Пројекат „Подршка руралном развоју кроз СМС аукцију” крагујевачког „ГМ Консалтинга” и НВО „Интернет клуб” из Љига стигао на финално такмичење Светске банке у Вашингтону

Крагујевац – Српски сељак више неће морати да продаје робу на пијаци. Убудуће ће му за то бити довољан мобилни телефон. Један СМС и посао је обављен. Нема више раног устајања и борби за тезге, а кромпир, лук и шаргарепа, ипак, стижу до купца. Захваљујући пројекту „Подршка руралном развоју кроз СМС аукцију и берзу пољопривредних производа” крагујевачке фирме „ГМ Консалтинг” и НВО „Интернет клуб” из Љига, српски домаћин ће, по свему судећи, моћи слободно да накриви шајкачу.

Овај пројекат се нашао у финалу Сајма развојних идеја, такмичења које већ 10 година организује Светска банка. Финале у Вашингтону биће одржано од 22. до 28. септембра ове године, а на такмичењу ће бити представљено 100 пројеката из 43 земље света. Српски пројекат је један од три европска која су се домогла финала. Успех је тим већи, ако се зна да је за финале конкурисало 1.900 радова из целог света. Победнику ће припасти награда од 200.000 долара и могућност да усаврши свој пројекат.

– Борићемо се да победимо, али и ово је велики успех. Осим нас, из Европе су позвана само још два пројекта, по један из Украјине и Азербејџана. Уколико победимо, потрудићемо се да усавршимо свој пројекат до степена функционалности и прилагодимо га потребама корисника – каже у изјави за „Политику” власница крагујевачке фирме „ГМ Консалтинг” Гордана Матовић.

Према њеним речима, пројекат „Подршака руралном развоју кроз СМС аукцију” рађен је с намером да српском сељаку омогући лакшу трговину својим производима.

– Путем мобилног телефона, сваки српски домаћин ће убудуће моћи да добије информације где и по којој цени може да прода своју робу, те да се распита о понуди и потражњи – каже наша саговорница, коју је Светска банка, као тим лидера, позвала да представи пројекат.

Пројекат крагујевачке фирме и НВО „Интернет клуб” из Љига за сада покрива Шумадијски, Поморавски и Колубарски округ, а пољопривредни произвођачи из тих делова Србије моћи ће, каже Матовићева, да постављају и специфичне захтеве.

– Биће довољно да у СМС-у напишу: „Имам 100 килограма кромпира и тону пшенице, где могу то да продам”. Ту поруку ћемо, једноставно, упоредити с нашом базом података и послати му одговор где се налази заинтересован купац и колико нуди за робу. Могуће је и обрнуто, када неко жели нешто да купи. Српском сељаку није тешко да произведе, он има проблема с пласманом робе. Досадашња берза пољопривредних производа није испунила свој задатак, а ја се уздам у овај пројекат – каже Матовићева.

Према њеним речима, пројекат је заснован на коришћењу мобилног телефона, а не Интернета, после анализе о заступљености ова два медија у руралним подручјима Србије.

– Приступ Иинтернету у Србији има свега 18 одсто сеоског становништва, а мобилни телефон поседује чак 80 одсто српских домаћина – објашњава наша саговорница.

Сајам развојних идеја у организацији Светске банке установљен је као такмичење 1998. године. На њему се представљају пројекти из целог света који не могу бити финансирани, како је објашњено у позиву организатора, уобичајеним системима финансирања. Зато не могу учествовати две профитабилне фирме. Тако је и дошло да повезивања крагујевачког „ГМ Консалтинга” са НВО „Интернет клуб” из Љига, а оба партнера већ годинама раде на пројектима који за циљ имају развој руралних подручја у Србији.

Izvor: Politika

 

Ovo uliva nadu...... mada se javlja dosta pitanja povodom prodaje , kao na primer monopol države, nedovoljna "obrazovanost" seljaka u polju izvoza dovodi do toga da on svoje proizvode plasira samo u krugu naše granice i nemogućnost ostvarivanja najbolje cene za svoje proizvode. Država, kao što smo već i bili svedoci toga, stavlja i zabranu na izvoz poljoprivrednih proizvoda a određuje minimalnu cenu za otkup žita, soje... i samim tim primorava seljaka da proda njoj svoje proizvode. Gde je tu pravda? Mislim da bi se udruživanjem seljaka i plasiranjem njihovog proizvoda na inostranom tržištu dobila mnogo bolja cena od postojećih. Lako je onim u skupštini da komentarišu  kako živi seljak u Srbiji kada primaju astronomske plate, a "njemu"  ne ostavljaju  šansu da se bori sa svetskom tržišnom konkurencijom, a verujte mi to je veoma težak posao, ali bar može malo da ulije nadu za bolje sutra.
Sve u svemu pozdravljam ovu akciju i nadam se da će ih biti više!