Na samitu u Kopenhagenu
Kina kritikovala ciljeve bogatih zemalja vezane za CO2
Autor: Tanjug, Srna | Foto:AP | 08.12.2009. - 22:01

Američka ponuda da smanji emisiju gasova s efektom staklene bašte za ukupno tri odsto do 2020. u odnosu na nivo iz 1990. ne može se smatrati značajnom, izjavio je danas u Kopenhagenu Su Vei, vođa kineske delegacije na konferenciji Ujedinjenih nacija o klimi.


On je takođe kritikovao ciljeve Evropske unije i Japana koji se tiču smanjenja emisija ovih gasova do 2020. godine, preneo je Rojters.
Jednostrano smanjenje EU od 20 odsto je daleko od dovoljnog, dok Japan postavlja nemoguće uslove u svojoj ponudi za smanjenje od 25 odsto do 2020, ukazao je Su.
Vođa kineske delegacije je ukazao da prosečni ciljevi smanjenja emisija tih zemalja do 2020. u odnosu na nivo iz 1990. ne dostižu procente od 25 do 40, koliko je odredio naučni panel UN za klimu kako bi se izbeglo najgore u globalnom zagrevanju.

Rojters podseća da je EU ponudila povećanje svoje unilateralne ponude na 30 odsto, ukoliko bi i druge bogate nacije primenile radikalnije mere.
Japan, peti po veličini svetski emiter štetnih gasova, saopštio je da njegov cilj zavisi od ambicioznih ciljeva velikih emitera, uključujući Kinu.
Kina, najveći svetski emiter gasova s efektom staklene bašte, ponudila je usporavanje svojih emisija do 2020, ali je odbacila apsolutno smanjenje, ukazavši da mora da se usredsredi na okončanje siromaštva u zemlji.

Razdor na samitu
Dokumenti koji su procurili u javnost sa samita UN o klimi otkrivaju razdor između industrijskih sila i zemalja u razvoju, koji dovodi u pitanje mogućnost sklapanja novog sporazuma. Aktivisti kažu da nacrt teksta koji je, kao domaćin, predložila Vlada Danske, dovodi siromašne zemlje u podređen položaj, prenosi BBC.
Predlogom je predviđeno da sva pitanja budu rešena u okviru jedinstvenog novog sporazuma, dok se u alternativnom tekstu zemalja u razvoju traži produženje Protokola iz Kjota.
Očekuje se da će ostali blokovi predstaviti svoje tekstove u narednim danima. Predsednici radnih grupa potom će različite dokumente morati da ugrade u politički dokument koji bi svetski lideri i delegati ostalih zemalja mogli da potpišu na kraju konferencije.

Manja grupa ključnih zemalja razgovarala je prošle nedelje o danskom predlogu i alternativnom tekstu Brazila, Južnoafričke Republike, Indije i Kine. Danski predlog nije bio poznat dok ga u popodnevnim satima na svom internet sajtu nije objavio list "Gardijan".
Dokument pokazuje da su bogate zemlje i države u razvoju podeljene u vezi sa pitanjima nivoa smanjenja štetnih emisija u zemljama u razvoju, određivanja datuma nakon kojeg emisije moraju da budu umanjene i oblika samog sporazuma.
Zemlje u razvoju žele da njihov doprinos bude regulisan produženjem Protokola iz Kjota, a danskim nacrtom predviđeno je sklapanje jedinstvenog novog globalnog sporazuma o borbi protiv klimatskih promena.

Izvor: Blic

Skup o klimi u Kopenhagenu
Haos na samitu zbog tajnog nacrta sporazuma
Autor: CDC/DM | Foto:Reuters | 10.12.2009. - 05:00


Pregovori o klimi u Kopenhagenu koje organizuju UN zapali su u haos nakon što su zemlje u razvoju gnevno reagovale na podatke i dokumenta do kojih je došao londonski „Gardijan“, a koji ukazuju na to da će od svetskih lidera naredne nedelje biti zatraženo da potpišu sporazum koji daje veću moć bogatim zemljama, marginalizuje ulogu UN u svim budućim pregovorima o promeni klime, i znači napuštanje protokola iz Kjota.

Takozvani danski tekst, tajni nacrt sporazuma koji je razradila grupa pojedinaca poznata kao „Krug obaveze“ - ali se smatra da iza njega stoje Danska, Velika Britanija i SAD - finalizovan je ove nedelje i u međuvremenu je pokazan samo malom broju zemalja.
Dokument do koga je „Gardijan“ došao predstavlja odstupanje od principa protokola iz Kjota, prema kom bogate zemlje, koje su već emitovale najveći deo štetnog ugljen-dioksida u atmosferi, treba da preuzmu čvrste obaveze da smanje emitovanje gasova staklena bašte, dok siromašnije zemlje nisu obavezne da deluju po tom pitanju. Novim dokumentom postavljaju se nejednaki limiti za emisiju ugljen-dioksida po glavi stanovnika, i to tako da bi stanovnici razvijenih zemalja do 2050. imali pravo na gotovo dvostruko veću emisiju. Nacrt sporazuma praktičnu kontrolu finansija namenjenih sprečavanju klimatskih promena prepušta Svetskoj banci, predviđa napuštanje protokola iz Kjota - jedinog pravno obavezujućeg sporazuma o smanjenju emisije štetnih gasova kojim svet raspolaže - a svaku finansijsku pomoć siromašnim zemljama namenjenu prilagođavanju klimatskim promenama uslovljava preduzimanjem čitavog niza aktivnosti sa njihove strane. Zemlje u razvoju koje su videle tekst besne su što ga bogate zemlje promovišu bez njihovog znanja i bez diskusije o njemu na pregovorima. „Radi se tajno. Namera je očigledno da se Barak Obama, predsednik SAD, i lideri drugih bogatih zemalja navedu da ga proguraju kad budu došli naredne nedelje. To je praktično kraj procesa UN“, kaže jedan diplomata koji je zahtevao da ostane anoniman. Kina je dotle ocenila da se američka ponuda da smanji emisiju gasova s efektom staklene bašte za ukupno tri odsto do 2020. u odnosu na nivo iz 1990. ne može smatrati značajnom. Su Vei, vođa kineske delegacije na konferenciji, kritikovao je takođe ciljeve koje su izneli EU i Japan.

De Bur tvrdi da ne postoji danski predlog
Ivo de Bur, izvršni sekretar UN zadužen za klimu, odbacio je tvrdnje da postoji zvaničan danski nacrt za predstojeći globalni dogovor o klimi. On je na vanrednoj konferenciji za novinare u Kopenhagenu objasnio da je dokument koji je procurio u javnost samo jedan u nizu mnogih koji su bili u opticaju pre konferencije.

Izvor: Blic

gost komentator
Energetski odgovorno ponašanje
Autor: Elizabet Paunović | 11.12.2009. - 05:00

Svetski samit o klimatskim promenama koji se upravo održava u Kopenhagenu podstakao je diskusije i u Srbiji o tome kako se boriti sa posledicama globalnog zagrevanja.

U našoj javnosti se uglavnom raspravlja o ponašanju velikih emitera, industrijski najrazvijenih zemalja sveta, a ako se govori o sektorskim politikama, uglavnom se spominje elektroenergetski sektor. Upravo u ovoj oblasti, ako zaista želimo očuvanje planete, neophodno je energetski odgovorno, zeleno ponašanje svake države, svakog sektora i svakog pojedinca - i malih i velikih.
Imajući u vidu ovakav pristup, energetski odgovorno ponašanje sektora zdravlja koje je prisutno u našoj zemlji, predstavlja moderan, odgovoran trend koji je prisutan i u zemljama, kao što su Poljska, Italija, Kuba, Peru, Nemačka, Indija, Ruanda, SAD ili Liberija. U toj oblasti se zajedno i mali i veliki trude da sektor zdravlja, koji se suočava sa uticajem klimatskih promena na zdravlje ljudi, ostavi takozvani klimatski neutralan otisak.
Prema podacima Evropske komisije, aerozagađenje koje je tesno povezano sa emisijom gasova staklene bašte izazove 369.000 prevremenih smrti godišnje u Evropi. U Brazilu bolnice predstavljaju 10,6 odsto ukupne komercijalne energetske potrošnje, a u Velikoj Britaniji se iz zdravstvenog sektora emituje 25 odsto ukupno emitovanog ugljen-dioksida iz javnog sektora.
Srbija je jedna od zemalja koja je odlučna da
smanji emitovanje štetnih gasova bar kada je u pitanju zdravstveni sistem. U Kliničkom centru Srbije 2008. godine je završen projekat, koji je za dobio Zelenu nagradu Svetske banke, kao najbolji zeleni projekat finansiran iz sredstava ove institucije u svetu. Izgrađena je nova kotlarnica na gas, koja i proizvodi električnu energiju i ugašeno je 17 starih kotlarnica, čiji rad je predstavljao opasnu pretnju po zdravlje stanovnika Vračarskog platoa. Tako je crna tačka u merenju kvaliteta vazduha u Beogradu u Ohridskoj ulici, u zimu 2008. zatvorena, jer je kontinuitet zadovoljavajućeg kvaliteta vazduha u ovom delu grada postao uobičajen.
Takođe, povećana je energetska efikasnost i ostvarene su značajne uštede izvođenjem izolacionih radova na fasadama, prozorima i vratima u celom nizu klinika Kliničkog centra Srbije. Trenutno se ovakav projekat sprovodi u Kliničkom centru u Nišu.

Izvor: Blic

Svetski ekolozi dodelili Poljskoj anti-nagradu
Autor: Beta | 12.12.2009. - 09:18

Ekolozi iz celog sveta udruženi u mrežu "Climate Action Network" (CAN) su povodom samita UN o klimi u Kopenhagenu dodelili Poljskoj glavnu anti-nagradu "Fosil dana" zbog nazadnog pristupa borbi protiv globalnog otopljavanja, javljaju poljski mediji.

To "priznanje" Poljska je od 450 nevladinih ekoloških organizacija
zaslužila kao lider koalicije novih članica Evropske unije koja tvrdoglavo odbija da se Unija već sada obaveže na smanjenje ispuštanja ugljen dioksida do 2020. godine za 30 odsto, a ne na ranije dogovorenih 20 odsto.
Poljskog premijera Donalda Tuska su i novinari akreditovani u EU, u
anketi o evropskim liderima u kategoriji zaštita životne sredine, uvrstili medju najveće ekološke štetočine zato što insistira da Evropa sačeka da vidi kakve obaveze će preuzeti SAD i druge zemlje pre nego što eventualno odluči da smanji emisiju za 30 odsto.

Poljska čija energetika je zavisna gotovo u celini od uglja, strahuje da će evropski klimatski entuzijazam iz Kopenhagena ići pre svega na uštrb novih članica EU, čije privrede bi zbog toga znatno usporile rast.
"Zaštita klime ima smisla kada je zasnovana na solidarnosti. Ako mi ukočimo svoju privredu, a ostali nastave da emituju iste količine ugljen-dioksida kao do sada, to neće imati smisla", kazao je juče Tusk na kongresu Evropske narodne partije (EPP) u Bonu.
Zvanična Varšava zahteva na samitu u Kopnehagenu i u Briselu da se EU na toliku redukciju emisija obaveže samo uslovno - ako i ostali veliki svetski zagadjivači prihvate slične obaveze.

Da Poljska do 2030. godine uspe da smanji emisije štetnih gasova za 30 odsto morala bi da uloži u naredne dve decenije 92 milijarde evra, pokazao je najnoviji izveštaj konsalting agencije Mekinsi za poljsko Ministarstvo privrede.
"Ukoliko poljska vlada ništa ne preduzme, a privreda nastavi da se razvija ubrzanim tempom, za dve decenije Poljska će ispuštati za trećinu više ugljen-dioksida nego sada. Poljska bi morala da izdvoji 0,9 odsto svog BDP-a godišnje", citira iz tog izveštaja današnja Žečpospolita.

"Nema nam druge, moramo da snosimo troškove ograničavanja emisija. Ili ćemo poći tim putem ili ćemo izaći iz EU", kazao je listu šef poljskog vladinog programa smanjenja emisija, profesor Kšištof Žmijevski.

Izveštaj navodi medjutim i to da poljska privreda ako uloži 92 milijarde evra može da računa na uštede koje tu sumu prevazilaze - 113 milijardi evra, zahvaljujući novim tehnologijama, manjim računima za energije a što je za Poljsku vrlo značajno, smanjila bi se njena energetska zavisnost od Rusije.

Izvor: Blic

Duboka naslaganja SAD i Kine
Ističe vreme za postizanje dogovora u Kopenhagenu
Autor: Beta | Foto:Reuters, AFP | 17.12.2009. - 13:50

Svetski lideri počeli su da pristižu u Kopenhagen na kraj konferencije UN o
klimatskim promenama, premda domaćini priznaju da ističe vreme za postizanje sveobuhvatnog sporazuma o klimi budući da su pregovori između bogatih i siromašnih zemalja u ćorsokaku.


Jedan zvaničnik je rekao da danski domaćini nisu izgubili nadu da će biti postignut sporazum, ali da je malo verovatno da će ambiciozan plan konferenciji biti ispunjen.
"Kako sada deluje, nećemo dobiti sporazum kojem smo se nadali", rekao je zvaničnik koji je tražio da ostane anoniman.
Prošle sedmice počela je dvonedeljna Konferencija UN o klimatskim
promenama, najveća i najznačajnija do sada, u nadi da će biti postignut sporazum o smanjenju emisije štetnih gasova koji izaziva globalno zagrevanje, kao i o obezbeđivanju fondova za finansiranje tih mera u siromašnim zemljama. Cilj je bio da se usaglase svi glavni elementi sporazuma tako da bude potpisan sledeće godine.

Pregovore su za sada obeležila duboka naslaganja SAD i Kine, dva najveća zagađivača, i jaz između bogatih i siromašnih država povodom toga šta treba uraditi. Ostala su nerešena pitanja ograničenja emisije štetnih gasova za
industrijske zemlje, finansiranje borbe siromašnih zemalja protiv globalnog zagrevanja što bi moglo da zahteva milijarde dolara, kao i provera delovanja novih ekonomskih sila poput Kine i Indije da bi se osiguralo da drže obećanja o smanjenju emisije štetnih gasova.
Evropski zvaničnici su se založili za napredak u poslednjim danima konferencije koja bi trebalo sutra da završi.
"Mi smo u krizi pregovora. Moramo prevazići blokadu diskusije i pregovora", rekao je nemački ministar za životnu sredinu Norbert Retgen, dodajući da je preostalo još 36 do 48 sati. "Potrebna nam je politička volja da prevaziđemo to", dodao je.

Britanski premijer Gordon Braun rekao je da veruje da će na konferenciji biti postignut sporazum.
"Mi možemo, radeći zajedno narednih 48 sati, da postignemo sporazum", rekao je Braun.
Među liderima koji su danas došli su iranski predsednik Mahmud Ahmadinedžad, nemačka kancelarka Angela Merkel, francuski predsednik
Nikola Sarkozi i drugi.

Uhapšeno 12 aktivista "Grinpisa"
Danska policija potvrdila je danas informaciju danskog dnevnog lista "Ekstra Bladet" da je uhapsila 12 aktivista organizacije "Grinpis" tokom pokušaja da okače transparent na jednu zgradu u glavnom gradu Danske.
Na fotografijama objavljenim na internet stranici "Ekstra Bladeta" mogu se videti aktivisti Grinpisa kako se, uz pomoć planinarske opreme, spuštaju niz stakleni zid zgrade i policajci koji ih čekaju na zemlji i na krovu zgrade.
Visoka poslovna zgrada sa 20 spratova koja je bila cilj aktivista nalazi se u blizini Bela centra, gde se od 7. do 18. decembra održava samit UN o sprečavanju klimatskih promena, uz učešće predstavnika 192 zemlje.

Izvor: Blic

Nakon dvonedeljnog sastanka u Kopenhagenu
Ban Ki Mun: Samit o klimi izneverio nade
Autor: Tanjug | Foto:AFP | 21.12.2009. - 12:51

Na kraju dvonedeljnog klimatskog samita koji je završen ovog vikenda u Kopehagenu generalni sekretar UN Ban Ki Min je požurio da oceni kako je taj skup izneverio nade mnogih, ali ipak predstavlja "novi početak" u borbi protiv globalnog zagađenja, dok su vodeća britanska glasila bez ustezanja zaključila da je ceo sastanak bio prava "katastrofa".


Britanski ministar za zaštitu čovekove okoline Ed Miliband je bio sasvim konkretan i danas direktno, u autorskom tekstu za londonski "Gardijan", optužio Kinu, Sudan, Boliviju i druge levičarski nastroje latinoameričke zemlje da su minirale skup u danskoj prestonici.
Miliband tvrdi da su te zemlje krive što je protekli klimatski samit UN okončaan samo odlukom učesnika da "prime k znanju" dogovor između Kine, SAD, Brazila, Indije i Južnoafričke republike o neophodnosti da se onemogući rast globlne temerature iznad nivoa od dva stepena Celzijusa do polovine ovog veka i preduzmu neke druge praktične mere za sniženje zagađenja.
Taj dogovor, kako podseća Rojters, takođe obuhvata i obavezu da se za manje razvijene zemlje osigura godišnja pomoć u vrednosti od sto milijardi dolara za borbu protiv klimatskih promena do kraja naredne decenije, ali je ostalo nejasno iz kojih izvora će se ta sredstva deliti.
"Mi nećemo dozvoliti da se zaustavi globalni (klimatski) proces", naveo je Miliband u svom tekstu za "Gardijan" i ukazao na potrebu da se učini "glavna reforma" u pregovorima u okviru Konvencije UN za klimatske promena.
Pre britanskog ministra odglasili su se ovog vikenda i mnogi drugi učesnici kopehagenskog samita, a među njima i američki predsednik Barak Obama koji je po povratu u Vašington ocenio da je na konferenciji i Kopenhagenu ipak "napravljen korak bez presedana".


Obama je rekao, komentarišući važnost dogovora između SAD i još četiri brzo države sa brzo rastućim privredama, da su se "prvi put u istoriji sve velike ekonomije udružile kako bi prihvatile svoju odgovornost za preduzimanje akcija u bornbi protiv klimatskih promena."
Britanski premijer je posle klimatskog samita izjavio da je reč o dobrom prvom koraku, ali da sada mora uslediti obavezujući sporazum, dok je nemačka kancelarka Angela Merkel iznela sličan stav i takođe zatražiola preduzimanje dodatnih akcija.
Kina, koja je uz SAD vodeći svetski zagađivač, se zadovoljila uopštenom formulacijom da je na klimatskim pregovorima postignut napredak, a slično je reagovala i Indonezija koja je takođe među najvećim emiterima štetnih gasova u svetu.
Rusija je, međutim, otvoreno stavila do znanja da nije zadovoljna rezultatima klimatsko samita, a predsednik Dmitirij Medvedev je napustio skup pre njegovog formalnog završetka, uz napomenu da ide na već ranije dogovoreni sastanak sa liderima Belorusije i Kazahstana.
Britanska glasila su dala i veliki publicitet incidentu koji se dogodio pri samom kraju samita, kada je kineski premijer Vend Đibao demonstrativno napustio zasedanje, nakon što je Obama zatražio da međunarodni verifikatori proveravaju da li će Peking stvarno ispoštovati dogovoreni nivo smanjenja štetnih gasova i sve druge preuzete obaveze.


Ven je nakon takvih Obamnih reči otišao sa skupa u svoj hotel i na zasedanje poslao kineske predstavnike nižeg ranga, ukazujući na taj način koliko je bio uvređen netaktičnim zahtevom američkog predsednika, naveo je specijalni izeveštac iz Kopenhagena britanske radio i televizijske mreže BBC.
Agencija Rojters danas ponavlja ranije izračene ocene o dosta skromnim dometima samita u Kopenhagenu i ističe da će se još jedna runda globalnih klimatskih pregovora održati tokom novembra iduće godine u Meksiku.
Osnovni cilj budućih pregovora u Meksiku je da se nadoknadi ono što je propušeteno u Kopenhagenu i konačno usvoji novi klimatski sporazum koji bi zamenio Kjoto protokol čija važnost ističe 2012. godine, ukazuje Rojters.

Izvor: Blic

Јединица за климатска истраживања (ЈКИ) Универзитета Источне Англије преко ноћи постала је позната светској јавности након обелодањивања – на једном руском серверу – имејл преписки запослених у тој институцији. Поред до сада мало познате чињенице да је неславан британски универзитет један од уваженијих центара за климатска истраживања у свету, ово откриће потврдило је сумње многих скептика да методологија рада водећих научника – на чијим истраживањима се оснивају подаци Међувладиног панела за климатске промене Уједињених нација о повећању глобалних температура у овом и прошлом веку – има више конспиративне него научне садржине.

Афера „клајметгејт“ (суфикс -гејт на енглеском означава велику аферу по узору на аферу „вотергејт“ која је добила назив по згради у којој се одвијала) открила је распрострањене манипулације подацима, селективан избор извора и намерно сузбијање радова критичара. Скандалозно деловање утицајних научника шокирало је јавност и многе политичаре, тако је тема имејл порука доспела и на дневни ред у Копенхагену упркос напорима организатора да сузбију дискусију о овом питању.

Међу стотинама приватних преписки нашло се више доказа о непрофесионалном поступању истраживача. Предмет неких порука био је фризирање података ради прикривања правог стање климатских промена. Једна од главних напора научника био је прикривање неочекиваног пада температуре од 2001. године као и преувеличавање општег тренда загревања.

Међутим, истраживања на која се позивају и катаклизмички извештаји Уједињених нација користе податке ЈКИ и говоре о до сада невиђеном загревању, а за које сами научници у препискама признају да немају доказе.

Манипулација подацима потврђена је саопштењем руског Института за економску анализу (ИЕА). Они тврде да ЈКИ користи непотпуне податке руских метеоролошких станица, са свега 40% покривене територије, бирајући оне станице које показују загревање или чија мерења нису потпуна, као и урбане станице где температуре нису меродавне. Истовремено, ИЕА тврди да предвиђања ЈКИ игноришу већину метеоролошких станица у природи где су подаци били потпуни и поузданији, и који не показују наведено загревање.

Тек након више захтева колега за обелодањивање изворних података на којима су прорачуни ЈКИ основани откривено је да су запослени у ЈКИ избрисали оригиналне записе и сачували само хомогенизоване и прерађене податке који се сада користе као доказ за загревање, а из којих се оригиналне вредности не могу повратити. Скандалозно поступање ЈКИ оправдавано је недостатком простора на дисковима на којима су чували оригиналне податке.

На крају, Самит – обележен и лицемерјем 15.000 делегата који су присуством у Копенхагену допринели до емисије 40.500 тона угљен-диоксида – који је представљао велику прилику за „лубенице“, завршио се без очекиваног договора. На њихову жалост, у памћењу ће остати само говор препун измишљотина самопроглашеног вође тог покрета Алa Гора, чији су наводи промптно демантовани од стране оних које је погрешно цитирао; и исфрустрирано понашање многих делегата, оличено у изјави једног британског активисте, који је – реагујући на најаве Јужне Африке о неприхватању обавезујућих циљеве – љутито одговорио новинару Би-Би-Си-ја да онда могу да се „прже“.

Kопенхаген није задовољио амбиције многих, па ни председника Обаме коме је преко потребан грандиозан успех не би ли оправдао очекивања (и награде). Неуспех самита је вероватно последица неспремности сиромашних држава да жртвују развој на основи јефтиних и прљавих енергената, и жеље развијених да очувају предност. Ипак, не може се избећи утисак да је и афера „клајметгејт“ имала барем мали утицај, ако ништа друго, као преко потребна инјекција самопоуздања за шиканиране скептике.

Širi se led na Arktiku
Tanjug | 04. 04. 2010. - 22:23h | Foto: Reuters | Komentara: 14

Naučnici su utvrdili da se led na Arktiku proširio do granica koje nisu viđene još od 2001. godine, a promene u hladnim vazdušnim strujama iznad Beringovog mora dovele su do smrzavanja hiljada kvadratnih kilometara površine okeana, objavio je danas britanski "Sandej tajms".
 
Arktik na granici između Kanade i Grenlanda: Trenutno širenje leda bez dugoročnih posledica na klimatske promene

"Sandej tajms" navodi da je to ujedno bio i uzrok veoma hladne zime u severnim delovima Evrope i na istoku Sjedinjenih Američkih Država.
 

Ako se promene nastave dosadašnjim tempom, čak i uz ovakve oscilacije, leda na Arktiku neće biti do 2060. godine.


Britanija je doživela najhladniju zimu u poslednjih dve decenije, sa prosečnom temperaturom od 1,6 stepeni Celzijusa, podsetio je list.


Topljenje polarnog ledenog pokrivača 2007. godine je stoga, navodi "Sandej tajms", po svemu bilo događaj kojem je većina medija pridala previše pažnje i podigla paniku širom sveta zbog navodnog naglog ubrzanja procesa globalnog otopljavanja.


Naučnici, međutim, napominju da Arktička varijacija, kako se stručno naziva ovaj fenomen, ima vrlo malo uticaja na "strateške" klimatske promene na duži rok, preneo je BBC.

Izvor: Blic

Emisija CO2 ove godine opet raste

Tanjug    | 22. 11. 2010. - 11:48h | Foto: Reuters    | Komentara: 0
Svetska emisija ugljen dioksida (CO2), gasa koji se smatra glavnim krivcem za globalno zagrevanje, na putu je da ove godine ostvari novi rekord, uglavnom zahvaljujući brzorastućim privredama Kine i Indije i njihovoj zavisnosti od uglja, pokazala je danas objavljena najnovija godišnja studija.

Konzorcijum međunarodnih istraživačkih firmi "Global karbon prodžekt" je saopštio da je emisija CO2 u svetu 2009. godine pala za 1,3 odsto na godišnjem nivou, usled globalne finansijske krize, ali da je pad bio upola manji nego što se očekivalo pre godinu dana, preneo je Rojters.

"Iznenađeni smo jer smo očekivali veći pad emisije CO2 od sagorevanja fosilnih goriva zbog finansijske krize", izjavio je izvršni direktor "Global karbon prodžekta" i jedan od koautora studije Pep Kanadel.

On je dodao da novi podaci o usporenom smanjenju površina pod tropskim šumama pokazuju da je emisija CO2 usled deforestacije pala i da sada čini deset odsto ukupne emisije štetnih gasova nastalih usled ljudskog delovanja, dok su ranija istraživanja ukazivala da taj udeo iznosi 12 do 17 odsto.

Lani su najveći pad emisije ugljen-dioksida od sagorevanja fosilnih goriva ostvarile razvijene zemlje: SAD (pad od 6,9 odsto), Britanija (8,6 odsto) i Japan (11,8 odsto), dok je, s druge strane, emisija Kine porasla za osam odsto, a Indije za 6,2 procenta.

Očekuje se da će 2010. godine emisija CO2 od sagorevanja fosilnih goriva porasti za više od tri odsto, ukoliko se zadrži postojeći ekonomski rast, naveo je Kanadel i dodao da će to predstavljati povratak na visoki stepen rasta iz perioda između 2000. i 2008. godine.

Izvor: Blic

Za godinu dana utrostručena šteta od katastrofa u svetu!

Tanjug    | 30. 11. 2010. - 22:34h | Foto: Reuters, AFP    | Komentara: 6
BERN - Šteta koju je svet ove godine pretrpeo zbog katastrofa izazvanih delovanjem prirodnih sila i ljudskih aktivnosti je utrostručena, dok je visina isplaćenih osiguravajućih premija porasla za 34 odsto u poređenju sa prethodnom godinom, objavila je danas kompanija "Svis Re", specijalizovana za reosiguranje.


Prema podacima kompanije, štete koje su prouzokovale katastrofe u 2010. godini dostigle su 222 milijarde dolara, što je tri puta više nego 2009. godine, kada je bila na nivou od 63 milijarde dolara, prenele su agencije.

Rast osiguravajućih slučajeva uvećao je i visinu isplata premija osiguravajućih kompanija za 34 procenata - na 36 milijardi dolara, sa 27 milijardi lane.


Ove godine je u različitim vrstama katastrofa poginulo približno 260.000 ljudi, što je rekordan pokazatelj još od 1976. Prošle godine je, poređenja radi, život u katastrofama izgubilo 15.000 ljudi, ističe "Svis Re".

Među najtragičnije događaje 2010. godine eksperti "Svis Re" su uvrstili zemljotres na Haitiju, koji je odneo više od 222.000 života, nezapamćene vrućine u Rusiji, zbog kojih je zabeleženo 15.000 preuranjenih smrtnih ishoda, poplave u Kini i Pakistanu u kojima je život izgubilo 6.255 ljudi.


Najveće materijalne štete u 2010. godini izazvali su katastrofalni zemljotresi u Čileu (osam milijardi dolara) i Novom Zelandu (2,7 milijardi), evropski uragan "Ksintija" (2,8 milijardi dolara) i havarija naftne platforme u Meksičkom zalivu (jedna milijarda dolara), preneo je ruski poslovni dnevnik "RBK dejli".

Kompanija ocenjuje da je oko 31 milijarda dolara isplaćena za izmirivanje osiguravajućih slučajeva koje su prouzrokovale prirodne katastrofe i pet milijardi dolara za tehnogene havarije.

Izvor: Blic