"Belushi is Albanian" 

Deretić 

Albanci nastavljaju indoktriniranje svog naroda antinaukom

Albanci nisu Albanija

Što se više među Albancima iz Albanije i njene dijaspore usvajaju albanološke teze akademika dr Kaplana Burovića, to se albanska ekstremno nacionalistička, šovinistička i rasistička klika intelektualaca sve više angažuje u borbi protiv naučne istine o Albancima. Primer je prevod knjige Đuzepea Gelčića (Giuseppe Gelcich) Zeta i dinastija Balšići

Piše: prof. dr Kaplan Burović, akademik
 
Pošto su se albanski naučnici, istoričari, profesori i doktori nauka, akademici, čuvajući svoju ljudsku čast i dostojanstvo naučnika povukli i više ne istupaju pod zastavom falsifikovane istorije svog naroda, klika albanskih ekstremista, koja često nema pojma o albanološkim problemima, angažovala se u pisanju i prevođenju knjiga preminulih stranih autora, koji su, indoktrinirani iliromanijom, pisali o Albancima ne samo pre 100 godina već i ranije, u vreme kada su se albanološke nauke karakterisale romantičnim raspoloženjima i tumačenjima.
Među ostalima, oni su prošle godine preveli i knjigu Đuzepea Gelčića Zeta i dinastija Balšići, objavljenu u Splitu na italijanskom jeziku pre - 111 godina. Knjigu je na albanski jezik prevela Laura Leka. No, odmah pada u oči da prevod nije dosledan. Skoro sve što se Albancima ne sviđa, ona (ili redaktor knjige) je izbacila. Ipak, tu i tamo ostalo je ponešto istinito, ili zato što to nisu videli, a moguće i zbog ambiguiteta izraza.

Tako, pošto je Gelčić - kao i u samom naslovu - više puta istakao da su Balšići vladajuća dinastija u Zeti, znači crnogorska a ne albanska, na str. 365 on naglašava: "...Istorija Balšića je malo i istorija Albanije". Indoktrinirani Albanac sa falsifikovanom istorijom svog naroda, ono "istorija Albanije" shvaća kao "istorija albanskog naroda".

Malo i istorija Albanije

U doba Balšića Zeta nije bila samo današnja Crna Gora, već i dobar deo današnje Albanije. Vlast Balšića se jedno vreme prostirala čak do Valone, Himare i Berata! Oni su se i nazivali gospodarima čitave Albanije. Tako je istorija Balšića zaista "malo i istorija Albanije". Ali, ako Balšići pripadaju istoriji Albanije, ne pripadaju Albancima, istoriji albanskog naroda, jer Balšići u tom smislu baš ništa nisu učinili. Pa i njihov prelazak iz pravoslavlja u katoličanstvo nema nikakve veze s Albancima, jer nisu to učinili da bi se ujedinili s Albancima, već kao što su to učinili i prethodni srpsko-crnogorski vladari Srbije i Crne Gore, pa i drugi sin Nemanje - Stefan Prvovenčani! Oni, kako smo već rekli, ni po čemu nisu pripadali albanskom narodu.
Albanija ni terminološki nije pripadala Albancima. Delimično se dovodi u vezi s njima od 1043. godine, kada su Albanci počeli da se pominju u istoriji zahvaljujući dračkom knezu, Srbinu Đorđu Manijaku. Od 1043. godine, prošlo je punih šest-sedam vekova da Albanci stignu iz Drača u Skadar, te da ga albanizuju i tako nazovu Albanijom.

   Đuzepe Gelčić, kao i mnogi drugi Sloveni Balkana i sveta, bio je indoktriniran iliromanijom. On se oslanja na Hopfa i one, koji su - prema Von Hahnu - mislili da su Albanci autohtoni i genealoški sledbenici Ilira i videli "kod Albanaca stvarne sledbenike starih Ilira".

   U njegovo vreme još nije bilo poznato 12 argumenata austrijskog akademika, prof. dr Gustava Weiganda, kojima je ovaj naučno dokazao da Albanci nisu ni autohtoni ni Iliri. Moguće da je bio i pod uticajem Vatikana, koji se upravo tih godina negativno angažovao prema pravoslavnim narodima na Balkanu, jer su se oni digli protiv turske okupacije i počeli da oslobađaju svoje teritorije.
U duhu Vatikana on nastoji da objasni ne samo poreklo Balšića već i etimologiju toponima Zeta, pa i njeno prostiranje. Tako on pretendira da je naziv Zeta "poreklom iz albanskog jezika" (str. 18), što ničim ne dokazuje, osim pretendovanjem da su Albanci i Iliri isti narod. Nauka je to sada prevazišla. Nešto je konstruktivniji u objašnjenju porekla toponima Crna Gora, zahvaljujući prekursorima, koji su se pre njega bavili tim problemom, pa ga i rešili naučno.

Iako zna sasvim dobro da su Balšići 1360. godine registrovani u analima Zete kao Srbi (str. 29), on kaže: "Iz hronike Šafarika saznajemo da porodica Balšića potiče, po ženskoj liniji, iz carske porodice Nemanjića, upravo od Vukana" (str. 30), najstarijeg sina župana Stefana Nemanje. Đurađ Balša I oženio se Milicom, ćerkom kralja Vukašina, dok će se Đurađ II Stratimirović Balšić oženiti Jelenom, ćerkom kneza Lazara Hrebeljanovića. Poznato je pretendovanje ovih Albanaca da su po muškoj liniji Balšići Albanci. Ali, ako pođemo od dobro poznatog srpsko-crnogorskog ličnog imena Batrić (a zna se da je među imenima većina patronima), videćemo da su ovi od njega napravili skraćenice - hipokoristike: Bašo - Bašić; Baljo - Baljeta - Baljetić; Balo - Balšo - Balšić.

Svi misle da Balšićima prezime potiče od imena sela Balš, danas u Albaniji, na granici sa Crnom Gorom, što je, verujemo, neosporno. Ali, moguće je i da je selo dobilo ime po antroponimu Batrić - Balo - Balšo - Balš. Svakako, Balsha nije albanski oblik, ono potiče iz srpsko-crnogorskog genitiva "Đurađ od (iz) Balša", koje na albanskom glasi "Gjergji nga Balshi". Ni Gjergji ni Balshi, oni se nikada nisu zvali, a Đurađ, Balša i Balšić jesu uvek.
Tu su zatim i njihova lična imena Đurađ, Strazimir, Jelena, čisto srpska. Tu je i njihov domaći srpski jezik, pa i dokumenta, kao što su mnogi dekreti, pa i moneta ovih Balšića na srpskom jeziku. Da su bili Albanci, bar bi se nečim albanskim oglasili, istakli. S druge strane, da bi se jedan Balšić oženio ćerkom vladara Duklje Vukana Nemanjića (1200. godine) trebalo je da bude plemić. Pogotovo da bi bio i magnat srpskog kraljevskog dvora, ambasador, pa i guverner ostrva Mlet. Kako se zna, Albanci u to vreme nisu stigli ni kao obični ljudi u Crnoj Gori, a kamoli kao plemići.

Jedan dokumenat iz XIII veka svedoči da na obalama Skadarskog jezera "Albanenses ne habeant hiberna" (Albanci nemaju zimovališta) (Istorijski institut Crne Gore: Monumenta montenegrina, knjiga III, tom I, Podgorica, 2001, str. 111). Iznad svega, u to vreme Albanci nisu stigli da stvore svoju plemićku klasu ni u Matu, a kamoli van Mata, u polju Drača, gde su i dalje u većini bili nomadski stočari, bez stalnog mesta stanovanja, pa pokoji od njih i kmet, tj. seljak privezan za zemlju feudalnim dažbinama.

Naučna istina

Tendencioznost Đ. Gelčića (ako nemamo posla s albanskim falsifikatom njegovog teksta) vidi se skoro iz stranice u stranicu. Koliko za primer, pominjemo njegovo evidentiranje da su Goti 481. godine osvojili Durrhachium, dok o Srbima, koji su ga osvojili 548, nema ni reči. Na str. 323 piše: "Ovaj beše onaj Marin, ili kako ga srećemo drugde, Marinče Miroši", koga istoričar Resti naziva prezimenom Di Mirossio, koje su mu kasnije slavizirali u Mirošević". Ni Marinče niti Mirossio nisu za nas tuđa imena. I ne samo to, nijedan drugi jezik nema ni Marinče, niti Miroš! Ona su naša, čisto slovenska imena. Ne samo po našim sufiksima - če i -oš, već i po korenu mir, svima poznat po brojnim srpskim antroponimima, koji su u albanskom jeziku tog vremena nepoznati, jer im katolička crkva nije dozvoljavala da daju deci "pravoslavna" imena. Ovo srpsko mir, albanski se kaže "paqe". Ali, Gelčić ili njegovi prevodioci hteli bi da Mirossio povežu sa alb. mir, "dobro".
Nama albanolozima poznato je da su Albanci u poslednje vreme počeli da stvaraju svoju nacionalnu antroponimiju. Od njihovog preporoda. Sve do preporoda (pa i dan-danas) oni su upotrebljavali strane antroponime, naravno, prilagođene albanskom jeziku.

Budući da su naša, niko ih nije slavizirao pretvarajući ih u Mirošević. Naprotiv, Mirossio je italijanizirano Miroš i Đ. Gelčić je to sigurno znao, pa je čudno kako je mogao tako da izvrne stvari naopako. Još veće čudo je ovo sa str. 344, gde za  Mauromonte piše: "pravo ime kojeg mora da je bilo Stefan Malazias ili Crnogorac". Mislimo da su Albanci dodali to Malazias.

U njegovom delu nema ni reči za mesto gde je umro Balša III (poslednji pripadnik dinastije) i kome je ostavio u nasledstvo Zetu, upravo zato što je pohitao da umre u dvoru srpskog vladara i svog ujaka Stefana Lazarevića, kome i ostavlja Zetu u nasledstvo.
Pogledajte šta piše na str. 366: "Albanac je ukrasio svoje gradove umetničkim spomenicima jako cenjeni, koji se smeniše bez traga i glasa sa ciklopskim zećanskim kulama… Dalmacija je imala iz Albanije svoja prva nadahnuća i svoje prve apostole, u godinama 1300."
Istorija je upoznala Albance kao rušioce gradova i njihovih spomenika, koje su upotrebljavali i kao obično kamenje za izgradnju njihovih amama i klozeta. U Dalmaciju su stigli iz Albanije mnogi značajni ljudi, ali oni nisu bili Albanci. Ja sam za mnoge od njih od vremena dokazao da su bili Srbo-Crnogorci, Makedonci, pa i Vlasi, ili Grci.
Ali, ova sorta Albanaca smatra za Albance sve ljude koji su iz Albanije, iako dobro zna da i dan-danas u Albaniji ne žive samo Albanci. Što se tiče gradova i "jako cenjenih spomenika", i njihov prijatelj kao što je Kanađanin Robert Elsie naglašava da je po gradovima Albanije u srednjem veku bilo vrlo malo Albanaca. Većinu stanovništva sačinjavali su Sloveni, Vlasi, Grci, kojima su i pripadali ti umetnički spomenici.

Ovo delo Đuzepea Gelčića nije bezvredno. Ima dosta verodostojnih podataka. Ali ima i ozbiljnih nedostataka i netačnosti, antinaučnih stavova i neistina. Upravo te netačnosti, antinaučne stavove i neistine, upotrebljavaju ekstremni Albanci u svoje svrhe, za političku propagandu i huškanje svog naroda protiv njihovih suseda. Konkretno, protiv našeg naroda. Zato su ovo delo i preveli, pa i objavili. Ovim njihovim nastojanjima ne nanosi se šteta samo nama, već i albanskom narodu kojem ne dozvoljavaju da sazna naučnu istinu o svom poreklu.

Nealbanci

Istorija Albanije ne poklapa se s istorijom albanskog naroda, jer su u Albaniji živeli i drugi narodi, pa i u vremena kad tamo nije bilo žive duše albanske. Konkretno, pad Durrhachiuma 548. godine u ruke Srba odnosi se na istoriju Albanije (iako se tada Durrhachium nije zvao Albanija), ali ne i istoriju Albanaca, koji tada ne samo što nisu bili u Durrhachiumu već nisu bili nigde na teritoriji koju danas nazivamo Albanijom, pa ni na Balkanu!
Albanci su tada bili u Rumuniji, što priznaje i njihov najveći albanolog, akademik, prof. dr Ekrem Čabej. Sledstveno, i istorija ustanka u Albaniji pod vođstvom Tihomira, predstavlja istoriju Albanije, ali ne i Albanaca, jer Tihomir i njegovi ustanici bili su Srbi, a ne Albanci. Osim Balšića, koji su imali za prestonicu svoje Zete grad Skadar (danas u Albaniji), oblastima današnje Albanije vladali su i mnogi drugi nealbanci, u prvom redu grčki kolonizatori, pa rimski okupatori, brojni vizantijski carevi, bugarski carevi Boris i Simeon, zatim srpsko-crnogorski i makedonski vladari, pa i makedonski car Samuilo, posebno srpsko-crnogorski vladari iz dinastije Vladimirovića, pa Vojislavljevića, pa Nemanjića. Župan Stefan Nemanja i njegovi sinovi, unuci, praunuci. Srpska kraljica Jelena (udova kralja Uroša I) ponela je titulu regina Albanie, a da ne govorimo o caru Dušanu i njegovim sledbenicima.

http://www.magazin-tabloid.com/casopis/index.php?id=06&br=219&cl=28

Dardanija

Albanci na lažnim osnovama grade svoje poreklo

Mesto krušaka

Albanci nisu ni genetski sledbenici Ilira, pa ni genetski sledbenici Dardanaca, kad se zna da nisu ni autohtoni na Kosovu, već došljaci - i to posle Srba. Albanci na Kosovu nisu ni nacionalna manjina. Oni su dijaspora, albanska emigracija. Nepobitnim dokumentima i argumentima sada je već dokazano, i to stostruko, da su Albanci sišli na Kosovo sa albanskih gora, posle Srba, štaviše i posle turske okupacije te srpske pokrajine

Piše: Prof. Dr Kaplan Burović, akademik

Prvi koji se bavio etimologijon toponima DARDANIJA treba da je Johannes Georg Hahn (1811-1896), austrijski zamenik konsula u gradu Janina (tada u Turskoj, sada u Grčkoj), kome prasnu na um da se bavi i pisanjem, štaviše i etimologijom, preko svega i sa albanskom etimologijom, iako albanski jezik niti je govorio, niti ga je poznavao. Opsednut pelazgomanijom i iliromanijom, a u službi političkih i kolonijalističkih ciljeva austrijskog carstva, godine 1849. javio je svetu na sve strane da je u Elbasanu, grad Albanije, otkrio "azbuku pelazga" ( !), čime je postao smešan, jer ispade da je njegova azbuka "pelazga" originalna azbuka Todora Hadžifilipa (1730-1805), dobro poznatog u svoje vreme pod imenon Daskal Todor - učitelj iz Elbasana i autor nekih tekstova, poglavito prevoda na albanskom jeziku (između ostalog preveo je i "Liturgiju Svetog Jovana Zlatoustog "). U produžetku Von Hahn štampao je nekoliko knjiga, kojima je doprineo mnogo na polju albanologije (albanski akademici ih cene kao " naučne radove sa najvećom vrednošću, koji su napisani od tuđinaca za istoriju, jezik i albansku kulturu "), ali je ništa manje i spetljao probleme sa njegovim inkompetencijama, posebno na polju etimologije, gde nije ni primirisao.

Polazeći od sasvim slučajne spoljašnje sličnosti, od asonanci i fonetičkih koincidencija, kako to obično čine najobičniji ljudi, koji nemaju ni najelementarnijeg pojma o naučnoj etimologiji, Von Hahn je lansirao njegova sada poznata jednačenja :

DALMACIA = albanski "delme, dele " - srpski " ovca ".
DARDANIA = alb. "dardhë " - srp. "kruška ".
DIMALUM = di : alb. "dy " - srp. "dva " i mal : alb. "mal " - srp. "planina ".
VENDUM = alb. " vend " - srp. " mesto ".
KOLHINION = alb. " ujk " - srp. " vuk " (u vezi sa ULCINJ, grad u crnogorskom primorju).
PARTHINI (Pardos ) = alb. " i bardhë " - srp. " beo ".
SKAMPEIS = alb. " shkamb " - srp. " stena ".
BISTUS = alb. " bisht " - srp. " rep ".
LISOS = alb. " lis " - srp. " hrast ".
CODRIO = alb. " kodra " - srp. " breg ".
SCOPIA = alb. " Shkup " - srp. " Skoplje ", mak. " Skopje "..
LOPSIKA (kod Japoda u Italiji) = alb. " lopë " - srp. " krava " ( u vezi sa imenon sela LOPËSI u Albaniji).
ARGYROI (pleme u Grčkoj) = "Argyrokastron ", grad u Južnoj Albaniji.

Zbog niskog razvoja etimoloških nauka tog vremena, ova najnaivnija i najantinaučnija jednačenja podržali su Gustav Majer i Pol Krečemer, a kao posledica toga, za OPINIO COMMUNIS, uopšte i svi drugi, posebno mađarski etnografa Franc Nopcsa (1877-1933), engleska etnografkinja Edith Durham (1864-1946), italijanski geografa Antonio Baldacci (1867-1950), jugoslovenski istoričar Milan Šuflaj (1879-1931), Grk J. Thomopullos i Austrijanac F.L. Hyttenbah, sve dok nije ustao protiv njih češki akademik prof. dr Kostantin Jireček (1854-1918), pa i drugi koji su ga sledili.

Nauka je oborila sva jednačenja Von Hahna kao arbitrarne antinaučne etimologije, koje nemaju nikakve veze sa istinom. Njihov autor nije imao uvid istorijske okolnosti rađanja toponima, za koje govori, i hronologiju, kao ni poreklo apelativa albanskog jezika, koje je uzeo za njegova jednačenja.
Ja sam se zauzeo posebno sa svakim od ovih jednačenja u mojim etimološkim studijama. Iz tih studija donosim ovde samo onaj deo, koji se odnosi na toponim DARDANIJA.

Za poreklo apelativa albanskog jezika " dardh" - " kruška " ima više mišljenja. Jedni (Dečev, Russu) misle da Dard- sadrži i.e. koren *dheregh " držim ", ili da se približava sa gr. darda "pčela" (Budimir, Van Widekens), po albanskom akademiku prof. dr Ećrem Čabej " nemaju neki realan oslon ". Većina naučnika (G.Meyer, Loewenthal, Hofmann, Mann, Jokl, Kretschmer, Walde-Hofmann, Skok, La Piana) prihvatili su mišlenje Buggea da je dardhë blisko sa gr. -cerdos, u riječi acerdos = " divlja kruška ", i sa acras = " divlja kruška ; kruška ". Sumnje i protivljenje su izrazili: Boisacq, Walde-Pokorny, Pokorny, Ribezzo, Frisk, Chantrain, Schwyzer, koji misle za tuđe poreklo te grčke reči. Marri je približava sa vgl " kruška " u kavkazskim jezicima, dok je Oštir približava sa apelativom baska mad-ari, ud-are " kruška ", čime se slaže i Novak.

Albanski akademik E.Čabej, do sada najeminentniji i najozbiljniji albanski etimolog svih vremena, misli da jednačenje
... dardhë: acerd, samo po sebi ne bez mogućnosti, ostaje sumnjivo, poglavito zbog dvostruke istorijske vrednosti dentala albanskog jezika, koji mogu reflektiratidentale i dentale-palataleindoevropske. U ovim okolnostima za dardhë postoji jedna druga mogućnost jezične bliskosti : keltska grupa staro irl. draigen " kullumbi, Prunusspinosa ; divlja kruška " (ova iz jedne baze *drageno), kymr. draen, staro korn. drani, novo bret. dréan " drača ". Ovu reč upoređuju (sa sumnjama) sa lit. drigni, množ. drignes "madrigona, krupna trava, divli duvan, Hyoscyamusniger...

U ime Boga

Imajući uvid da su Albanci asimilirali keltsko pleme Albanoi, od kojih su i primili to svoje rano-srednjevekovno nacionalno ime, moguće je da su reč dardha uzeli upravo od Kelta, kao što su od njih uzeli i mnoge druge reči. A to se zbilo u albanskoj pokrajini Mat, negde u IX ili X veku naše ere. Povodeći se za ovim, ja se slažem sa akademikom Čabejem za keltsko poreklo te reči u albanskom jeziku. Ime naroda-plemena Dardanoi, kako figuriše u grčka dokumenta tog vremena ime Dardanaca, potiče od imena boga D a r d a n o s, kome su se klanjali Dardanci.

Znači, ime Dardanaca ne potiče od imena pokrajine DARDANIJA, ni Male Azije (Frigija antička), pa ni Balkana (današnje Kosovo). Naprotiv, Dardanija se ovako nazvala (kako u Maloj Aziji, tako i na Balkanu) po imenu Dardanaca, njenih stanovnika, a ne po albanskim kruškama ("dardha") Von Hahna i onih koji su mu podržali i nastavljaju da mu podrže tu naivnu etimologiju, sada već narodnom.

Ovom novom, naučnom etimologijom, DARDANIJA = bog DARDANOS, tačnije DARDANOS > DARDANOI > DARDANIA, koja je otkriće akademika Kostantina Jirečeka, zauzeli su se i mnogi drugi etimolozi, među njima i akademici, hrvatski akademik prof. dr Radomir Katičić i mađarski akademik prof. dr Geza Alföldy, koji su Akademiku Jirečeku dali svoju punu saglasnost, znači bez rezervi. Oni su tvrdo ubeđeni da se otkriće Akademika Jirečeka oslanja na istinu, na istoriju i tradiciju, koja je poznata u antička vremena kod mnogih plemena i naroda, pa i kod samih Dardanaca.

Znači, nisu samo Dardanci koji su se nazivali ovako, po imenu svog boga. Ima i drugih naroda i plemena koji su sledili ovu praksu, kao na primjer Parti (koji su se ovako nazvali po imenu svog boga PARTOS), Daorci (od boga DAORTOS), Duli (od boga DUALLOS), pa i Srbi (od svog boga SERBON) i dr.

Preko svega, kako su mogli Albanci iz Azije, sigurno iz Indije (gde su se u to vreme nalazili !) da krste Kosovo, pa i Frigiju pre Kosova, imenom Dardanija? Kako su mogli da svoj apelativ "dardha", koji su negde u IX ili X veku nove ere uzajmili od Kelta (Bilo i ranije, od Grka!) da stave Kosovu u X veku pre nove ere, ili Frigiji (pa i Dardanelima!) 200-300 godina ranije?! Pogotovo ako su - recimo - i genealoški sledbenici Ilira, za koje se već zna da su stigli na Balkansko Poluostrvo u VIII veku pre n.e.

Posle otkrića Akademika Jirečeka naučni svet diže ruke sa etimologije Von Hahna. Štaviše, ovo je indirektno učinio i predsednik Akademije nauka Albanije prof Aleks Buda (1911-1993), koji je 1972. godine, na Prvoj skupštini iliroloških studija, za " studije " Von Hahna i drugih kao on, rekao da pripadaju fazi " prednaučnih i intuitivnihromantičkih rešenja, koja su vladala do trećeg frtaljaXIX veka ".

Nešto jasnije, pa i konkretnije, izrazio se albanski akademik prof. dr Mark Krasnići, sa Kosova, koji - na kraju krajeva - priznaje naučnu etimologiju toponima DARDANIJA, od boga DARDANOS, onako kako to kaže akademik Jireček, ali ruku na srce, a istinu na videlo jednim promuklim glasom, na jednon krajičku jednog njegovog napisa i na način dosta zamagljenim, štaviše i obraćajući se akademiku Jirečeku, znači ne uzimajući smelosti da izađe otvoreno i svojim imenom. Evo kako se konkretno izražava:
"Još preci Albanaca, Iliri, imali su običaj da njihova plemena nazivaju imenima sinova ili kćeri bogova. Ovako, na primer, Dardanci su se nazvali po imenu boga Dardanos".

Znači, on priznaje da su se Dardanci nazvali tako prema imenu svog boga, ali ćuti da se i Kosovo, u antička vremena, nazvalo tako, DARDANIJA, ne po kruškama, već po Dardancima, koji su se tu nastanili, pošto su proterani od Grka iz prethodne Dardanije u Frigiji, Mala Azija.

I iz citata koji donesmo, utoliko više iz njegovih dela uopšte, vidi se jasno da Mark Krasnići nastavlja izopačavanje i falsifikovanje istorije, za što sam pisao detaljno drugde. Za ovo izopačavanje dovoljno je da obratite pažnju na njegovu izjavu "Još preci Albanaca, Iliri... ". Odakle nam izvede on Ilire za pretke Albanaca? Gde je to našao i čime nam to dokazuje? Kod romantičara Von Hahna?! Njegovim kruškama?!
Bilo kako bilo, Mark Krasnići je PRVI Albanac i, do sada, JEDINI, koji se izrazio na naučan način u vezi etimologije toponima DARDANIJA, za što mu stežemo ruku. Indirektno on ustaje protiv nenaučne etimologije, koja čini jednačenje "dardhë - kruška = Dardanija", prelazeći ovako avaj PONS ASINI, koji Albanci iz Albanije još nisu uspeli da pređu, jer još uvek nastavljaju da se hrane kruškama, za što im sa pravom kažemo da je indoktriniranje Albanaca eks-Jugoslavije lažima, pričama i mitovima, legendama, došlo i dolazi iz Albanije, pa i pečatom njihove Akademije nauka. Pozitivno je što ovo indoktriniranje priznaju i neki Albanci, npr. dr Hajredin Hodža, Ardian Vehbiu, dr Ardian Klosi.

Svi drugi, Albanci i nealbanci, dan-danas nastavljaju da udaraju po dobošu Kosova sa drškom kruške, znači - u antinaučnoj brazdi Von Hahna, pa i sa naučnim činovima profesor i doktor, pa i sa titulom akademika.
Na poseban način ovo čine Albanci, bezdrugo - oni nacionalističko-romantičke struje, jer objektivni Albanci i albanski dosledni naučnici ne smiju da se čuju živi: u suprotnom im preti linčovanje. U vezi sa ovim vidite samo što je izjavio 1995. godine Albanac Albanije dr. Ardian Klosi, a u vezi toga da Albanci nisu sledbenici Ilira : "Ali bolje da to ne spomenemo ovde da nas ne proglase za antialbance".

Pomenuti Akademik Čabej nekada se upinjao na etimologiju Dardanije od "dardha - kruška", ali kasnije popušta na izvestan način, ostavljajući grehove te etimologije Von Hahnu. Ovako on se više ne izražava direktno za jednačenje Von Hahna DARDANIJA = "dardha - kruška", jer dobro zna da ima pravo Akademik Jireček (čije ime i otkriće nigde i ne spominje u njegovim višetomskim studijama !), ali nam mistificira i čini jedan posao nedostojnim za njegovo dostojanstvo naučnika (da ne kažemo i da špekulira!), kad piše da jednačenja Von Hahna "su zajednička i stabilna svojina znanja". Sigurno da ovo ne odgovara istini, ali je u skladu sa političkim ciljem veliko-albanaca da indoktriniraju neistinom masu prostih ljudi, posebno Albance, naročito one eks-Jugoslavije. Von Hahn je rekao i koju istinu, koja se ne sviđa Albancima, zbog čega se oni na nju nikada nisu pozivali. Koliko za primer spominjem da je Von Hahn, u njegovom putopisu PUTOVANJE OD BEOGRADA DO SOLUNA, zabeležio da Kosovo i Metohija, kao nekadašnji centar srednjevekovnog Kraljevstva Raške, zajedno sa novopazarskim Sandžakom (Stara Raška), u narodu su bili poznati kao Stara Srbija (Aalt Serbien"), pa i da je Skenderbeg, nacionalni heroj Albanaca, po nacionalnosti Srbin.

Sigurno, povodeći se za geslom Envera Hodže da je politika u prvom redu, i Akademik Čabej, na kraju krajeva piše :
"Jednačenjedardh: Dardania stoji iznad svih dosadašnjih interpretacija imena Dardania (Dečev, Russu i koji drugi), vidi naše primedbe na citiranom mestu. Ako je ispravno jednačenjePirustae : Dardani, na način da ime ilirskog plemena Pirusti sadrži latinski prevod imena Dardanaca (lat. pirus " kruška "), kako misli Nopča, Durhan i Baldacci, ovo bi potvrdilo sa jedne druge strane da Dardania znači " mesto krušaka".
Podvlačimo: ovo bi potvrdilo - kjo do tëvërtetonte - u originalu na albanskom! Znači - još nije potvrđeno. Ili je možda ko potvrdio da ime ilirskog plemena Pirusti sadrži latinski prevod imena Dardanci?! Suprotno je potvrđeno: da ime plemena Dardanci potiče od imena boga Dardanos, što Akademik Čabej nigde i ne spominje. Zašto ?

Jabuke, kruške i šljive

Citirano delo akademika Čabeja (1911-1980) objavljeno je sedam godina posle njegove smrti, 1987. Činjenice govore da su Albanci Envera Hodže bili skloni falsifikovanju i dr Karla Marksa. Falsifikovali su i moja dela, na moje oči. Uporedite prvo izdanje mog romana "IZDAJA" sa drugim, posebno sa četvrtim izdanjem. Moguće je da su falsifikovali i dela akademika Čabeja, pogotovo posle njegove smrti, jer je nemoguće da je akademik Čabej prošao ćutke preko otkrića Akademika Jirečeka. Za ovo vidite i moj članak "Čabej i socijalizam".
Još gore deluju ostali "naučnici", posebno oni albanske nacionalnosti, kako ovi iz Albanije, tako i oni iz albanske dijaspore, posebno sa Kosova i Metohije.

Iako je otkriće akademika Jirečeka iz perioda pre Prvog svetskog rata, oni ni posle Drugog svetskog rata, ni dan-danas, nemaju smelosti da kažu svom narodu ni ovu istinu, ni mnoge druge istine ove prirode. Utoliko manje imaju smelosti da joj se suprostave. Etimologija akademika Jirečeka proglašena je od njih za TABU i pokrita je ćutnjom, misleći da će je tako i sahraniti, što su ustvari i uspeli, jer dan-danas mase Albanaca žive indoktrinirane sa DARDANIJA = "dardhë - kruška", što za njih znači: KOSOVO = Albanija, bar NEZAVISNA REPUBLIKA.
Sa druge strane, dok su za istinu mukom zamukli, sistematski nastoje da varaju svoj narod (i koga drugo mogu!), nastavljaju da ga denigriraju i indoktriniraju, da ga huškaju na putu antijugoslovenskog, posebno antisrpskog šovinizma, na putu najprljavijeg rasizma, između ostalog i upinjući se u nenaučne etimologije Von Hahna, posebno na etimologiju toponima DARDANIJA, koja - po njima - potiče od " albanske " reči DARDHA - " kruška ", jer se na Kosovu (antička Dardanija) tobože rađaju mnogo kruške i da su Dardanci (po njima - " Albanci "!) i nazvali tu oblast Dardanijom - od ovih albanskih "dardhë - krušaka".

Ovako, primera radi, "veliki" albanski savremeni "naučnik" Selami Pulaha, koji nosi i titule doktor i profesor, sigurno je i akademik, piše :
"I od antičkih i srednjevekovnihonomastičkih priloga (toponimija i antroponimija) dokazuje se autoktonija Albanaca u oblastima Kosova, Crne Gore i Makedonije. Neka od antičkih imena ovih oblasti čuvaju se kao apelativi u albanskom jeziku. Ovako sama Dardanija, na čijoj se teritoriji prostire današnje Kosovo, objašnjena je albanskom rečju DARDHË..."

Nije ni najmanje istina da se u albanskom jeziku sačuvao (a nisu ga nikada ni imali!) ovaj ili onaj toponim, utoliko manje toponim DARDANIJA. Posebno se nije sačuvala neka semantička veza između ovog toponima i apelativa DARDHA. Ne samo do 1878. godine, kada je počeo nacionalni preporod Albanaca, već ni do kraja Drugog svetskog rata, obični Albanci nisu ni znali za apelativ DARDANIJA, a kamoli i za vezu koja mu se čini sa kruškama srpskog Kosova. Treba da znate da su Albanci sačuvali apelativ ZANA - "vila", koji indirektno, preko rumunskog jezika, potiče od apelativa latinskog jezika DIANA, i dosta je star u ovom jeziku, dok ime DARDANIJA nisu sačuvali ni oni Albanci koji žive na Kosovu (nekadašnja Dardanija), a za koje nam pretendiraju da su " autohtoni ". Štaviše, dan-danas, njihov veći deo i ne poznaju ga uopšte, jer su svi oni uvek nazivali i nazivaju tu oblast KOSOVO, imenovana tako od Srba, po njihovom apelativu KOS (ptica kos) = alb. "mullenja", fr. "merle". Termin Dardanija dospeli su da nauče samo oni Albanci, koji su pohađali koju srednju ili višu školu, koji su pročitali koju knjigu ili koji list, reviju, časopis. Zatim su naučili i mnogi drugi, pogotovo oni koji su dospeli u dodir sa veliko-albanskim nacionalistički i šovinistički nastrojenim intelektualcima, koji, naročito u poslednje vreme, potstaknuti i podržani svestrano iz Albanije, od socijal-fašističke bande Tirane, intensificirali su separatističku super veliko-albansku propagandu.

U toj brazdi Albanaca sa Kosova Mitat VRANICA promenio je svoje srpsko prezime u DARDANIA, upravo pre dve-tri godine (1998). Vidite njegov pečat-adresu na stranicama biltena DARDANIJA, koji je počeo da se štampa u SAD 1995. godine. Posle dvadeset-trideset godina, posebno posle dva-tri veka, ovi će Albanci pretendirati da se ovaj Mitat oduvek prezivao tako - DARDANIA, i da je to prezime nasledio od svog oca, dede, pradjede, od "svojih" predaka Dardanaca. A to će za sina, unuka, praunuka Selami Pulahe, ako nastave " naučnu " tradiciju svoga oca, biti dokaz, neosporna činjenica, da su njihovi Albanci autohtoni na Kosovu i da su se antička imena sačuvala i kao prezimena kod Albanaca. Sem pomenutog Mitata, mi možemo spomenuti i puno drugih, koji su kao Mitat promenili prezime ili dali svojoj deci sada, u ovom periodu separatističkog previranja, antička imena. Koliko za primer, vidite i prezime EPIROTI nekakvog Mefaila (Pravo mu je prezime Zendeli !), koji tim imenon i prezimenon objavljuje svoje pesme na stranicama revije " YLBERI ".

Dardanska antička antroponimija, ili ilirska, nema nikakvih tragova kod Albanaca, što je prinuđen da prizna i albanski akademik prof. Šaban Demiraj, aktuelno (1994.) predsednik Akademije nauka Albanije. I pored ovoga, tipovi kao Selami Pulaha pretendiraju za svašta i ni najmanje se ne stide ni za najveće laži, tako da Albanac sa Kosova Redžep Ćose ni najmanje nije imao potrebu da javno pozove svoju braću iste krvi da što više lažu u prilog njihovih pretendiranja na Kosovo.
U brazdi S.Pulahe i R.Ćose su i akademik Vehbi Bala, Neritan Ceka, Muzafer Korkuti, Seit Mansaku, Mahir Domi i - ko ne?! Štaviše, i sam akademik Sh.Demiraj, ali ostavljaući grehote ove etimologije (DARDANIJA = "dardhë") Akademiku Čabeju.

Muzafer Džadžiu, profesor Državnog universiteta u Tirani, piše :
"Njihovo ime (Dardanaca - KB) treba da se stavi u vezi sa albanskim imenom "dardhë"..."
Treba znati da je Kosovo poznatije po jabukama (koje su tamo zasadili Srbi da bi se spotakao na njih i Ismail Kadare!), negoli po kruškama. I Albanac Sami Frašeri, najveći ideolog albanskog preporoda, piše :
"Na Kosovu i u oblastima okolo rađaju se jabuke, kruške, šlive, trešnje i druge voćke prve ruke, od onih koje se prilagođavaju hladnoj klimi".

Kako vidite, jabuke stavlja u prvom redu. Prema tome, da su je njeni antički stanovnici nazvali po njenim voćkama, onda bi je sigurno prozvali po jabukama. Kod glasa PEĆ S. Frašeri piše:
"Voćke, naročito njene jabuke (Kosova,- KB), čuvene su".
Kako vidite, kruške i ne spominje. Ovo ponavlja i kod glasa KOSOVO.

"Studiju" nekakvog Šaćir Šaćiri, potstrekači separatizma iz Tirane, busajući se u prsa za "marksizam-lenjinizam" i za "proleterski internacionalizam", pošto su je objavili na albanski jezik, preveli su je i objavili i na francuski, sa ciljem da indoktriniraju i strani svet protiv mira i stabiliteta na Balkanu, za destabilizaciju Jugoslavije. Evo šta kaže ova bena na kvadratu :
"Ona (E. Durhan)konstatira da Albanci kultiviraju sve varietete voćki, koje su karakteristične za njihovu oblast. Otuda, a oslanjajući se na beleške Hahna, ona tvrdi da je stara Dardanija uzela svoje ime od albanske reči DARDHË, zato što su zemlje, koje se uključuju u ovoj provinciji, bile pune stablima ove voćke ".

Francuski kritičar Roland Bard na jednom mestu kaže za mit: "ne oslanja se na istinu, već na mogućnost njegove primene".

Vidi se jasno da se Albanci predvode koliko od njegove misli, toliko i od misli Viktora Igoa da "Nema ništa snažnije od dogme da porodi san. I nema ništa snažnije od sna da porodi budućnost. Danas utopija, sutra meso i kost, stvarnost".
Od stvarnosti, preko njenog izopačenja, fasifikovanja, kod iluzija i, od iluzija kod jedne nove stvarnosti, koja se za sada samo priželjkuje, a za koju su spremni i da ginu, bez obzira na to što su sasvim svesni da im ne pripada.

 Emigracija

Ja kažem Albancima da se na Kosovu ne rađaju kruške više negoli u ma kojoj drugoj oblasti Balkana, ali - kao i u svakom mestu sveta - i kruške Kosova imaju svoju petlju odstraga. Jednom za svagda zašlo je sunce feudalizma i feudalističke rascepanosti, nove podele sveta, promene granica među državama, narodima, utoliko više u ovim slučajevima, kad se zna da Albanci nisu ni genetski sledbenici Ilira, pa ni genetski sledbenici Dardanaca, kad se zna da nisu ni autohtoni na Kosovu, već došljaci - i to posle Srba. Albanci na Kosovu nisu ni nacionalna manjina. Oni su dijaspora, albanska emigracija. Nepobitnim dokumentima i argumentima sada je već dokazano, i to stostruko, da su Albanci sišli na Kosovo sa albanskih gora, posle Srba, štaviše i posle turske okupacije te srpske pokrajine, još uvek svete i presvete za svakog Srbina, iako su im Albanci izvadili iz groba mošti Svetoga Save i spalili ih na lomači.

http://www.magazin-tabloid.com/srp/clanak.php?br=167&clanak=24

Ilirii smo mi ljudi to je laz da su albanci to jer su oni tu jos od anticke grcke a i svaki anticki pisac spominje srbe da su tu ziveli to smo mi.A albanci su dosli tu de jesu oko 1400-te godine sa juga italije

bilo bi dobro kada bi malo procitao vizantijske zapise,pa da vidis ko je sve zivio na balkanu,ko je kada dosao, i ko je bio najveci saveznik i postovalac vizantije unutar nje(osim grka naravno.).
bilo bi takodje dobro kada bi malo prelistao prokopeja iz cezareje,koji vazi za najrelevantnijeg istoricara vizantije u vreme kada  je zivio,pa da vidis odakle npr justinian vodi poreklo.
to oko porekla albanaca je odavno razreseno.ne znam zasto uopste raspravljate o tome.Vizantijski istoricari su sve zapisali o tome,kao u to vreme najobrazovaniji narod na planeti.
P.S.( Ovo oko porekla alabanaca lici mi isto kao na onu tezu da hrvati vode poreklo od srba i da uopse nisu narod,sto je cista besmislica).

1:39 "they are all cousins" 

Нема ту много материјала за распредање о њиховој генетској структури и наслеђу хаплотипова... Какви црни Илири, можда у траговима... Дарданизована жгадија са Кавказа.

Dardanija nema veze sa Albancima, ni sa kruškama ni sa bogovima.
Darda na Mađarskom znači koplje.
Dardania znači zemlja koplja (kao Holland-Hollandia=Darda-Dardania)
Znači, teritorija Dardanije je bio nastanjen Mađarima.

Jbt...gori sam nego Deretić i svi Albanski kvazi-istoričari zajedno