Samovoljno odricanje od hrane je bio obred duhovnog čišćenja u mnogim religijama. Kajanje, čišćenje, žaljenje, žrtvovanje i širenje znanja i snage, bili su neki aspekti posta koje su predočavale te religije. Čak su filozofi, naučnici i fizičari u prošlosti smatrali post kao lekoviti proces koji je neophodan da bi se povratilo zdravlje i odstranila bolest. Sokrat, Platon, Aristotel, Galen, Paracel i Hipokrat, verovali su u post kao u terapiju (Haas). U spisima poput Biblije na primer, nalazimo poslanike kao što je Mojsije, Elijah, Danijel i Isus, kako pribegavaju postu uradi duhovnog pročišćenja i načina komunikacije sa samim Bogom. Kur'an isto tako napominje da je post bila verska praksa svojstvena ranijim religijama:
„O vernici! Propisuje vam se post, kao što je propisan onima pre vas, da biste se greha klonili“ (El-Bekare: 183).


Post u judaizmu

Jevrejski kalendar sadrži  nekoliko redovnih dana posta. Yom Kippur (Dan iskupljenja) je, prema Mojsijevom zakonu, jedini dan koji se mora ispostiti:

„Ovo će biti zakon zauvek prema tebi: sedmog meseca, na deseti dan meseca, trebaš ucviliti tvoju dušu, i nikako ne radi, iako si u svojoj zemlji, ili ti se neki stranac pridruži: toga dana neka te sveštenik iskupi, kako bi te očistio, da budeš pred Bogom čist od svijeh grehova. Sabat mora biti odmor za tebe, a ti trebaš očistiti tvoju dušu, zakonom večnim“ (Levićani: 16: 29-31).

Jevreji slave deset dana pokajanja počevši sa Rosh Hashanah (jevrejska Nova godina), a završavajući sa Yom Kippur (Danom iskupljenja). Ovo vreme se smatra pokajanjem od grehova koji su se nakupili u prehtodnoj godini. Yom Kippur je dan za kog Jevreji veruju da se u njemu sudbina svih Jevreja određuje. Taj dan u jevrejskom kalendaru je najsvečaniji i najvažniji jer uključuje kajanje od grehova koji su počinjeni u prošloj godina kao i traženje oprosta. Toga dana Jevreji poste 25 sati od zalaska Sunca prethodne noći sve do zalaska Sunca sledeće noći. Za Jevreje post je više od pukog ostavljanja jela i pića: u vreme posta nije dozvoljeno raditi, imati seksualne odnose, kupati se, kao i upotreba pomade i kožnih cipela. Post počinje specijalnom večernjom službom, poznatom kao Kol Nidre (Svi zaveti) dok službe u sinagogama traju od sledećeg dana pa sve dok se post ne završi. Mnogo jevrejskih zajednica običavaju postiti veče uoči Nove godine, Rosh Hashanah. Pored Yom Kippura postoje četiri redovna dana posta osnovana od strane jevrejske tradicije kako bi sačuvala sećanja na razna tužna dešavanja koja su pogodila jevrejsku zajednicu tokom njihovog ropstva. Prema nekim komentatorima Talmuda ti postovi su bili obavezni samo kada je nacija bila pod ugnjetavanjem, ali ne kada je bilo mirno za Izrael. Sinagoga je opunomoćena da odredi dan posta u slučaju kada nesreća pogodi narod, poput kuge, gladi, ili zle odluke koju ponekada donese vladar. Jevrejski postovi obično počinju kada se Sunce rađa, a završava se pojavom prvih zvezda uveče, (izuzetak je Yom Kippur koji traje od zalaska do zalaska Sunca). Preporučuje se da ljudi na dan posta daju milostinju, naročito da podele hranu koja je potrebna za večeru (Jewish Encyclopedia).


Post u hrišćanstvu

Iz propovedi na Planini znamo da je Isus upućivao svoje najranije sledbenike da poste: „Kada postiš nemoj izgledati sumorno kao što dvoličnjaci rade, oni izobliče svoja lica samo da bi pokazali ljudima da poste. Govorim vam istinu, oni su dobili svoju potpunu nagradu. Nego, kada postite, stavite ulje na glavu i operite lice, tako ljudima neće biti jasno da postite, već samo vašem Ocu, koji je nevidljiv; a Otac vaš koji vidi ono što je tajno urađeno, nagradiće vas“ (Matej: 6:16).
Jasno je da način posta kojeg je Isus predstavio je gotovo jednak postu jevrejske zajednice, jer ne postoji beleška da je on bilo šta promenio. Stoga, takav post mora biti apstinencija od hrane i pića, kako nas na to gorenavedeni citati upućuju. Zato je on govorio da se stavi ulje na glavu i da se opere lice da umor drugi ne bi primetili. Danas mnogo hriršćana, sledeći crkvu, ne praktikuje ovaj način posta; oni izbegavaju da jedu meso nekoliko dana; ili u nekim slučajevima jedu samo jedan obrok dnevno kada poste, dok zabrana za piće uopšte ne postoji. Verovatno je to tako iz razloga što Novi zavet ne daje nikakve detalje kako postiti. Uskršnji post, koji poste rimokatolici, pravoslavci, anglikanci i neke posebne crkvene zajednice, je četrdesetodnevni period posta i pokajanja, povodeći se za primerom Isusa Krista kada je u pustoši Judeje postio. Prva glavna komponenta uskršnjeg posta jeste naredba apstinencije koja se odnosi na sve koji su stariji od 14 godina. Za rimokatolike, apstinencija znači da se uopšte ne jede meso, ali ne uključujući ribu. Međutim, i kod njih isto tako postoji koncept „delimične apstinencije“, što znači da se meso može jesti samo jednom dnevno. U Bibliji na tri mesta ljudi su postili po četrdeset dana. Prvi slučaj jeste kada je Mojsije primio Deset zapovedi (Egzodus: 34-28). Sljedeći slučaj jeste kada je Elijah susreo Gospoda pre pomazanja Elishe (I Kraljevi 19-8). Treći slučaj za takav post je kada je Isus bio u pustoši i kada je iskušavan od strane satane (Matej: 4-2).
¸U Bibliji postoji puno razloga za post. On se smatra delom žrtvovanja koje hriršćane podseća na Boga, pa preko posta, dok se telu brani raskoš, duh se jača.

Post u hinduizmu

Post u hinduizmu je uskraćivanje fizičkih potreba tela radi postizanja duhovne koristi. Prema hindu spisima post pomaže prilagođavanje sa Apsolutom tako što se uspostavlja harmoničan odnos između tela i duše. Hindusi veruju da to odbija ljudsku težnju i opsesiju prema ovozemaljskim slabostima koje ne daju vremena za duhovna dostignuća. Obožavatelji se savetuju da obuzdaju svoje strasti i budu pravilno usredsređeni svojim mislima. Jedna forma takvog obuzdavanja jeste post. Post je propisan u svim Ekadasi danima. Ekadasi je sanskritska reč koja označava 11. dan lunarne druge nedelje, dva puta u mesecu (Bowker, 173). Vedini spisi jako preporučuju potpuni post na Ekadasi dan (bez konzumiranja vode). Svaka osoba od 9 do 90 godina, bez obzira na kastu, spol ili neku materijalnu osnovu, treba taj dan ispostiti kako bi duhovno napredovala. Oni koji ne mogu u potpunosti savladati surovost posta, mogu slediti Ekadasi konzumirajući hranu jednom dnevno i to popodne, ili jednom dnevno uveče. Međutim, toga dana se bez ikakvih naročitih uslova mora barem jednom pojesti zrnevlje, u bilo kojoj formi. Odani vernici toga dana poste tokom dana, a noći provode budni u molitvi i meditaciji. Obavljanje Ekadasija, veruje se, da će izbrisati sve grehe i pročistiti misli. Post se ne smatra samo jednim delom obožavanja; isto tako, on je trening mislima i telu da izdrže sve poteškoće i istraju na mukama, a da ne posustanu.

још недостаје пост у исламу, 

они баш имају специфичан начин поста

p. s.ајде да допринесем 




Post u Islamu


Kada je rijec o postu, tekst Kur’ana i Hadisa ukazuje na svekoliki smisao i svrhu posta:

 
1) Postom se cisti dusa, buduci da se covjek pokorava naredjenom a kloni onoga sto je nedopusteno i pripravlja samog sebe na potpunu predanost Uzvisenom Allahu pri cemu treba napomenuti da se lisava prohteva kakvi su jelo , pice i spolno uzivanje, i to samo radi Allaha dz.s.

 

Hadis naglasava ovo sto smo naveli:

 

“Tako mi Onoga u Cijoj je ruci moja dusa, Allahu je drazi neprijatan zadah iz usta postaca nego miris miska on ostavlja hranu, pice i strast radi Mene. Sve sto covjek uradi njegovo je, izuzev posta. On je Moj Ja cu za njega posebno nagraditi.”

 

2) Osim toga sto post pozitivno utjece na zdravlje organizma- o cemu svjedoce i medicinski strucnjaci- on takodjer predstavlja i uzdizanje duhovnog nad materijalnim kod covjeka.  Covjek , kakvim ga slika stvaranje Adema a.s. , ima prirodu dvojnog karaktera: naime, jednim je dijelom stvoren od gline i blata ustajalog  a drugim od duha koji mu je Allah dz.s udahnuo. Jedan ga element vuce prema dolje a drugi ga uzdize; Tako kada prevlada element gline covjek pada medju zivotinje ili biva gorim od njih, a kada prevlada element duha uzdize se do nivoa meleka. Putem posta duh nadvladava materiju a razum trijumfuje nad strastima.

 

U ovom se posigurno krije i tajna i radosti koju postac osjeca pri svakom iftaru i u kojoj govori i Resulullah s.a.v.s.:

 

“Postac ima dvije radosti: kada iftari raduje se zbog iftara, a kada stane pred svoga Gospodara radovace se zbog posta.”  (Muttefekun alejh)

 

3) Post znaci i privoljanje na borbu sa samim sobom , privikavanje na strpljenje i savladavanje navika.Ljudsku prirodu naglaseno karakterise htijanje, a i samo dobro djelo pociva na htijenju. Vjera u sustini znaci , strpljivo biti pokoran i strpljivo se kloniti grijeha. U postu, dakako , dolazi do izrazaja strpljena , tako da nije neobicno sto je Vjerovjesnik s.a.v.s  , kazao:

 

“Post Mjeseca sabura i tri dana u svakom mjesecu uklanja gnjev iz srca. “

 

“ Post je stiti” – protumacio je Poslanik s.a.v.s, tj on cuva od grijeha na ovome i vatre na buducem svijetu.

 

“Post je stit od dzehenemske vatre poput stita kojega nosite u borbi.”

 

«  Post je stit i jedna od vjernikovih  tvrdava. « kazao je takodjer, Poslanik s.a.v.s.

 

4) Svi ce se sloziti kako je spolni nagon jedno od najopasnijih oruzja koje sejtan koristi kako bi ovladao covjekom. Neki pravci u psihologiji idu dotle da taj nagon smatraju glavnim pokretacem ukupnog ljudskog ponasanja. Pogledamo li tamo gde se u danasnje vrijeme udomila Zapadna civilizacija vidjecemo svakojaka posrnuca i bolesti iza kojih belodano stiti izapaceno udovaljanje spomenutom nagonu.

 

Post utjece na sputavanje strasti, a narocito ukoliko se njime zeli postici nagradi kod Uzvisenog Allaha. Radi navedenog Resululluah, s.a.v.s preporucio je mladicima koji nemaju sredstava za brak da poste dok im Allah ne podari mogucnosti da se ozene :

 

«  Mladici , ko od vas moze da se ozeni neka se ozeni, jer to je najbolji put da se cuva pogled i cednost, a onaj ko ne moze neka posti jer ce mu post biti stit. » (Buharija i Muslim)

 

5) Svrha posta, izmedju ostalog, jeste da se kod postaca osnazi osjecaj za blagodati koje mu je podario Uzviseni Allah.

Naime, ukoliko covjek neprestano zivi u blagostanji i izobilju izgubice osjecaj za vrijednost toga. Vrijednost blagodati koje su mu podarene moze shvatiti tek kad ih izgubi. Stvari se  opcenito gledajuci, i isticu kroz on osto je suprotno. Tako ce i covjek osjetiti kakva je  blagodat u biti sit tek onda kada ogladni i ozedni. Na ovu cinjenicu upucuje sljedeci hadis koji prenose Ahmed i Tiramizi a u kome Resululullah s.a.v.s., kaze:

 

“Gospodar moj mi je ponudio da mi pozlati dolinu Meke, a ja sam rekao: ‘ Ne Gospodaru, vec mi da da jedan dan budem sit a drugi gladan, te cu kad ogladnim skruseno Te moliti i spominjati Te a kada se najedem zahvaljivacu Ti .”

 

6) Post ima i socijani aspekt ( narocito Ramazanski post) jer obavezno sustezanje od hrane za sve, bez obzira ako su imucni, stvara jednu vrstu obavezne jednakosti u pogledu zabrane i uskracenosti te kod imucnih pobudjuju osjecaj za nevolje siromasnih, ili kako to kaze Ibn El-Kajjim: “ Post podsjeca covjeka na gladne stomake siromaha.” Ucenjak Ibn El-Hemmam kazivao je kako je u nekoliko navrata u zivotu osjetio sta znaci biti gladan. To mu je cijelog zivota ostalo u sjecanju i podsticalo u njemu saosjecanje prema gladnima.”

 

Prakticno podsjecanje i opiminje takom mjeseca ramazana nosi u sebi samilost, saosjecanje sa drugima uzajamno razumjevanje i naklonjenost medu pojedicima i grupama. U nekim hadisima je ramazan nazvan upravu “ mjesecom saosecanja sa drugima”, a Vjerovjesnik s.a.v.s, u toku mjeseca u cinjenu dobra bio je hitriji od brzoga vjetra.

U duhu naprijed kazanog je i to da se u hadisu kao jedno od najsevapnijih djela spominje pocastiti  postaca iftarom:

 

“Ko pocasti postaca iftarom  imace nagradu kao i on sam , s tim sto se ni postaceva nagrada nece umanjiti.”

 

7) Kao vrhunac svega navedenog post cini covjeka bogobojaznim i pomaze mu da se uzdigne i nadje mjesta medju bogobojaznim.

 

“Post – rijeci su imama Ibn El- Kajima- na zadivljujuci nacin utjece na cuvanje tijela i unutarnje snage. Post stiti od pokvarenosti koju uzrokuju nevaljale materije, koju u slucaju da prevladaju u organizmu lose utjecu na covjeka. On pogaduje uklanjanju losih materija sto narusavaju zdravlje. Post cuva zdravlje srca i drugih organa vracajuci mu ono sto mu je oduzela pozuda. To je jedan od najboljih nacina da se bude bogobojazan, upravo kao sto kazuje Allah Uzviseni:

 

“O vernici ! Propisuje vam se post kao sto je propisan onima prije vas, da biste se grijeha klonili.”

 

Ramazan je, uistinu , svojevrsna skola koju islam otvara svake godine radi prakticnog odgoja u sklasu sa najuzvisenijim vrijednostima i ciljevima. Onaj ko iskoristi tu priliku i uzme darove koju mu nudi njegov Gospodar, ispostivsi na naljepsi nacin kako mu Allah dz.s i Resululullah , s.a.v.s, propisali , taj ce uspjeti na ispitu i dobit ce ostvariti – a koja bi dobit mogla biti veca od oprosta i spasa od vatre.

 

Ebu Hurere prenosi da je Resululullah , s.a.v.s kazao: “Onome ko provede ramazan vjerujuci i nadajuci se Allahovoj nagradi bice oprosteni grijesi koje je prethodno pocinio.” (Muttefekun alejh)


Izvor teksta: Knjiga "Propisi o postu" od Jusufa el-Karadavi-ja

Hvala na pomoci.

Kako poste druge religije?

Post nalazimo u svim verama, uključujući i najveće. Veoma je važan deo religioznih obreda i duhovnih rituala - hrišćanskih, judaističkih, islamskih, hinduističkih i budističkih. Istraživao Dragan Andrić, sociolog.

Još su drevni narodi uočili povezanost ishrane sa zdravljem, ponašanjem, duhovnošću. Zato nije slučajno da većina religija propisuje post kao elemenat religiozne i duhovne prakse. Post je sredstvo oplemenjivanja duha, čišćenja tela, vodi smirenju duše, podučava skromnosti i odbacivanju loših namera i želja. Ponekad se smatra da je post “molitva telom”. Na taj način se razvija duhovna disciplina, prevazilaženjem čulnih iskušenja fizičkog sveta, jačanjem sposobnosti za doživljavanje Boga i fokusiranjem na duhovni razvoj. To je i način da se prisetimo da ono što želimo, i to u velikoj meri samo za sebe, najčešće nije put ka sreći. Put ka sreći, mudri ljudi su isticali, vodi kroz Ljubav i jedinstvo Duha, Uma i Tela. Grčka izreka “u zdravom telu zdrav duh” oslanja se na duhovnu tradiciju Istoka, koja ističe jedinstvo tri aspekta kao ideal i cilj. To jedinstvo je izraz potrebe za duhovnim ostvarenjem, a predstavlja sastavni deo ljudske prirode. Duhovnost predstavlja koren svih religija, jer se sve religije zasnivaju na osnovnom pitanju - šta je u biti svega i kako postići najviši nivo harmonije i sreće na individualnom i društvenom planu. Post i hrana su, u tom kontekstu, veoma važan deo religioznih obreda i duhovnih rituala za mnoge vere, uključujući najveće - hrišćanstvo, judaizam, islam, hinduizam i budizam.

Katolicizam i protestantizam

Pored pravoslavlja, postoje još dve velike grane hrišćanstva – rimokatolicizam i protestantizam. Pravila vezana za post variraju od jedne do druge grupe. Katolici poste i uzdržavaju se od mesa na dan Čiste srede i Veliki petak, kao i svakog petka u Velikom postu. Vekovima je katolicima bilo zabranjeno da jedu meso petkom, ali od sredine 60-ih godina 20. veka, uzdržavanje od mesa van Velikog posta je bila stvar lokalne diskrecije. Kao alternativu za post petkom, neki ga zamenjuju pokajanjem ili specijalnom molitvom. Cilj posta je kontrola telesnih želja, pokajanje za grehove i solidarnost sa siromašnima. Veliki post priprema dušu za veliku gozbu asketskom praksom, a Veliki petak obeležava Hristovo stradanje. U hrišćanstvu generalno vlada verovanje da preko hleba i vina vernici primaju u sebe telo i krv Isusa Hrista, a to se dešava i kroz pričešće. Katolici poste bar jedan sat pre pričešća.

Kod protestanata je post stvar izbora pojedinca, crkve, organizacije ili zajednice. Neki se uzdržavaju od hrane ili pića potpuno, drugi piju samo vodu ili sokove, jedu određenu hranu, preskaču pojedine obroke ili se uzdržavaju od određenih iskušenja uopšte. Posti se radi duhovnog razvoja, solidarnosti sa siromašnima i da bi se uspostavila protivteža potrošačkoj kulturi, ili da bi se Bogu uputile specijalne molbe i zahtevi. Većina protestanata posti samo na Uskrs i Božić i ne prate ritualni post.

Judaizam

U jevrejskoj praksi, post je ritualno razvijen i prožet bogatstvom molitvenih obreda. Posti se na Dan pomirenja, Jom kipur - poslednji od 10 dana pokajanja; post počinje na praznik Raš Hašana (početak jevrejske nove godine). Praktikuje se veliki obrok pre zalaska sunca uoči praznika i ne jede se sve do sledećeg zalaska. Jevrejski posni dani takođe su vezani i za praznik koji se zove “Prelazak”. “Prelazak” (Pasha) obeležava rađanje jevrejske nacije nakon spasenja od egipatske vlasti. Hrana, koja se jede tom prilikom, služi da pomogne razumevanju priče o egzodusu. Jede se, recimo, beskvasni hleb i nije dozvoljeno ništa što ima kvasac u sebi. Jevreji poste radi pokajanja za grehe, kao i radi specijalnih molitvi upućenih Bogu.

Jevrejski zakon o hrani vodi poreklo od pre više od 2000 godina i deo je opšteg pravilnika ponašanja, koje održava identitet jevrejske zajednice. Hrana čini integralan deo života u religioznoj praksi Jevreja. “Kašrut” se odnosi na zakone vezane za hranu, a “košer” znači da je hrana dozvoljena ili “čista”, da je pripremljena na adekvatan način, da ju je rabin blagoslovio, dok je druga, “nečista”, strogo zabranjena. Postoje i određena pravila, koja zabranjuju kombinovanje mlečnih proizvoda sa mesom.

Islam

U islamu je u vreme meseca Ramazana (9. mesec muslimanske, inače lunarne godine) obavezan post (saum), jedan od četiri stuba te religije. Završava se pojavom mladog meseca i praznikom Bajramom, kad se slavi i dele pokloni. Dvadeset osam dana posta, kompletnog uzdržavanja od jela, pića, seksualnih odnosa i pušenja preko dana, postali su period samodiscipline i izraz vere. Ramazan obeležava period kada je Kuran prvi put otkriven Muhamedu. Posti se i tokom drugih važnih religijskih datuma, kao što je deveti dan Zul Hidžaha. Neki muslimani biraju da poste ponedeljkom ili četvrtkom ili oba dana. O postu govore i reči proroka Muhameda: “post je polovina strpljenja” i “strpljenje je polovina imana (verovanja)”.

Hinduizam

Post se najčešće praktikuje na mlad mesec i tokom proslava kao što su Šivaratri, Sarasvati puđa i Durga puđa. Način posta zavisi od pojedinaca. Može uključiti post od 24 sata kompletnog uzdržavanja od hrane i pića, ali je mnogo češće samo uzdržavanje od čvrste hrane sa povremenim pijenjem mleka ili vode. Posti se da bi se povećala koncentracija tokom meditacije ili bogosluženja, radi pročišćenja tela, a nekada se posmatra i kao vid žrtvovanja.

U hinduizmu, zabrana životinjskih proizvoda varira od regiona do regiona. Dok je govedina generalno zabranjena, mlečni proizvodi, kao što su mleko, puter i jogurt se koriste u ishrani i misli se da povećavaju duhovnu snagu.. Hindu vernici, takođe, izbegavaju hranu koja može da izazove bol životinjama tokom proizvodnje hrane. Za životinje se smatra da su duhovne i ako hindu vernici jedu meso životinja, donose sebi lošu “karmu. “Karma” predstavlja duhovni teret, koji akumuliramo ili koga se oslobađamo tokom života. “Hrana je Bog (Braman)” je uobičajena hinduska izreka. Hrana se smatra živim delom Bramana, a ova religija prihvata bukvalno maksimu “ti si ono što jedeš”. U skladu sa ciljem da se izbegne nasilje prema drugim živim bićima, preporučuje se vegeterijanstvo, ali nije obavezujuće.

Budizam

Svi glavni pravci Budizma praktikuju određene periode posta, obično kada je pun mesec ili kada je neki praznik. U zavisnosti od tradicije, post najčešće znači uzdržavanje od čvrste hrane, uz dozvolu unošenja nekih tečnih napitaka. Post ima ulogu pročišćenja i služi kao sredstvo “oslobađanja uma”. Slično hinduističkom verovanju i filozofiji, koncept “karme” je značajan u Budizmu, kao i izbegavanje nasilja prema svim živim bićima. Oni čak veruju da je uzrok ljudske agresivnosti nasilje prema životinjama.

Post i “savremeni” svet

Post se nameće kao protivteža kretanjima u savremenom svetu, koji je pun kontradikcija. Na jednoj strani imamo moderne tehnologije i razvoj, povećanje luksuza i konfora, duži život, a na drugoj strani je izgubljena “duša”, došlo je do poremećaja duhovne ravnoteže i nedostatka ljubavi i smirenosti. Širi se potrošačka kultura, komercijalizacija nezdrave hrane, površne seksualnosti, rađa se talas neuroze praćen uvredljivim jezikom i mislima prema Drugima - drugoj naciji, rasi, drugom čoveku. Urbani tempo života je ispunjen stresom, grozničavom trkom za novcem, karijerom, nesigurnošću, samoisticanjem. Duhovnost je početkom 20 veka istisnuta pred naletima tzv. “moderne” države, izbačena je iz škola, a zatim i iz glava ljudi. Propagiraju se vrednosti koje prenaglašavaju važnost materijalnog i Tela, a zaboravilo se na metode negovanja Duha i Uma. Sama institucija Posta u svim religijama, kao akt telesnog pročišćenja, uzdržavanja i učenja Ljubavi prema drugima u Rečima, Mislima i Delima predstavlja pomoćno sredstvo i nadu da će se ovaj poremećeni balans uspostaviti, u korist telesnog i duhovnog zdravlja pojedinca i društva.

Slabi su ti postovi, mogu da dovedu do privremenog ociscenja pa i prosvetljenja no efekti se brzo gube. Postoji samo jedan pravi post, tipa Isusovih 40-ak dana u pustinji. Biti ili ne biti!

Da ali nemaju svi volje ili snage da to izdrze.Kod nekoga vera se probudi u srcu odjednom a kod nekoga se ona vremanom izgradzuje tako da i oni poste prema duhovnoj spremnosti

 To je kao da si rekao : Samo maraton je prava stvar sve ostalo je bez veze. 

 Do maratona treba stici upornim i postepenim vezbanjem. Pokusaj nepripremljen da pretrcis maraton i proci ces kao i sa postom od 40 neprekidnih dana!!!
 Zato i postoje jednodnevni postovi dva puta nedeljno ( sreda i petak ) svake nedelje, da te pripreme za ove "prave" visednevne postove.

Sigurno. Samo gledam vernike koje redovno poste i ne vidim da to nekako pozitivno utice na njih. Ili se nisam dobro zagledao... Cini mi se da vecina posti od straha a ne zbog vrline.

Sveti Vasilije Veliki i,saglasno s njim,drugi sveti tvrde,da ako bi nam bilo neophodno da imamo raslabljena tela,Bog bi ih stvorio takvima;zato oni zapovedaju meru posta upravo onu koja je neophodna za obuzdavanje telesnih strasti,a koja ujedno ne bi slabila telo,nego bi ga cuvala sposobnim za ispunjavanje zapovesti Hristovih ili,jednostavnije receno,za poslusanja i podvige bdenja,molitve i preklanjanja kolena,za sta raslabljena tela svakako nisu sposobna.


Glava dobrodetelji je - molitva; njihov temelj - post.

U vecini slucajeva post je pogresno primenjen od strane "vernika". Pristapaju njemu kao ritualu , kao borbi protiv potrebe tela jer ga smatraju izvorom iskusenja a samim tim i nekog imaginarnog "necastivog". Post moze da bude koristan ako okrene svesnost coveka ka samom sebi i sopstvenom telu i iskoristi se kao proces u kome on uzdize svoju svesnost o samom sebi i u samom sebi. Ali ovo ne moze da se oseti ako je covek u grcu i borbi protiv imaginarnih neprijatelja ( a posebno ne ako se sopstveno telo gleda kao neprijatelj).

Svaka borba radja otpor i mrznju a prepustanje radja mir i ljubav.