relativne, tako da samo u tom kontekstu mozemo govoriti. Mozda postoji neki drugi paralelni svet ili neka druga udaljena planeta, gde je za razliku od zemlje sve apsolutno, jedinstveno i unikatno. Medjutim ni sam svemir nije po sebi apsolutan, nego je "relativno apsolutan". U okviru jednog solarnog sistema ima i jedna zvezda/sunce, i ono je kao takvo apsolutno i neusporedivo. U okviru celog sevmira, ima beskonacno mnogo drugh sunasaca, tako da je sam svemir relativan. Pojam relativnosti je uvek vezan za usporedbu. Dakle ako to povezemo sa zlom, onda apsolutno zlo nepostoji, nego je i zlo relativno, ali ga mozemo gledati kao apsolutno u nekim granicama.

Now that was off the wall. 

Zlo postoji u svakom od nas, ali na svu srecu ispoljavaju ga ljudi koji su psh. poremeceni.Mozda malo fleksibilna tema???zar ne?

Ne bih rekao da su svi koji manifuestuju zlo psihopate.

Uslovno govoreci (pa i to samo mozda) sociopate, s tim da neki mogu i da budu ludi, ali pitanje je onda da li oni onda manifestuju "zlo" ili samo cine nesto cega nisu svesni sto ima konsekvence koje su lose po druge ljude -- sa stanovista tih drugih, ili nekih trecih ljudi, ali ne i samih psihopata.

A i ne verujem da zlo (a ni dobro) postoji BAS u svim ljudima. Naravno, ne mogu to i da dokazem, jer nisam mogao da ispitam sve ljude koji postoje (postojali su) a i pitanje je sta bi bili objektivni parametri za procenjivanje, ali upravo zato ne mozes ni ti da dokazes svoju tvrdnju...

Pa zar je velika razlika između seljaka šudre i dravidskog crnog roblja koje su dični arijevci sebi podložili i nazvali nedodirljivima, zar se šudra ili nedodirljivi zapravo sada i ovdje mogu spasiti i zar ti koji se eventualno želiš okrenuti hinduizmu zaista očekuješ sa svojom nečistom europskom karmom biti spašen u ovom životu. O čemu mi zapravo govorimo, o pravdi i jednakosti toga u hinduizmu nema postoji samo neumoljivi zakon karme. Prijatelju rodi se kao brahman i konačno se oslobodi samsare, a do tad šuti i slušaj što ti tvoj brahman govori, on je puno bliže spasenju nego ti. Pa, i u SAD-u je zabranjen rasizam, no svejedno je duboko ukorjenjen u američko društvo, kao što su i kaste u indijsko. Znimljivo da su pojmovi kao ljudska prava, pravo izbora, pravo manjina itd. svoju punu emancipaciju doživjeli u društvima natopljenim kršćanstvom, a ne u toj zaista divnoj Indiji. Toliko je divna da ponekad zažalim što sam kršćanin, rađe bi bio zadnji i najbijedniji nedodirljivi jer to je pravi put i prava istina, neki ljudi su od rođenja bliži bogovima i spasenju nego drugi.
Čim je taj gotovo božanski autoritet upotrebio tako silne riječi da nam predoči ono što je zapravo svima vidljivo, a to je da jedni ljudi imaju viši status, a drugi još viši i da se to u nekoj idealnoj budućnosti tj. budućem životu može izmjeniti, što nam je preostalo nego da povjerujemo.
Što se tiče agresivnosti u religiji, navodno su islam i katoličanstvo agresivne "religije", moram priznati da mi to nije jasno. Jer to opet stara  priča o križarskim ratovima, o španjolskoj kolonizaciji o turskom danku u krvi ili nešto novo i intrigantnije.
Što se tiče dobra i zla.  Dobro kao takvo ili Dobro po sebi ili Apsoltuno dobro postoji, ukoliko Ono ne bi postojalo svijet (dakle sve što jest) ne bi imao svoju svrhu, svijet ne bi imao svoj uzrok i svijet na koncu ne bi uopće bio jer ne bi imao od čega biti. I sve skupa ne bi imalo smisla, a posebno ne naši mali životi i sve ono što te male živote čini velikima, a to je nada, vjera, ljubav. Što se tiče zla i patnje; tu leže prave kušnje za sve nas. Pitanje je: Kako naći smisao života u svijetu u kojem osjećamo patnju, bol, zlo.
Kako objasniti majci koja je izgubila voljeno dijete da život i dalje ima smisla.