Sad je u Libanu?

Taj čovek je dobio zadatak da obiđe sve svetske havarije od država.

Pa cilj je resetovanje stanja i kretanje na nekim novim osnovama. Mi bismo bili ponovo istorisjki tupavci da to ne prihvatimo.
U sustini nama je najvise ponudio. Cetvrti put su mnam pomogli da ne bankrotiramo.
Sada bi samo zivkali telefonom u kojoj smo zoni iskljucenja, jer je to jedino sto bi nam preostalo da prodajemo.Trabelo bi malo zesce isamarati ove nazovi patriote, j*ti im mater da ne smetaju vise.
Cak je i svinjar shvatio da karta patriotizma je ofucana pa preso na orgijanje.

sto onda prvo nije posetio i unutrasnjost Amerike?

Neku od USA saveznih država?
Ili neku zemlju latinske Amerike?

Sukob anarhista i policije u centru

Oko 50 pristalica anarhosindikalističkog pokreta sukobilo se danas sa policijom u centru Beograda zbog privođenja njihove aktivistkinje
Aktivistkinja je privedena posle protesta održanog zbog hapšenja drugog anarhiste, Ratibora Trivunca, koji je u sredu uhapšen i potom osuđen na 10 dana zatvora jer je zapalio američku zastavu.
Spaljivanje zastave je simboličan čin protesta i smatramo da je postupak sudije za prekršaje skandalozan, poručila je aktivistkinja za koju su njene kolege rekli da se zove Maja Krek.
Anarhisti su na protestu razvili transaprent sa natpisom "Smrt državnom fasižmu" i "Sloboda za Ratibora", a potom su zapalili male papirnate američke zastave i jednu platnenu zastavu EU.
Policija je u međuvremenu odvojila aktivistkinju Anarho-sindikalne inicijative, što je izazvalo burnu reakciju anarhista i sukob sa policijom.
U pokušaju da spreče privođenje, oni su legli ispred policijskog vozila, ali su policajci uspeli da odvedu aktivistkinju u stanicu.
Dok je protest trajao, saopšteno je da je Ratobor Trivunac pušten iz pritvora. Trivunac se na kraju pridružio protestu organizovanom sa zahtevom da on bude pušten na slobodu.

Zašto onda Američki predsedici svi pozivaju na patriotiza? U Američkim filmovima u svakoj trećoj sceni se viori njihova zastava.

ovo prvo.

shkorpion, немој да се плашиш за европску будућност Србије. Европејци немају муда да иду до краја, а ми ћемо да наставимо са опстукцијом. Одговара и једнима и другима, осим правим европејцима чедерима.

Evo slusam vesti na Pancevu. Rusi izracunali gubitak za 2008-u a nasi dobitak.
Nista ja ne brinem. Ici cemo mi kod tata Bajdena da nam da pare, da platimo Rusima. Problem je samo sto cemo to vracati ja i ti. Picemo cesmovace u mesto cocacole i jesti krofne u mesto twixa. Jebi ga mora i bat Rus da se omrsi. Bas mi je drago sto ce se omrsiti preko moje grbache.Ljubav je to Gambino.

Glasnik


Kada američki predsednik, samo četiri meseca posle inauguracije, pošalje svog čoveka broj dva u Sarajevo, Beograd i Prištinu, onda je to događaj koji će, s razlogom, dugo analizirati političari i stručnjaci za međunarodne odnose. A kada se u ulozi glasnika nađe američki potpredsednik Džozef Bajden, onda je u našoj sredini neminovno mešanje emocija oko toga da li je važniji glas ili glasnik. Jer Džozef Bajden nije sada senator koga je srpska javnost zapamtila po neodmerenim izjavama i zalaganju za bombardovanje 1999. godine nego zastupnik spoljne politike Baraka Obame, u koju je svetska, pa i naša javnost položila prilične nade.

I čini se da se Obama nije dvoumio da ovog senatora sa trideset i pet godina iskustva i velikom upućenošću u međunarodna pitanja imenuje za svog potpredsednika. Iako se mnogi nisu složili da je baš on oličenje zalaganja za promene i novi početak Bele kuće. I eto, četrdeset i sedmi po redu potpredsednik SAD, sa svojom malom balkanskom turnejom podigao je veliku prašinu najavljujući možda novu stranicu u srpsko američkim odnosima.
Bajdenova politička karijera obuhvata poslednje četiri decenije američke, pa i svetske istorije. „Ispratio” je Niksona, Forda, Kartera, Regana, Klintona i dva Buša, putovao po ratnim područjima Balkana, Srednjeg istoka, Afrike. Odličan je poznavalac prilika u Rusiji i na Kavkazu. Stekao je reputaciju vatrenog govornika i polemičara, doduše, sklonog gafovima i političkim lapsusima. Ostalo je zapamćeno da je Džordžu Bušu u lice rekao: „Predsedniče, skupite hrabrost i recite vašem kabinetu: Dosta sa tom smešnom politikom”. Za njega kažu da ne govori kao teoretičar iako je doktor pravnih nauka, nego kao čovek iz naroda koji tek što je napustio radničku traku. Uostalom, i sam je odrastao u skromnoj radničkoj porodici. Rođen je u novembru 1942. godine u Skrentonu, Pensilvanija, u porodici irskih doseljenika katoličke veroispovesti. Ima dva brata i sestru. Bajdenova porodica nije bez političkog iskustva, njegov pradeda bio je član Senata Pensilvanije. A i on je rano počeo da se interesuje za politiku, još kao student. Postao je senator u Delaveru čim je stekao uslov za to, trideset godina života. Inače, oduvek je intrigirao američku javnost zbog mnogo čudnih, pa i tragičnih događaja koji su ga pratili. O njima tokom karijere nije govorio iako je veoma čest gost u medijima. A onda je objavio autobiografiju „Obećanja kojih se držim: u životu i politici” i svoj politički i privatni život ispovedio javnosti. Danas ga smatraju veštim govornikom, a u ranoj mladosti se borio sa stidom i nesigurnošću zbog mucanja koje je s velikim naporom prevazišao. Bio je povučen, čak je izbegavao da odgovara u školi u kojoj nije pokazao naročite rezultate. Ali zato jeste u bejzbolu i američkom fudbalu. S ponosom ističe da je u srednjoj školi Arčmer igrao na poziciji hvatača, a na Univerzitetu Delaver bio je trkač i defanzivni bek.
U vreme studija, sredinom šezdesetih, oženio se svojom koleginicom Nilom Hanter. I kad mu se učinilo da je srećan čovek - završio je studije, počeo da radi kao advokat, izabran za američki gornji dom, dobio dva sina i ćerku - njegov život se u trenutku sasvim promenio. Nalazio se u sedištu stranke u Vašingtonu kada mu je 18. decembar 1972. godine javljeno da je pijani vozač kamiona udario u automobil kojim je njegova supruga sa decom krenula po božićnu jelku. Supruga i ćerka su poginule, a sinovi su jedva preživeli. Pet godina Bajden je sam odgajao sinove i nije mogao da se oporavi od nesreće koja ga je zadesila. A onda je sreo Džil Džejkobs, profesorku jezika, i sa njom je počeo njegov novi život. Dobio je i ćerku Ešli, ali ipak na dan tragične smrti njegove ćerke i supruge nikada ne radi. Trideset i pet godina Bajden je svakog dana putovao vozom od Delavera do Vašingtona i nazad da bi bio na večeri sa svojom porodicom. Nije mu palo na pamet da iskoristi privilegiju senatorskog apartmana u Vašingtonu. Imidž porodičnog čoveka i ne tako imućnog političara prati ga do danas. Sinovi su mu završili prava, jedan je državni tužilac, drugi lobista u Vašingtonu, a ćerka socijalna radnica. Ima i pet unučića.
Bajden se, inače, kao predsedavajući Zakonodavnog komiteta u Senatu izborio za donošenje nekoliko veoma važnih krivičnih i drugih zakona. Učestvovao je u osnivanju federalnog organa za borbu protiv prodaje narkotika u SAD. Poznata je njegova rečenica o tome da se mora srušiti „carstvo droge”. A onda mu je ćerka priredila veliku neprijatnost kada je tajno snimljena na žurci kako šmrče kokain.
Dva puta je bezuspešno konkurisao unutar Demokratske partije za predsedničku nominaciju. Prvi put 1988. godine, ali tada je izbila afera jer je plagirao govor britanskog političara Nila Kinoka. To je veoma teško podneo. U to vreme doživeo je još jednom susret sa smrću posle izliva krvi u mozak zbog aneurizme i sedam meseci je trajao njegov oporavak.
Bajden se oduvek interesovao za međunarodne odnose. U Senatu je predsedavao Komitetom za inostrane poslove. Doduše, tu se istakao kao zagovornik primene sile. Uticao je na Bila Klintona da se donese rezolucija o bombardovanju Jugoslavije. Ideju o neophodnosti kosovske nezavisnosti izneo je pre Holbruka i prvi je tražio da se prizna nezavisno Kosovo. Podržao je odluku Buša da pošalje kopnene trupe u Avganistan i rezoluciju o ratu u Iraku. A onda se pokajao i postao snažan protivnik rata u Iraku i politike Džordža Buša. Tokom poslednje predizborne kampanje imao je potrebu da kaže kako nije bio protiv Srba nego protiv Miloševića. I zahtevao je da se zaštiti srpski manastir Dečani na Kosovu. Omiljena rečenica američkog potpredsednika Džozefa Bajdena je: „Nije važno koliko puta padneš nego koliko puta ponovo ustaneš”. Ona je za njega istinski simbolična. A mogla bi biti poučna i za nas.

Izvor: Blic