za vecinu je ovde milosevic bio najbolja opcija za predsednika pa eto....

da,da,naravno,kako da ne.

@kliki,vidi,dovoljno je vec sto seres o stvarima koje ne razumes.
nemoj jos srasti i o stvarima koje su se desavale dok si jos bio u pelenama. 

gledaj da ne zaglavish tih 30 dana .... 

samo pametno i hrabro ljudi 

СРБИЈА У МЕРЕДОВУ
 
Када риба прогута мамац – овога пута на удици је ‘‘Парада поноса’‘ – господару игре, под условом да има полицијску батину и поуздан медијски чекрк, није проблем да је извуче на суво.

Један колумниста чак и не крије да је цео перформанс организован да би, вели, силеџијска, фашистичка фукара изашла да бије. Он сматра да је то прави тренутак да се одговори на круцијално питање, ‘‘ко влада Србијом, улица или држава?’‘

Дакле, и Малом Ђокици ваљда је јасно да ће представа, која бројним активностима геј популације започиње некако са десетогoдишњицом ‘‘Ружичасте револуције’‘, кулминирати бацањем рукавице већем делу јавности.

Јер, имајући у виду стицај свих осталих околности – посебно сумрака поноса државе, тешко је одолети понуђеном изазову. Акумулирана фрустрација свесно је усмерена на тему која сугерира наводну недораслост већине ‘‘европским вредностима’‘.

Као својеврсна замена теза, понуђено је маси не да туче лопове на власти, од којих су тек поједини љубитељи ничим ограничених сексуалних определења, већ ‘‘веселнике’‘ буквално утеране притиском НВО у тор Параде.

Нуди се истински презренима и опљачканима, чија је политичка воља покрадена, црвена марама на Теразијама, баш када политичка и економска криза улазе у запаљиву фазу.

Ту сеансу форсира, а обећава употребу силе, власт преко спин екипе врхушке и то у поразној свакодневници без алтернативе. То је плод добро одмерене процене да већина нема ни снаге ни воље да се бави питањем јесу ли, у овој држави без граница и политици без морала, припадници истополних веза и њихова наводна ускраћеност заиста приоритетна тема.

Одабран је тренутак да се путем медија наметне превара како су ‘‘веселници’‘ тобоже заиста угрожени и то далеко више него неупоредиво бројније и стварне жртве уништених кључних стандарда за голо преживљавање.

Управо су они, подметањем разних ‘‘парада’‘, спречени да скрену пажњу на себе, на трагедију својих укућана, децу препуштену бруталностима људождерског капитализма. Да ли заиста главна градска авенија са више права припада егзибиционизму него колонама оних грађана који су се у немаштини и глади затекли неколико година пред пензију?

Да ли је затварање Народног музеја и Народне библиотеке угрожавање права на опстанак целе нације, дакле идентитета и оних који су само у сексу посебни? А та бламажа угрожавања људских права свих траје већ деценију. И нико да крочи на улице…

Заиста је нељудски и сурово свесно бацити у засенак поразан исход дипломатије у Хагу и на Ист риверу тензијом која се распирује до максимума, како се приближава дан ‘‘Параде поноса’‘.
Али као да нема критичне масе сталожености међу интелигенцијом да констернираној јавности објасни да власт, спонзор овог планираног судара хомосексуалних и оних који се држе традиционалних определења, не може у својој опакој намери никако да изгуби. Дочим, изгубиће обе стране које се гурају у полом.

Једна добитна комбинација за режисере је да Србија, окупљена у нему гомилу, поднесе као дрогирана бенседином парадирање ‘‘посебности’‘ у центру града, које, видели смо на сличним окупљањима у свету, иритира.

Ништа мање корисна опција за власт је да дође до још једног насилног ‘‘догађања’‘ традиционалиста, и шоу ће бити претворен у нереде. Ваљда овог пута нису планиране паљевине амбасада од стране пироманији склоних ‘‘навијача’‘.

У првом случају, власт би истакла своју пресудну улогу (никако не заборавити НВО и западне пријатеље у дефинитивном ‘‘преумљењу’‘ Србије). Био би то подстрек ‘‘подизању’‘ не само сексуалне већ и политичке културе.

А то је управо у захтеву из Брисела стигло у Београд одмах после расплета у Њујорку, уз ближе упутство да је то први тест у преговорима са Шиптарима. Дакле, Србија нема политичку културу, треба да је учи у скамијама једне наркодржаве.

А непорецива је истина да је последњих десет година било више него десетине истинских разлога да се у руке узме усрана мотка и пође у центар града, а није… Иза евентуалног лома на ‘‘Паради’‘ могли би проклијати неки добро скривени сукоби интереса два блока у све виднијем судару политике и капитала. А одатле до извлачења нове ‘‘Сабље’‘ из корица није велики корак.

Уверен сам да у све запаљивијој атмосфери управо ТОТАЛНИМ игнорисањем тужне и ружне представе, дакле аветињски празним гледалиштем, треба парирати злоупотреби једне теме која у свакој средини тражи одговарајућа решења, прихватљива за све. Зато, у знак препознавања преваре, треба мирно, док траје перформанс, напустити Круг Двојке. У празном центру Београда режисери и глумци биће сведени на оно што јесу. Лутке у рукама лобија.

Замислите само те бројне екипе, окупљене попут хијена у Београду, чије камере немају да забележе ништа осим празних улица, камено хладних лица грађана далеко од места ‘‘догађаја’‘, пуних презира према њиховом ТВ стрвинарењу.

Не треба, ради комоције диктатуре Председника и врхушке допринети још вишем степену ванредног стања. Па оно већ влада под сомотском рукавицом новог правосуђа и потпуно потчињених медија.
Да ли је идеолог догађања хомо-лезбо травестије стриктно из домена политике или из служби – које су се ваљда доказале и показале ове две деценије, по потреби окупљајући или разбуцавајући народ – тешко је прецизно одредити. Али, можда се и у Србији на историји може нешто научити.
Али док тако не буде, све док Срби буду гризли без размишљања на сваки шарени понуђени мамац, било да је у питању Европа, сутра НАТО, а у октобру лов на ‘‘веселнике’‘ , држава ће им бити ловина у нечијем мередову. Онога који најбоље зна како и када српска риба гризе…

Када би овдашњи медији, посебно телевизија, макар једну недељу пре геј параде отворили поразну слику Србије у пропадању и нестајању, дубоко сам уверен да би ‘‘веселници’‘ и изгубили жељу да траже право на изузетност и изузеће од општеприхваћених стандарда. Можда би показали пуну меру солидарности са зеједницом у којој траже признати простор – али, ваљда и интиму четири зида. Ону која, уосталом, краси сваку дубоку приврженост…

Овако биће ‘‘топла браћа и сестре’‘ злоупотребљени од истих оних који већ припремају да сервисирају буџаке у центру камењем, моткама и јајима намењеним парадерима, да би их потом бранили од демонстраната употребом прекомерне силе.

Зар заиста тих пет посто, присутних од античких времена до данас у свим временима и државама, треба да буду полуга за медијско и политичко дефинитивно измештање Србије у пакао насиља и срама?
Потребно је времена, истинске истрајности и грађанске храбрости, да се режиму изађе на црту на супериоран начин. Аргументовано и одлучно, а не учешћем у арени једног већ нероновски декадентног режима, у којој би напаљене ‘‘мушкарчине’‘, са убаченим гладијаторима из шминкерница служби, требало да растргну ‘‘веселнике’‘, осмишљене као мученике нове религије.

И то по жељи управо оних који их, наводно, штите, а поручују преко малих екрана да се ПАРАДА МОРА ОДРЖАТИ., мада стари и мудри људи кажу да се МОРА једино умрети. Но, пожељно у кревету, окружен најмилијима.

Има ли Србија снага да испљуне удицу или макар покида натегнуту медијску струну, ако је већ закачена на лукаво подбачени мамац? Да се достојанствено удаљи ван домета мередова који чека наивне?…

Српски лист
-----------

Sklopivi meredov, klasičnog trouglastog oblika sa teleskopskom drškom i okvirom od aluminijuma i jakom plićom i gusto tkanom najlonskom mrežicom. Tele-drška je dvodelna sa podesivom dužinom izvlake. Preporučuje se za prihvatanje grabljivica( smuđ, štuka, bucov, bas...), ali i svih ostalih vrsta ribe.

Napomena
Proizvodi se u tri dužine: 1,5 m, 1,7 m i 2,1 m
http://www.formaxstore.com/proizvod/4046

a ceo razlog piskaranja ovog podugachkog chlanka je da salonski nacionalisti prikriju svoj kukavichluk ,a uz to da josh vishe pasiviziraju otpor naroda - ne samo protiv pederske parade vec protiv celokupnog judeo-liberalnog rezima 

 zato je za njih taj rezim gospodar ,a mi tek sitna riba kojoj taj gospodar moze da radi shta hoce 

Rece aktivni borac protiv svega pobrojanog... kako izadjem iz kuce vidim BF-a u akciji... u centru, na periferiji, iza drveta, u kontejneru... pitam se samo kako stize da non-stop bude na netu pored tolikog aktivizma. 

mozesh slobodno da izadjesh na ulicu , obecavam da ti necu nishta 

Ne verujem ti ja... upotrebis google maps da me lociras pa onda probas da hakujes saobracajni sistem i promenis svetlo na semaforu u zeleno za kola dok sam na sred ulice. Pazicu se ja, internet aktivizam je danas najopasniji i najekstremniji vid borbe. 

CR-16...
-----------------
Парадирање, опет

Све што сам написао поводом најављене „параде поноса“ пре годину дана, важи и сада. Али пошто жутократе толико инсистирају да пропарадирају центром Београда, онда је нажалост потребно да се неки аргументи понове.

Срђа Трифковић је садашњу ситуацију у Србији назвао „анархотиранијом“. Каже, режим или неће или не може да „стане на пут стварним кршитељима закона“, док истовремено врши репресију и народу намеће Параду. Али није сасвим тако.

Наиме, сви они за које Трифковић наводи да крше законе Републике Србије су или део власти, или њени штићеници. А сама власт предњачи у директном кршењу свих закона, почев од Устава и његове преамбуле до својих свакодневних поступака. Значи, није да власт неће или не може да стане у крај криминалу, већ је управо власт највећа криминална организација.

Какве везе то има са Парадом, рећи ћете? Итекакве.

Сетите се да је сврха ове власти, по сопственом признању, „трансформација“ друштва. „Промена кода“ целог народа, као што је ономад изјавио један режимски култур-комесар. Све што жутократе раде има за циљ да власт - односно, њих - ојача и да јој још више контроле над свим аспектима државе и друштва, а да народ и земљу што више ослаби. Ово је заједнички фактор и систематске пљачке, и сепаратистичке „регионализације“ (од стварања квазидржаве Војводине до „националних савета” муфтије Зукорлића у тзв. Санџаку), и фиктивне одбране Косова и Метохије, и срамне резолуције о Сребреници - и Параде.

Сваки од тих чинова је срачуната увреда свим нормалним Србима. Само постојање жутократије је увреда за здрав разум. Срамота је невиђена да власт спонзорише било чију манифестацију - да ли је у питању једна мала група људи са посебним потребама или осећајима, или већина, уопште није битно - и то још позајмљеним парама од ММФ-а, док преко милион људи гладује а претурање по ђубрету се малтене сматра граном пољопривреде. Већ смо апсолвирали да се жутократе ничега не стиде, али остаје питање, зашто толико инсистирају на Паради?

Да ли је у питању немоћ да се одупру „геј лобију“? Сумњам. Ма колико да су хомосексуалисти (политички хомосексуалци) утицајни у ЕУропи, њихов утицај у Србији је минималан. Самих хомосексуалаца има веома мало. Процена да је 10% човечанства „геј“ је лаж сребреничког калибра; стварне цифре се крећу негде око 2%. Онима који живе у Србији сигурно није лако - али захваљујући чињеници да живе у земљи где нико нема никаква права ни слободе, баш зато што све контролишу жутократе, односно њихови инострани господари.

Овде се, значи, не ради ни о каквој борби за педерска права, већ о срачунатој инструментализацији педера како би се власт иживљавала на народу. Зашто? Неки кажу да би то требало да буде увод у ванредно стање. Иде се на провокацију реакције, како би се елементи који још пркосе апсолутној доминацији жутократских квислинга (тј. Империји која иза њих стоји) извукли на површину и елиминисали, и тиме осујетила даља антирежимска активност.

Сценарио је већ написан. На Паради ће доћи до насиља. Хоће ли то бити припадници Образа или неке друге организације, којима је додељена улога „корисних идиота“, није битно. Иако жутократе рачунају на народно-навијачки и родољубиви бес, чак и ако он изостане, наћи ће се већ маскиране силеџије да измлате некога од парадера. То ће забележити камере Б92 које ће се, онако сасвим случајно, затећи на сцени. План је заиста бриљантан, колико и сотонски: жутократе ће својим иностраним господарима моћи да покажу како они, тобоже, „чине све што могу“ да унапреде „људска права“ попут хомосексуализма, али им смета народ - који је зао, примитиван, глуп, и којег треба још више и јаче тући. Док не постане нови народ, је ли.

Шта да се ради? Најбољи избор би било уклањање жутократије, али то није изводљиво у овако кратком року. Директна акција против Параде је самоубиство, јер се тиме улази у „сачекушу“ жутократама - на њиховом терену, у време по њиховом избору, под њиховим условима. На памет ми пада неколико мудрости древног кинеског стратега Сун Цуа, о уметности ратовања:

Победиће онај ко је мудар и чека противника који то није.
Победиће онај који зна када може да се бори, а када не може.
У нападу побеђује онај чији противник не зна шта да брани, а у одбрани онај чији противник не зна шта да нападне.

Зато мислим да Двери имају добру идеју, за породичну шетњу на дан пре Параде. А тог 10. октобра останите у кућама и снимајте жалосну поворку режимских активиста окружених полицијом. Доћи ће време за јуначење, и то ускоро. Сада је време за чојство.

Биће оних којима „не може под кожу“ што ће педери да парадирају Београдом. Нека се запитају следеће. Шта је већи проблем, што у Србији постоје педери, или што жутократе хоће да свима наметну „геј“ стил живота: краткорочно размишљање, хедонизам, себичност („У се, на се и пода се“.) Народ који тако размишља је идеалан поданички супстрат за жутократију. Уосталом, нису педери криви што се у Србији годишње абортира двеста хиљада деце годишње. Нису педери ти који угрожавају породицу, већ власт.

Хајде, онда, да се боримо против стварног непријатеља, а према његовим инструментима покажемо сажаљење - како једино и приличи.

http://sivisoko.blogspot.com/
---------------------------