Grčka i Turska imaju dugogodišnji spor oko akvatorija, stotina ostrva i Kipra i zbog toga već trideset godina učestvuju u međusobnoj mini trci u naoružanju. Niko drugi u Evropi pa ni na Balkanu ne uzima kao uzor Tursku ili Grčku za svoje oružane snage.

Oko Srbije nijedan sused ne pravi trku u naoružanju, niti gomila trupe i avione već svi smanjuju i profesionalizuju svoje vojske.

Holandija je jedna od najbogatijih država na svetu i za razliku od Slovačke, Češke, Mađarske, Hrvatske ili Srbije sebi može da priušti više eskadrila višenamenskih borbenih aviona. Holanđani svoje avione ne koriste za odbranu svoje teritorije koliko za misije i intervencije u inostranstvu - Irak, Avganistan, Sudan itd. 

Да ниси ти мали нојић који забија главу у песак? Или се намерно правиш луд пред овом ситуацијом која изгледа као буре барута на Балкану?
Шта је са тим што скоро све земље Балкана имају територијалне претензије према туђим територијама, скорашње ратове, велики анимозитет...

Грчка и Турска се наоружавају?! А зашто?
Да парадирају или је нешто друго у питању...

Као што сам рекао, Балкан још није добио коначан изглед и само је питање времена кад ће експлодирати...
За месец, годину или 10 година мислим да је неизбежно... Нажалост!

Feanor,

Umesto epiteta i emocija hajde da pričamo argumentovano.

Nijedna zemlja na Balkanu ni u Evropi sa izuzetkom Turske i Grčke ne povećava svoje svoje oružane snage niti pravi trku u oružju sa susedima. Naprotiv, opšti trend u Evropi je da se vojske smanjuju i sve više prilagođavaju potrebama NATOa i Evropske unije. Ako tvrdiš da je situacija drugačija, molim te iznesi neki argument.

Mađarska, Rumunija, Bugarska, Hrvatska, Makedonija i Albanija maksimalno prilagođavaju svoje oružane snage zahtevima NATO i EU. To znači da svi na Balkanu prave male profesionalne vojske. Prosečna vojska od dvadesetak hiljada profesionalnih vojnika, jedne eskadrile višenamenskih borbenih aviona i par desetina tenkova nije podesna niti može da se koristi za osvajanje susednih država već za osnovnu odbranu matične teritorije, ali još više za ambijent kolektivnog sistema bezbednosti i učešća u međunarodnim misijama.

Dakle, Balkan, koga mnogi ovde na forumu nazivaju buretom baruta sada i narednih godina će imati manje vojnika nego ikada ranije u svojoj istoriji. I ti vojnici se pri tome ne obučavaju da osvajaju svoje komšije, nego da mogu zajedno da deluju sa kolegama iz susedstva ali i Nemačke, Španije, Francuske, Amerike itd.

To može da ti se sviđa, da ti se ne sviđa, da emotivno to doživljavaš na ovaj ili onaj način..ali to su činjenice.

Бугарска сада има дупло више војске од нас (исте смо величине)... Али ти ћеш наравно да кажеш како су они глупи и заостали, знам унапред...
Хрватска максимално модернизује војску и има војника исто као и ми (дупло су мањи) а планирају да имају дупло већи ратни број војника од нас...

О осталим земљама не треба говорити јер су мале или превише сиромашне...

Причам о државама са којима смо имали сукоб у прошлости...

Причам о растућем проблему велике Албаније...

Причам о томе да свака држава у нашем окружењу има територијалне претензије на неку другу, укључујући и нас нажалост!
То наравно није јавно.

Значи имаш много велику кризу између Грка и Турака (у чијем сукобу не верујем да би Балкан био уздржан) и имаш терористичку гамад која жели велику Албанију...
Имаш блиску прошлост која довољно говори о сређености ситуације на овим просторима...

Остаје само да видимо шта ће се дешавати даље... Време ће показати ко је био у праву...

Izvini , Danilo , ali ko ovde prica o trci u naoruzanju ? Ovde se prica o ovako smanjenoj vojsci i sta bi ona morala da ima u naoruzanju da bi ovako mala bila uspesna i mogla da odgovori svemu sto se pred nju postavi . Zar nije sve vreme tema da se brojcano smanjenje nadoknadjuje boljim naoruzanjem i opremom , i prica o manjim snagama sa vecom vatrenom moci nego ranije ? Ja ne znam sta bi ti , da nemamo uopste svoje RV , vec da nam vazdusni prostor obezbedjuju Bugari za veliku lovu ? A jedna eskadrila savremenih lovaca za ozbiljnu odbranu teritorije ili ucesce u ozbiljnijim operacijama u okviru NATO trupa nije dovoljna . Uz to , ako vec uporedjujes snage vojnih trupa , uporedjuj nas sa zemljama koje nam odgovaraju po tertoriji i broju stanovnika , nemoj da nas uporedjujes sa Albanijom , Makedonijom  , Slovenijom i Hrvatskom koje su po teritoriji i broju ljudi duplo ili troduplo manje od nas . Onda bi mogao da uporedjujes broj vojnika , aviona , tenkova i ostalog po glavi stanovnika ili na hiljadu stanovnika , ako zelis da dobijes prave razmere njihovih i nasih oruzanih snaga .
Ja smatram da ova manja vojska mora biti odlicno naoruzana i opremljena najmodernijim sredstvima veze i licne zastite , ako zelimo da bude funkcionalna i izvrsava uspesno zadatke i u ratu i u miru . Situacija na Balkanu nikada nije bila potpuno mirna u istoriji , a i danas pola politickih stranaka smatra da su prava njihovih nacionalnih manjina u drugim drzavama ugrozena , ili da su druge drzave zauzele teritorije koje su vekovima njihove i na koje one polazu pravo . Da ne pricamo o Albancima kao naciji u ekspanziji ( slicno kao sto smo bili mi krajem devetnaestog i pocetkom dvadesetog veka ) . Mislis da ce se zaustaviti samo na Kosovu ? Ja u te price ne verujem . Oni su usvojili nacionalni program po kojem hoce sve teritorije od Severne Grcke do Nisa na severu , od istocne Crne Gore na zapadu do polovine Makedonije i delova Bugarske na istoku . Oni vec godinama tvrdoglavo i uporno rade na tome i sada nece odustati . A da ne pricamo o tome da o njihovoj evropeizaciji nema nista , i da nad njima vlada gomila kriminalaca koja sa evropskim vrednostima nema ni zajedniocko E .
A i kad bi sve to zanemarili , mala , ali jaka i dobro opremljena vojska je jedini garant bezbednosti koji ova zemlja ima . Kako god da se situacija u svetu i na Balkanu bude menjala , ona ce nam omoguciti ako nista drugo neutralnost , a u slucaju rata i koliko-toliko uspesnu odbranu . I nemoj misliti da integracija u NATO ne donosi obaveze , cak i ako udjemo , ne mozemo proci bez ucesca u operacijama u kojima ucestvuje vecina evropskih zemalja , a ja bih radije da na te zadatke saljem vrhunski obucene i do zuba naoruzane trupe , a ne priucene poluprofesionalce sa zastarelom tehnikom .

Хакан Виберг, шведски стручњак за Југоисточну Европу,  упозорава

Балкан пред пуцањем
 
4 балканске бомбе пред експлозијом, велике силе немају решење Запад и даље не зна много о односима у региону, а још мање шта би с њим, што може довести чак и до нових ратова.
 
- Партија покера великих сила још није завршена
- Око Косова сви блефирају и чекају потез противника
- Ако САД не подрже независност, ОВК ће пуцати у НАТО
- Русија и Кина сигурно улажу вето у Савету безбедности
- У Босни створена виртуелна држава
 
Балкански лонац поново кључа! А ватру додатно потпирују светски центри моћи, који због огромног непознавања прилика на овим просторима вуку толико катастрофалне потезе да се поново озбиљно суочавамо са избијањем нових ратова. Ово за НТ упозорава Хакан Виберг (65), шведски математичар, филозоф и доктор социологије, који у међународним круговима важи за једног од најбољих познавалаца прилика на Балкану. Иако у разговору за НТ каже да је потребно више од једног живота да би неко постао YУ експерт, овим регионом бави се скоро четири деценије - од 1968, а само у Београд до сада је долазио више од 30 пута.
 
Овог пута повод његове посете је позив Студентског парламента, групе студената права, да одржи предавање на конференцији о Косову и његовим перспективама. На питање откуд занимање баш за регион Југоисточне Европе, Виберг каже да га је привукло то што на овом простору вековима бројне супротности и различитости опстају једна поред друге.
 
На питање како у светлу нових дешавања у Босни, а пред завршетак преговора о Косову, види будућност Балкана, Виберг, који тренутно ради у Данском институту за међународне студије, каже:
- Будућност је крајње неизвесна. На Балкану тренутно постоје четири бомбе: Босна, Црна Гора, Косово и Македонија. Конфликти између Словеније и Хрватске неће прерасти у војне сукобе. Не очекујем проблеме ни с Војводином и Санџаком. Заправо, најпроблематичнији су Босна и Косово. Међународна заједница је у БиХ слила огромне количине новца, а успела да обнови само мостове и зграде, не и да успостави нормалан живот Срба, Хрвата и муслимана.
 
Ко, по Вама, сноси највећу одговорност што босански експеримент очигледно не успева?
- Дејтонски споразум је поставио неколико задатака, од којих су испуњени само неки, и то делимично. Успостављене су границе и разоружавање је донекле спроведено. Али, присуство НАТО није суштински ништа променило, осим што је обезбедило тренутни мир. И сад имамо ситуацију да је НАТО ставио једну ногу на мину у Босни, другу на мину звану Косово, једну руку на Авганистан, другу на Ирак. Ако помере ногу, бомба ће експлодирати. Зато ништа и не раде.
 
Да ли су политичари који доносе одлуке у Бриселу и Вашингтону свесни колико је мир у Босни, уопште на Балкану - на стакленим ногама?
- Нису били свесни ни до сада, и био бих изненађен да је ситуација данас другачија. Ипак, чини се да ЕУ сад потура ногу на мину, како би НАТО могао да се повуче. И што је најгоре, изгледа да је Брисел због тога срећан. То, наравно, не значи да Вашингтон препушта Босну, односно Балкан, да буде европски проблем, већ покушава да ослободи једну ногу како би је ставио негде другде, можда у Иран.
- Почетком 90-тих, првих година кризе на овим просторима, ниво незнања у ЕУ о дешавањима и историји Балкана био је астрономски. Срби, Хрвати и муслимани мислили су да ови на Западу знају шта раде и да је све део неког добро промишљеног плана. Али Запад није имао појма шта заправо ради.
 
А данас?
- ЕУ и даље нема експерте за ове просторе, државама чланицама је остављено да се појединачно тиме баве. У међувремену је у међународној заједници створен и мит о успеху. О успеху Дејтона, Резолуције 1244... Свака рационална акција срушила би тај мит.
Какве последице то може да изазове, пре свега за Србију, а и за цео регион?
- Запад се тренутно понаша као ватрогасна бригада која иде тамо где је дошло до конфликта и гаси ватру, а не решава суштинске проблеме. Уместо да се цео Балкан посматра у глобалу и све стране поново доведу за сто, одлуке се доносе парцијално, и то кад загусти - данас за Босну, сутра за Косово, прекосутра за Македонију.
 
Какве су Ваше информације - да ли се на Западу спремају за дестабилизацију ситуације на Косову после 10. децембра?
- Косово је сад партија покера у којој сви играчи блефирају: САД, ЕУ, Србија, Приштина и Русија. И тврдим да нико још не зна како ће се та партија завршити. С обзиром да су Албанци главни савезници САД у региону, Американци ће се трудити да их учине што је могуће срећнијима, зато инсистирају да се независност што пре прогласи. Брисел је коначно схватио да ће цену платити ЕУ, а не Американци. Зато Европа одуговлачи и инсистира на људским правима, стандардима...
 
А како ће се по Вашем мишљењу, кад дође дан Д, поставити Русија? Да ли се власти у Београду с правом ослањају на помоћ Москве?
- Српски политичари, па и јавност, увек су погрешно процењивали колико подршке ће заиста добити из Москве. Русија је увек подржавала Србију до одређене границе, односно док то није угрожавало њене националне интересе. Међутим, Москва овог пута има адут у рукама: могућност вета у Савету безбедности. Како ће одговорити на амерички блеф, зависиће од понашања УН. Ако САД хоће да проглашење независности Косова буде легитимно, морају да траже промену резолуције 1244 у СБ. А у том тренутку улога Русије и Кине постаје кључна. Мислим да Београд може бити потпуно сигуран да ће његови источни савезници ставити вето. Онда Вашингтону остају две могућности. Прва, да једнострано призна независност Косова, што би била прва побуна против ауторитета УН у историји ове институције. И друга - да то не учини. У том случају суочиће се с новим проблемом: изневерени Албанци, тачније ОВК, могу да почну да пуцају у НАТО.
 
И кад ће та партија покера коју велике силе играју, а улог су државе Балкана, бити завршена?
- Бојим се - не скоро. Запад и даље нема јасну слику, генерални план шта би с Балканом. Након 10. децембра почиње финале косовске партије. И све зависи од тога коју карту ће потегнути Вашингтон, а којом ће узвратити Москва. Русија, понављам, у рукама има јаке адуте.
Да ли је мир на Балкану уопште могућ?
- Тачно је да је прошло 12 година од Дејтонског споразума, Босна се још није охладила, а Косово тек тиња. Али, рећи ћу вам нешто: ја сам полу-Данац, полу-Швеђанин. Рођен сам у Шведској, а 20 година провео у Данској. У Скандинавији смо током 500 година имали више од 60 ратова, много мржње, сукоба, злочина... И успели смо да их превазиђемо, и то за само неколико генерација. Не видим зашто то не би пошло за руком и вама у Југоисточној Европи. То је, уосталом, једина перспектива коју имате. Додуше, нас нису, као Балкан, преплавили страни експерти који не знају наш језик, историју, економију, покушавајући да нам деле савете.
 
СФРЈ била осуђена на пропаст
Да ли је СФРЈ заиста била осуђена на пропаст? И колика је улога страних тајних служби у њеном распаду?
- Убеђен сам да је Југославија била осуђена на пропаст - делом захваљујући унутрашњим контрадикторностима, делом дестабилизационој политици коју су САД и Немачка водиле на Балкану. Такође мислим да је и рат био неизбежан. А што се тиче тајних служби - оне су гадна ствар свуда, укључујући Данску и Шведску.
 
Неизвесна будућност Црне Горе
Кажете да је Црна Гора једна од четири балканске мине. Да ли то значи да тамо у будућности може доћи до нових тензија?
- Рекао бих да је демографска будућност Црне Горе крајње неизвесна. Између 1991. и 2004. Црногорци су пали са 60 на 40 одсто, а Срби скочили са 10 на 30 одсто. Затим, независност је тамо извојевана с тешком муком и минималном разликом између оних који су били за и против одласка из СРЈ. Све у свему, веома лош почетак. Да ли ће доћи до нових нестабилности, тешко је рећи, али је врло могуће да се на следећем попису испостави да су већински народ у независној Црној Гори - Срби.
 
Д. Милинковић

evo da se uporedimo sa komšijama:

Albanija:
-brojčano stanje 20.000 aktivnih trupa; paramilitarne snage: 5.000; rezervisti: 0
-tehnika: oko 1.000 tenkova (Sovjetski T-34, T-54, T62 kao i kineski Tip 59) u lošem stanju, uglavnom u rezervi; mali broj oklopnih vozila i artiljerije, ogroman broj pešadijskog naoružanja

Bosna i Hercegovina:
-brojčano stanje: 9.200, rezervisti i paramilitarci: 0
-tehnika: 334 tenka (T-54, M-84, M60 Patton); mali broj artiljerije, oklopnih vozila i helikoptera

Bugarska:
-brojčano stanje: 51.000 aktivnih trupa; paramilitarci: 34.000; rezervisti: 303.000
-tehnika: 732 tenka (T-55 i T-72) modernizovani; 1772 oklopna transportera i BVP; 1264 oruđa samohodne artilejrije;
41 lovački avion (MiG-29 i MiG-21); 63 jurišna aviona (Su-25, L-39C, PC-9M); 18 borbenih i 5 transportna helikoptera (Mi-24, Mi-17 i AS532)

Mađarska:
-brojčano stanje: 33.400 aktivnih trupa; paramilitarci: 12.000; rezervisti: 90.300
-tehnika: mali broj tenkova (T-55), malo veći broj oklopnih vozila i artiljerije (Sovjetske proizvodnje); 25 lovačkih aviona (JAS-39 i MiG-29); 14 lakih jurišnika (L-39); 23 transportna i 21 borbeni helikopter (Mi-8/17 i Mi-24)

Makedonija:
-brojčano stanje: 12.850 aktivnih trupa; paramilitarci: 7.600; rezervista: 60.000
-tehnika: 31 tenk (T-72), 287 oklopnih transportera i BVP (BTR-60/70/80, BMP-2, BRDM-2, MTLB, ELBO Leonidas-2...); 12 VBR-a (BM-21); 9 transportnih i 12 borbenih helikoptera (Mi-8/17 i Mi-24)

Rumunija:
-brojčano stanje: 75.000 aktivnih trupa; paramilitarci: 79.000; rezervisti: 0
-tehnika: 1350 tenkova (TR-85 - modernizovani T-55); 1525 oklopnih transportera i BVP; ogroman broj artiljeriskog naoružanja; 110 lovaca ( MiG-21 LanceR); 83 transportna helikoptera  (IAR 330)

Hrvatska:
-brojčano stanje: 51.000 aktivnih trupa; paramilitarci: 10.000; rezervisti: 140.000
-tehnika: 83 tenka (M-84, M-95 i T-72); 262 oklopna transportera i BVP; veći broj artiljerijskog naoružanja; 13 lovačkih aviona (MiG-21); 15 transportnih helikopter (Mi-8/17)

Crna Gora:
-brojčano stanje: 6.500 aktivnih trupa; paramilitarci i rezervisti: 0
-tehnika: oko 10 helikoptera (Mi-8 i Gazela)


E sad uporedimo nas sa susedima

Srbija:
-brojčano stanje: 31.000 aktivnih trupa; paramilitarci: 110.000; rezervisti: 207.500
-tehnika: 212 tenkova (M-84); 350 oklopnih vozila i BVP (M-80A, BTR-50/60, BRDM-2, BOV); 72 samohodne haubice (2S1), 60 VBR-a (M77 Oganj); 25 lovačka aviona (MiG-21); 58 jurišnih aviona (Orao, G-4) 29 transportnih i 63 borbena helikoptera (Mi-8, Gazela i Mi-24)

Feanor,

Idemo stavku po stavku.

Bugarska momentalno ima oko 40.000 vojnika, Srbija ima 35.000. To ni po jednoj matematici nije duplo manje. Bugarska planira da redukuje vojsku na 34.000, brojka će sigurno ići i manje od toga.

Hrvatska smanjuje svoju vojsku sa 30.000 na 16.000 vojnika. To što je Lazanski negde rekao da će Hrvati imati "mnogo veću ratnu vojsku" od Srbije ne znači ništa. U slučaju nekakvog opšteg rata država može da mobiliše celokupno stanovništvo i ko ima više stanovnika ima i veću "ratnu vojsku".

Mađarska ima momentalno nekih 30.000 vojnika i dvadesetak tenkova.

Svi navedeni podaci su sa Instituta za strateške studije SAD. Ko hoće da proveri lično, neka googluje Institute for National Strategic Studies. Batalite Wikipediju kao izvor.

Ovo znači da nijedna zemlja Balkana nema niti razvija potencijale koji bi mogli da se koriste za nekakva osvajanja teritorija suseda. Činjenica da svi smanjuju i profesionalizuju vojske takođe znači da se niko u našem komšiluku ne oseća specijalno ugroženim od drugih zemalja regiona.

Države Balkana ne smanjuju vojske samo zato što se osećaju manje ugroženim, nego zato što imaju vojne obaveze i unutar NATO i unutar Evropske unije što zahteva profesionalne jedinice, mnogo edukovanije oficire, specijalizaciju u određenim oblastima itd.

Ovo sve nisu argumenti da Srbiji ne treba vojska, da treba da imamo oružane snage na nivou lovačkog društva. Slažem se sa mnogo toga što je rekao i Miodrag i Zemunac. Srbiji treba moderna, kvalitetna i dobro opremljena vojska. Treba nam vrhunski obučena i opremljena pešadija, trebaju nam vrhunska sredstva veze, oprema za komandovanje i kontrolu, helikopteri za transport i podršku a kada bude dovoljno para i novi višenamenski borbeni avion.

Ali u svemu tome treba da držimo kontakt sa realnošću i onim što čine druge zemlje našeg regiona.