FRANC FERDINAND HABSBURŠKI
Austrijski nadvojvoda. Nećak i naslednik cara Franca Jozefa

Umro: 28. juna 1914. (u 51-oj god)
Uzrok: ubijen
Mesto: Sarajevo (Bosna)
Sahranjen: kapučinska grobnica, u Beču (Austrija)

Za smrt Franca Ferdinanda odgovorni su koliko Principovi meci, toliko i nemarnost austrijskih vlasti. Naime, policija iz Budimpešte je ponudila četrdeset svojih ljudi kao prinčevu telesnu gardu.
-¨Koliko ce to koštati?¨, upitali su iz Beča.
- ¨Između 8.000 i 10.000 kruna.¨
- ¨To je previše. Pošaljite samo dvojicu!¨
A vlada je ipak bila obaveštena da se u Sarajevu sprema atentat... Sam nadvojvoda je imao predosećaj da bi se nešto tako moglo desiti. Dok su njegova žena Sofija de Hohenberg i on putovali vozom u Trst, jedna osovina njihovog zasebnog vagona počela je opasno da se zagreva. Morali su preći u drugi vagon. "Vidiš", reći će on ženi, "počelo je sa osovinom koja se pregrejala, a završiće se atentatom u Sarajevu, a ako ni to ne bude dovoljno, doći će do eksplozije na Viribus unitis", što je bilo oklopno vozilo koje je trebalo da razgleda po povratku iz Bosne. Uplašen ovakvim predosećanjima, nadvojvoda je nekoliko puta hteo da prekine putovanje i vrati se u Beč.
Prinčevski par je u Sarajevo stigao u prvim poslepodnevnim satima. Na putu koji je vodio od stanice do gradske kuće, bilo je raspoređeno sedam atentatora. Prvi se nije usudio da puca. Drugi, Gavrilović, bacio je bombu na povorku: kako je šofer primetio u vazduhu neki sumnjiv predmet, dodao je gas, a sam Franc-Ferdinand je rukom odgurnuo bombu koja je pala na haubu drugog vozila, zatim se skotrljala na zemlju i eksplodirala. Napunjena čavlima i komadima olova, ranila je nekoliko ljudi iz povorke, između ostalih i nadvojvotkinju Sofiju, koja je bila okrznuta po licu, kao i petnaestak gledalaca. Svetina se odmah okomila na Gavrilovića.
Nekoliko minuta je trajala opšta panika, a potom je povorka nastavila svoj put, na insistiranje Franca Ferdinanda koji nije hteo da se išta od predviđenog programa izmeni. Prinčevska kola su prošla i pored ostalih atentatora, ali niko se nije usudio da puca. Posle prijema u gradskoj kući, nadvojvoda i njegova žena sedoše u kola da bi se uputili u bolnicu u posetu ranjenim vojnicima. Kola su prošla pored Principa... Ali šofer je skrenuo u pogrešnu ulicu. Zakočio je, krenuo u rikverc i vrlo sporom brzinom stigao... na metar i po od Principa, koji je ispalio prvi metak i pogodio Franca Ferdinanda u vrat.
"Bože moj! Franci!" vrisnula je nadvojvotkinja i bacila se na telo svog muža. Drugi Principov metak ju je pogodio u stomak i presekao stomačnu arteriju. Kola zaokrenuše i uputiše se prema bolnici. Nadvojvoda, još uvek pri svesti, prošaputa: "Sofija! Sofija! Nemoj umreti! Moraš da živiš zbog naše dece!" Grof Harah ga upita:
-"Da li vas mnogo boli, Vaše Kraljevsko Visočanstvo?"
-"Nije to ništa", odgovorio je nastojeći da ostane u sedećem položaju, ali se uskoro stropoštao i pao u komu.
Čim su stigli u bolnicu, nadvojvotkinja Sofija je umrla od unutrašnjeg kravarenja. Nadvojvoda je podlegao petnaest minuta posle: metak je najpre presekao vratnu žilu, a zatim se zabio u kičmu.

FRANSOA I
Francuski kralj

Umro: 31. marta 1547. (u 52-oj god)
Uzrok: veziko-perinealna fistula
Mesto: dvorac Rambuje (Ivlin)
Sahranjen: bazilika Sen-Deni (Sen-Sen-Deni)

"Proživeo sam svoje, i sad, kad znam da iza sebe ostavljam tako čestitog naslednika kao što ste vi, prinče, mogu da umrem kao najsretniji čovek na svetu", reći će kralj na samrti svom sinu, budućem Anriju II, ali reči koje će izreći na samom kraju bile su upućene Stvoritelju pred čije lice je išao: "Svoju dušu predajem u tvoje ruke." U vezi sa njegovom smrću nastala je sledeća legenda: navodno je, u užasnom smradu koji se širio oko njega, Fransoa I umro od sifilisa. Ne biste mogli zamislilti dramatičniju avanturu...
Naime, kralj se udvarao ženi pariškog advokata Ferona, koju su zvali "Lepa Feronica" i koja, ne samo da time nije bila polaskana, nego ga je sve vreme uporno odbijala. Stoga će kraljevi dvorjani nagovoriti kralja da ovoj drznici stavi do znanja kolika je njegova moć, pa je jedan od njih otišao i otvoreno joj zapretio. Plašeći se neželjenih posledica ženine čestitosti, muž joj je dao svoju dozvolu da ga prevari, te je, pod izgovorom da ima nekih poslova u provinciji, tobože otputovao na sedam do deset dana. A zapravo je ostao u Parizu i išao od bordela do bordela, pokušavajuci da navuče na sebe "napolitansko zlo". U tome će uspeti, zaraziti i svoju ženu, a ona, opet, kralja. Advokat i Lepa Feronica odmah će preuzeti mere za izlečenje i izlečiti se, ali kralj, kod koga su se prvi simptomi bolesti pojavili još 1539, neće bolest shvatiti ozbiljno, tako da će od nje, nakon osam godina, i umreti.
Ovako glasi rokamboleskna priča koja se prvi put pojavila 1601, dakle, pedeset i četiri godine nakon kraljeve smrti, napisana rukom Uzerhovog lekara Gijona. Svoj nastanak je dugovala jednoj Brantomovoj rečenici u kojoj je kao uzrok smrti Fransoa I naveden sifilis, kao i noveli Heptameron u kojoj Margerita Navarska priča o mladalačkoj avanturi svog brata sa ženom advokata Disoma. A sve začinjeno sa mnogo maštovitih detalja...
No, iako bi lepo bilo da možemo verovati da je ovakvom smrću kralj samo ispaštao svoju krivicu, fistula, od koje je patio poslednjih osam godina svog života i od koje je umro, najverovatnije je bila prouzrokovana nekom drugom, dugogodišnjom veneričnom bolešću koja nije lečena.

DIOGEN
Grčki filozof

Umro: 323. p.n.e. ( u 90-oj god.)
Uzrok: nedovoljno rasvetljen
Mesto: Korint ( Grčka)
Sahranjen: Korint

Okolnosti pod kojima je Diogen umro nisu dovoljno poznate. Jedni tvrde da se to desilo nakon što ga je ugrizao pas, a drugi pak da se radilo o napadu žuči. Ima ih opet koji tvrde da je sam prouzrokovao svoju smrt zadržavajući disanje. Isto se tako priča da je umro istog dana kad i Aleksandar Veliki, kome je, bez ikakvog ustezanja, rekao: "Skloni se, zaklanjaš mi sunce!" Sahranjen je pred gradskim vratima, sa spomenikom na kome se nalazi figura psa.

DIDRO (Deni) /DIDEROT, Denis/
Francuski pisac i filozof

Umro: 30. jula 1784. (u 71-oj god)
Uzrok: napad angine pektoris
Mesto: Ulica Rišelje br. 39, u Parizu, u hotelu Bezon
Sahranjen: crkva Svetog Roka, u Parizu

Nakon što se sav iscrpljen vratio sa jednog putovanja po Rusiji, Didro nekoliko dana pre smrti dobija novi, ranije već poručeni krevet. Majstorima koji su montirali krevet u njegovoj sobi, rekao je proročki: "Prijatelji moji dragi, mnogo se mučite oko tog kreveta koji me neće služiti više od četiri dana." I zaista, posle četiri dana, uputio se prema mestu koje je nazivao "Jelisejskim poljima". Smrt ga je zatekla za stolom, dok je jeo desert, tačnije nakon što je pojeo kajsiju. Poslednje reči koje mu neki pripisuju i na koje se učenici filozofije često pozivaju: "Prvi korak prema filozofiji jeste neverica." Ali, njegove poslednje reči zapravo bile su upućene njegovoj ženi koja ga je savetovala da ne jede kajsije: " A što bi mi to smetalo?!"
Nekoliko dana pre toga, njegova porodica je pozvala sveštenika uz bolesnikovo uzglavlje. Enciklopedista ga je ljubazno dočekao, ali odbio je da se odrekne svojih stavova, kako se zahtevalo od njega: "Gospodine svešteniče, i sami priznajte da bi to bila bestidna laž...." Uprkos tome, njegov kcer i zet uspeli su da ga sahrane u kapeli Device crkve Svetog Roka. Ali, njegove kosti su nestale kada je u crkvi instalirana ložnica za centralno grejanje.

BIZE (Žorž) /BIZET, Georges/
Francuski kompozitor

Umro: 2. juna 1875. (u 37-oj god.)
Uzrok: samoubistvo ?
Mesto: Bužival
Sahranjen: groblje Per-Lašez, u Parizu

Pošto je Bizeova smrt bila zaista iznenadna, ljudi će početi da sumnjaju da je zaista bila u pitanju prirodna smrt. Štampa je objavila da je kompozitor umro od srčanog udara. Ali zapravo nikome, čak ni njegovom najbližem prijatelju, nije bilo dozvoljeno da ga vidi, pa će ovaj neobjašnjivi veto ostaviti prostora mnogim nagađanjima. Pretpostavka da se radi o ubistvu vrlo je verovatna. Kritike upućene njegovoj Karmen nedugo pred smrt, bračne trzavice, kao i sve veća gluvoća dovoljan su razlog zbog kojih bi se on eventualno odlučio na taj očajnički čin.
Na dan njegove smrti, otkazano je prikazivanje Karmen, jer se glumica koja je glumila glavnu ulogu razbolela. Umesto nje prikazana je Bela dama čija je prikaza nagoveštaj nečije smrti...

HJUG, Hauard Robard
Američki biznismen

Umro: 5. aprila 1976, u 72. god.
Uzrok: bubrežna insuficijencija
Mesto: u avoinu, između Akapulka i Hjustona
Sahranjen: Hjuston (Teksas)


Poslednje dane života američki milijarder proveo je u Akapulko Princes Hotelu, pod policijskim nadzorom svojih slugu mormona. Ipružen na staroj fotelji obloženoj papirnatim salvetima, sav u krastama, do besvesti se odavao jedinim preostalim zadovoljstvima: filmovi, kodein i klistiri. Sa svojih metar i devedeset visine, spao je na četredeset kilograma, kosa mu je visila do pola leđa a nokti su mu bili kao u mandarina.
Dana 5. aprila pao je u komu. Njegovi mormoni su mu odsekli kosu i nokte i u tajnosti ga preneli u avion koji je trebao da ga preveze do SAD. Sudbina je htela da ovaj iskusni pilot, višestruki rekorder u brzini, aeronautski konstruktor, fondator Konstelacije, osnivač TWA, umre za vreme leta, u 13h27, na 1000m visine, na pola sata udaljenosti od njegovog rodnog Hjustona.
Pre smrti nije rekao ništa, čak ni ¨Rouzbad¨...

HERAKLIT
Grčki filozof


Umro: 490. p.n.e, u 40. god.
Uzrok: rastrgan psima
Mesto: Efez (Turska)
Sahranjen: Efez


Pošto je bolovao od vodene bolesti, Heraklit je sam smislio način kako da izbaci suvisnu vodu iz tela: naredio da ga celog zatrpaju đubrivom i da ga takvog ostave da leži na suncu. Naiđe čopor pasa i, kako je gomila životinjskog izmeta sakrila miris ljudskog tela, od filozofa im se učini da je kakva životinja i rastrgaše ga.

UISMANS, Žorž Šarl, zvani Žoris Karl (HUYSMANS, Georges Charles, dit Joris Karl)
Francuski pisac

Umro: 12. maja 1907, u 59. god.
Uzrok: rak usta
Mesto: Ulica Sen Plasid br. 31, Pariz
Sahranjen: groblje Monparnas

Već sa prvim simptomima bolesti, sluteći svu njenu ozbiljnost, Uisman će napisati jednoj prijateljici: "Predosećam da će od sada sve do samog kraja moji putevi biti, ne književni, već pokajnički putevi patnje. Nezgodno je što još uvek ne osećam nikakvu predodređenost za ovakav vid egzistencije, ali sigurno ću se vremenom i tu pronaći."
Svi koji su imali prilike da ga vide za njegove bolesti posvedočili su njegovu hrabrost, pomirenost pred sudbinom, pa čak i herojstvo. Lekarima nije dopustio da mu daju morfijum, rekavši: "Ah, ne dopuštate mi da patim.Želeli biste iskušenja dobrog Boga pretvoriti u prljave zemaljske slasti. Ne, neću vam to dozvoliti. Nadam se da ovoga puta moje reči nećete uzeti za obične knjiške tlapnje..."
Premda je bio stravično izobličen, bez ijednog zuba, vilica u stanju raspadnutosti, bilo je za ne verovati kako je podnosio patnju.
"Mozda sam ja konačni rezultat neke računice. Ko zna, možda ispaštam za druge. Svaki drugi bez trunke vere ili hrabrosti odavno bi sebi prosuo mozak. Ipak, nisam nesrećan. Onoga dana kada sam rekao fiat, Bog mi je ulio neverovatnu snagu i neopisiv mir u duši. Ne zelim da ozdravim već da se moje pročišćenje nastavi kako bi me Bogorodica odvela na onaj svet."
Svoju smrtovnicu je sam napisao sa njemu svojstvenom preciznošću, isprobao odoru svetog Benoa u kojoj je želeo biti sahranjen i, kako mu je ova bila prevelika, naredio da je suze i potom se prepustio iščekivanju trenutka oslobažanja, i dalje mrveći bledim prstima večitu cigaretu.

HEMINGVEJ (Ernest Miler)
Američki romanopisac

Umro: 2. jula 1961, u 63. god.
Uzrok: samoubistvo
Mesto: San Valej, Ajdaho, SAD
Sahranjen: San Valej

Tog nedeljnog jutra, 2. jula, oko sedam sati, Hemingvej je u pižami sišao u podrum svoje kuće gde je njegova žena sakrila oružje. Uzeo je pušku kalibra 12, ponovo se popeo u hol, stavio u cev dva metka i pucao u usta. Ovaj bogati, slavni i lepi pisac, dobitnik Nobelove nagrade za književnost, oduzeo je sebi život, kao što je to učinio i njegov otac, ne ostavivši za sobom nijednog napisanog retka kojim bi objasnio ovaj čin.
Hemingvej je smatrao da je sa njim gotovo. Sa dolaskom šezdesete, zdravlje mu je bivalo sve gore: šećerna bolest, ciroza, arteroskleroza, impotencija, oslabljen vid, sve ga je to bacalo u depresiju. Pamšenje ga je izdavalo te više nije mogao ni da piše. ¨Šta život čini vrednim?¨, zapitao je prijatelje nekoliko nedelja ranije. ¨ Baviti se lepim poslom. Jesti i piti sa prijateljima. Doživeti lepe trenutke u krevetu. Od svega toga ja nemam ništa.¨ A to nikako nije mogao da podnese.

*Smrt je jedini ispit sa kojeg nas neće vratiti.
Pol Klodel (Paul Claudel, 1868-1955)

FRANC JOZEF I
Austrijski car

Umro: 21. novembra 1916. (u 85-oj god)
Uzrok: upala pluća
Mesto: dvorac Šenbrun, u Beču (Austrija)
Sahranjen: kapučinska grobnica, u Beču

Kako je to činio svakog dana tokom cele svoje vladavine, stari car se i tog jutra digao u 3h30 i seo za svoj radni sto, iako je već nekoliko dana bolovao od upale pluća i visoke temperature. Prema mišljenju njegovog lekara, nije mu bilo spasa, pa ipak, to ga nije sprečavalo da radi s cigarom u ustima, niti da i dalje prima zvanične posete. Tek uveče je pristao da legne u krevet. "Deco moja", prošaputao je, obraćajući se svom nasledniku Karlu i njegovoj ženi Ziti, "predajem vam u ruke pregolemu obavezu." Njegov ispovednik mu je zatim dao oproštaj greha i tek što je izgovorio "amen", Franc Jozef je izdahnuo.
Sahrana je obavljena u sumrak. Sa stotinu konjanika na crnim konjima i isto toliko konjanika na belim konjima koji su jahali ispred sanduka, telo Franca Jozefa je odvezeno u Kapučinsku crkvu i spušteno u grobnicu, u pratnji monaha koji su nosli baklje. Stigavši pred vrata grobnice, jedan glasonoša je zatražio:
"Otvorite, ja sam Njegovo veličanstvo, car Austrije, kralj Mađarske." Vrata su ostala zatvorena. "Otvorite", ponovio je glasonoša, "ja sam Franc Jozef, apostolski kralj Mađarske, kralj Češke, kralj Jerusalima, knez Transilvanije, nadvojvoda Tosakne i Krakovije, vojvoda Lorene, itd." Vrata se ostala zatvorena. "Otvorite, ja sam Franc-Jozef, siroti grešnik, ponizno molim za milost Božju." "Možeš ući", odgovorio je tada veliki iguman. Vrata se otvoriše...
Franc-Jozef je bio poslednji austrijski car koji je sahranjen u kapučinskoj grobnici.

* Kada neki starac umre, to je kao da se nalazite na nekoj ustavi: menjate nivo.
Žil Renar /Jules Renard/ (1864-1910)