hm dobro hvala za ove informacije ovo za stit sam kazes je cista glupost naravno i ja tako mislim
ali mozda bas zato je KIM u njihovim planovima vazno kao neka Nato drzava nemoj ni to iskljuciti u danasnjoj geostreskoj poziciji

ovo za Kopaonik ja sam mislo u fazonu postavljanja opreme a gdje ce biti sediste pa vjerovatno gdje si rekao u Bugarskoj nije to daleko zar ne

hehe pazite ovo


http://www.topix.com/forum/world/serbia/T6C9P0654FLH4F3R9

u majku im ko li je samo postavio ovu stranicu i zasto je Srbija prije Irana navedena imam par sumnji
u svakom sluacju 



serbia and iran arent a world threat...just really good at defending their land in my opinion

obo je zadnji komentar i to je jedina istina

 klinton nije bio neodluchan ,nego je procenjivao situaciju (odnosno drugi su procenili za njega  ) . i izrachunali su da hiljade mrtvih americhkih vojnika zbog kosova koje kao shto si sam rekao nije toliko vredno ,nece biti povoljan rezultat. 

 VJ je po brojnosti tehnike bila slabija nego irak 1991 ,ali jacha nego irak 2003 . medjutim ,treba uzeti u obzir i bolju obuchenost nashe vojske ,kao i bolji teren za odbranu . naravno , ja smatram i da je nash narod genetski bolji nego arapi i da ne bi mogli tako lako da nas razbiju kao njih.

Bf 109 , sad ga bas pretera . Otkud je to Iracka vojska bila neobucena , ili manje opremljena nego nasa 2003. ? Ameri su im u prvom ratu unistili trecinu kopnene vojske . Tada su imali 4000 tenkova , pa ako oduzmes i pola , opet ostaje 2000 . O ostalim stvarima da i ne govorimo . Da ne govorimo ni o tome da su ih rusi u medjuvremenu naoruzavali ispod zita , pogotovu sto je njima , za razliku od nas , oruzje moglo da se dopremi .
A nemoj molim te da govoris o genetskoj superiornosti , tu si ga stvarno preterao .
Jedino sto im je bila slabost u odnosu na nas je teren , koji je strasno pogodan za upotrebu avijacije i helikoptera i nezgodan za maskiranje .
Druga slabost im je bila opadanje morala zbog dugogodisnjih sankcija , itd. Ali tu su bili u istoj situaciji kao i mi .
A sto se odvracanja tice , veruj mi da bi morali da udju kopneno , i usli bi . Ako ne bi usli , pale bi im svima vlade , a ugled NATO-a bi otisao u k.... A onda bi se sa njima kacio svako , i ko moze i ko ne , jer bi rekli : ako su ih zeznuli srbi , sto ne bi mi . Onda bi mesto jedne srpske klanice imali jos sto drugih .

Izgledi kopnene intervencije

Stvar osuđena da po zlu pođe

Zapadni vojni analitičari već dva meseca razmatraju moguće scenarije kopnenog napada na Jugoslaviju. Prema rečima general-majora Vladimira Lazarevića, komandanta Prištinskog korpusa, već više od mesec dana, od 9. aprila, traje napad albanskih terorista iz Albanije, koje je sada NATO organizovao

Robin Kuk, ministar spoljnih poslova Velike Britanije, u četvrtak 20. maja putuje u Vašington da pokuša da nagovori američku administraciju na kopnenu invazija na Jugoslaviju. U ponedeljak je Kuk izjavio kako NATO "mora biti spreman da pošalje trupe u Jugoslaviju i pre nego što Beograd pristane na rešenje pod okriljem Ujedinjenih nacija".

Sam Klinton, suočen sa mogućnošću velikog političkog gubitka ukoliko i američki vojnici počnu da stižu kući u plastičnim vrećama, dugo je odbijao da se suoči sa neprijateljskim, pretežno republikanskim Kongresom i založi se za kopneni rat.

Najzad je u utorak izjavio da će svoj cilj u Jugoslaviji postići "ovako ili onako", i da slanje kopnenih snaga nije isključeno.

Ostale članice NATO-a bi u ovom trenutku najradije prestale sa agresijom. Italija je nosilac inicijative o dvodnevnom prestanku bombardovanja Jugoslavije ukoliko Savet bezbednosti usvoji rezoluciju kojom se SRJ nalaže da povuče snage sa Kosova. Ukoliko Jugoslavija ne bude poštovala rezoluciju, NATO bi se, prema italijanskom predlogu, jedinstveno upustio u kopnenu invaziju. Ovaj predlog su do sada prihvatile sve ključne evropske članice NATO-a: Francuska, Nemačka, Grčka, s tim što Gerhard Šreder kaže da angažovanje nemačkih kopnenih trupa ne dolazi u obzir.

U suštini, ozbiljnije približavanje Vašingtona kopnenoj invaziji manje članice saveza lakše bi prelomilo na tu stranu.

Zapadni vojni analitičari već dva meseca razmatraju moguće scenarije kopnenog napada na Jugoslaviju. Postoje u osnovi dve varijante: pokušaj okupacije Kosova, i opšti napad na Jugoslaviju.

Postoje i tri podvarijante osvajanja Kosova. Prva je da NATO samo naoruža, obuči i iz vazduha pomogne teroristički UČK. To se već odvija. Prema rečima general-majora Vladimira Lazarevića, komandanta Prištinskog korpusa, već više od mesec dana, od 9. aprila, traje napad albanskih terorista iz Albanije, koje je sada NATO organizovao. Jedan od komandanata UČK-a, Špend Đocaj, "otkrio" je ovih dana britanskom "Indipendentu" da je još od 21. marta u toku tajna operacija pod imenom "Piknik", u kojoj se grupe odabranih pripadnika UČK-a, predvođene vojnicima britanskog SAS-a, ubacuju na teritoriju SRJ, pre svega radi prikupljanja informacija.

Druga varijanta je ograničeni napad NATO snaga na Kosovo, iz Albanije, sa ciljem da se osvoji južni ugao Kosova, u koji bi se potom spakovale izbeglice koje su sada u Albaniji. Procenjuje se da bi za to bilo potrebno oko 20.000 vojnika. NATO stalno povećava broj svojih vojnika u Albaniji. Oko osam hiljada ljudi tamo pokušava da poboljša albanske puteve, pod izgovorom pomaganja izbeglicama. Oko pet hiljada je smešteno na aerodromu u Tirani, kao podrška "apačima".

Ali pri napadu iz Albanije (verovatno vazdušno-desantnim snagama) zbog terena i nedostatka puteva biće potrebno proliti mnogo znoja i krvi (tu pare ne pomažu baš mnogo) da bi se osvojili prvo planinski visovi oko dva jedina moguća mesta ulaska (dolina Belog Drima i prevoj Morina), a potom dvadesetak kilometara duga rečna dolina, iza koje su opet planine Milanovac, Crnoljeva, Žara i Šara. Dolina, doduše, dopušta razvoj znatnijih snaga, i teže opremljenih, ali i njih treba dovući preko onih planinskih prelaza, pored zaostalih džepova otpora i namerno ostavljenih gerilskih grupa. Još posle te trupe istim putem treba i snabdevati. A da bi se dolina zaista kontrolisala, treba ovladati planinskim lancem s njene suprotne strane. I šta bi oni radili sa tim malim, konstantno ugoženim delom naše teritorije. Zar bi naterali albanske izneglice da se u njega vrate? Možda i bi, ali to bi se zvalo živi štit.

Dakle, tu je stvar osuđena da pođe po zlu. NATO-u treba širi, komotniji put u unutrašnjost Jugoslavije da bi mogao da iskoristi svoju premoć u tehnici i naoružanju, a mora da iskoristi tu prednost, jer je jedina koju ima. Tako stižemo do treće podvarijante, a to je osvajanje cele južne srpske pokrajine. A to se može samo iz Makedonije. (Iako se na Zapadu i sa tim špekuliše, Crna Gora je isključena kao mogućnost, jer su tamo planinčine i crnje i gore. Tamo bi samo u slučaju kopnenog napada pokušala da se stvori politička nestabilnost koja bi vezala Drugu armiju.) Glavni udar iz Makedonije verovatno bi bio usmeren prema Nišu, sa ciljem da se Kosovo obuhvati, a ne direktno ka Kosovu kroz usku Kačaničku klisuru. Za ovu varijantu je, pored snaga koje bi napale iz Albanije, potrebno i do 50.000 vojnika koji bi napali iz Makedonije. Tamo se već nalazi oko 13.000 vojnika NATO-a, od kojih su 12.000 njih pripadnici takozvanih snaga za izvlačenje, prvobitno namenjenih spasavanju Kosovske verifikacione misije, koja je sa Kosova izašla pred bombardovanje bez ikakvih problema. Te snage čine Britanci, Nemci, Italijani i Francuzi. Ove snage su opremljene tenkovima i teškom artiljerijom. Zanimljivo je da je u Makedoniji razmešten kompletan štab NATO korpusa, iako tamo vojske nema ni za diviziju. Tu je i nešto manje od hiljadu pripadnika UNPREDEP-a, kome je mandat istekao u februaru. Ove snage se trenutno uglavnom bave izbeglicama, ali Nemci iz Makedonije redovno puštaju bespilotne izviđačke letilice (koje naša PVO redovno obara), a početkom rata pokušano je da se odatle na našu teritoriju pošalju i živi izviđači (što se neslavno završilo zarobljavanjem tri američka vojnika). Na putu za Makedoniju je upravo oko 2300 dodatnih britanskih vojnika.

Makedonija je očigledno prisiljena da dozvoli gomilanje trupa i izviđačke aktivnosti sa svoje teritorije, ali zasad uporno odbija da ustupi svoju teritoriju za kopneni napad na Jugoslaviju. Makedonski predsednik Kiro Gligorov je u intervjuu skopskom listu "Dnevnik", 14. maja, izjavio da zapadni saveznici na Makedoniju i ne vrše pritisak da im ustupi teritoriju za invaziju. "Na moje direktno pitanje o kopnenoj invaziji, Havijer Solana mi je rekao da ne postoji takav plan, ali da to ne znači da vojni stratezi ne rade na toj alternativi", kaže Gligorov.

Ipak, treba imati na umu da je Robin Kuk u ponedeljak našao za shodno da izjavi: "Nemamo nameru da visimo u Makedoniji dok nas ne pozovu na svečanost potpisivanja (sporazuma)", te da je strateškoj rezervi NATO komande za Evropu, koju trenutno čine holandske i poljske trupe, potrebno (bar teoretski) samo četiri dana da se spremi za put.

"Državna granica je dobro obezbeđena i u inžinjerijskom smislu spremna za odsudnu odbranu", rekao je u intervjuu za nedeljni "Svedok" general-potpukovnik Nebojša Pavković, komandant Treće armije VJ. "Kopnom bez velikih žrtava oni ne mogu", kaže general Pavković. Dakle, i napad iz Makedonije bi se, po svemu sudeći, završio katastrofalno, pa bi se agresor našao pred izborom da ili odustane ili preduzme opšti napad na Jugoslaviju. Agencija "Interfaks" je u utorak citirala neimenovanog visokog predstavnika ruskog generalštaba, koji kaže da NATO sprema takvu vrstu intervencije i to iz Albanije, Makedonije, Bosne i Hecegovine, Bugarske i Mađarske. Jasno je da bi glavni udar bio iz Mađarske. Za ovakvu operaciju bilo bi potrebno bar 200.000 ljudi. Janoš Martonji, mađarski ministar inostranih poslova, u televizijskom intervjuu emitovanom u ponedeljak odbio je mogućnost da se mađarsko tlo iskoristi kao odskočna daska za invaziju, ali i rekao da su "takve pretnje neophodne da bi se Beograd doveo za pregovarački sto". On je takođe ocenio da bi operacije NATO-a u severnoj Jugoslaviji proizvele ozbiljne političke posledice "uprkos činjenici da je Mađarska potpuno vojno zaštićena". Napad iz Bugarske nije toliko obećavajući kao iz Mađarske, ali bi u slučaju pokušaja odvajanja Kosova od SRJ bio zgodan da se napadnutoj Trećoj armiji zabije nož u leđa. Međutim, Akis Cohacopulos, grčki minstar odbrane, u Sofiju je u ponedeljak već sa svojim bugarskim kolegom Georgijem Ananijevim izjavljivao da je upotreba kopnenih trupa neprihvatljiva.

U NATO savezu presudnu reč imaju SAD, čijoj se amdinistraciji žuri da okonča agresiju, koja ne samo da nije dala rezultate već je situaciju na Balkanu učinila neuporedivo gorom. Klintonovoj administraciji 23. maja ističe 60 dana koliko ima pravo da vodi oružani sukob bez kongresne objave rata. Da li će ta grupa ljudi, ukoliko ne dobije priliku za izlazak iz ove situacije, doneti kobnu odluku da zarad svojih karijera izazove tragediju koja bi mogla trajati godinama i odneti desetine hiljada života? Kongres nije problem ubediti, samo da se, možda u Albaniji, iskreira masakr kao onaj navodni u kosovskom selu Račak, koji je poslužio kao izgovor za vazdušni napad na Jugoslaviju.

У случају копнене интервенције 99. имали би огромне губитке...

Али, то би по Србију било катастрофално...

Opet dolazimo na isto : da bi nas pregazili , ne bi , da bi nas potukli do nogu , ne bi , najverovatnije bi izborili pat poziciju i ravnopravnije pregovore . Pitanje je samo po kojoj ceni . Ali , o tome je trebalo da se razmislja pre nego sto se uslo u rat , kad rat jednom pocne , gledas samo kako da ga dobijes .
Nije mi isto jasno , ako smo zeleli da taj rat dobijemo , zasto nijednog trenutka nismo razmotrili opciju preventivnog udara na Albaniju i Makedoniju . To bi bio rizican korak , ali ako bi uspeo , odsekao bi osnovicu za napad sa juga , razbio sve planove . Ostala bi opcija napada sa severa , ali ne verujem da bi to posle toga pokusali . Politicki , to bi bio kontraudarac , ali bi ukupni dobitak mogao da bude mnogo veci ako bi umeli da situaciju iskoristimo na pravi nacin .

donekle si upravu, ali precenjujes nase sposobnosti, ako bi usli u zemlju, vise ne bi bilo biranih ciljeva.
elektricna mreza, vodovod i mostovi bi bili sjebani za jedan dan.
ne bi bilo struje vode i hrane pa za koliko bi se predali sta mislis 

To stoji , ali i to se sve podvodi pod cenu : i ljudski zivoti , i upropascena infrastruktura , i unistena privreda . Ali , kao sto sam vise puta rekao , o tome se razmislja pre nego sto se u rat udje .
U krajnjem slucaju , sta god mi uradili , da su dovoljno popizdeli , bacili bi nam atomsku bombu , ili bi nam gradove zasuli prostorno detonirajucim bombama . Onda nam nista ne bi preostalo do da se predamo , ili da nam zatru seme , da nas pobiju do poslednjeg , i vojnike i civile .