Dakle?
Ne znam odakle da pocnem i gde da pokusam da nadjem posao, do sada su to bile samo velike firme gde sam predavao CV i gde je konkurencija bila ostra.
Ali sada sam se uozbiljio, i namerio da radim. Kako se to postize, gde da i kako se zaposli? "Naravno sa vezom ili ne, u Srbiji.. ili ne, bez skole ili ne, na internetu ili neitd itd" - hocu da kazem da ne upadate u te prosirene teme, nego samo u ono sto nije ispisano navodnicima.

Moguce je da posten covek nadje solidan posao? kako ste vi prvi put kada ste trazili posao trazili posao/nasli? hvala

Ти брате овде на форуму већ годину и по дана отвараш теме о запослењу

За то време си могао десет послова наћи

Ја нпр нисам чекао...почео сам да радим још док сам био у средњој...прво је то био чувени зинбен шцерцкомерц из Румуније јер су тад биле санкције, па сам утоварао и истоварао камионе, грађевина, њива...нисам уопште бирао. Битно ми је било да имам мој динар и да не тражим од матораца кинту.
А сад сам преплаћени зликовачко-геноцидни државни службеник који на брзом бирању има Вучића

Samo se trebam malo teze potruditi da procitam zaista vredne savete i informacije na osnovu vasih iskustava.

Iz prilozenog se vidi da u Srbiji za tebe nema posla. Vise od godinu dana trazis posao punom parom ali dzaba.

Probaj u inostranstvu.

Probaj neki retail lanac, oni uvek primaju radnike. Tu rintaš ko crnac za srednju lovu ali stičeš iskustvo, upoznaješ ljude i učiš se radnim veštinama.
Pa će ti se polako otvarati poslovi. To je teža varijanta.
Ona lakša je da iscimaš nekog rođaka koji je politički aktivan da te negde ubaci.
Treća i najskuplja je da kupiš sebi radno mesto, efikasna ali skupa.

A ako nemaš puno godina, porodicu ( žena deca itd ) onda kupi prnje i idi preko. Mada je i preko recesija ...

Kada je meni trebao novac, učlanio sam se u nekoliko omladinskih zadruga, smarao ih i zivkao za posao dok konačno nisam dobio nešto... Treba biti uporan. 

Jednom prilikom sam radio u magacinu kod jednog privatnika (zapravo Milšped), ono za minimalac kada sam slobodan. Posle nekog vremena, pitali su me da li hoću da radim za stalno kod njih (za veću platu naravno + ostale stvari koje bi trebalo da idu uz to.)  Nažalost, zbog meni svojstvenih razloga sam ih odbio, ali sam nastavio da radim za njih po starom, dok nisam sakupio dovoljno novca i otišao.

Moj otac se kao mladić zaposlio na građevini (takođe kod privatnika), tada nije imao pojma ni šta se konkretno radi tamo , ali je vremenom naučio šta, gde i kako. Kasnije je naučio da programira na računarima, kada je to tada bio mlad zanat (to je bilo 80tih godina), gazda je prepoznao potencijal i zaposlio ga za stalno u firmi kao programera. 

Zašto ti ovo pričam? Zbog toga što i naizgled tako banalni poslovi mogu nekad da budu odskočna daska za bolje plaćene poslove. I takve poslove ne treba podcenjivati, uvek mogu da otvore vrata za nešto novo.

Ljudi,on traži sebi ozbiljan posao,stalan posao,a ne da fizikališe,predlažete mu tinejdžerske poslove preko leta za džeparac.

I ja sam imao taj problem,davno,davno,i nije uopšte lako naći posao,veza uglavnom rešava sve,novac isto.Pošteno,slaba vajda,lopovsko društvo,za poštenog šanse za uspeh minimalne.

I ja mu kažem da takvi tinejdžerski poslovi mogu da budu odskočna daska da se domogne stalnog posla. 

da, da...moze se i na mala vrata uci u veliku firmu...
moze on da trazi ozbiljan posao koliko hoce, ali dok mu neko ne ponudi taj ozbiljan posao sva je sansa da ce morati da radi dosta neozbiljne poslove. ili to ili da sedi kuci ako mu se moze...(i to je legitimno).

Da se domogne stalnog fizičkog posla.