Licimerno je. Citira njega a sa druge strane popovi pljuju po buddhismu na casovima verske nastave.. 

Kad sam bio mali verovao sam u Boga,sad znam da on postoji.Kad bi bog mogao da se shvati umom nebi bio Bog.Bog se upoznaje kros moralno stanje,sto cistiji covek to veca vera-znanje o bogu.Ocisti srce svoje pa ces Boga videti.Ne moguce je bogu prici sve dok smo puni mrznje i zlobe.

Znaci, TI si neki mnogo dobar coEk !
Samo um nema nikakve veze sa moralnim stanjem, je li?

   

Ne ja sm mnogo gresan covek i ne mogu pricatiti o tome.Postoje mnogo mudriji i pametnijia a i moralniji ljudi koji mogu o tome pricati.Kao sto sam rekao ja ne poznajem sebe kako cu Boga.

PA ako si gresan, ne poznajes sebe a ni Boga - kako onda ZNAS da Bog postoji???

Tako sto sponas koliko si gresan.Sve dolazi od duse a ne mozga.To se ne moze obljasniti,a ni svatiti vec doziveti.Bog koji je hodao zemljom neki su ga tako videli a neki ne.Tako stoji i sad.Ljubavlju se Bog upoznaje,kao i drugo bece,covek.Ti znas sve o sebi?Onda ti obljasni Boga.Zasto nas je stvorio,sasto stradamo,i zasto umiremo?

Nije nas stvorio nego smo od njega nastali (veoma bitna razlika)

Stradamo jer ne razumemo da smo od Boga nastali i njemu treba da se vratimo. Stradamo jer mrzimo sebe jer mislimo da smo gresni. Stradamo jer ocekujemo milost bez da je sami dajemo. Stradamo jer zelimo da budemo voljeni bez da sami volimo.

Ko je ikada rekao da umiremo??

Znaci ti ni ne mislis da si greasani  izanaci ne stradas?Sve ti je lepo u zivotu?Sto se tice drugih odgovora tu se slazem sa tobom.Moje misljenje je da upravo stradamo bog toga sto smo gresni.Zgog greha moramo proci muke ili u ovom ili onom zivotu.Kakvi smo mi takav nam je i zivot.

Ne ja ne mislim da sam gresan - bar ne na nacin na koji ti mislis o grehu. Greh je koncept nametnut od crkvi da drzi svoje poklonike u strahu od Boga i od samih sebe a smim tim u slepoj pokornosti. Ziveti svoj zivot na taj nacin je greh prema sebi i Bogu u sebi. Ziveti zivot bez straha od greske je zivot na putu ucenja o sebi i Bogu i jedini put priblizavanja njemu. Zivot u strahu od Boga je zivot u strahu od samoga sebe i samog zivota.

Ne mislim ni da stradam - tacnije znam da ne stradam. Sve sto mi se u zivotu desava je dobro za mene i prihvatam ga kao takvo. Ne postoji nista sto sam uradio u zivotu i sto mi se desilo sto mogu okarakterisati kao stradanje. Mada moj zivot nije bio niti je tezak - daleko je od zivota bez "stradanja" - stradanja koje ti definises i vidis. Ono sto je za tebe patnja i stradanje za mene ili nekog drugog je milsot Bozija - sve je stvar iz kog koordinatnog sistema posmatras zivot (sto bi rekli matematicari).

Koristis reci koje nisu tvoje - te reci opisuju pojmove koje mislis da razumes ali ih ne razumes - ili ih nije razumeo onaj ko je pokusao da ti ih objasni. Jedini savet koji ja mogu da ti dam a neki ovde su ti ga vec dali - govori ono sto ti mislis i osecas a ne ono sto su drugi napisali na osnovu svojih iskustava. Tvoj zivot je samo tvoj zivot a tvoja iskustva su samo tvoja iskustva.

Hmmm...
Slazem se sa porukom Dekija, zapravo i ja sam TI to indirektno porucila.
Citajuci tvoja skrabanja, moram priznati, ali mozda blesavo, zvucis mi kao neki 'jezuita'...kao boziji izaslanik na zemlji...
Aman covece, svako od nas ima puno pravo da na Boga i svet gleda svojim ocima, bez da se slaze sa tobom!