LANKLO (Ana, zvana Ninon de) /LENCLOS, Anne, Ninon de/
Francuska kurtizana

Umrla: 17. oktobra 1705, u 90. god.
Uzrok: starost
Mesto: Ulica Turnel br. 36, Pariz
Sahranjena: groblje crkve Sen Pol, Pariz

Ova gospa, koja je govorila da razlikuje tri vrste ljubavnika: " platiše ", kojima ništa nije dopuštala, " miljenike ", koji su dobijali sve i ne potežući za novčarkom, i " mučenike ", kojima je bilo dopusteno da besplatno uzdišu, umrla je kao prava hrišćanka - niti je bolovala, niti ju je mučilo kajanje. " Bah, ionako iza mene ostaju samo smrtnici! ", govorila je. Pa ipak, možda ju je ipak u poslednjim trenucima proganjala uspomena na jednog mladića koji se zbog nje ubio? Sa svojim " miljenikom " Vilarsom imala je dva sina. Stariji, koga je odgojio otac, majku nije ni poznavao. Jednom prilikom upoznao ju je na nekoj večeri, zaljubio se u nju i ubrzo joj izjavio svoju zarku ljubav. Morala je da mu objasni da je razlog njenom odbijanju bio taj što mu je bila majka: vrativsi se kući, od srama i očaja, mladić je uzeo pištolj i ubio se.
Noc pred smrt, Ninon je napisala sledeća četiri stiha:

Da ne dodje uzaludna nada
zbog koje bi hrabrost mogla da strada
Ja sam u dobu kad valja mreti
Biti ovde, šta mi više vredi?

Nešto malo pred smrt, u posetu joj dođe sin njenog pisara koji je znao da je zabavi svojim živahnim i duhovitim pričama: Ninon ga uvuče u svoj... testament: 1000 franaka " da mu se kupe knjige ". Pisar se zvao Arue, a njegov sin Fransoa Mari, poznat kao Volter*...

BORODIN (Aleksandar)
Ruski kompozitor

Umro: 27. februara 1887. (u 54-oj godini)
Uzrok: srčani udar
Mesto: Sankt Petersburg
Sahranjen: Sant Petersburg

Otplesavši valcer na jednom od maskenbala koje je inače priređivao svakog mrsnog utorka, Borodin ce doživeti srčani udar. Domaćin, koji je za ovu priliku obukao rusku narodnu nošnju - košulja od crvenog lana, široke plave pantalone, crne visoke čizme -, stropoštaće se na pod, na zaprepaštenje svojih gostiju. Njegova žena umreće svega pet meseci posle.

BRAMEL (Džordž Brajan) /BRUMMEL, George Bryan/
Slavni engleski dendi

Umro: 30. marta 1840. (u 62-oj god.)
Uzrok: srčani udar
Mesto: prihvatilišta Dobrog Spasitelja, danas bolnica u Kanu (Caen) (Kalvados)
Sahranjen: protestantsko groblje u Ulici Magazen-a-Pudr, u Kanu

Svrgnuti kralj mode, koji je laštio čizme penom od šampanjca, umreće u oskudici, nakon što se sklonio u Kan da bi se spasao zatvora gde su hteli da ga strpaju zbog dugova. Zbog bede u koju je zapao i svoje zlehude sudbine imaće povremene napade ludila i za vreme kojih bi umišljao da još uvek živi u vreme svog punog sjaja kada je priređivao mnoge zabave, kada je imao tri frizera - jednog za šiške, jednog za kosu sa strane i jednog za kosu na potiljku... Svečano obučen u plavi vigovski redengot sa zlatnom dugmadi, prsluk od piketa i crne uske pantalone, primao je on u svojoj sobi Engleskog hotela sve fantome engleske aristokratije kojima je nekada služio kao uzor. Postajao bi dvostruka ličnost i naglas najavljivao izmišljene posetioce. Maskarada je trajala sve dok jednog dana, u trenutku lucidnosti, nije shvatio koliko je nisko pao i stao da roni gorke suze. Prilikom jednog ovakvog stanja doživeće srčani udar, nakon cega je prebačen u prihvatilište gde je i umro.

- Kada čovek umre, onda to dugo traje;
Iskoristimo dakle dobro sve što život nam daje.
Mark-Antoan Dezožje /Marc-Antoine Desaugiers/ (1742-1793.)

KAVUR (Kamilo Benso, grof od)
Italijanski političar

Umro: 6. juna 1861. (u 51-oj god)
Uzrok: srčani udar
Mesto: Torino (Italija)
Sahranjen: Torino

Dana 14. marta 1861, Viktor-Emanuel proglašen je za kralja Italije. Neće proći ni puna tri meseca posle ovog trijumfa, a Kavur je umro: iscrpljen od preteranog rada, ovaj tvorac italijanskog jedinstva je doživeo srčani napad i umro. Njegove poslednje reči, koje je prošaputao svom ispovedniku, ocu Đakomu, ticale su se politike: "Brate, brate, slobodna crkva, u slobodnoj državi!"

KOKTO (Žan) /COCTEAU, Jean/
Francuski pisac

Umro: 11. oktobra 1963. (u 74-oj god)
Uzrok: srčani udar
Mesto: Mili-la-Fore (Eson)
Sahranjen: kapela Sen-Blez, u Mili-la-Foreu

Posle telefonskog razgovora kada je saznao da je umrla Edit Pjaf, Kokto je, oko podneva, počeo da se guši. Pozvali su po lekara iz Milija, koji mu je dao injekciju. Umro je nakon što je rako: "Šta mi se to dešava?... Ali, ja umirem, prijatelji moji, deco moja. Umirem... umirem. Zbogom, prijatelji, zbogom, deco."
Po njegovoj želji, balzamovan je i sahranjen sa svojim ordenom Legije časti i akademskim mačem. A na njegovom spomeniku, želeo je da se ugraviraju sledeće reči:

Ostajem sa vama

* Akademičar je čovek koji se, kad umre, pretvori u fotelju.
Žan Kokto (1889-1963)

KONSTAN (Benžamen) /CONSTANT, Benjamin/
Francuski pisac i političar

Umro: 10. decembra 1830. (u 63-oj god)
Uzrok: srčani udar
Mesto: Ulica Anžu br. 29, u Parizu
Sahranjen: groblje Per-Lašez, u Parizu

Nekoliko sati nakon što mu je pozlilo u jednom banjskom lečilištu u Ulici Sen-Lazar, Benžamen Konstan je umro u svojoj kući. Dok je bio u agoniji, čuli su ga kako se jada zbog svog propalog nominovanja u Francuskoj akademiji: dobio je samo devet glasova, dok su ostali glasali za anonimnog Vjenea!
Njegova sahrana bila je sva u znaku pompe, ali i burnih incidenata. Pred mrtvačka kola, ispred kojih je jahala konjica a iza kojih je išla čitava kohorta ministara, perova i delegata, isprečiše se pobunjenici, koji su uzvikivali: "U Panteon!" U meduvremenu, mrtvačka kola se slomiše pod preteškim sandukom. Jer, Konstan je izrazio želju da ga stave u izuzetno prostran sanduk, u kome bi mogao da se "lepo" opruži. U pomoć pritekoše nekolicina studenata, uhvatiše sanduk i ponesoše ga do Per-Lašeza; već se bila spustila noć kada je sprovod stigao na groblje. Umoran i ukočen od hladnoce, Lafajet htede da održi posmrtni govor, ali starac se u jednom trenutku tako zateturao da umalo nije upao u raku. Posle ovog incidenta, ceremonija je okoncana.

* I pre nego čovek oseti sreću treba da se smeje, da ne bi umro ne nasmejavši se.
La Brijer /La Bruzere/ (1645-1696)

FRAGONAR (Žan-Onore) /FRAGONARD, Jean-Honore/
Francuski slikar

Umro: 22. avgusta 1806. (u 74-oj god)
Uzrok. srčana kap
Mesto: Galerija de Božole br. 83, u Parizu
Sahranjen: groblje Monmartr, u Parizu

Jednog sparnog letnjeg dana, dok se vraćao sa Marsovog polja, Fragonar je seo da pojede sladoled kod Verija, poslastičara iz Pale-Roajal, iznad čije poslastičarnice je stanovao. Iznenada, doživeo je srčani udar i nos mu se zabio u porciju sladoleda. Popeli su ga u njegov stan, gde je umro nakon nekoliko sati.

KAFKA, Franc
Češki pisac nemačke ekspresije

Umro: 3. juna 1924, u 41. god.
Uzrok: tuberkulozna upala grla
Mesto: sanatorijum u Kirlingu, nedaleko od Beča (Austrija)
Sahranjen: jevrejsko groblje Strahnic, Prag

Poslednji trenuci života za Kafku behu prava Golgota: svaki zalogaj, svaki gutljaj za njega su predstavljali pravu torturu. Imao je toliku potrebu da pije - vino, pivo, vodu - da je počeo da halucinira. Da zlo bude još veće, dobio je trovanje stomaka što je još više pospešilo gubitak tečnosti. Da bi poštedeo svoj gotovo nečujan glas i grlo koje je bilo kao živa rana, sa svojim ukućanima komunicirao je putem cedulja, " papireca ", koji su odavali istu onu opsednutost žeđu: " Kad bih samo mogao da popijem jedan veliki gutljaj vode! ". Koliko od tuberkuloze, umirao je jednako i od gladi i žeđi.
Dana 3. juna, Kafka je svom prijatelju, doktoru Klopstoku, rekao: " Ubij me, ako nećeš, onda si ubica! ". Klopstok mu je ubrizgao morfij. Pod dejstvom sedativa, od doktora poverova da je njegova sestra Eli i, plašeći se da je ne zarazi, reče: " Ne, Eli, ne prilazi! Eli, ne prilazi mi! "

GARSIJA LORKA (Federiko)
Španski pesnik

Umro: 20. avgusta 1936. (u 37-oj god)
Uzrok: ubijen
Mesto: Grenada (Španija)
Sahranjen: groblje u Grenadi

Postoje dve verzije o Lorkinoj smrti. Prema onoj najraširenijoj, falangisti su uhapsili pesnika u kući koju su mu njegovi prijatelji ponudli kao azil, a odao ga je neki njihov bliski rođak, te je ubijen iste noći, nakon što je izrekao one poetske, bez sumnje izmišljene reči: "Ubićete me na ovako lepoj mesečini?"
Druga verzija, koja nam u drugačijem svetlu prikazuje "andaluškog slavuja", manje je poznata. Garsija Lorka se nije bavio politikom, i stoga nije imao zbog čega da se plaši falangista. Ako se i sklonio kod prijatelja, bilo je to zato što je osećao da je u opasnosti, i to ne političke, nego sentimentalne prirode...
Jedna eminentna ličnost iz frankističkog pokreta okarakterisaće falangistima Lorku kao komunistu, zbog čega će ga ovi uhapsiti. U to vreme opšte konfuzije, ništa jednostavnije od toga. Posle hapšenja, ova misteriozna ličnost - tvrdi se da je kasnije postao ministar - pojavila se u zatvoru, naredila da se otvori njegova ćelija, i, pošto je zataražila od čuvara da se udalje, ubila ga s tri revolverska hica. Kasnije će tvrditi da je zatvorenik pokušao da pobegne. Rivalstvo ljubavne i homoseksualne prirode bilo bi objašnjenje za ovakvu osvetu. Iako žrtva zločina iz strasti koga je smaknuo ljubomorni suparnik, pesnik je uskoro "iskupljen" od strane republikanca, koji su od njega načinili mučenika koji je branio njihove ideale.

IGO, Viktor (HUGO, Victor)
Francuski pisac

Umro: 22. maja 1885, u 83. god.
Uzrok: upala pluća
Mesto: Avenija Ejlobr. 130 ( danas Avenija Viktora Igoa br.50)
Sahranjen: Panteon, Pariz

Viktor Igo razboleo se nakon jedne večere sluzene u čast gospodina de Lesepsa. Ubrzo će se ispostaviti da je upala pluća za pisca bila kobna a on je, i pored razuveravanja porodice, znao sta ga čeka i mirno se suočio sa smrću.
"Umro sam", kao sa olakšanjem rekao je Ogistu Vakriju.
"Koješta! I te kako ste živi!" "Živ, ali u vama!"
Osamnaestog maja poverio se svom prijatelju Polu Morisu: "Kako je teško umreti, dragi prijatelju!" "Ali, vi ne umirete." "Umirem, ovo je smrt. I biće posve dobro dosla."
Dana 20. maja, jos uvek je imao snage da drzi pero u ruci, a ovo su njegove poslednje napisane reči: "Voleti znači delovati." Noć uoči smrti, Viktor Igo je pao u komu i, zajedno sa nerazgovetnim rečima na francuskom, španskom pa čak i na latinskom, izgovorio je i čuveni aleksandrinac koji se pogrešno smatra njegovim poslednjom rečima: "Ovo je bitka izmedju svetlosti i tame." U stvari, njegove poslednje reci bile su upućene unuci Žani: "Zbogom, Žana", i, oko sedam ujutro: "Rastanak..."
Sadržina njegovog testamenta bila je kratka i jasna: "Sirotinji ostavljam pedeset hiljada franaka. Želim da me u sirotinjskim kolima dovezu na groblje. Ne želim propovedi bilo koje crkve, samo jednu molitvu za pokoj duše. Verujem u Boga."
Trideset i prvog maja, sirotinjska mrtvačka kola upregnuta sa dva konja, koja je pratila povorka od hiljadu duša, prevezla su njegovo telo do Panteona.