Eto šta se desi kad se ljubav počne secirati... generalno sranje. Klasika. 

Pre nego se osvrnem na samu temu, moram priznati da mi se čini da se ovde mešaju dve različite stvari: interes i (bez)uslovna ljubav. Interes je nešto što ima uglavnom materijalnu/finansijsku konotaciju, jer on i jeste bazično ekonomski termin. Ali gledano bez te lingvističke stege, interes je nešto što prožima sve ljudske interakcije: družimo se sa svojim prijateljima jer nam je lepo sa njima, to je interes. Emocionalni interes. U prirodi ljudskog bića je interes, jer nam je neophodan najpre da bismo preživeli, a zatim zadovoljili i ove ''više'' motive, kao što su sigurnost, prihvaćenost itd. Tako da je interes nešto što je maltene univerzalno u ljudskoj prirodi, samo je sama reč nesrećno skovana, odnosno skopčana je sa novcem.

Kao i, najzad, bezuslovna ljubav. To je čista utopija i jedno laskanje koje kao ljudska vrsta svom egu dopuštamo. Bezulovna ljubav ne postoji. Volimo svoje dete jer je naše dete, naša krv, predmet naših najlepših i najdubljih emocija. To je već uslov. Dakle, uslovno volimo to dete, jer da nema tih uslova, onda bismo ga voleli bezuslovno. Kvaka je u tome što, da nema tih uslova, verovatno ga ne bismo ni voleli, makar ne više od onog ''volim malu decu'' fazona. Svog psa volimo jer je naš, svog partnera jer je lep/dobar/pametan/duhovit/seksualno privlačan itd. Uslovi, sve su to uslovi.

Kada se malo poraste, onda se dođe i na ideju da se sa nekim stvara porodica, prirodno. Kada biramo partnere, što smo stariji, bitniji su nam i pokazatelji toga kakva bi bila naša zajednica sa tom osobom. Pogledajte svoje izbore u srednjoj školi - tad to uopšte nije bilo važno. Međutim, već u dvadesetima, kriterijumi dobijaju nove dimenzije. Primera radi, sa svojih 24 ne bih imala šta da tražim sa nekim zgubidanom koji nema nikakvu ambiciju, ima preko 25, po ceo dan gleda TV i ne planira da pokrene guzicu. Novac tu nije ključan kriterijum, već njegov odnos prema istom. Ako je to odnos u kome se očekuje da samo ja privređujem i guram kola uz brdo, dok on 'ladi jaja... zajeb'o si se, majstore. S druge strane, da sam ista takva, možda mi ne bi smetalo. Kao što rekoh već negde ranije - ne očekujem ništa manje (ni više!) nego što nudim. Mislim da je to fer. Za druge ljude me, iskreno, zabole, pričam o svojoj perspektivi.

Naravno da je idiotski pod parolom ljubavi udavati se i praviti decu sa nesposobnom budalom, koja ne zna da brine o sebi i kog mama umiva iako ima 30 godina, recimo. Ali to ne znači da je novac kao takav ključan kriterijum. Šta vozi i kako se oblači. Već da li u svojoj glavi ima svest o tome da život nije pivo ispred dragstora ili žicanje od keve. Baš zbog toga imamo one silne socijalne slučajeve sa osamnaestoro dece i krovom koji prokišnjava.

Dakle, veza - to je jedna stvar. Zabavljamo se, krešemo, družimo, izlazimo. Kad dođe do braka, naravno da je i finansijski momenat bitan. I to nema veze sa prostituisanjem, to ima veze sa zdravim razumom.

Za razliku od toga u vezi postoji visok stepen marenja. Radujemo se kad je draga osoba srećna, tugujemo kad je ona nesrećna, zabrinuti smo kad je bolesna...

masis poentu,samo me je obuzeo sveti duh,a gresicu i kajacu se neki drugi dan