Pa, lalala lalala lalalaa.

Pa interes je interes, ne mora da bude ni novac ni sex nego moze samo da npr. bude veza zbog veze. 

four-letter word

L-O-V-E 

Btw meni se cini da malo dajete previse znacaja interesu. Samo zato sto vam se neko svidja zbog necega pa ste u vezi sa njim nije interes nego normalno ponasanje ljudi u vezi. Interes bi bio da ostajete u toj vezi samo zbog toga tj. da ta veza nije nista posebno, da vam se ta osoba jednostavno mozda i ne dopada toliko, ali da ostajete u njoj jer vam u tom trenutku jednostavno tako odgovara zbog nekog aspekta.

Aha... taj rad


I meni

Ljubav je interes zato sto ti trazis nekoga kome ces dati ljubav i ko ce tebi dati ljubav.

Niko normalan ne ostaje u vezi samo da bi davao nesto, a da pri tome ne dobija nesto zauzvrat.... A to je interes.... dam da das, uradim da uradis, dam da uradis, uradim da das...

(ajd Amalija, prevedi to na rimsko pravo, ja sam totalno zaboravila kako idu ta pravila kontrakta na latinskom)

Eto šta se desi kad se ljubav počne secirati... generalno sranje. Klasika. 

Pre nego se osvrnem na samu temu, moram priznati da mi se čini da se ovde mešaju dve različite stvari: interes i (bez)uslovna ljubav. Interes je nešto što ima uglavnom materijalnu/finansijsku konotaciju, jer on i jeste bazično ekonomski termin. Ali gledano bez te lingvističke stege, interes je nešto što prožima sve ljudske interakcije: družimo se sa svojim prijateljima jer nam je lepo sa njima, to je interes. Emocionalni interes. U prirodi ljudskog bića je interes, jer nam je neophodan najpre da bismo preživeli, a zatim zadovoljili i ove ''više'' motive, kao što su sigurnost, prihvaćenost itd. Tako da je interes nešto što je maltene univerzalno u ljudskoj prirodi, samo je sama reč nesrećno skovana, odnosno skopčana je sa novcem.

Kao i, najzad, bezuslovna ljubav. To je čista utopija i jedno laskanje koje kao ljudska vrsta svom egu dopuštamo. Bezulovna ljubav ne postoji. Volimo svoje dete jer je naše dete, naša krv, predmet naših najlepših i najdubljih emocija. To je već uslov. Dakle, uslovno volimo to dete, jer da nema tih uslova, onda bismo ga voleli bezuslovno. Kvaka je u tome što, da nema tih uslova, verovatno ga ne bismo ni voleli, makar ne više od onog ''volim malu decu'' fazona. Svog psa volimo jer je naš, svog partnera jer je lep/dobar/pametan/duhovit/seksualno privlačan itd. Uslovi, sve su to uslovi.

Kada se malo poraste, onda se dođe i na ideju da se sa nekim stvara porodica, prirodno. Kada biramo partnere, što smo stariji, bitniji su nam i pokazatelji toga kakva bi bila naša zajednica sa tom osobom. Pogledajte svoje izbore u srednjoj školi - tad to uopšte nije bilo važno. Međutim, već u dvadesetima, kriterijumi dobijaju nove dimenzije. Primera radi, sa svojih 24 ne bih imala šta da tražim sa nekim zgubidanom koji nema nikakvu ambiciju, ima preko 25, po ceo dan gleda TV i ne planira da pokrene guzicu. Novac tu nije ključan kriterijum, već njegov odnos prema istom. Ako je to odnos u kome se očekuje da samo ja privređujem i guram kola uz brdo, dok on 'ladi jaja... zajeb'o si se, majstore. S druge strane, da sam ista takva, možda mi ne bi smetalo. Kao što rekoh već negde ranije - ne očekujem ništa manje (ni više!) nego što nudim. Mislim da je to fer. Za druge ljude me, iskreno, zabole, pričam o svojoj perspektivi.

Naravno da je idiotski pod parolom ljubavi udavati se i praviti decu sa nesposobnom budalom, koja ne zna da brine o sebi i kog mama umiva iako ima 30 godina, recimo. Ali to ne znači da je novac kao takav ključan kriterijum. Šta vozi i kako se oblači. Već da li u svojoj glavi ima svest o tome da život nije pivo ispred dragstora ili žicanje od keve. Baš zbog toga imamo one silne socijalne slučajeve sa osamnaestoro dece i krovom koji prokišnjava.

Dakle, veza - to je jedna stvar. Zabavljamo se, krešemo, družimo, izlazimo. Kad dođe do braka, naravno da je i finansijski momenat bitan. I to nema veze sa prostituisanjem, to ima veze sa zdravim razumom.

 ma kakv latinski, dosta se toga zaboravilo 

a veza je klasični ugovor, koji je dvostrano obavezan, teretan, konsenzualan...


Bambi, svaka čast na objašnjenju 

Hvala, Amali.

Ti trazis nekoga ko se tebi svidja i ti njemu, i ostajete zajedno zbog tog uzajamnog svidjanja. Nadjes ga i ostanes sa njim jer ti se u globalu svidja, i nemas nikakvu potrebu da "vrsljas sa strane", svadjas se po ceo bogovoteni dan, da te ta osoba nervira konstantno itd. Jednostavno, odgovarajuci ste jedno za drugo i to je to. Daleko od toga da te i tada neki put ta osoba ne iznervira i daleko od toga da nema svadja ali nije to nesto sto se ne da resiti i nije konstantno...

Interes je drugaciji. Interes je kada ostajes sa nekim zbog necega(para, sexa, veze pa i dece) a da ti se ta osoba skoro pa uopste ne dopada ali takoreci zbog tog tvog interesa vestacki odrzavas tu vezu.

Primer: Drug ima devojku. Nije lepa, nije cak ni zgodna, gluplje stvorenje nisam upoznao duze vreme(nije znala da roboti postoje  ) ali on ostaje sa njom samo zato jer ima obezbedjen sex. Nije bitno sto bi mozda nasao drugu u medjuvremenu, nije bitno sto se konstantno svadjaju i iritira ga, ali mu u ovom trenutku tako odgovara pa se takoreci "odrzavaju". Licno nikada ne bih pristao na tako nesto makar zbog svojih zivaca(hebes sex ako ce neko konstantno da me iritira) i to sam mu i rekao, ali njegov zivot pa neka radi sta hoce. Ako mu odgovara neka tera...

E, to je veza iz interesa, ovo o cemu vi pisete su pravila privlacnosti tj. nesto najnormalnije sto se desava u svakoj vezi. Fala Bogu da kada bi trazili nesto vise da cete gledati i finansijski deo, i sexualni deo, i neku bliskost i slaganje i jos stosta, ali to nije interes, to je ljubav tj naci nekoga ko ti najvise odgovara, sa kime zelis da provedes vreme zajedno i ko ce sve to isto zeleti da uradi sa tobom. Drage dame, tu nema interesa, to je jednostavno ljubav gde vi nekoga volite i on vam to po defaultu vraca jer vam je lepo zajedno a ne zbog toga sto vi ocekujete bilo sta od njega i sto ga "ucenjujete" a ta ljubav se ne svodi ni na kakve "aranzmane" vec se jednostavno desava.

Inace, kao sto rekoh, nikome ne bih pozeleo da na ceo zivot(prijateljstvo, ljubav i svi drugi aspekti) gleda kao na interes. Kada bih tako gledao verovatno bih postao sebicni egoista koji bi gledao na svet kroz prizmu svojih interesa, a to nikome ne bih zeleo jer ultimativno, nikada ne bih imao ni pravih prijatelja a ni pravu zensku osobu kraj mene jer ne bih bio sposoban da dam ljubav, a time ni da je prihvatim. Sta cu, nazovite me naivnim, ali tako gledam na ovu stvar.