ЗА ОЧУВАЊЕ ПОРОДИЦЕ!

Време у коме живимо чини нас сведоцима различитих покушаја омаловажавања и обесмишљавања највећих цивилизацијских вредности. Били бисмо слепи и глуви за истину ако себи и друштву чији смо грађани не бисмо признали да нешто што има намеру да се наметне као дух савременог времена жели да поништи три највредније улоге човека: улогу родитеља, улогу детета и улогу супружника.

Јасно је да без ових категорија нема здраве, нормалне породице, која није основна ћелија друштва, већ једина средина у којој јединка стасава у оно што зовемо човеком, најпре у вредносном смислу. Нажалост, данашњи свет, узев у обзир сва средства јавног информисања и делања, а и савремену психологију и педагогију, као да се труде да ове три категорије што више удаље једну од друге, свесни или несвесни шта тиме заправо чине. Зашто је то тако не желимо да нагађамо. Оно што ми желимо јесте да својим активизмом, као појединаца и удружења, понудимо једну другу, лепшу слику света.

Породичном шетњом, јединственим догађајем у Србији, желимо да пренесемо поруку да сами бирамо свет у коме ћемо живети. Желимо да поручимо заједно са свим људима добре воље да породица није превазиђена друштвена категорија, већ заједница најискренијих људских односа, да брак није парче папира, већ тајна сједињења мушкарца и жене, да имамо своје легално и легитимно право да чувамо сваки нови живот, своју децу, своја уверења и свевремене вредности.

Сабирно место је Храм Светога Саве, као симбол Београда и Србије са свим њеним грађанима, без обзира на верску и националну припадност. Зато позивамо све наше суграђане, али и становнике других градова у Србији, да прошетамо заједно за ОЧУВАЊЕ ПОРОДИЦЕ и ПРОМОЦИЈУ ЖИВОТА!!!

За вечите вредности! За маму и тату! За сваки нови живот!

Београд, 12. септембар 2009, плато испред храма Светог Саве у Београду! Имамо право!

У Београду, 26. августа 2009.

mislim da ce ovo biti prokomentarisano kao fasisticki i genocidni skup i da ce verovatno zabraniti njegovo odrzavanje

A zašto ne 20. septembar?!

A ko organizuje?

Genijalno 

Pa znam ne mali broj ateista ili ljudi druge vere i nacionalnosti koji su zadrti protivnici gay parade i slicnog... a organizatori su bistri, umesto da okupe sto vise ljudi, oni ispred Hrama ali sledi ubedljiva recenici "bez obzira...".

Mogli su da odaberu Terazije, Pobednika ili bilo sta neutralno... ali ocigledno da im je namera drugacija od navedene. Jos jedan dokaz da se u ovoj zemlji nikada za nesto covek ne moze boriti bez podmetacina i politicarnja. 

Организатор Србске Двери

Нажалост такво је време дошло свако ко је и иоле умерено конзервативан окарактерише се као верски мрачњак,фашиста,екстремиста,ако је екстремизам то што се они залажу за Школу са вером,Политику са поштењем,Војску са родољубљем и Државу са Божијим благословом онда...



Бошко Обрадовић: За одбрану породице Да ли као православни хришћани имамо друштвену одговорност?

Предуго смо као народ у дефанзиви по свим пресудним духовним и националним питањима. Превише смо се повукли из јавног живота. Затворили смо се у гето црквених порти и патриотских салонских кружока. Постали смо самодовољни и самосажаљиви. Готово смо укинули друштвени активизам православних хришћана и родољуба. Помало смо занемарили и социјалну функцију Цркве и лични друштвени ангажман. Како је дошло до тога да ми, српски хришћани и родољуби, треба да се стидимо своје вере и нације, а да родомржња, неморал, противприродност и лаж сваке врсте могу бити представљени као нешто сасвим нормално?

Шта дугујемо хришћанству и патриотизму?

Олако смо препустили забораву да је наша цивилизација у својој основи хришћанска, а наша историја у главноме патриотска. Зар нису прве организоване болнице у светској и нашој историји основане у хришћанским заједницама? Зар прве школе у нашем народу нису настале у манастирима? Зар хришћанство није први пример државне лојалности, са једне стране („Богу Божје, а Цару Царево”), али и грађанске непослушности сваком тоталитаризму (универзалној Римској држави која тражи поклоњење Цару као Богу), са друге стране? Зар прве хуманитарне, милосрдне активности нису заправо и прве активности Цркве? Зар најславније странице наше историје нису заправо епопеје родољубља? Постоји ли било који велики Србин у нашој историји који није био и велики патриота? Апсолутна већина њих почива на израженој хришћанској религиозности и патриотском уверењу и елану, који умногоме објашњавају њихове стваралачке домете (од великана наше науке, духовности и културе: Николе Тесле, Михаила Пупина, Милутина Миланковића, Николаја Велимировића, па до савремених спортиста). Да сагледамо радне навике, породичне вредности, књижевност, архитектуру, уметност и да видимо ко је више дао светској цивилизацији од хришћанства? Да погледамо шта је за једну државу и њену стабилну унутрашњу организацију важније од грађанске лојалности и патриотске државотворности? Како се догодило да смо, као носиоци најважнији социјалних вредности и функција, избачени из друштвене утакмице?

Данас, када је нови век почео светском економском кризом и сменом историјских епоха, и када се изнова превреднује све у шта смо веровали у прошлом веку, хришћанство и патриотизам могу и треба изнова да изађу у друштво и подсете на себе и свој смисао. То је наша хришћанска и национална обавеза да помогнемо свету, Отаџбини и човеку у егзистенцијалној кризи. Каква је наша вера и наше родољубље?

Наша вера је вера излажења у сусрет, јавна вера, вера сведочења. Наша вера се повлачи само кад је у питању време за молитву и лични подвиг, а све друго време је време за дела вере. Ми имамо веру која објашњава све и која је доживела све. Шта је за веру која је решила проблем смрти, који није могла решити ниједна вера и философија од овога света, да реши било који проблем човековог живота? Зар у мору надрилекара и лажних учитеља да се не чује глас вере освећене вишемиленијумским трајањем?

Није мало важно већ је много важно изнова нагласити да је наша вера без дела мртва и да су наша дела такође облици наше молитве Богу и врхунски изрази наше побожности. Наше родољубље је позитивна особина, (ре)афирмација најлепшег и најквалитетнијег у нама, посвећеност раду на себи и за друге. И наш патриотизам на речима, а без дела, је ништа, само празнословље и самокомпромитовање.

А где су данас дела наша? Зашто се не чујемо, не видимо и не деламо у Великој кризи чији је узрок у свету духовних и моралних промашаја, где смо у проблемима мора људи без посла и утехе, социјално угрожених, очајних, уморних, болесних, у затворима, младих на улици где је маркетинг греха и порока доживео историјски врхунац, и у разним другим животним проблемима и недаћама? Зашто нас нема, шта чекамо и када ћемо преузети друштвену одговорност? Хришћанство и патриотизам данас

Зашто бисмо данас избегавали било коју актуелну и провокативну друштвену тему?

Ако је тема светска криза, имамо шта да кажемо, јер је узрок и решење кризе у свету духовних и моралних вредности. Ако је тема екологија, имамо прави одговор, јер је еколошки пост према природи једини истински одговор на еколошке проблеме. Ако су тема људска права, хришћанство има свој став, и штити човекову личност од разних савремених облика технолошког тоталитаризма и противприродности. Ако је хуманитарна делатност, па то је друго име Цркве. Ако је било која тема која се тиче човека и људске заједнице, Црква је то или већ решила или са својим огромним духовним искуством може да реши. Ако је у питању одбрана националних и државних интереса, који су легитимно право свих народа на свету, како да ту нешто урадимо без изражене патриотске воље и снаге? На нама је, међутим, да се делатно укључимо у живот друштвене заједнице, изађемо из порте и салона у друштво, избегнемо ново протеривање на маргине друштвеног утицаја које нам се спрема под изговором да Црква не треба да се меша у политику, а да је национализам једнако злочин. Наша је обавеза да се умешамо у све оне актуелне друштвене теме које се тичу живота нас као појединаца, наших породица, наше нације и државе у којој живимо као њени лојални грађани. Питање је само да ли смо ми спремни за ову хришћанску и патриотску дужност и да ли имамо спремне потребне духовне и практичне одговоре на актуелна социјална питања.

У том смислу, Српски сабор Двери и позива све грађане Србије да нам се придруже у суботу, 12. септембра 2009. године на платоу испред храма Светог Саве у Београду у 16 часова и посведоче свој традиционални поглед на свет. Прошетајмо својом престоницом и покажимо да имамо свој смисао живота који желимо да заштитимо од агресивног рушења породичног морала и свих традиционалних вредности и заједница на којима почива опстанак нашег народа.
Време је да се чује глас православних Срба! Време је да на улице изађу наше - ПОРОДИЦЕ! Време је за породичне шетње! - За наша људска, верска и национална права! - За борбу против беле куге у нашем народу! - За живот детета у мајчином стомаку! - За очување нашег традиционалног система вредности! - За бољи социјални статус трудница, младих и сиромашних!

ЗА ОДБРАНУ ПОРОДИЦЕ! Субота, 12. септембар! Имамо право!

У Београду, На Велику Госпојину 2009.

Kad vidim Aleksandru Jankovic kako prica o porodici i ocuvanju porodice, meni samo padne klapna na oci...

 

Ако неког може да одбије верски објекат поред којег се то догађа, тај има озбиљне проблеме са својом главом. Прави Муслимани исто мисле, Јевреји, ако будем могао да одем тада, ја ћу бити код Џамије и одатле кренути кад чујем где су се окупљени окренули. Мислим стварно, па ниједно место у Београду није неутрално јер је Београд Српски град и престноца Србије! Код победника се сигурно не би хтели окупити Мађари којих има у Бгу, код Калемегдана не би Аустријанци... мислим стварно.

Sta je pisac hteo da kaze? 

Dao sam primere, ima sigurno mesto gde bi se svi okupili.

Prica da su svi dobrodosli a onda da organizuju SrpSke Dveri... i pri tom ovakve stvari:






Da ne citiram dalje... jel ja i ti citamo isti tekst?

Da me ne razumes pogresno, ja nemam nista protiv sto se pravoslavni vernici organizuju da iskazu svoj stav. Imaju pravo na to i treba to da urade, kad mogu i razni drugi. Poenta je da onda ne mozes da pozivas "sve dobre volje bez obzira na pripadnost" a da sve to prati ovakav tekst.

Problem je sto se kod nas ljudi uvek bore ili za parcijalne interese ili za vise ciljeva odjednom. Ovo je ujedno protiv gay parade ali i promocija pravoslavlja. I opet, nemam nista protiv, i treba.

Ali kako niko ne kaze "ovo je vece zlo, ajde da zanemarimo sada jedan aspekt/pravoslavlje i okupimo sve istomisljenike po ovom pitanju da posaljemo sta jacu poruku"?

Брате где год организовали то има везе са вером..Ти очигледно запорављаш да су ову државу Србију као и њен град основали светитељи.Тако да не постоји место које би било како ти кажеш не утрално
У овој шетњи ће се појавити људи који имају породице и којима је она на првом месту.Мени ће бити драго да учествујем у овој шетњи и то дан уочи сопствене свадбе са својом супругом...