Iza „malih vrata“ – Ko to tamo truje decu?

Povodom teksta koji je kolega prof. Slobodan Antonić objavio pod naslovom „Postizborna LGBT inkluzija ili „Na mala vrata“ uvodi se „seksualno obrazovanje“ praćeno podstrekivanjem dece na homoseksualne odnose“, želim da ukažem i na drugi ugao iz kog je potrebno sagledati i inicijativu Ministarstva i problem seksualnog nasilja nad decom, kao i seksualnog nasilja nad istopolno orijentisanim osobama (homoseksualcima). Iako ne smatram, kao što prof. Antonić implicira u svom tekstu, da je problem „deregulacije masturbacije“ danas veći problem za Srbiju nego problem deregulacije tržišta, odnosno, da su tekuće masovne demonstracije zapravo paravan za uvođenje podstrekivanja dece na homoseksualne odnose u državni obrazovni sistem i njihovu seksualizaciju (!) – problem inkluzije LGBT osoba i suzbijanja seksualnog nasilja nad decom smatram zaista važnim problemom i upravo zato i sledi komentar na pomenuti tekst i obraćanje javnosti prof. Antonića.

„Stručno uputstvo za primenu obrazovnih paketa za učenje o temi seksualnog nasilja u obrazovno-vaspitnim ustanovama“ koje je Ministarstvo prosvete pripremilo i realizovalo u saradnji sa Incest trauma centrom, nastalo je bez angažovanja stručnih pedagoga koji bi se ozbiljno pozabavili problemom seksualnog nasilja nad decom i načinom kako ga pažljivo uključiti u vaspitne i obrazovne programe koji se odnose na decu doprinevši time njegovom smanjivanju. Usled toga su napravljeni propusti koji nemaju pedagoško opravdanje (informisanje dece o analnom, oralnom itd. seksu…). U tom smislu, reč je o još jednom intervenisanju u obrazovne i vaspitne programe koje je motivisano pre svega političkim razlozima, a manje obrazovnim i vaspitnim, te je upravo zato ispalo da je važnija politička korektnost prema LGBT osobama nego uzimanje u obzir uzrasta dece i tome odgovarajućih vaspitnih i obrazovnih praksi. (Takođe smatram da bi Ministarstvo moralo da ima punu dokumentaciju o završenom školovanju stručnih saradnika sa kojima realizuje zajedničke projekte, kako ne bi došlo do lažnog predstavljanja.)

Međutim, i pored toga mislim da tekst prof. Antonića, sudeći po reakcijama javnosti i komentarima koje je dobio, doprinosi daljem širenju homofobije i ideji da seksualno obrazovanje omladine nije potrebno i da je štaviše nemoralno, te da seksualno nasilje nad decom nije deo „srpske tradicije“, odnosno da tome ne treba posvećivati previše pažnje, kao i da nasilje nad istopolno orijentisanim osobama nije ozbiljan društveni problem.

Pored političkog stava o tome, oko godinu dana sam imala priliku i da direktno radim sa romskom i siromašnom decom i da vidim iz prve ruke kako izgleda kada deca trpe incest i nemaju nikakvu mogućnost da to sa nekim podele i izađu iz kruga nasilja. Čak ni mi koji smo radili sa tom decom nismo imali kome da se obratimo, a da budemo sigurni da ih time nećemo još više oštetiti. Incest i seksualno nasilje nad decom jesu ozbiljni problemi i pohvalno je što je Ministarstvo za prosvetu bilo spremno da tome posveti pažnju, uočavajući nedvosmisleno da postoji raskorak između idealnih tradicionalnih vrednosti i postojeće stvarnosti. Incest i seksualno nasilje nad decom nisu adekvatno ni zakonski regulisani, a o tome svedoče i slučajevi ubijene i silovane dece u Srbiji poslednjih godina, uz protestne šetnje i inicijative roditelja za uvođenje strožijih kazni prema zločincima. Kao i drugi vidovi nasilja, ni ovo ne bi moglo da postoji da se ne toleriše i da ne uspeva da ostane nevidljivo. Zbog toga smatram da stručna javnost treba nedvosmisleno da se založi za to da se problem makar ne umanjuje, te da se institucionalno aktivno posreduje kako bi se našli načini da deca koja trpe nasilje mogu nekome da se obrate. Pritom je u interesu deteta da od malena bude vaspitavano da ne treba da ćuti ako mu se to desi i da zna da će biti ozbiljno shvaćeno ako se nekome poveri, jer je u praksi upravo obrnuta situacija. Incest najviše dolazi upravo od „stričeva, babi, tetki“, odnosno osoba koje dete poznaje, a za koje kolega Antonić navodi da treba da imaju pravo „da cmaču decu“ čak i kad ona to neće, „jer kad će, ako neće kad su mala“. Nikad, kolega Antoniću. Dete ima pravo, čak i ako ima pet godina da kaže: „Nemoj da me cmačeš, jer mi se to ne sviđa“. I lepo je kada to ume da kaže.

Drugi problem je nasilje nad istopolno orijentisanim osobama. Svojevremeno sam bila angažovana od strane Ministarstva prosvete da sa timom kolega sa više fakulteta, na osnovu dopisa Labrisa pregledam srednjoškolske i fakultetske udžbenike u kojima je Labris uočio diskriminaciju prema LGBT osobama. Mi smo veći deo tih primedbi prihvatili, jer je reč o delovima udžbenika u kojima se homoseksualnost označava kao nenormalna praksa i eksplicitno ili implicitno upućuje na to da bi je trebalo lečiti ili kažnjavati. Ovde se ne radi o tome da li se nekome homoseksualnost sviđa ili ne i da li mu to izgleda skaredno i ružno, jer različitim ljudima skaredno i neprimereno mogu izgledati različite vrste partnerskih i seksualnih praksi. Međutim, ovde je suština u onemogućavanju vršenja nasilja nad osobama homoseksualne orijentacije, bilo kroz obrazovne programe, medicinske ili zakonske prakse i to bi trebalo da bude i suština nediskriminatornog obrazovanja. Veoma je indikativno to što nas više vređa kada vidimo mladića da daje cvet drugom mladiću, nego kada jedan mladić šutira drugog zato što je homoseksualac. Stručnjaci sa kojima sam radila na ovom problemu, delili su sa mnom ovaj stav i zato smo prihvatili većinu zahteva Labrisa.

Takođe, i kada je reč o osnovnim i srednjim školama, nesumnjivo je potrebno suzbijati vršnjačko nasilje nad homoseksualno orijentisanom decom i tome posvetiti dosta pažnje, jer ona zaista trpe veliko nasilje. Strah koji je profesor Antonić izrazio u svom tekstu da će se vidljivošću prisustva LGBT osoba među nama povećati ukupan broj LGBT osoba u društvu, jer deca valjda više neće znati šta su „prihvatljivi“ seksualni standardi, izraz je njegovog ličnog straha od zaraze homoseksualnošću u epidemijskim razmerama i strepnje nad nepouzdanošću ljudske seksualne prirode, kao i straha od pogubnih posledica prevelike tolerancije, zbog čega je verovatno u svom tekstu homoseksualnost i svrstao u isti rang sa pedofilijom, nekrofilijom, sodomijom i slično, što su sve asocijativne veze sumnjive zasnovanosti i predstavljaju grubo vređanje istopolno orijentisane populacije.

Dodatni problem čini realna potreba za uvođenjem seksualnog obrazovanja omladine. Srbija je zemlja sa gotovo najvišim brojem maloletničkih abortusa u Evropi, a način rešavanja ovog problema je uvođenje zdrave kontraceptivne kulture i kulture telesnog zdravlja, kao i emancipacije žena, što svakako treba da bude deo obrazovanja na svim nivoima.

dr Nada Sekulić, antropološkinja, redovna profesorka na Filozofskom fakultetu Univerziteta u Beogradu.

Izvor (nije bitan, autor jeste): http://pescanik.net/iza-malih-vrata-ko-tamo-truje-decu/

КО СУ АУТОРКЕ „ОБРАЗОВНИХ ПАКЕТА“КОЈИ ПРОМОВИШУ ПОРНОГРАФИЈУ НАШОЈ ДЕЦИ?




Инцест Траума Центар Београд је НВО који окупља и којим руководе лезбејске активисткиње, које су истовремено и ауторке ових тзв. «образовних пакета» којима желе да «подуче» нашу децу: Душица Попадић, Љиљана Богавац и Сњежана Мрше.

ДУШИЦА ПОПАДИЋ

Душица Попадић – њено формално образовање се своди само на завршену средњу економску школу, а поред тога што ради као директорка Инцест траума центра, она је истовремено дугогодишња главна «терапеуткиња» за лезбејке при отворено лезбејском удружењу ЛАБРИС, што се може видети ОВДЕ.



Она је, поред овог образовног пакета намењеног нашој деци, такође и ауторка следећих „значајних“ публикација што је и наведено на страни 356 тзв. „образовних“ приручника:
Чланци су производ дугогодишњег рада ауторке кроз:
1. пружање психолошке асистенције девојкама и женама лезбејске оријентације (саветовалиште: web, разговори “1 на 1“ и групе подршке),
2. едукативне програме из области различитости за бројне женске и мешовите невладине организације, запослене у здравственим и васпитно-образовним установама и медијским кућама.
У периоду 2003-2008. је установила и водила психолошко саветовалиште организације за лезбејска људска права „Лабрис“ из Београда
А називи њених ауторских публикација су:
1.Сусрет са домаћом лезбејском сценом – „Да ли сам то ја?“ (2004);
2. Интернализована хомофобија у свакој од нас (2004);
3.„Не, мени се то не дешава“ (или: Насиље у лезбејским партнерским односима) (2004);
4.Колико недостатак позитивних role modela утиче на coming out лезбејки? (2005);
5.Лезбејски партнерски односи (или: Колико је важно потражити психолошку асистенцију за грађење лезбејског партнерског односа (а не само у кризи) (2005);
6.Писмо родитељима (2005);
7.Лезбејке које су преживеле сексуално насиље у детињству (2006);
8.Како политика ЛГБТ организација утиче на стварни живот лезбејки и бисексуалних жена у Србији
(Поглед из „Лабрисовог“ психолошког саветовалишта) (2007);
9.Вредности у раду и препоруке за пружање психолошке асистенције лезбејкама и бисексуалним женама (2012)“

ЉИЉАНА БОГАВАЦ

Љиљана Богавац – заменица директорке истог Инцест траума центра Душице Попадић, такође активна на афирмацији промоцији лезбејства , што је потврдила лезбејска организација ЛАБРИС доделивши јој награду 2013.године за „допринос јачању лезбијске заједнице у Србији“ (линк ОВДЕ)

СЊЕЖАНА МРШЕ

Сњежана Мрше – психолошкиња, такође особље Инцест траума центра, радила као фацилитаторка на програму промоције лезбејског активизма, чији је финансијер, гле чуда, иста фондација која је финансирала и издавање овог такозваног образовног пакета!
Фондација – финансијер под називом «Реконструкција женски фонд» то и потврђује у у свом годишњем извештају за 2011.годину, погледати ОВДЕ

Лезбејска организација ЛАБРИС је такође доделила и награду организацији „Реконструкција Женски фонд“ за „заступање права лезбијки у Женеви“. (линк ОВДЕ), а на сајту ЛАБРИС-а је ова фонадација наведена на списку њихових финансијера-подржаваоца (линк ОВДЕ)

ИСТИ ФИНАНСИЈЕР И ЗА ЛЕЗБЕЈСКУ ОРГАНИЗАЦИЈУ ЛАБРИС И ЗА СЕКСУАЛНЕ ПРОГРАМЕ ЗА НАШУ ДЕЦУ У ШКОЛАМА СРБИЈЕ
„РЕКОНСТРУКЦИЈА ЖЕНСКИ ФОНД“

Можда ће ове године ЛАБРИС доделити „РЕКОНСТРУКЦИЈА ЖЕНСКИ ФОНД“ фондацији и награду за финансирање „Образовних пакета“ којим ће своју идеологију уз подршку Министарства просвете пласирати малолетној деци?

ОБРАЗОВНИ ПАКЕТИ РЕКЛАМИРАЈУ ИНЦЕСТ ТРАУМА ЦЕНТАР

Осим практичног уџбеника неморала, овај пакет промовише антипородичну доктрину по којој су родитељи грозни мучитељи деце, која се неиздрживог родитељског притиска могу ослободити једино ако се обрате за помоћ управо Инцест Траума Центру који је и креирао уџбеник (у «Образовним пакетима» се дословце препоручује обраћање овом Центру).
Да видимо шта то оне „нуде“:

КАКО ДУШИЦА ПОПАДИЋ И ИНЦЕСТ ТРАУМА ЦЕНТАР „ПОМАЖУ“ ДЕВОЈКАМА КОЈЕ ИМ СЕ ОБРАТЕ

У новинама «Курир» можете прочитати писмо једне мајке о томе како је прошла њена ћерка која се јавила за психолошку помоћ овом «Центру» и главној особи Инцест траума центра – наводној «психолошкињи» Душици Попадић, линк ОВДЕ:





https://www.youtube.com/watch?v=wIna1qce15A


Душица Попадић – њено формално образовање се своди само на завршену средњу економску школу, а поред тога што ради као директорка Инцест траума центра, она је истовремено дугогодишња главна «терапеуткиња» за лезбејке при отворено лезбејском удружењу ЛАБРИС


  Stručnjak ubilo se.

  Stručnjak govori kako je u svakom razredu četvoro dece žrtva seksualnog nasilja. Možda u razredu u kom bi ona predavala. Neka se svako raspita po svojoj okolini koliko je dece u jednom razredu napastvovano.

dr Nada Sekulić, antropološkinja, redovna profesorka

  Antropološkinja iz kruga dvojke.

Ok,

debil zena,

nego ne vidim da je ona ministar prosvete, tj. da ima neku vecu moc.

Svako ima danas pravo da se organizuje, a svaka organizacija koja nije vladina, je nevladina N-V-O  strasno mos misliti.

Kao sto svako ima pravo da se oglasi na youtube/u.

Ne znaci da je mocan, uticajan,lobista..i da ce stvarno nesto promjeniti.

 
  Ako je sve ovako kako si napisao kako to da će se iz njihovog priručnika trovati deca. Neko ko ima srednju školu daje sebi za pravo da blebeće i vaspitava a to antroploškinje  aminuju.

  75 časova koji su obezbeđeni za ovo mogu se potrošiti na druge akticvnosti. Ako ništa drugo a ono bar na fizičko.

 

Ma macku o rep ce da objese prirucnik.

Stalno vijesti istog tipa takvi prirucnici se neki pisu.

Ko ce uzeti u manjoj skoli taj program, pa ne postuju ni onaj zacrtani.

Vidis da gospodja gostuje na KCN, a ne na RTS 1. Taj TV trpi sve.

Nasla gospodja neku vrstu uhlebljenja u palamudjenju, al u sustini ne moze plitka ideja daleko dobaciti.

..

Sto se tice prava pedera, dovoljno da ih ne tuku, i da mogu regularno da se zaposle, sto se mene tice.

Kako volim ovo "homofobi". Po istom principu, je ova za mene heterofob!
Evo jos jednog progresivno idiota.
Kako li je civilizacija zivela i opstala bez vasih gluposti, bolestina i idiotarija sve ove vekove, to samo Bog zna...
Dve lezbijke, , koje preziru svaki pomen reci tradicija, kultura, istorija, obicaji, veliki pobornici zastite dece u Srbiji, finanisrane novcem globalista sa zapada ce da prosvetle i edukuju zaostale primitivce i "homofobe" u Srbiji, po receptu koji je vec potrovao i unistio drustva u citavoj zapadnoj hemisferi.
Jeste, svi Srbi su zaostali retardi, koljaci pedera, homofobi, klero fasiticke horde koje samo cekaju vas, tako pametne i sistema retarda koji prenosi tekstove "pescanik" (sto da ne i "autonomija", onda?) da ih vazdignu iz zaostalog okruzenja.

  Pre par godina su probali nešto slično u vijvođanskim školama pa su se roditelji pobunili. Štampali priručnike, našli predavače i počeli da rade.

 Do septembra ima vremena da se ovo ukine a što se homoseksualaca tiče moj stav se zna. Radite šta god hoćete između svoja četiri zida, to mene niti bilo kgg drugog ne treba da zanima. Živi i pusti druge da žive a ne ovako kako rade njihovi samoproglašeni predstavnici kojima je to zanimanje od kog dobro žive.

  Ispravka, čuom sam da je neko od ova dva autora gostovao na pinku. Nisam proveravao i nije pouzdana informacija. Mada, ne bi me čudilo.

 Научиће попови дјецу сексуалном образовању у практичној настави, нема бриге.

Pa da, ko god ne voli pedere je potencijalno peder.


Kao sto je svako ko ne voli pauke, potencijalno pauk.