Да ли би неко од учесника дискусије или неко од форумаша био љубазан да детаљније опише личности које су чиниле династију Севера ?

Ta "tzv. "Vizantija" nije naslednik Rimskog Carstva, već jeste baš upravo RIMSKO CARSTVO! Car Teodosije je 395. godine carstvo podelio na istok i zapad svojim sinovima, i obe polovine su pravni sledbenici nekadašnjeg carstva. Carevi sa Istoka su do poslednjeg dana nosili titulu Rimskog Cara...
Turski sultani su svojim brojnim titulama pridodali i onu Rimskog Cara, te su samo stoga formalni naslednici Carstva, kao i zbog činjenice da su zauzeli prestonicu (a vremenom i sve teritorije) Carstva.
Rusija je de jure naslednik, zbog rodbinskih veza sa carskom dinastijom, i to je sve.

Dinastija Severa:
* Septimije Sever 193-211
Rođen je u današnjoj Libiji, u uglednoj porodici iz plemena Berbera, a majka mu je bila feničanskog porekla. Već 172. godine, sa svega svojih 26 godina postao je Senator, 190. godine konzul, a 191. je dobio komandu nad panonskim legijama. 193. godine je ubijen imperator Pertinaks, a Septimija Severa su njegove trupe proglasile imperatorom. On je odmah pohitao u Rim, tamo zatekao već ubijenog pretendenta Didija Julijana, te je tako postao nesporni imperator u većem delu carstva. Klodija Albina, moćnog guvernera Britanije je postavio za cezara, čime je osigurao mir na severu, a na istoku mu se suprotstavio Pescenije Niger u Siriji, te je morao da ga porazi u borbi. 197. je svog sina Karakalu proglasio naslednikom, što je dovelo do pobune Klodija Albina, i kraćeg rata u kome je Septimije Sever pobedio, i postao suvereni imperator celog carstva.
U srcu je bio vojnik, i jačao je tokom carevanja vojsku, uz favorizovanje Ilira, Mežana i Dačana. Bio je u lošim odnosima sa korumpiranim Senatom, a raspustio je i Pretorijanski gardu, i zamenio je sa 50.000 sebi lojalnih vojnika. Umro je tokom pohoda u Britaniji 211. godine, a nasledila su ga dva zavađena sina, Karakal i Geta, uz bitan uticaj imperatorove žene, Julije Domne. I Septimije Sever je naravno proglašen za boga od strane Senata.

* Karakala 198 - 217
Rođen kao Lucije Septimije Basijan, kasnije je preimenovan u više antoninsko ime Marko Aurelije Antonije, a Karakala je nadimak, nastao od naziva za galsku tuniku koju je voleo da nosi. Nakon smrti Septimija Severa, nekoliko meseci je delio tron sa bratom Publijem Septimijem Antonijem Getom, a razmišljalo se i o podeli carstva među zavađenom braćom željnom vlasti, od čega ih je odvratila majka. Ubrzo je Karakala dao da se ubiju njegov brat i puno onih koji su ga podržavali, a Senat je morao da izglasa "damnatio memoriae", tj. brisanje imena njegovog brata iz istorije. Na daleko lošiji način je pratio očeve težnje u jačanju staleža vojnika, umanjio je vrednost novca (tj. udeo srebra u kovanicama), izvršio pokolj u Aleksandriji zbog podrugljive predstave o njemu, dao je građansko pravo svim slobodnim ljudima Carstva zbog mogućnosti većeg poreza, ali je i izgradio velike kupke koje su bitno arhitektonsko dostignuće. U suštini je Karakala bio vojni diktator, a ironija sudbine je to da ga je ubio baš nezadovoljni vojnik, i to tokom pohoda dok je Karakala zastao da se uz put olakša. Pretorijanski prefekt Makrin je postao imperator, a sasvim je izvesno da je i on imao učešća u zaveri za ubistvo Karakale.

* Publije Septimije Geta 209-211
Mlađi sin Septimija Severa, savladar od 209. godine, i uopšteno gledano manje sposoban naslednik velikog Septimija. Često je tražio zaštitu majke, ali čak ga ni ona nije mogla spasiti smrti nakon što je Septimije umro. Na kratko je Geta bio savladar sa svojim bratom Karakalom, ali su tenzije bile prevelike, a Karakala je imao vojsku na svojoj strani. Ubio je Getu, i u progonima još verovatno oko 20.000 svojih neistomišljenika.

* 217-218 je trajao interegnum kada su na vlasti bili Makrin i njegov sin Dijadumedijan. U osnovi, nisu mogli da se izbore sa zahtevima vojse, navikle na privilegije kod prethodnih imperatora, te su i završili kao žrtve Pretorijanske garde.

* Elegabal 218 - 222
Jedna od najkontroverznijih ličnosti u dugom nizu imperatora. Rođen kao Varije Avit Basijan, kasnije preimenovan u Marko Aurelije Antonije. Bio je rođak po bočnoj liniji u familiji Sever, a od mladosti je spreman za sveštenika boga El-Gabala u Siriji. Na vlast je došao tako što ga je postavila vojska, a zakulisnu politiku je vodila njegova moćna baba Julija Mesa. Ubrzo po postavljanju na mesto imperatora, prava, sasvim izopačena priroda novog imperatora je izbila na površinu. Postavio je Sol Invictus, tj. sunce kao vrhovno božanstvo, sebe je preimenovao u boga Elegabala, a seksualne kontroverze su samo narastale oko njega. Ženio se pet puta, jednom čak i sa vestalkom kojima je to bilo strogo zabranjeno, a dva puta se "udao" za muškarce. Savremeni psihijatri tvrde da je on zapravo imao transseksualni poremećaj, a zna se da se u kasnijim fazama oblačio u žensku odeću, prostituisao sa muškarcima čak i na dvoru, i nudio neslućena bogatstva lekaru koji bi mu načinio ženske genitalije. Nosio je žensku odeću, perike i velike količine šminke. Uz remećenje tradicionalnog rimskog panteona, i seksualne grozote kojima je pribegavao, Elegabal se ubrzo smučio ne samo javnosti, već što je bilo najvažnije i Pretorijancima. Julija Mesa je predosetila probleme, i naterala Elegabala da proglasi svog popularnog rođaka Aleksandra Severa za naslednika. Ubrzo je došlo i do pobune Pretorijanaca, gde je Elegabal ubijen, a njegovo telo unakaženo i uništeno, uz brisanje tragova o njemu iz dokumenata i sa spomenika. Vraćen je i tradicionalni način verovanja, a jedini značaj njegove vladavine je pojačani rad istoriografa koji su se trudili da zabeleže što više detalja iz života ovog bizarnog vladara, a u kontekstu antoninske dinastije, te je zbog toga ostalo puno dela koja pokrivaju jedan bitan period istorije Rima.

* Aleksandar Sever 222 - 235
Poslednji Severanski imperator je rođen kao Marko Julije Gesije Basijan Aleksijan, i bio je brat od tetke imperatora Elegabala. Na vlast je došao sa samo 14 godina, i bio je pod jakim uticajem svoje majke, Julije Mameje. Po priči je Aleksandar bio dobrodušan i krajnje pitom mladić, nesklon zbližavanju sa vojskom, kako je to do tada bio običaj, I pored toga, carstvo je generalno bilo u usponu tokom njegove vlasti, sve do uspona Sasanida na istoku. Rim je trijumfovao, ali je na površinu izbila sva nedisciplina zapuštene vojske, što ih je umalo koštalo poraza od Germana u Galiji tokom kampanje 234-235. godine. Aleksandar je shvatio da je bolje da se sa Germanima nagodi, a vojska je to smatrala kukavičkim činom, te je i njega i njegovu majku ubila, i u isti mah su ti isti vojnici, iz XXII legije svog vojskovođu Maksimina proglasili imperatorom.
Smrt Aleksandra Severa označava kraj dinastije Severa, znane i kao sirijska dinastija. Doprinos Aleksandra je ipak veliki - unapređena je umetnost, spušten porez, ojačan novac, poboljšana primanja vojske, olakšani krediti siromašnim slojevima stanovništva. Takođe, Aleksandar je religijski bio radoznao i otvoren. Slavio je Orfeja, Avrama, Apolonija iz Tjane, i Isusa. Po priči je čak nameravao da podigne i hram namenjen Isusu, ali su ga od toga odvratili paganski sveštenici.
Nakon dinastije Severa, sve do 284. godine je Carstvo bilo u dubokoj vojnoj, političkoj i ekonomskoj krizi.

Хвала, право је задовољство видети да има људи који знају историју и спремни су да своје знање поделе са другима. 

Uzgred, u filmu "Pad Rimskog Carstva", snimljenom negde početkom '60-ih ako se ne varam, prikazana je na kraju scena gde se nakon Komodove smrti, javno na ulici prodaje tron.

I pored određenog karikiranja, ta situacija je istinita - pravu vlast u Carstvu su imali moćni Pretorijanci, te su oni tron davali onome ko i dobro plati, i obeća nove privilegije elitnoj gardi (i Pertinaks i Didije Julijan su bili bogataši koji su novcem "pazarili" imperatorsku titulu). Tu situaciju je zatekao i Septimije Sever, nad čime se kao profesionalni i uspešni vojnik zgrozio, te je i stoga ukinuo Pretorijansku gardu. Nažalost, njegovi naslednici su bili slabiji i vojnici i vladari. I Septimiju Severu su po dolasku u Rim Pretorijanci ponudili svojue usluge za određenu nadoknadu, nesvesni da je on već dovoljno jak da mu njihove usluge ne trebaju.

Određenu sliku snage, al i izgleda Pretorijanaca daje i film "Gladijator", koji je prilično dobar, i pored nekih (sasvim namernih, u svrhe spektakularnosti načinjenih) grešaka.

Evo i spiska svih Rimskih careva, sa njihovim izvornim imenima. U zagradi je dato ime koje su dobili na rođenju, i ime koje su imali u trenutku stupanja na presto.

Boldovano su data imena pod kojima su bili najčešće poznati, a izbegnuto je pisanje striktnog latinskog "V" umesto nama uobičajenog "U".

Crvenom bojom će biti označeni uzurpatori koji su odigrali bitniju ulogu na prilike u Carstvu. Tokom trajanja Carstva, postojalo je izuzetno mnogo pretendenata na tron i privremenih ili trajnijih uzurpatora, ali samo neki od njih zavređuju da budu spomenuti.

Ljubičastom bojom su označeni određeni sasvim sporni ljudi ili trenuci u istoriji Carstva, kao i uzurpatori manjeg ranga, odnosno značaja ili čak moguće i sasvim izmišljene ličnosti.

Zelenom bojom su označeni neki korisni komentari.

Imperium Romanorum

Julijansko-Klaudijevska dinastija

* Imperator Caesar Divi Filius Augustus (Gaius Octavius/Gaius Iulius Caesar Octavianus Imperator Caesar Divi Filius) 27 p.n.e - 14 n.e.
* Tiberius Caesar Augustus (Tiberius Claudius Nero/Tiberius Iulius Caesar) 14 - 37
* Gaius Caesar Augustus Germanicus "Caligula" (Gaius Iulius Caesar Germanicus/Gaius Caesar Augustus Germanicus "Caligula") 37 - 41
* Tiberius Claudius Caesar Augustus Germanicus Pontifex Maximus (Tiberius Claudius Drusus/Tiberius Claudius Drusus Nero Germanicus) 41 - 54
* Nero Claudius Caesar Augustus Germanicus (54-66)/Imperator Nero Claudius Caesar Augustus Germanicus (66-68) (Lucius Domitius Ahenobarbus/Nero Claudius Caesar Drusus Germanicus) 64 - 68
* Gaius Iulius Vindex 68 (pobunjenik u delu Galije, bez stvarne uzurpacije vlasti)
* Lucius Clodius Macer 68 (pobunjenik u delu Afrike, bez stvarne uzurpacije vlasti, samozvani propraetor)
* Caius Nymphidius Sabinus 68 (samozvani predvodnik Pretorijanske Garde, samoproklamovani naslednik Nerona, nikada se nije proglasio za Imperatora, ubili ga Pretorijanci)

"Godina četiri Imperatora"

* Servius Galba Imperator Caesar Augustus (Servius Sulpicius Galba) 68 - 69
* Imperator Marcus Otho Caesar Augustus (Marcus Salvius Otho) 69 (januar - april)
* Aulus Vitellius Germanicus Imperator Augustus (Aulus Vitellius) 69 (april - decembar)
* Vespazijan je započeo vladavinu kao jedan od četiri imperatora iz 69. godine, ali će biti smatran nadalje rodonačelnikom dinastije Flavijevaca.

Flavijevska dinastija

* Imperator Vespasianus Caesar Augustus (Titus Flavius Vespasianus) 69 - 79
* Imperator Titus Caesar Vespasianus Augustus (Titus Flavius Vespasianus/Titus Caesar Vespasianus) 79 - 81
* Terentius Maximus 79 - 81 (neuticajni pobunjenik, poznat i kao pseudo-Neron, zbog sličnog ponašanja, imao pristalice u Aziji)
* Imperator Caesar Domitianus Augustus, Pontifex Maximus Pater Patriae (Titus Flavius Domitianus/Caesar Domitianus) 81 - 96
~ Domicijan je svojoj carskoj tituli, sasvim neuobičajeno dodao i titule Pontifex Maximus (prvosveštenik u rimsko vreme) i Pater Patriae (otac otadžbine).
* Lucius Antonius Saturninus 89 (pobunjenik u Germaniji, bez prave vlasti)

"Pet dobrih Imperatora"

* Imperator Nerva Caesar Augustus, Pater Patriae (Marcus Cocceius Nerva) 96 - 98
* Imperator Caesar Divi Nervae Filius Nerva Traianus Germanicus Augustus (Marcus Ulpius Traianus/Marcus Ulpius Nerva Traianus Germanicus) 98 - 117
* Imperator Caesar Traianus Hadrianus Augustus Pontifex Maximus (Publius Aelius Hadrianus/Publius Aelius Traianus Hadrianus) 117 - 138
~ Naredna dva Imperatora, Antonije Pije i Marko Aurelije su poslednja dvojica od tzv "dobrih Imperatora", ali obzirom da istovremeno predstavljaju i rodonačelnike dinastije Antonina, biće i predstavljeni tako.

Dinastija Antonina

* Imperator Caesar Titus Aelius Hadrianus Antoninus Augustus Pontifex Maximus "Pius" (Titus Aurelius Fulvus Boionius Arrius Antoninus/Imperator Titus Aelius Caesar Antoninus) 138 - 161
* Imperator Caesar Marcus Aurelius Antoninus Augustus Pontifex Maximus (Marcus Annius Verus/Marcus Aurelius Caesar Augusti Pii Filius) 161 - 180 (savladar 161 - 169 i 177 - 180)
* Imperator Caesar Lucius Aurelius Verus Augustus (Lucius Ceionius Commodus/Lucius Aelius Aurelius Commodus) 161 - 169 (kao savladar)
* Gaius Avidus Cassius 175 (uzurpator u Siriji i Egiptu)
* Imperator Caesar Lucius Aurelius Commodus Augustus Pater Patriae (177-180)/Imperator Caesar Lucius Aurelius Commodus Antoninus Augustus Pontifex Maximus Pater Patriae (180-192) (Lucius Aurelius Commodus Antoninus/Lucius Aurelius Commodus Caesar Antoninus) 177 - 192 (savladar 177 - 180)

"Godina pet Imperatora"

* Imperator Caesar Publius Helvius Pertinax Augustus (Publius Helvius Pertinax) 193 (januar - mart)
* Imperator Caesar Marcus Didius Severus Iulianus Augustus (Marcus Didius Severus Iulianus) 193 (mart - jun)
* Septimije Sever je naredni legalni Imperator, međutim kako je on i rodonačelnik dinastije Severa, tu će i biti predstavljen
* Gaius Pescennius Niger 193 - 194 (uzurpator u Siriji, nepriznat od Senata)
* Decimus Clodius Septimius Albinus 193 - 197 (uzurpator u Britaniji i Hispaniji, nepriznat od Senata)

Dinastija Severa

* Imperator Caesar Lucius Septimius Severus Pertinax Augustus Proconsul (Lucius Septimius Severus) 193 - 211 (savladar 198 - 211)
* Imperator Caesar Marcus Aurelius Severus Antoninus Pius Augustus "Caracalla" (198-211)/Imperator Caesar Marcus Aurelius Antoninus Augustus Pater Patriae Britannicus Maximus Proconsul "Caracalla" (211-217) (Lucius Septimius Bassianus "Caracalla") 198 - 217 (savladar 198 - 211 i 211)
* Imperator Caesar Publius Septimius Geta Augustus (Publius Septimius Geta) 209 - 211 (savladar 209 - 211 i 211)
* Imperator Marcus Opellius Severus Macrinus Augustus Pius Felix Proconsul (Marcus Opellius Macrinus) 217 - 218 (savladar 217 - 218) (uzurpator van dinastije Severa, ali odobren od Senata)
* Imperator Marcus Opellius Antoninus Diadumenianus Caesar Severus (Marcus Opellius Diadumenianus) 218 (savladar 217 - 218) (Makrinov sin)
* Imperator Marcus Aurelius Antoninus Pius Felix Augustus Proconsul "Elagabalus" (Varius Avitus Bassianus/Marcus Aurelius Antoninus "Elagabalus") 218 - 222
* Seleucus oko 219 ili 221 (uzurpator bez stvarne vlasti, verovatno u Meziji)
* Uranius Antonius oko 219 ili 221 (uzurpator bez stvarne vlasti)
* Gellius Maximus oko 219 (uzurpator bez stvarne vlasti, verovatno u Siriji)
* Verus oko 219 (uzurpator bez stvarne vlasti, u okolini grada Tira)
* Imperator Caesar Marcus Aurelius Severus Alexander Pius Felix Augustus (Bassianus Alexianus) 222 - 235
* Lucius Seius Sallustius 225 - 227 (verovatni Cezar, pokušao da zbaci Imperatora)
* Taurinus oko 222 ili oko 229 - 230 (uzurpator bez stvarne vlasti, ubio se bacivši se u Eufrat)

"Kriza trećeg stoleća"

~ Period obeležen spoljnim invazijama, unutrašnjim građanskim ratovima i ekonomskim slomom i strašnom hiperinflacijom. Promene institucija, društva, ekonomije i na kraju krajeva i religije su bile duboke i fundamentalne, da se ovaj period od gotovo pola veka posmatra kao trenutak u kome je nastala razlika između klasičnog sveta i ranog srednjevekovnog društva, ili perioda kasne antike.
* Imperator Caesar Gaius Iulius Verus Maximinus Pius Felix Invictus Augustus Thrax (Gaius Iulius Verus Maximinus Thrax) 235 - 238
* Magnus oko 235 (pobunjenik bez stvarne vlasti)
* Quartinus oko 235 (pobunjenik bez stvarne vlasti, navodno prisiljen da se proglasi Imperatorom)
* Imperator Caesar Marcus Antonius Gordianus Sempronianus Africanus (I) (Marcus Antonius Gordianus) 238
* Imperator Caesar Marcus Antonius Gordianus Sempronianus Africanus (II) (Marcus Antonius Gordianus) 238
* Imperator Caesar Marcus Clodius Pupienus Maximus Augustus (Imperator Caesar Marcus Clodius Pupienus Maximus Augustus) 238
* Balbinus (Decimus Caelius Antonius Balbinus/Decimus Caelius Calvinus Balbinus) 238
* Imperator Caesar Marcus Antonius Gordianus Pius Felix Augustus (III) (Marcus Antonius Gordianus/Marcus Antonius Gordianus Pius) 238 - 244
* Sabinianus 240 (uzurpator u Africi)
* Imperator Caesar Marcus Iulius Philippus Pius Felix Invictus Augustus "Arabs" (Marcus Iulius Philippus) 244 - 249
* Philippus Iunior 247 - 249 (sin Filipa "Arapina", dete koje je otac proglasio Avgustom, ali bez uticaja na vlast)
* Tiberius Claudius Marinus Pacatianus 248 (uzurpator u Podunavlju)
* Marcus Fulvius Rufus Iotapianus "Jotapian" 248 (uzurpator u Siriji)
* Silbannacus 248 (uzurpator u Germaniji ili Italiji, verovatno u okolini Rajne, na sačuvanim novčićima predstavljen kao Imperator Marcus Silbannacus Augustus)
* Sponsianus oko 248 (pobunjenik bez stvarne vlasti, verovatno u Dakiji)
* Imperator Caesar Gaius Messius Qvintus Traianus Decius Pius Felix Invictus Augustus (Gaius Messius Qvintus Traianus Decius) 249 - 251
* Gaius Iulius Priscus 249 - 252 (de facto vladar Istoka Carstva, brat i saveznik Filipa "Arapina")
* Iulius Valens Licinianus 250 (uzurpator u Rimu)
* Imperator Caesar Qvintus Herennius Etruscus Messius Decius Augustus (Qvintus Herennius Etruscus Messius Decius) 251 (savladar svog oca Decija)
* Imperator Caesar Caius Valens Hostilianus Messius Qvintus Augustus (Caius Valens Hostilianus Messius Qvintus) 251 (savladar Trebonijana Gala)
* Imperator Caesar Gaius Vibius Trebonianus Gallus Pius Felix Invictus Augustus (Gaius Vibius Trebonianus Gallus) 251 - 253 (savladar Hostilijana 251 i Volusijana 251 - 253)
* Imperator Caesar Gaius Vibius Afinius Gallus Veldumnianus Volusianus Augustus (Gaius Vibius Volusianus) 251 - 253 (savladar Trebonijana Gala 251 - 253)
* Uranius Antoninus oko 253 (pobunjenik bez stvarne vlasti, verovatno iz okoline Emese)
* Imperator Caesar Marcus Aemilius Aemilianus Pius Felix Invictus Augustus (Marcus Aemilius Aemilianus) 253
* Imperator Caesar Publius Licinius Valerianus Pius Felix Invictus Augustus (Publius Licinius Valerianus) 253 - 260 (savladar sa Galijenom 253 - 260)
* Mareades (ili Mariades/Mariadnes/Cyriades) oko 252 ili 253 ili 256 ili 259 (pro-persijski pobunjenik iz okoline Antiohije)
* Imperator Caesar Publius Licinius Egnatius Gallienus Pius Felix Invictus Augustus (Publius Licinius Egnatius Gallienus) 253 - 268 (savladar sa Valerijanom 253 - 260)
* Imperator Caesar Cornelius Licinius Saloninus Valerianus Pius Felix Invictus Augustus (Publius Licinius Cornelius Saloninus) 260 (savladar sa Galijenom 260)
* Ingenuus 258 ili 260 (uzurpator u Mursi (današnji Osijek, Panonija))
* Publius C[aius] (ili C[assius]) Regalianus 260 (uzurpator u Panoniji)
* Fulvius Macrianus (Maior) 260 - 261 (uzurpator na Istoku Carstva)
* Titus Fulvius Iunius Macrianus (Minor) 260 - 261 (uzurpator na Istoku Carstva)
* Titus Fulvius Iunius Quietus 260 - 261 (uzurpator na Istoku Carstva)
* Lucius Calpurnius Piso Frugi "Thessalicus" oko 261 (pobunjenik bez stvarne vlasti, u delovima Tesalije)
* Valens oko 261 (uzurpator bez stvarne vlasti, u delovima Ahaje i Makedonije, ili možda u Iliriji, a možda je to isti uzurpator Licinije iz Rima, iz 250. godine)
* Ballista (takođe znan i kao Callistus) oko 261 (Pretorijanski prefekt, uzurpator bez stvarne vlasti, u okolini Emese)
* Lucius Mussius Aemilianus 261 ili 262 (uzurpator u Egiptu)
* Memor oko 262 (pobunjenik bez stvarne vlasti u Severnoj Africi)
* Manius Acilius Aureolus 268 (uzurpator u Milanskoj regiji)
* Trebellianus oko 268 (verovatno izmišljeni uzurpator u Maloj Aziji)
* Celsus oko 268 (verovatno izmišljeni uzurpator u Severnoj Africi)
* Saturninus oko 268 (verovatno izmišljeni uzurpator u Galiji)
~ Čak trinaest Imperatora iz ove epohe se nazivaju i "carevima iz baraka", gde se aludira na njihovo vojno vaspitanje, obično poreklo, i uspon preko vojne karijere. Ti Imperatori su - Maksimin Traks, Gordijan I, Gordijan II, Pupijen, Balbin, Gordijan III, Filip "Arapin", Decije, Herenije Etrusk, Gal, Volusijan, Emilijan, Valerijan i Galijen, a i čitav niz uzurpatora bi se lako uklopio u ovu definiciju.

Galsko Carstvo (Imperium Galliarum)

~ Galsko Carstvo je nezavisna oblast koja je postojala tokom kratkog vremena, a u vreme "Krize trećeg stoleća", od 260. do 273. Galsko Carstvo je obuhvatalo rimske provincije Galiju, Hispaniju i Britaniju, uz mirnu Betiku na jugu. Može se smatrati da je i Galsko Carstvo baštinik Rimskog Carstva, te da su i njegovi vladari u rangu zvaničnih Imperatora. Koristili su protokol dvora u Rimu, latinski jezik i kulturu, kao i vojno i državno ustrojstvo
* Imperator Caesar Marcus Cassianus Latinius Postumus Pius Felix Invictus Augustus (Marcus Cassianius Latinius Postumus) 260 - 269
* Imperator Caesar Gaius Ulpius Cornelius Laelianus Pius Felix Augustus (Ulpius Cornelius Laelianus) 269 (uzurpator u Germaniji Superior)
* Imperator Caesar Marcus Aurelius Marius Pius Felix Augustus (Marcus Aurelius Marius) 269
* Imperator Caesar Marcus Piavonius Victorinus Pius Felix Invictus Augustus (Marcus Piavonius Victorinus) 269 - 271
* Imperator Caesar Domitianus Pius Felix Augustus 270 - 271 (uzurpator u nepoznatoj oblasti Carstva)
* Imperator Caesar Gaius Pius Esuvius Tetricus Felix Invictus Augustus (I) (Caius Pius Esuvius Tetricus) 271 - 274
* Caius Pius Esuvius Tetricus (II) 273 - 274 (cezar pod svojim ocem Tetrikom I)
* Faustinus oko 274 (pobunjenik u oblasti Galija Belgika)
~ 273. godine, Imperator Aurelijan je krenuo u osvajanje Zapada Carstva, pošto je već povratio Istok. Tetrik se sa njim sukobio u blizini današnjeg Châlons-sur-Marne u jesen 274. godine, bitku je izgubio, i sa svojim sinom se predao Aurelijanu. Prema priči, pošteđeni su im životi, i nakon prikazivanja u trijumfu Imperatora, dobili su čak i državne položaje.

Ilirski Imperatori

~ Naziv potiče iz činjenice da su većina Imperatora ove epohe poreklom iz Ilirije, odnosno Panonije
* Imperator Caesar Marcus Aurelius Claudius Pius Felix Invictus Augustus (II) "Gothicus" (Marcus Aurelius Valerius Claudius) 268 - 270
* Censorinus oko 269 - 270 (uzurpator bez stvarne vlasti, verovatno u okolini današnje Bolonje, mada postoje sumnje da je uopšte i postojao)
* Imperator Caesar Marcus Aurelius Claudius Quintillus Invictus Pius Felix Augustus (Marcus Aurelius Quintillus) 270 (savladar)
* Imperator Caesar Lucius Domitius Aurelianus Pius Felix Invictus Augustus (Lucius Domitius Aurelianus) 270 - 275 (savladar 270)
* Imperator Caesar Vhabalathus Augustus (Vaballathus/Wahballath)  270 - 272 (uzurpator vlasti bez aspiracija na rimski tron, i vladar tzv. "Palmirskog carstva")
* Zenobia Augusta Sebaste (Bath-Zabbai) 270 - 272 (uzurpatorka vlasti, suštinska savladarka svog sina Vabalata u tzv. "Palmirskom carstvu")
* Achilleus (ili Antiochus) oko 272 (Zenobijin otac, pobunjenik u Palmiri)
* Domitianus oko 271 ili oko 271 - 272 (verovatni uzurpator, možda čak i priznat kao Imperator u  delovima Galije kao Imperator Caesar Domitianus Pius Felix Augustus)
* Urbanus oko 271 - 272 (verovatno izmišljeni uzurpator)
* Septimius (ili Septiminus) 271 (uzurpator u Dalmaciji)
* Felicissimus oko 271 (pobunjenik iz Carske riznice, bez vladarskih aspiracija)
* Firmus 273 (pobunjenik u Aleksandriji, nikada se nije proglasio za Imperatora, a postavlja se pitanje istinitosti podataka o postojanju)
* Imperator Caesar Marcus Claudius Tacitus Pius Felix Augustus (Marcus Claudius Tacitus) 275 - 276
* Imperator Caesar Marcus Annius Florianus Pius Felix Augustus (Marcus Annius Florianus Pius) 276 (jul - septembar)
* Imperator Caesar Marcus Aurelius Probus Pius Felix Invictus Augustus (Marcus Aurelius Equitius Probus) 276 - 282
* Iulius Saturninus oko 280 - 281 (uzurpator na Bliskom Istoku)
* Proculus oko 280 - 281 (uzurpator u Galiji, zajedno sa Bonosom)
* Gallus Quintus Bonosus 280 (uzurpator u Galiji, zajedno sa Prokulom)
* Imperator Caesar Marcus Aurelius Carus Pius Felix Invictus Augustus (Marcus Aurelius Numerius Carus) 282 - 283
* Imperator Caesar Marcus Aurelius Carinus Pius Felix Invictus Augustus (Marcus Aurelius Carinus) 283 - 285 (savladar 283 - 284)
* Imperator Caesar Marcus Aurelius Numerianus Pius Felix Augustus (Marcus Aurelius Numerius Numerianus) 283 - 284 (savladar 283 - 284)

Tetrarhija

~ Tetrarhiju (vlast četvorice) je uspostavio Dioklecijan 293. godine. Pre toga, tokom 285. i 286. je uzdigao generala Maksimijana do nivoa savladara, stvorivši na taj način diarhiju (vlast dvojice). Radi boljeg upravljanja državom, Dioklecijan je 293., uz Maksimijanovu saglasnost, postavio dva Cezara, Galerija i Konstantija Hlora, kao pomoćnike Imperatorima (Avgustima). Potom su se oba Avgusta zajedno povukla sa vlasti 305. godine, Cezari su postali Imperatori, i potom postavili svoja dva nova Cezara, Flavija Valerija Severa (II) i Maksimina. Konstantije je međutim umro već 306. godine, pa je Galerije proglasio Severa Avgustom, dok je Konstantijeva vojska proglasila za Avgusta, tj. Imperatora njegovog sina Konstantina (I). Maksimijanov sin Maksentije je, nezadovoljan svojim izostavljanjem iz vlasti porazio Severa, naterao ga da abdicira u njegovu korist i likvidirao 307., pa se zajedno sa ocem proglasio Avgustom. Do 308. bilo je četiri pretendenta na titulku Avgusta (Galerije, Konstantin, Maksimijan i Maksentije), i samo jedan za titulu Cezara (Maksimin).
Te 308. godine su Galerije, Dioklecijan i Maksimijan sazvali 'konferenciju' koja je odlučila da će Licinije postati Avgust na zapadu, sa Konstantinom kao Cezarom. Na istoku Galerije ostaje Avgust, a Maksimin Cezar. Maksimijan je morao da se povuče, a Maksentije je proglašen uzurpatorom. Međutim, dogovor je propao -  do 308. je Maksentije već de facto vladao Italijom i Afrikom, čak iako mu je skinuta titula, a ni Konstantin ni Maksimin nisu prihvatali Licinija kao sebi nadređenog Avgusta. Pošto je propao pokušaj da se smire titulom "filius Augusti" ('sin Avgusta', kao naslednik, što im je bilo isto kao i dotadašnja titula 'Cezar'), obojica su proglašeni Avgustima 309. godine. Sada je u sistemu bilo suštinski četiri Avgusta, pa je sistem tetrarhije propao.
Između 309. i 313. je Konstantin sredio da Maksimijana udave (310), Galerije je prirodno umro (311), Konstantij je pobedio Maksentija kod Milvijskog mosta i potom ga ubio (312), a Maksimin se ubio u Tarsu, pošto ga je Licinije porazio u borbi (313). Tako su do 313. ostalo samo dva vladara - Konstantin na Zapadu, i Licinije na Istoku. Do 324. je Konstantin savladao i Licinija i ponovo ujedinio Carstvo pod jednim Avgustom, tj. Imperatorom.
* Imperator Caesar Gaius Aurelius Valerius Diocletianus Pius Felix Invictus Augustus Pontifex Maximus Pater Patriae Proconsul (Diocles/Gaius Aurelius Valerius Diocletianus Iovius) 284 - 305
* Imperator Caesar Gaius Aurelius Valerius Maximianus Pius Felix Invictus Augustus (Maximianus/Marcus Aurelius Valerius Maximianus Herculius) 286 - 305 i 307 - 308
* Lucius Domitius Domitianus oko 296 - 298 (pobunjenik u Egiptu, zajedno sa Aurelijem Ahilejem)
* Aurelius Achilleus oko 297 - 298 (pobunjenik u Egiptu, zajedno sa Lucijem Domicijem Domicijanom)
* Eugenius oko 303 - 304 (uzurpator u Seleukiji, ubijen ubrzo po samoproglašenju)
* Amandus oko 285 - 286 (uzurpator u delu Galije i Hispanije, ubrzo suzbijen)
* Aelianus oko 285 - 286 (saradnik Amandusa, možda u rangu Cezara ili čak Avgusta)
* Iulianus oko 286 - 293 (uzurpator u Italiji, sa vrlo ograničenim domenom vlasti)
* Imperator Caesar Gaius Flavius Valerius Constantius Augustus (I) "Chlorus" (Flavius Valerius Constantius "Chlorus") 305 - 306
* Imperator Caesar Galerius Valerius Maximianus Pius Felix Invictus Augustus (Caius Galerius Valerius Maximianus) 305 - 311
* Imperator Severus Pius Felix Augustus (II) (Flavius Valerius Severus) 306 - 307
* Marcus Aurelius Valerius Maxentius Pius Felix Invictus Augustus (Marcus Aurelius Valerius Maxentius) 306 - 312
* Lucius Domitius Alexander oko 308 - 309 ili 308 - 311 (nevoljni uzurpator u Africi, ubrzo poražen)
* Imperator Caesar Flavius Constantinus Pius Felix Invictus Augustus Pontifex Maximus Pater Patriae Proconsul (I) (Gaius Flavius Valerius Constantinus) 307 - 337
* Calocaerus 333 - 334 (uzurpator na Kipru, ubrzo zbačen)
~ U vreme vladavine Konstantina I, izdat je "Milanski edikt", kojim je zagarantovana sloboda veroispovesti za sve religije u Carstvu, a naročito za hrišćane. Pred smrt je Konstantin i kršten, a istorija ga pamti i kao Konstantina Velikog, dok je u pravoslavnom hrišćanstvu beatifikovan, i slavi se kao Sveti Car Konstantin. Rođen je u Naissusu, današnji Niš, a 324. godine je na mestu nekadašnjeg grada Vizantiona počeo izgradnju nove prestonice, Nova Roma, grada koji je nakon njegove smrti preimenovan u "Nova Roma Constantinopolitana", nama znano kao Konstantinopolj, tj. Carigrad.
* Imperator Caesar Gaius Valerius Licinius Pius Felix Invictus Augustus (Valerius Licinianus Licinius) 308 - 324
* Imperator Caesar Galerius Valerius Maximinus Pius Felix Augustus (Daia) (Daia/Maximinus Gaius Galerius Valerius) 310 - 313
* Imperator Caesar Aurelius Valerius Valens Pius Felix Invictus Augustus (Aurelius Valerius Valens) 316 - 317 (uz Licinija na Istoku)
* Imperator Caesar Sextus Marcius Martinianus Pius Felix Invictus Augustus (Sextus Marcius Martinianus) 324 (uz Licinija na Istoku)
* Imperator Caesar Flavius Valerius Constantinus Augustus (II) (Flavius Claudius Constantinus) 337 - 340 (savladar sa braćom Konstantijem II i Konstansom)
* Imperator Caesar Flavius Iulius Constantius Augustus (II) (Flavius Iulius Constantius) 337 - 361 (savladar sa braćom Konstantinom II i Konstansom)
* Imperator Caesar Flavius Iulius Constans Augustus (Flavius Iulius Constans) 337 - 350 (savladar sa braćom Konstantinom II i Konstantijem II)
* Imperator Caesar Flavius Magnus Magnentius Augustus (Flavius Magnus Magnentius) 350 - 353 (uzurpator na Zapadu)
* Vetranio oko 350 (oponent Magnentija, donekle podržan od strane Konstantija II)
* Flavius Iulius Popilius Nepotianus Constantinus oko 350 (oponent Magnentija, član porodice Konstantina, suštinski kratkotrajni uzurpator u gradu Rimu)
* Claudius Silvanus 355 (uzurpator bez stvarne vlasti, u okolini današnjeg Kelna)
* Imperator Caesar Flavius Claudius Iulianus Augustus (II) "Apostate" (Flavius Claudius Iulianus) 361 - 363
~ Julijan "Apostata", iliti "Nevernik" je doneo 362. godine edikt o toleranciji religije, kojim je hteo da vrati paganska verovanja u Carstvo, jer je sam prešao iz hrišćanstva u jednu formu helenističkog paganstva, kao posledica toga što je kao dete nasilno pokršten. Pokušaj je trajao koliko i njegova vladavina.
* Imperator Caesar Flavius Iovianus Augustus (Flavius Iovianus) 363 - 364
~ Iako Jovijan nije deo dinastije Konstantina, njegova vladavina se smatra krajem te epohe, kao i vremena tetrarhije. Vratio je hrišćanstvo kao državnu religiju, baštinio tradiciju Konstantina Velikog, ali nije progonio pagane, mada je zabranio javne paganske obrede. OVaj Imperator je rođen u tadašnjem Singidunumu, današnjem Beogradu.

Britansko Carstvo

~U vreme krize Carstva u trećem veku, dvojica uzurpatora su se proglasili Imperatorima u Britaniji i delovima Galije. Zadržali su sve prerogative i simbole vlasti dotadašnjih Imperatora, pa se mogu smatrati baštinicima te tradicije. Takođe, odvojenost Britanije od ostatka kontinenta je doprinela relativnoj nezavisnosti njihove vladavine, pa su zato spomenuti u ovom spisku.
* Imperator Caesar Carausius Pius Felix Augustus (Marcus Aurelius Mausaeus) 286 - 293
* Imperator Caesar Allectus Pius Felix Augustus (Allectus) 293 - 296
~ Imperator Konstantije je srušio ovu privremenu državu, a tradicija ova dva vladara svrstava među tzv. "Legendarne kraljeve Britanije"

Valentinijanska dinastija

~ Nakon Jovijanove smrti, nekoliko dana je trajao interregnum, nakon kog je vojska u Nikeji proglasila Valentinijana za Imperatora, a on je odmah za savladara proglasio svog brata Valensa, sa kojim je podelio Carstvo na Istok i Zapad, radi lakše uprave, dok su za stanovništvo obojica bili vladari istog ranga. Iako se ova dinastija smatra nekom vrstom prelaznog perioda vlasti između Konstantinovih naslednika, i Teodosijeve dinastije, bitna odlika je to što je izvršena faktička i suštinska podela Carstva na Istok i Zapad, kao i to što je Pravoslavlje postalo ozvaničeno kao deo hrišćanstva. Valentinijan je bio vatreni Pravoslavac, a Valens je bio podjednako požrtvovani Arijanin (forma hrišćanstva, kasnije proglašena za jeres). Naslednici Valentinijana, Gracijan i Valentinijan II nisu dugo vladali, da bi na kraju ovog perioda zavladao Teodosije, koji je formalizovao podelu Carstva.
* Imperator Caesar Flavius Valentinianus Pius Felix Augustus (I) (Flavius Valentinianus) 364 - 375 (Imperator Zapada)
* Firmus oko 372 - 375 (nevoljni uzurpator u Severnoj Africi)
* Imperator Caesar Flavius Iulius Valens Pius Felix Augustus (Flavius Iulius Valens) 364 - 378 (Imperator Istoka)
* Procopius 365 -366 (uzurpator u Carigradu i većem delu Trakije, rođak dinastije Konstantina)
* Marcellus 366 (pratilac Prokopija, i njegov naslednik u uzurpaciji imperijalne vlasti u Trakiji i Halkedoniji)
* Imperator Caesar Flavius Gratianus Pius Felix Augustus (Flavius Gratianus) 367 - 383 (proglašen za Avgusta 367. godine, vladar Zapada 375 - 383, suštinski vladar Carstva 378 - 379)
~ Gracijan je uspostavio Pravoslavlje kao dominantnu religiju u Carstvu, ukinuo je carski položaj Pontifeks Maksimusa, zabranio paganske rituale, izbacio paganski Oltar Viktorije iz Senata, zabranio donacije i legate Vestalkama, borio se protiv Arijanizma, a u skladu sa Nikejskim kredom naredio poštovanje odluka episkopa Rima i Aleksandrije. I pored svega toga, i on je posmrtno, a sasvim paganski, deifikovan.
* Imperator Caesar Flavius Valentinianus Pius Felix Augustus (II) (Flavius Valentinianus) 375 - 392 (formalni vladar Istoka 375 - 383, u egzilu u Carigradu 383 - 388, suštinski vladar Zapada 388 - 392)
~ Teodosije će biti spomenut u okviru sopstvene dinastije, iako je njegov uticaj na događaje iz vremena Valentinijanske dinastije izuzetno veliki.
* Magnus Maximus 383 - 388 (suštinski uzurpator u Britaniji, Hispaniji i Galiji, ali privremeno priznat i od strane Teodosija, i Valentinijana II kao Imperator Zapada)
* Flavius Victor 384 - 388 (sin Magnusa Maksimusa, od oca proglašen za Avgusta, privremeno priznat kao savladar od strane Teodosija i Valentinijana II)
~ U britanskom folkloru se Magnus Maksimus smatra jednim od tzv. "Legendarnih kraljeva Britanije", dok se njegov sin u tom kontekstu ne spominje
* Flavius Eugenius 392 - 394 (uzurpator na Zapadu, privremeno formalno priznat od strane Teodosija 392 - 393)
~ Eugenije je poslednji Imperator koji je tolerisao paganizam, ovaj put u svrhe unutrašnjeg mira i konsolidacije Zapada Carstva. Njegov poraz u sukobu sa Teodosijem je označio potpuni pad paganizma na Zapadu, i jačanje uticaja varvara, koji je doveo i do sloma Zapada u narednom stoleću.

Teodosijanska dinastija

~ Dinastija koju je osnovao Teodosije, predstavlja poslednji formalni trenutak jedinstva Carstva, pre konačne, pravno regulisane i trajne podele na Istok i Zapad. Dinastija nije dugo trajala, posebno na Zapadu, dok je na Istoku ostala deo plemstva do kraja šestog stoleća. Bili su u srodstvu sa Valentinijanskom dinastijom.
Teodosije je 391. zabranio paganizam u svom delu Carstva, proglasio je Pravoslavlje državnom religijom, a simboličnim činom anti-paganizma je ugasio Večni Plamen Veste. Nasledili su ga sinovi, koji su još bili deca, i pod uticajem svojih varvarskih savetnika i vojskovođa. Zapad je propadao brže, i 410. su se rimske trupe trajno povukle iz Britanije, ostavivši je u haosu, a i Vizigoti su poharali Rim. Rođaci na Istoku i Zapadu nisu bili u sjajnim odnosima, i tek kriza iz 423. godine ih vraća na isti kolosek, a jedan od rođaka te godine postaje i Papa, pod imenom Celestin I, pa su tako članovi dinastije u tom trenutku imali tri najbitnija položaja vlasti u tom delu sveta. I pored toga, savetnici i vojskovođe, poput Flavija Ecija u jednom trenutku, imali su sve veći uticaj na prilike, prvenstveno na Zapadu, delu Carstva koji je rapidno propadao pod udarima varvara. Do 450. godine, Zapad se sastojao samo od Italije i dela Bretanje, međusobno nepovezanih. Do 455. godine, Teodosijeva dinastija je, uglavnom svojom krivicom uništena na Zapadu, dok je na Istoku još neko vreme potrajala.
* Imperator Caesar Flavius Theodosius Pius Felix Augustus (I) (Flavius Theodosius) 379 - 395 (savladar na Istoku 379 - 383, suštinski vladar Carstva 383 - 395, a formalno 392 - 395)
* Imperator Caesar Flavius Arcadius Pius Felix Augustus (Flavius Arcadius) 383 - 408 (nominalni Avgust Carstva 383 - 395, prvi Imperator suverenog Istoka 395 - 408)
* Imperator Caesar Flavius Honorius Pius Felix Augustus (Flavius Honorius) 393 - 423 (nominalni Avgust Carstva 393 - 395, prvi Imperator suverenog Zapada 395 - 423)
~ Kraj vladavine Teodosija, često nazivanog i "Veliki", označava i konačni kraj Rimskog Carstva kao celovite države, forme koja je održavana do 395. godine i pored raznih manje ili više formalnih podela.

Zapadno Rimsko Carstvo (nakon Honorija)

~ Nakon Honorija, Imperatori Zapada su bili delovi Teodosijeve dinastije do 455. godine, a nakon toga dolazi završni period agonije Zapada, do konačnog nestanka ovog dela nekadašnje Imperije sa istorijske scene. Kao nasleđe Zapadnog Rimskog Carstva, smatra se postojanje i uticaj Rimokatoličke crkve, romanski jezici širom Zapadne Evrope (ali i u Rumunijji) koji su uticali i na germanske, i s vremenom prošireni slovima J, K, W i Z, Corpus Juris Civilis kao osnova za građansko pravo, i naravno latinsko pismo, odnosno latinica.
* Marcus 406 - 407 (uzurpator bez stvarne vlasti, u Britaniji)
* Gratian 407 (uzurpator bez stvarne vlasti, u Britaniji)
* Flavius Claudius Constantinus (III) 407 - 411 (uzurpator u Galiji i Britaniji 407 - 409, priznat kao savladar 409 - 410)
~ Kostantin III je poznat i kao jedan od "Legendarnih kraljeva Britanije", mada pod imenom Konstantin II, i u toj legendi je postao otac Konstansa, Ambrozija Aurelijana i Utera Pendragona, kasnijeg oca legendarnog kralja Artura.
* Constans II 409 - 411 (savladar svog oca Konstantina III)
~ Kao i njegov otac, i Konstans II se spominje kao "Legendarni kralj Britanije", i to kao marioneta u rukama Vortigerna, koji je sredio i da ga ubiju
* Maximus ("Hispanicus") 409 - 411 i 420 - 422 (uzurpator u Hispaniji, mada je druga uzurpacija, 420 - 422 donekle sporna)
* Imperator Caesar Priscus Attalus Pius Felix Augustus 409 - 410 i 414 - 415 (uzurpator uz podršku Vizigota, i u delovima Carstva koje su oni kontrolisali)
* Jovinus 411 - 413 (uzurpator u delovima Galije, pod uticajem Vizigota)
* Sebastianus 412 - 413 (Jovinov brat, postavljen kao Avgust 412. godine od strane svog brata)
* Flavius Constantius (III) 421 (Honorije ga je postavio za savladara, ali ga na Istoku Teodosije II nije priznao)
* Ioannes (Joannes/Johannes) 423 - 425 (uzurpator, nepriznat od Teodosija II)
* Flavius Placidus Valentinianus (III) 425 - 455 (poslednji Zapadni Imperator iz Teodosijeve dinastije)
~ Vladavina Valentinijana III je obeležena rasparčavanjem Zapadnog Rimskog Carstva. Vandali su zauzeli provinciju Afriku 439. godine, a Britanija je i zvanično napuštena 446. godine. Postupno su izgubljeni najveći delovi Hispanije i Galije, gde su varvari načinili svoje države, a Siciliju i zapadnu obalu Mediterana je pustošila Gejzerikova flota.
* Dominus Noster Flavius Anicius Petronius Maximus Augustus (Flavius Anicius Petronius Maximus) 455
~ Po stupanju na presto, Petronije Maksim se oženio udovicom Valentinijana III, Eudoksijom, da bi pojačao utisak nastavka Teodosijeve dinastije. Petronije Maksim se smatra prvim od tzv. "Imperatora iz senke", nemoćnih vladara Zapadnog Rimskog Carstva, koji su samo mogli da posmatraju odumiranje svog carstva.
* Dominus Noster Flavius Eparchius Avitus Augustus (Marcus Maecilius Flavius Eparchius Avitus) 455 - 456
* Ricimer 456 - 457 (Svevski plemić, vojskovođa u službi Zapadnih Imperatora, formalni regent u periodu 456 - 457 i 465 - 467 sa titulom Patricius et Master Militum)
* Flavius Marcianus 456 - 457 (Istočni Imperator, koji bi de iure mogao biti smatran vladarom celog Carstva u periodu interregnuma na Zapadu 456 - 457)
* Iulius Valerius Maiorianus 457 - 461 (postavljen uz podršku Istočnih Imperatora Marcijana i Lava I)
* Libius Severus 461 - 465 (sasvim beznačajan Imperator, nepriznat na Istoku od strane Lava I)
* Flavius Valerius Leo 465 467 (Istočni Imperator pod imenom Lav I, koji bi de iure mogao biti smatran vladarom celog Carstva u periodu interregnuma na Zapadu 465 - 467 i 472 - 473)
* Procopius Anthemius ili Prokopios Anthemios 467 - 472 (Grk rođen u Carigradu u patricijanskoj porodici)
* Arvandus 468 (pobunjenik, i kandidat za uzurpatora trona)
* Romanus 470 (uzurpator na Ricimerov nagovor)
~ Nakon pogubljenja Romana, Ricimer se okrenuo protiv Imperatora Antemija, i Zapad je bio u de facto građanskom ratu 470 - 472, kada je Ricimer potavio Olibrija za Imperatora kao protivtežu Antemiju.
* Dominus Noster Flavius Anicius Olybrius Augustus (Flavius Anicius Olybrius) 472 (mart ili jul - oktobar ili novembar)
~ Olibrije je poslednji vladar, bilo na Zapadu, bilo na Istoku, koji je imao ikakve rođačke veze sa dinastijom Valentinijana i Teodosija. Bio je marioneta Vandalskog vladara Gejzerika)
* Gundobad 472 - 473 (Burgundski plemić, formalni regent u periodu 472 - 473 sa titulom Patricius et Master Militum, postavio Glicerija za Imperatora)
* Glycerius 473 - 474 (nepriznat na Istoku, predao se Juliju Neposu i postao biskup Salone, današnjeg Splita)
* Julius Nepos 474 - 480 (poslednji legitimni Imperator Zapada)
~ Julija Neposa je 475. godine zbacio njegov Master Milite Orest, te je ovaj pobegao natrag u Dalmaciju, odakle je i došao, poslat od strane Imperatora Istoka Lava I. Gledano legalno, on je do svoje smrti bio zakoniti vladar Zapada, i postoje dokazi da je kao takav posmatran ne samo na dvoru u Carigradu, već i u delovima nekadašnjeg Zapadnog Rimskog Carstva. Ipak, njegova smrt je došla kao olakšanje i novom Istočnom Imperatoru Zenonu, i varvarinu Odoakaru, koji se proglasio kraljem Italije, jer je Nepos predstavljao nepotrebni anahronizam u novim okolnostima u ovom delu Evrope.
* Flavius Orestes 475 - 476 (suštinski vladar Zapada, koji je postavio svog sina Romula za Imperatora)
* Flavius Romulus Augustus "Augustulus" 475 - 476 (nepriznat na Istoku, od Imperatora Zenona)
~ Romul Avgustul (odnosno "mali Avgust") je bio sin Oresta, varvarskog vojnog zapovednika kod Imperatora Julija Neposa. Orest je zbacio Imperatora čim je dobio zapovedništvo nad vojskom,a kako je sam bio German i nepodesan time za Imperatora, na vlast je postavio svog sina iz braka sa Rimljankom. Dečak je imao oko 12 godina u tom trenutku. Već naredne godine ga je zbacio varvarin Odoakar, i 4. septembar 476. godine se smatra danom prestanka postojanja Zapadnog Rimskog Carstva, i početkom Srednjeg veka. Nakon abdikacije, Romul i ostaci Senata su poslali poruku Imperatoru Istoka Zenonu, u kome ga obaveštavaju da je nepotrebno postojanje dva Imperatora, i da je dovoljan jedan (misleći na Istočnog). Istovremeno je preporučen Odoakar kao čuvara interesa Carstva na Zapadu, a u Carigrad su vraćene i regalije, znaci carskog dostojanstva Zapadnih Imperatora. Istine radi, Nepos je i dalje bio živ, i legitimni vladar, mada u egzilu. Takođe, Odoakar, iako sada kralj Italije, nastavio je da kuje novac sa likom Neposa, a Neposa su priznavali i u malom delu Galije koji je ostao pod romanskom vlašću, pod generalom Sijagrijusom, sve dok je ovaj imao vlast, do 486. godine. Kao male karikature se u Zapadnoj Evropi pojavljuju povremeno uzurpatori koji bi da vrate formu Imperatora, ali ti pokušaji brzo bivaju ugušeni. Pamte se pobune izvesnog Burdunela (Burdunellus, u prevodu "mala mula") u Španiji, u dolini Ebra 496. godine, i izvesnog Petra, gotovo na istom mestu, ali deset godina kasnije.
Formalni nestanak Zapadnog Rimskog Carstva nije doneo suštinske promene, jer je forma Carstva odavno bila samo ljuštura u kojoj nijje bilo ničega. Marionetski Imperatori nisu imali vlast, i zbacivanje Romula je samo potvrdilo poznatu činjenicu, da varvarske vojskovođe zapravo vladaju Carstvom. U istorijskom smislu je samo bitan simbolizam, i trenutak u kome počinje Srednji vek, i mračno doba Zapadne Evrope, dok je u tom periodu Istočno Rimsko Carstvo, kasnije uobičajeno nazivano Romejsko, a od kasnog Srednjeg veka i fabrikovanim nazivom "Vizantija", nastavilo da baštini tradiciju Rimskog Carstva sve do pada pod Turke, 1453. godine, u specifičnom hriščanskom, pravoslavnom duhu, i sa novom, greko-romanskom kulturom.

Istočno Rimsko Carstvo
(Βασιλεία Ρωμαίων/Basileía Romaíon/Imperium Romanorum)

~ Prvo će biti posmatran period Carstva do vladavine Iraklija, odnosno do početka VII veka. Do tog perioda je Carstvo bilo potpuni naslednik svih tradicija nekadašnjeg Rimskog Carstva, a od vladavine Iraklija, sve je veći uticaj helenizma. Iz tog razloga će nakon tog perioda, Carstvo ovde biti nazivano "Romejskim", jer su se stanovnici Carstva tako između sebe nazivali. Do Iraklija je zvanični jezik bio isključivo latinski, a od njegove vladavine je uveden i grčki, uz izmene i u titulama, o  čemu će reči biti kasnije. Takođe, treba reći da se u tradicionalnom smislu, Istočnim Rimskim Carevima, odnosno Imperatorima Istoka mogu smatrati svi Imperatori koji su vladali iz Carigrada, počevši od Konstantina Velikog. Međutim, kako je spisak vladara sve do Teodosijevog sina Arkadija već ranije dat na zajedničkoj listi, ovde će se započeti od Arkadijevog naslednika, i kraja Teodosijeve dinastije.

* Imperator Caesar Flavius Theodosius Augustus (II) 408 - 450
* Imperator Caesar Flavius Marcianus Augustus 450 - 457

Dinastija Leonina

* Imperator Caesar Flavius Valerius Leo Augustus (I) (poznat i kao "Tračanin" i "Koljač") 457 - 474
* Imperator Caesar Flavius Leo Augustus  (II) 474 (januar - novembar) (unuk Lava I, i sin Zenona, verovatno ubijen u zaveri svoje majke Arijadne i oca Zenona, svog savladara u periodu februar - novembar 474)
* Imperator Caesar Flavius Zeno Augustus (Tarasicodissa ili Trascalissaeus) 474 - 491 (Isaurijanac po rođenju, bio je savladar svom sinu u periodu februar - novembar 474)
* Flavius Basiliscus 475 - 476 (zet Imperatora Lava I, iskoristio nepopularnost Zenona za kratkotrajnu uzurpaciju carske vlasti)
* Leontius 584 - 588 (uzurpator u delovima Antiohije)
* Imperator Caesar Flavius Anastasius Augustus (I) (poznat i kao "Dve zenice", zbog heterohtomije, osobine da su oči različite boje) 491 - 518 (oženio se Zenonovom udovicom Arijadnom, i ušao u dinastiju Leonina)
~ Prema legendi, Anastasije nije mogao da odluči koji bi ga od tri nećaka nasledio, pa je ispod jedne od pet fotelja u salonu stavio cedulju sa odlukom. Međutim, nijedan od nećaka nije seo na tu fotelju. Posle molitve, Anastasije je odlučio da će njegov naslednik biti prva osoba koja mu ujutru uđe u sobu, a to je bio njegov general garde Justin.

Dinastija Justinijana

* Imperator Caesar Flavius Iustinus Augustus (I) 518 - 527 (imenovao Justinijana za savladara 527. godine)
* Imperator Caesar Flavius Petrus Sabbatius Iustinianus Augustus/Φλάβιος Πέτρος Σαββάτιος Ιουστινιανός (I) (Petrus Sabbatius) 527 - 565 (savladar svog ujaka Justina od aprila 527. godine)
~ Često se Justinijan naziva i "poslednjim Rimskim Carom", zato što je na izuzetno efikasan način povratio veliki deo teritorija nekadašnjeg celovitog Carstva. Tu je veoma bitnu ulogu odigrao i njegov vojni zapovednik, genijalni strateg Velizar (Belisarius), u čijim kampanjama su Carstvu vraćeni Severna Afrika i Italija, a načinjena je i snažna teritorijalna baza u Španiji. Ipak, time su resursi Istoka bili rastegnuti toliko, da je ovo bio i poslednji trenutak kada se Carstvo protezalo toliko. Primera radi, Rimsko Carstvo na vrhuncima je imalo oko 650.000 vojnika, dok je Justinijanova armija imala ne više od 150.000 ljudi. Religijski, Justinijan je strogo sprovodio Prevoslavlje, suzbijao paganizam, ali i sve druge religije na vrlo strog način. Uskratio je mnoga prava Jevrejima u Judeji, a iako je priznavao primat Rimske crkve nad ostalim u Carstvu, Pravoslavlje je bilo državna religija. Nakon Nika pobune, veličanstveno je obnovio i dogradio crkvu Svete Sofije u Carigradu, a gradnja je uopšte cvetala tokom njegove vladavine. Problem su predstavljali gotovo stalni okršaji sa Sasanidima, ali i kuga koja je desetkovala populaciju, dok u dostignuća ide i utvrđivanje zakonika (Codex Justinianus), koji je obuhvatio sve esencijalne delove prava neophodne za funkcionisanje države, ali i za prava i obaveze pojedinaca. Umro je bez dece, pa ga je nasledio sestrić Justin
* Imperator Caesar Flavius Iustinus (Iunior) Augustus (II) 565 - 578 (povukao se 574. godine sa carskih dužnosti u "penziju" zbog rastućeg ludila, i vladavinu prepustio Tiberiju)
* Imperator Caesar Flavius Tiberius Constantinus Augustus (II) 574 - 582 (sa Justinovom smrti, 578. godine, kao usvojeni sin postao je i de iure jedini Imperator)
* Imperator Caesar Flavius Mauricius Tiberius Augustus (rođen kao Maurikios) 582 - 602 (usvojeni Tiberijev sin i naslednik od 582. godine)
* Imperator Caesar Flavius Phocas Augustus 602 - 610
~ Iako Foka nije bio deo porodice Justinijana, već je pobunom došao na vlast, smatra se poslednjim izdankom ove dinastije, jer je njegova vladavia bila prelazni period do uspona Iraklijeve dinastije, i suštinske i trajne helenizacije Carstva.

Iraklijeva dinastija

~ Iraklijeva dinastija je ona koja je dovela do trajne helenizacije Carstva. Imperator je počeo da nosi grčku titulu "Βασιλεύς" umesto tradicionalne latinske "Augustus", a za neke zapadne istoričare je to izgovor za uvođenje naziva "Vizantijsko Carstvo", čime bi razlikovali helenizovanu imperiju od dotadašnje, tradicionalno latinizovane.
Takođe, odavde više neće biti eksplicitno navođena imperijalna titula, bilo da je latinska ili helenska, obzirom da se ustalio običaj da se Imperator potpisuje imenom, dok se formalna titula skratila i postala jednostavno "Imperator" ili "Βασιλεύς" (Βασιλεύς, odnosno "Basileus" na grčkom). Imena vladara će biti davana nadalje i u latinizovanoj formi samo zbog lakšeg čitanja od grčkog alfabeta, iako je primat sve više zvanično preuzimalo grčko pismo.
* Flavius Heraclius Augustus/Βασιλεύς Ἡράκλειος 610 - 641
* Heraclius Novus Constantinus/Ηράκλειος (νέος) Κωνσταντίνος (III) 641 (formalno savladar svog oca 613 - 641, a savladar sa polu-bratom Iraklonom 641. godine)
* Constantinus Heraclius "Heraclonas"/Κωνσταντίνος Ἡράκλειος "Ηρακλωνάς" 641 (savladar sa polu-bratom Konstantinom 641. godine, i sa nećakom Konstansom iste godine)
* Flavius Heraclius/Constans/Κώνστας "Πωγωνάτος"/Kōnstantinos "Pogonatos" (II) 641 - 668 (savladar svog ujaka Iraklona 641. godine, i formalni savladar sa sinom, Konstantinom 654 - 668)
~ Konstans II "Pogonat" (u prevodu "bradonja"), bio je poslednji vladar koji je obavljao dužnosti rimskog konzula, za godinu 642., a bio je i poslednji Istočni Imperator, odnosno Romejski car koji je posetio Rim.
* Gregorius 646 - 647 (pobunjenik u Kartagini, poginuo u borbi sa Arapima)
* Olympius 649 - 653 (uzurpator u Italiji)
* Mezezius/Mzez/Mecetius 668 - 669 (uzurpator, verovatno odgovoran za ubistvo Konstansa II)
* Constantinus/Κωνσταντίνος/Kōnstantinos (IV) 668 - 685 (formalni savladar sa ocem Konstansom 654 - 668, i sa braćom Iraklijem i Tiberijem 668 - 681)
* Heraclius 668 - 681 (formalni savladar sa braćom Konstantinom i Tiberijem)
* Tiberius 668 - 681 (formalni savladar sa braćom Konstantinom i Iraklijem)
* Iustinianus "Rhinotmetus"/Ιουστινιανός "Ρινότμητος"/Ioustinianos "Rinotmētos" (II) 685 -695 i 705 - 711 (savladar svog oca Konstantina 681 - 685)
~ U prvoj vladavini, Justinijan je sklopio mir sa Umajadima na istoku, i sukobljavao se sa Slovenima koji su se učvrstili na Balkanu. Uspeo je da ih privremeno pokori, i deo raseli po Anadoliji, ali se potom sukobio sa podanicima u Raveni, iz verskih razloga. Uz te probleme, i veliku rastrošnost, postao je sasvim nepopularan, pa je zbačen 695. godine. Nos mu je prosečen (otuda nadimak "Rimotmetos", tj. "prosečenog nosa"), i prognan je u region Krima. Odatle je prešao kod Hazara, oženio se njihovom princezom, kasnije načinio savez sa Bugarskim kanom Tervelom, i uz njegovu pomoć se vratio na vlast 705. godine. Druga vladavina mu je obeležena tiranijom i osvetom protivnicima, kao i nastavkom verskih tenzija. U to vreme, 710. godine, došlo je do poslednje posete Pape (Jovan VII) Carigradu, da bi tek 1967. Papa Pavle VI, posle 1257. godina službeno posetio, sada već Istanbul. Zbacio ga je, i ubio 711. godine proterani general Bardan, a u pobuni je ubijen i Justinijanov sin i savladar Tiberije, čime je Iraklijeva loza ugašena.
* Leontius/Λεόντιος (zvanično ime Leo/Λέων) 695 - 698 (nije iz dinastije, pobunom došao na vlast)
* Tiberius/Τιβέριος (pravo ime Apsimarus/Αψίμαρος) 698 - 705 (nije iz dinastije, poreklom German, pobunom došao na vlast)

Kriza vlasti

~ U narednih nekoliko godina na tronu su se smenjivali uzurpatori, koji nisu bili dorasli vlasti. Kraj ovom kriznom periodu je došao 717. godine, kada je na vlast došla Isaurijanska dinastija, nakon par godina tokom kojih su tron držali jedan vojnik Jermenin, njegov pobunjeni sekretar, i na kraju pobunjeni poreznik.
* Philippicus/Φιλιππικός (pravo ime Bardanes/Βαρδάνης) 711 - 713
* Anastasius/Αναστάσιος (II) (pravo ime Artemios/Αρτέμιος) 713 - 715
* Theodosius/Θεοδόσιος "Αδραμμυττηνός" (III) 715 - 717
~ Teodosije je abdicirao u korist Lava Isaurijanca, i zamonašio se, izbegavši tako sudbinu velikog broja vladara, koji su nakon zbacivanja ubijeni.

Isaurijanska dinastija

* Leo "Isaurian"/Λέων "Ίσαυρος" (III) (pravo ime Konon) 717 - 741
~ Lav III po svoj prilici i nije bio Isaurijanac, već Sirijac. Njegova vladavina je obeležena sukobima sa nadirućim Muslimanima, gubitkom Italijanskih poseda, i naročito početkom tzv. "ikonoborstva", prakse uništavanja ikona, koju je pokrenuo uveren da je poštovanje ikona zapravo idolopokloništvo, zbog kog sam Bog kažnjava Carstvo. Ikonoborstvom (ikonoklazma) je podelio vernike, i udaljio dodatno religijska viđenja Carigrada i Rima.
* Constantinus "Copronymus"/Κωνσταντίνος "Κοπρώνυμος ή Καβαλίνος" (V) 741 - 775 (u izgnanstvu 741 - 743, savladar sa sinom Lavom 751 - 775)
~ Podrugljivi nadimak "Kopronim" znači "nazvan po izmetu", i potiče od priče o navodnom olakšavanju Konstantina u krstionicu kad je bio beba, nakon čega je obrisan carskim plaštom. Na samom početku vladavine ga je na neko vreme zbacio zet Artavasd, a kada se vratio na vlast, još je pojačao ikonoborstvo, koje je Artavasd ukinuo. Bio je dobar vojskovođa, uspešno suzbio Umajade i Bugare, a kada je umro, pobornici ikona (ikonoduli) su to smatrali Božijim delom. U IX veku su njegovi zemni ostaci rasuti po moru, da bi ga i posmrtno kaznili.
* Artavasdos/Αρταύασδος "ο Εικονόφιλος"/Artauasdos/Արտավազդ/Artavazd 741 - 743 (Jermen, zet Lava III, savladar sa sinom Nikeforom 742 - 743, zvan i "Ljubitelj ikona")
* Nicephorus/Νικηφόρος 742 - 743 (savladar sa svojim ocem Artavasdom)
* Leo "Khazarius"/Λέων "o Χαζάρος" (IV) 775 - 780 (savladar sa sinom Konstantinom 776 - 780)
* Constantinus/Κωνσταντίνος (VI) 780 - 797 (savladar sa ocem Lavom 776 - 780, bio pod majčinim regenstvom 780 - 790, a Irena ga je sa vlasti i zbacila i oslepela, pa ga često nazivaju i "Slepi")
* Irene/Ειρήνη "η Αθηναία" (nazivana i "Atinjanka") 797 - 802 (suštinski regentkinja 780 - 790, potvrđen joj status "Avguste" 792. godine)
~ Vladavina Irine je jedan od prelomnih perioda u istoriji. Po rođenju Hazarka, snažno je uticala na politiku Romejskog Carstva, bila formalna regentkinja svom sinu Konstantinu VI, a tek uz vojnu pretnju mu je prepustila presto. Učestvovala je u zaveri za njegovo zbacivanje sa vlasti i dala da ga oslepe. Njenu vladavinu je rimski Papa video kao interregnum, obzirom da je priznavao samo muškarce kao vladare, pa je kao posledica toga, za "Rimskog Cara" krunisao Karla Velikog, 800. godine. Irina je pokušavala da se zbliži sa zapadnim zemljama, u jednom trenutku želela i da oženi sina franačkom princezom, a poznato je da je i sama želela da se uda za Karla Velikog. Sopstvena velika ambicija ju je koštala i trona, mada ne i života. Vratila je poštovanje ikona, te je zbog toga svetica u Pravoslavlju. Ona je i poslednji vladar Isaurijanske dinastije.

Nedinastički period

~ Naredni period od 11 godina bi se mogao nazvati i period "Nikeforove (Nićiforove) dinastije", mada je uobičajenije da se bilo kakava odrednica ovog tipa izostavi kada je reč o narednih nekoliko vladara, ili čak sve do uspona Makedonske dinastije, u drugoj polovini IX veka.
* Nicephorus "Logothetes"/Nikephoros "Genikos"/Νικηφόρος "Νικατορ" (I) 802 - 811 (savladar sa sinom Stavrakijem 803 - 811)
* Stauracius/Σταυράκιος Φωκάς 811 (savladar sa ocem Nikeforom 803 - 811, paralizovan od 811. godine)
* Michaelus Rangabe/Μιχαήλ Ραγγαβέ (I) 811 - 813 (zet Nikefora I)
~ Mihajlo je sam abdicirao 813. godine posle poraza od Bugara, i tron prepustio svom generalu Lavu Jermeninu. Zamonašio se, a sa njim i njegovi sinovi koji su kastrirani da bi se sprečile moguće aspiracije ka tronu. Jedan njegov sin, Ignjacije, kasnije je postao čak i carigradski Patrijarh. Ovime je okončana "Nikeforova dinastija", ili "Dinastija Foka".
* Leo "Armeniacus"/Λέων "ο Αρμένιος" (V) 813 - 820 (savladar sa sinom Konstantinom 814 - 820)
* Constantinus/Κωνσταντίνος (pravo ime Symbatios/Συμβάτιος) 814 - 820 (formalno savladar sa ocem Lavom, zapravo bez uticaja)
* Michaelus "Amorianus" i "Psellus"/Μιχαήλ "Τραυλός ή Ψελλός" (II) (nadimci znače "Amorijanac" i "Mucavac") 820 - 829 (formalno savladar sa sinom Teofilom 822 - 829)
~ Ponegde se Mihajlo smatra i rodonačelnikom "Frigijske dinastije", obzirom da je rođen u Amoriji u Frigiji.
* Thomasus "Slavus" 820 - 823 (uzurpator u okolini Carigrada)
* Theophilus/Θεόφιλος 829 - 842 (formalni savladar sa ocem Mihajlom 822 - 829)
* Theodora/Θεοδώρα 842 - 855 (Teofilova supruga, regentkinja za sina Mihajla)
* Bardas 856-866 (Teodorin brat, regent za svog sestrića Mihajla)
* Theoktistos Vriennion/Θεόκτιστος 842 - 855 (regent maloletnog Mihajla)
* Michaelus/Μιχαήλ "ο Μέθυσος" (III) (nadimak znači "Pijanac") 842 - 867 (bio pod regenstvom 842 - 855, a formalno je njegov ujak Bardas ostao regent do 866. godine, a bio je savladar sa Vasilijem 867. godine)
~ Sa ubistvom Mihajla III, organizovanim od strane Vasilija, budućeg Imperatora, okončana je i "Frigijska dinastija", a na presto je stupila, pokazaće se moćna i za Carstvo prosperitetna "Makedonska dinastija". Znaimljivo je primetiti da je Mihajlo oženio Vasilija svojom ljubavnicom Eudokijom Ingerinom, koja je rodila i sina, budućeg Imperatora Lava VI. Veruje se da je to dete zapravo Mihajlovo, pa je na taj način on rodonačelnik nove dinastije. Zbog deteta, obzirom da sa suprugom Eudokijom Dekapolitisom nije imao dece i naslednika, Mihajlo je posinio Vasilija, koji je bio znatno stariji od njega, a ovaj je potom organizovao njegovo ubistvo.

Makedonska dinastija (Makedonoi)

~ Ova dinastija je donela najsjajniji period Carstva. Borbe sa Arapima, Bugarima i Rusima su donele sjajne pobede, uz manje padove moći krajem IX i početkom X veka. Najveću slavu je Carstvo steklo u vreme vlasti Vasilija II, kada su pobeđeni separatisti u Maloj Aziji, ojačan je uticaj u Siriji, Jermenija je delom anektirana a delom svedena na status vazala, nekada moćni neprijatelj Bugarska je postala samo jedna od carskih provincija, a Rusija, pošto je iz Carigrada primila hrišćanstvo postaje blizak verski, politički, trgovinski i kulturni saveznik Carstva. To je bilo vreme najvišeg dometa u istoriji Romejskog Carstva. Zakonodavstvo je cvetalo, oličeno u gigantskom zakoniku "Vasiliku", a procvat je doživela i književnost i ostale intelektualne aktivnosti. Iako dinastija nosi ime "Makedonska", verovatno je Vasilije, njen rodonačelnik, rođen u Makedoniji, a inače je jermensko-slovenskog porekla.
* Basilius "Macedonicus"/Βασίλειος "ο Μακεδών"/Բարսեղ Ա Մակեդոնացի (I) 867 - 886 (savladar sa Mihajlom 867. godine, formalnio savladar sa sinovima Konstantinom 869 - 879, Lavom 870 - 886 i Aleksandrom 879 - 886)
* Constantinus/Κωνσταντίνος (pravo ime Symbatios/Συμβάτιος) 869 - 879 (formalni savladar sa ocem Vasilijem)
* Leo/Λέων "ο Σοφός" (VI) (nadimak znači "Mudri") 886 - 912 (formalni savladar sa "ocem" Vasilijem 870 - 886, i braćom Konstantinom 870 - 879 i Aleksandrom 879 - 912, kao i sinom Konstantinom 908 - 912)
~ Ženio se četiri puta, da bi dobio naslednika, što je izazvalo sukob sa crkvom, i približavanje sa Papom, čime je produbljen tinjajući sukob pravoslavaca i katolika.
* Alexander/Αλέξανδρος "του Βυζαντίου" 912 - 913 (formalni savladar svog oca Vasilija 879 - 886, brata Lava 879 - 912, i bratanca Konstantina 912 - 913)

~ nastavak u  narednoj poruci ~

* Constantinus "Porphyrogenitus"/Κωνσταντίνος "ο Πορφυρογέννητος" (VII) (nadimak znači "Rođen u purpuru") 913 - 920 i 945 - 959 (formalni savladar svog strica Aleksandra 912 -913, tasta Romana 920 - 944, i zetova Kristofera 921 - 931, Stefana i Konstantina 924 - 945)
~ Konstantin se rodio vanbračno, iz veze Lava sa Zoe, a nadimak je dobio jer se rodio u Purpurnoj sobi carske palate, sobi obloženoj kamenom porfirom, u kojoj se obično rađaju carska deca. Time je Lav hteo da mu da legitimitet, a posebno priznavanjem za savladara 908. godine. U početku je bio pod regenstvom patrijarha Nikole Mistika, svoje majke Zoe, i generala Romana Lekapena, koji je postao kasniji Imperator i udao ćerku za Konstantina. Kada su Romana zbacili sinovi, Konstantin je u par nedelja interregnuma video svoju priliku za povratak trona, i uspešno je povratio očevinu. Nasledio ga je sin Roman II.
* Nicholas Mysticus/Νικόλαος Μυστικός 913 - 914 (regent za Konstantina)
* Zoe "Carbonopsina"/Ζωή "Καρβωνοψίνα" (nadimak znači "Očiju crnih kao ugalj") 913 - 919 (regent za sina Konstantina)
* Romanus Lecapenus/Ρωμανός Λακαπήνος (I) 920 - 944 (regent zetu Konstantinu 919. fodine, savladar sa njim 920 - 944, i sa sinovima Kristoferom 921 - 931, Stefanom i Konstantinom 924 - 944)
* Christopherus Lecapenus 921 - 931 (savladar oca Romana i zeta Konstantina 921 - 931, i braće Stefana i Konstantina 924 - 931)
* Stephanus Lecapenus 924 - 944 (savladar oca Romana, zeta Konstantina i brata Konstantina 924 - 944, i brata Kristofera 924 - 931)
* Constantinus Lecapenus (savladar oca Romana, zeta Konstantina i brata Stefana 924 - 944, i brata Kristofera 924 - 931)
* Romanus "Porphyrogenitus"/Ρωμανός "ο Πορφυρογέννητος" (II) 959 - 963
* Nicephorus Phocas/Νικηφόρος Φωκάς (II) 963 - 969 (formalni savladar Romanovih sinova Vasilija i Konstantina 963 - 969)
~ Nikefor i njegov nećak Jovan Cimisk su bili uspešne vojskovođe, a nakon smrti Romana II postao je Imperator, i oženio se Romanovom udovicom Teofano. Uspešno je ratovao na istoku, a bio slabiji na zapadu. Jovan Cimisk je nakon nekog vremena postao ljubavnik Teofano, i u zaveri su ubili Nikefora.
* Ioannes Kourkouas "Tzimisces"/Ιωάννης Κουρκούας "ο Τσιμισκήςς" (nadimak znači "Crvene čizme" na jermenskom) (I) 969 - 976 (formalni savladar sa Romanovim sinovima Vasilijem i Konstantinom 963 - 969)
* Basilius/Βασίλειος "Βουλγαροκτόνος" (nadimak znači "Bugaroubica") (II) 969 - 1025 (formalni savladar sa bratom Konstantinom 963 - 1025, Nikeforom Fokom 963 - 969, i Jovanom Cimiskom 969 - 976)
~ Vasilije je ponovo vratio dunavsku granicu Carstva nakon 400 godina, razbio Bugare i ponovo pokorio Srbe. Uspešno je ratovao u crnomorskoj regiji i doneo pola veka stabilnosti Carstvu.
* Constantinus/Κωνσταντίνος (VIII) 1025 - 1028 (formalni savladar sa bratom Vasilijem 963 - 1025, Nikeforom Fokom 963 - 969, i Jovanom Cimiskom 969 - 976)
~ Konstantin je umro bez muškog naslednika, pa je kruna prešla njegovoj najstarijoj kćeri Zoe, udatoj za Romana Argira u to vreme, a kasnije po potrebi za više muškaraca koji su postajali Carevi.
* Zoe/Ζωή 1028 - 1041 i 1042 - 1050 (bila savladar svojim muževima Romanu 1028 - 1034, Mihajlu 1034 - 1041 i Konstantinu 1042 - 1050, usvojenom sinu Mihajlu 1041, i sestri Teodori 1042)
* Romanus Argyrus/Ρωμανός Αργυρός (III) 1028 - 1034 (vladao sa suprugom Zoe)
* Michaelus "Paphlagonianus"/Μιχαήλ "Παφλαγών" (IV) 1034 - 1041 (vladao sa suprugom Zoe)
* Michaelus "Kalaphates"/Μιχαήλ "Καλαφάτης" (V) (nadimak znači "Šuperac") 1041 - 1042 (vladao sa pomajkom Zoe, a onda je proterao)
* Theodora/Θεοδώρα 1042 - 1056 (formalni savladar sestre Zoe 1042 - 1050, i zeta Konstantina 1042 - 1055)
* Constantinus "Monomachos"/Κωνσταντίνος "ο Μονομάχος" (IX) 1042 - 1055 (vladao sa suprugom Zoe 1042 - 1050, i formalno sa snajom Teodorom 1055 - 1056)
* Georgius Maniakes/Γεώργιος Μανιάκης/Giorgio Maniace 1042 - 1043 (uzurpator na Siciliji, i u delu Trakije)
~ Sa smrću carice Teodore, izumire i "dinastija Makedonaca", i završava se najsjajniji period Romejskog Carstva. Nesposobnost Konstantina IX je postavila temelje urušavanju svega stečenog u periodu vlasti ove dinastije, i neki istoričari ga smatraju indirektno najodgovornijim za pad Carstva 1453. godine, obzirom da je u njegovo vreme došlo do niza pobuna unutar samog Carstva, a 1054. se dogodila i "Velika šizma", konačni raskid između Rimokatolika i Pravoslavaca.

Nedinastički period

~ Nedinastički period je trajao tektri godine, sa svega dva vladara, kao uvod u stupanje na presto dinastije iz porodice Duka, i kasnije preuzimanje vlasti porodice Komnen, poslednje faze pred slom Carstva pod Latinima. Mihaila VI je za prestolonaslednika proglasila carica Teodora
* Michaelus Bringas "Stratioticus"/Μιχαήλ Βρίγγας "Στρατιωτικός" (VI) 1056 - 1057
* Isaacus Comnenus/Ισαάκιος Κομνηνός (I) 1057 - 1059 (suštinski rodonačelnik kasnije dinastije Komnena)

Dinastija Duka

* Constantinus Ducas/Κωνσταντίνος Δούκας (X) 1059 - 1067 (formalni savladar sa sinovima Mihailom 1059 - 1067 i Konstantijem 1060 - 1067)
* Michaelus Ducas/Μιχαήλ Δούκας "Παραπινάκης" (VII) (nadimak znači "Fali mu novčić", zbog denominacije novca za njegove vlasti) 1067 - 1078 (formalni savladar sa ocem Konstantinom 1059 - 1067, braćom Konstantijem 1060 - 1078 i Andronikom 1068 - 1078, očuhom Romanom 1068 - 1072 i sinom Konstantinom 1075 - 1078)
* Constantius Ducas/Κωνσταντίος Δούκας 1060 - 1078 (formalni savladar oca Konstantina 1060 - 1067, braće Mihaila 1060 - 1078 i Andronika 1068 - 1078, očuha Romana 1068 - 1072, i bratanca Konstantina 1075 - 1078)
* Andronicus Ducas/Ανδρόνικος Δούκας 1068 - 1078 (formalni savladar braće Mihaila 1068 - 1078 i Konstantija 1068 - 1078, očuha Romana 1068 - 1072, i bratanca Konstantina 1075 - 1078)
* Romanus Diogenes/Ρωμανός Διογένης (IV) 1068 - 1072 (oženio se udovicom Konstantina X, formalni savladar posinaka Mihaila, Konstantija i Andronika)
~ Roman je izgubio bitku kod Manzikerta od Turaka Seldžuka, što se smatra presudnom tačkom u uspostavljanju čvrste baze Turaka u Maloj Aziji, kao osnove za kasnija evropska osvajanja.
* Constantinus Ducas/Κωνσταντίνος Δούκας 1075 - 1078 i 1081 - 1087 (formalni savladar svog oca Mihaila 1075 - 1078, i Aleksija I Komnena 1081 - 1087)
* Nicephorus Botaniates/Νικηφόρος Βοτανειάτης (III) 1078 - 1081

Dinastija Komnena (Komnina)

~ Period vladavine ove dinastije se često naziva "restauracija Komnena", obzirom da su na nekih stotinak godina vratili privid sjaja nekadašnjeg Carstva u vojnom, ekonomskom i teritorijalnom smislu, nakon čega je došlo do konačnog sloma Carstva kao velike sile. Dinastiju je pokrenuo Aleksije, nećak Isaka I, oženjen unukom Konstantina X.
* Alexius Comnenus/Αλέξιος Κομνηνός (I) 1081 - 1118 (formalni savladar sa Konstantinom Dukom 1081 - 1087 i sa svojim sinom Jovanom 1092 - 1118)
* Ioannes Comnenus/Ιωάννης Κομνηνός "o Καλός" (II) (nadimak znači "Lepi") 1118 - 1143 (savladar oca Aleksija 1092 - 1118 i sina Aleksija 1122 - 1142)
~ Poznat i kao "Romejski Marko Aurelije" zbog izuzetne dobrote, poštenja i pobožnosti. Nije osuđivao protivnike na smrt i mučenje, i čvrsto verovao i sprovodio dobročinstvo. Učestvovao je i u ratovima Krstaša u Svetoj zemlji. Nadimak je dobio zbog vrlina, a ne zbog fizičkog izgleda, koji je bio u najmanju ruku neprivlačan.
* Manuelus Comnenus/Μανουήλ Κομνηνός "ο Μέγας" (I) (nadimak znači "Veliki") 1143 - 1180
~ Manojlo je bio veliki vladar, koji je ostavio neizbrisiv trag na istoriju mediteranske oblasti. Ratovao je po južnom obodu Male Azije, nekada zajedno sa Krstašima, a nekad protiv njih, borio se protiv Muslimana sve do Egipta i južne Italije, sarađivao sa Papama, stvarao savezništva sa zapadnoevropskim vladarima, i orodio se sa mnogima od njih. Vodio je uspešnu politiku na Balkanu, uprkos ustancima Srba, i napravio mir sa Mađarima. Ispratio je krstaške vojske kroz svoje teritorije, ojačao Romejsku flotu, ali i rastegao resurse Carstva u zalasku toliko, da je posle njega ubrzo došao krah. Verovao je u "AIMA" (αιμα, "krv" na grčkom) proročanstvo, po kome vladari moraju da se smenjuju redom koji odgovara ovim slovima, kao inicijalima njihovih imena.
* Alexius Comnenus/Αλέξιος Κομνηνός (II) 1180–1183 (suštinski razvlašćen, savladar sa rođakom Andronikom 1182 - 1183)
* Andronicus Comnenus/Ανδρόνικος Κομνηνός (I) 1183–1185 (savladar sa rođakom Aleksijem 1182 - 1183, i sa sinom Jovanom 1183)
* Ioannes Comnenus/Ιωάννης Κομνηνός 1182 - 1183 (formalni savladar oca Andronika)
~ Uspešan vojskovođa, i veliki ženskaroš, čak i sa sopstvenim rođakama, često je izazivao bes cara Manojla, ali je izvlačio živu glavu. Po carevoj smrti, na talasu protesta građana usmerenih protiv latinske majke mladog cara Aleksija, nametnuo sa kao vođa, kasnije i savladar. Dozvolio je masakr 80.000 Venecijanaca, što je dodatno isprovociralo zapad, i dovelo do neprijateljstava iz 1204. Bio je neverovatno surov, pa je kada je zbačen tri dana mučen na ulicama grada. Sa njim su Komneni izumrli kao vladajuća dinastija, da bi se opet pojavili nešto kasnije kao vladari Trapezunta, u liku njegovih unuka (dinastija je nazvana "Veliki Komneni"). Nasledila ih je dinastija Anđela.

Dinastija Anđela

* Isaacus Angelus/Ισαάκιος Άγγελος (II) 1185–1195 i 1203 - 1204 (savladar sa sinom Aleksijem 1203 - 1204)
~ Vrlo neuspešan vladar, preterano rastrošan, za vlasti izgubio Bugarsku, Kilikiju i Kipar. Zbacio ga brat Aleksije 1195. godine.
* Alexius Angelus/Αλέξιος Άγγελος (III) 1195–1203
~ Zbacili ga Krstaši IV Krstaškog pohoda, na nagovor Isakovog sina Aleksija. Dugo je pokušavao da se na bilo koji način vrati na vlast. Na kraju je završio u manastiru, neuspešan u svim pokušajima.
* Alexius Angelus/Αλέξιος Άγγελος (IV) 1203–1204 (savladar sa ocem Isakom)
~ Uz pomoć Krstaša došao na vlast, ali nije mogao da im isplati ugovorenu sumu. Zbog tenzija između građana Carigrada i zapadnjaka, došlo do sukoba, i pada Aleksija i njegovog oca, koji se već gotovo i okrenuo protiv sina.
* Nicholaus Canabos/Νικολαος Καναβος 1204 (uzurpator na svega nedelju dana)
* Alexius Ducas "Murtzuphlus"/Αλέξιος Δούκας "ο Μούρτζουφλος" (V) (nadimak znači "Namrgođeni") 1204
~ Aleksije Duka je na neki način povezan sa carskom porodicom Duka, a bio je i zet vladajućeg cara Aleksija. Bio je vojskovođa kod cara Aleksija, a vlast je prigrabio i okrenuo se protiv svog gospodara u protestima protiv Krstaša. Nije uspeo da odbrani grad, morao je da beži, a privremeni spas je našao kod zbačenog Aleksija III. Ovaj ga je potom izdao, i Krstaši su Aleksija V ubili ubrzo potom. Time je Carigrad, i Carstvo uostalom nestalo za narednih 57 godina. Nasleđe su, na ovaj ili onaj način, baštinili latinska "Imperium Romaniae" sa sedištem u Carigradu, i grčke države, Nikejsko Carstvo, Trapezuntsko Carstvo i Epirska Despotovina. Tek 1261. godine je Mihailo Paleolog ponovo uspostavio Carstvo, kao vladar iz Nikeje.

Imperium Romaniae ("Latinsko Carstvo")

~ Carstvo je uspostavljeno kao baštinik Romejskog Carstva, ali sa zapadnjačkom dominacijom, u političkom, ekonomskom ali i verskom smislu. Veliku snagu su imali Venecijanci, kojima je inače deobom Carstva pripalo tri osmine teritorije, a Katolička crkva je dobila dominantnu ulogu, mada ni Pravoslavlje nije zabranjeno, obzirom da je većinsko stanovništvo bilo te vere. Okruženo neprijateljima, i nestabilno usled unutrašnjih sukoba, Latinsko Carstvo je propadalo, sve dok ga Mihailo Paleolog nije srušio, i na njegovim temeljima ponovo uzdigao Romejsko Carstvo, u njegova poslednja dva stoleća postojanja. Vlast Latinskog Carstva počinje od vladavine Baldvina, grofa Hainoa (Hainaut) i Flandrije, a završava sa još jednim Baldvinom.
* Balduinus/Baldwin (I) 1204 - 1205
~ U stalnom političkom sukobu sa Bonifasom od Monferata, pretendentom na tron, i u ratovima sa susedima i pobunjenim stanovništvom svojih zemalja. Poginuo je u sukobu sa Bugarima 1205. godine.
* Henricus/Henry 1205 - 1216 (regent 1205)
* Petrus/Peter 1216 - 1217 (nikada nije stigao do Carigrada)
~ Petar nije ni stigao do Carigrada, putujući iz Francuske, pa je vlast obavljala njegova žena Jolanda, sestra prva dva cara, Baldvina i Henrija. Petar je umro u zatočeništvu, kao zatvorenik Teodora Anđela, epirskog despota.
* Iolanda/Yolanda 1217 - 1219 (formalno regentkinja)
~ Napravila je privremeni mir sa Teodorom Laskarisom, nikejskim carom, i vodila uspešnu unutrašnju politiku. Bila regentkinja dok na vlast nije stupio njen mlađi sin Robert.
* Robertus/Robert (I) 1219–1228 (krunisan tek 1221)
~ Nasledio tron dok je još bio u Francuskoj, pa je krunisan tek po dolasku u Carigrad 1221. godine. Izgubio veliki deo teritorije, bio u zavadi sa burgundskim velikašima, i prognan 1228. godine.
* Balduinus/Baldwin (II) 1228–1273 (savladar sa Jovanom od Brijena 1229 - 1237)
~ Baldvin II je poslednji latinski vladar Carigrada, koji je vladavinu proveo u stalnom gubitku sve većih delova teritorije i u moljenju zapadnih vladara za pomoć. Ni savladarstvo sa moćnim Jovanom od Brijena, vladarom Jerusalima, nije pomoglo, jer je on umro već 1237. godine. Sam Baldvin je krunisan tek 1240. godine, obzirom da je sve vreme pre toga proveo moleći pomoć po evropskim dvorovima. Proteran je 1261. godine, i od tada je samo titularni vladar, dok je carstvo ponovo postalo romejsko.
* Ioannes/Jean/John de Brienne 1229–1237 (zvanična titula mu je bila "car-regent")
~ Naredni vladari su to samo po tituli, jer su je nosili u egzilu
* Philippus/Philip (I) 1273–1283
* Catharina/Catherine (I) 1283–1308 (savladarka sa mužem Šarlom 1301 - 1308)
* Charles de Valois 1301–1308 (savladar sa suprugom Katarinom, i regent ćerki Katarini 1308 - 1325)
* Catharina/Catherine (II) 1308–1346 (pod očevim regenstvom 1308 - 1325, i savladarka sa suprugom Filipom 1313 - 1332)
* Philippus/Philip (II) 1313–1332 (savladar sa suprugom Katarinom)
* Robertus/Robert (II) 1346–1364
* Philippus/Philip (III) 1364–1373
* Iacopus/Jacques/James des Baux 1373–1383
~ Žak je testamentom zaveštao titulu vladara Carigrada vojvodi Luju I od Anžua, koji je bio pretendent na tron Napulja, ali ni Luj ni njegovi naslednici nikada nisu koristili ovu titulu, pa se na ovaj način gasi loza latinskih careva.

Zbog dosadašnje veličine ovog teksta, nastavak će biti dat u narednoj poruci...

~ Naredni vladari su to samo po tituli, jer su je nosili u egzilu
* Philippus/Philip (I) 1273–1283
* Catharina/Catherine (I) 1283–1308 (savladarka sa mužem Šarlom 1301 - 1308)
* Charles de Valois 1301–1308 (savladar sa suprugom Katarinom, i regent ćerki Katarini 1308 - 1325)
* Catharina/Catherine (II) 1308–1346 (pod očevim regenstvom 1308 - 1325, i savladarka sa suprugom Filipom 1313 - 1332)
* Philippus/Philip (II) 1313–1332 (savladar sa suprugom Katarinom)
* Robertus/Robert (II) 1346–1364
* Philippus/Philip (III) 1364–1373
* Iacopus/Jacques/James des Baux 1373–1383
~ Žak je testamentom zaveštao titulu vladara Carigrada vojvodi Luju I od Anžua, koji je bio pretendent na tron Napulja, ali ni Luj ni njegovi naslednici nikada nisu koristili ovu titulu, pa se na ovaj način gasi loza latinskih careva.

Epirska Despotovina (Δεσποτάτο της Ηπείρου)

~ Jedna od naslednica i baštinika Romejskog Carstva u periodu dok su Latini držali Carigrad. 1205. godine su uspostavili grčku državu, u nestalnim savezništvima sa susedima. Vladari Epira su ostali nepokorni i po ponovnom uspostavljanju Carstva, i bili su u raznim savezništvima sa zapadnjacima. Međutim, s vremenom, izgubili su uticaj i vlast, i utopili se u okolne države. Prvi vladar, Mihajlo Komnen, raskinuo je veze sa Pravoslavljem, obzirom da se Carigradski Patrijarh priklonio nikejskim vladarima. S vremenom je početna država rasparčavana, a ovde će se propratiti samo linija epirskih despota, iako ta titula nije bila nasledna u to vreme, ali ju je većina vladara dobijala od svojih suseda.

Dinastija Komnenoduka (zapravo Anđeli)

~ Mihailo je bio nelegalni sin Jovana Duke, a zapravo je bio rođak poslednjih Careva dinastije Anđela. Viđen je u očima mnogih Grka kao Noje, koji je spasao narod od latinske poplave.
* Michaelus Comnenus Ducas/Μιχαήλ Κομνηνός Δούκας (I) 1205-1214
* Theodore Comnenus Ducas/Θεόδωρος Κομνηνός Δούκας 1214-1230 (carevao u Solunu 1225 (ili 1227) - 1230)
~ Osvojio Solun gde se okrunio za cara. Potom zaratio sa Bugarima, i izgubio vlast, a zemlje su mu podeljene između bugarskog cara i Mihailovih rođaka. Epir je nasledio njegov nećak Mihailo, ali sa titulom despota.
* Michaelus Comnenus Ducas/Μιχαήλ Κομνηνός Δούκας (II) 1230-1268
~ U međuvremenu je Mihailo, vladar Nikeje povratio Carigrad, i uspešnom borbom naterao epirske despote na vazalstvo.
* Nicephorus Comnenus Ducas/Νικηφόρος Κομνηνός Δούκας (I) 1268-1297
* Thomasus Comnenus Ducas/Θωμάς Κομνηνός Δούκας (I) 1297-1318
~ Tomas je ojačao veze sa Romejskim Carstvom, što ga je koštalo veza sa zapadnjacima, koji su mu neprestano ugrožavali teritorije. Međutim, 1315. dolazi do novog sukoba sa Carigradom, i Tomas pokušava da obnovi veze sa Filipom od Taranta, svojim rođakom po ženskoj liniji. Ipak, pre nego što je novi pakt sklopljen, ubija ga sestrić, Nikola Orcini iz Kefalonije, koji potom osniva novu dinastiju.

Dinastija Orsini

* Nicholas Orsini/Νικόλαος Ορσίνι 1318-1323
* Ioannes Orsini/Ioannes Comnenus Ducas/Ιωάννης Κομνηνός Δούκας/Giovanni Orsini 1323-1335
* Nicephorus Orsini/Nicephorus Ducas/Νικηφόρος Δούκας (II) 1335-1337 i 1356-1359
~ Nikefor je imao samo sedam godina kada je nasledio presto, i sukob sa Romejskim Carstvom. Ubrzo je car Andronik pregazio Epir, ido sredine 1340-ih, Epirom su vladali guverneri postavljeni iz Carigrada. Od tog vremena, pa do 1355, Epir je pao pod srpsku vlast, usled osvajanja cara Stefana Dušana "Silnog". Sa njegovom smrću, Nikefor uspeva da se 1356 vrati na tron, da bi već 1359. godine poginuo u borbi sa Albancima, koji su već decenijama upadali na teritoriju Epira, a njegove teritorije preuzima Simeon Uroš, sin srpskog kralja Stefana "Dečanskog".

Dinastija Nemanjića

* Симеон Урош Немањић/Синиша Урош Палеолог/Συμεών Ούρεσης Παλαιολόγος/Simeon Uroš Palaiologos 1359-1366 (takođe i car Srba i Grka)
* Тома Прељубовић/Thomasus Preljubović/Thomasus Comnenus Palaiologos/Θωμάς Κομνηνός Παλαιολόγος (II) 1367-1384
* Maria Angelina Ducas Palaiologus/Μαρία Αγγελίνα Δούκαινα Παλαιολογίνα/Maria Angelina Doukaina Palaiologina 1384-1385
~ Nakon vladavine potomaka Nemanjića, na vlast u ostacima Epira dolazi zapadnjak Esau od Buondelmonta, koji se oženio Marijom Angelinom upravo 1385., godine u kojoj je ona i umrla.

Dinastija Buondelmont

~ Do ovog perioda se teritorija svela praktično na najbližu okolinu grada Janjine, u stalnoj opasnosti od nadirućih Turaka.
* Esau de' Buondelmonti 1385-1411
* Ђурађ/Giorgio de' Buondelmonti 1411
* Евдокија Балшић 1411 (regentkinja sa sinom Đurđem)
~ Evdokija i njen sin Đurađ su zbačeni posle svega dvadesetak dana kada se saznalo za njen plan da se uda za nekog od srpskih velikaša, i na presto je doveden Karlo Toko, sestrić pokojnog Esaua.

Dinastija Toko

* Carolus/Carlo Tocco (I) 1411-1429
* Carolus/Carlo Tocco (II) 1429-1448 (izgubio Janjinu 1430)
~ Nelegitimna deca Karla I su tražila pomoć Turske u sporu oko nasledstva, te su Turci 1430. zauzeli Janjinu, proterali Karla II, koji je kao sestrić nasledio Karla I, i time sveli despotovinu na prostor oko grada Arte.
* Leonardo Tocco 1448-1479 (izgubio Artu 1449. i  Angelokastron 1460. godine)
~ Turci su postupno osvojili sve preostale teritorije nekada moćne despotovine, te je ona 1479. godine i zvanično prestala da postoji, a sam Leonardo je prebegao kod Ferdinanada od Napulja, gde je dobio par feuda i nastavio da živi.

Trapezuntsko Carstvo (Βασίλειον τής Τραπεζούντας)

~ Jedna od država naslednica Romejskog Carstva koje su srušili Latini. Osnovao ju je Aleksije, unuk cara Andronika I Komnena, na strateški vrlo bitnom mestu. Kraj XIII i početak XIV veka su period najvećeg uspeha ove države, dok je kasniji period obeležen unutrašnjim trvenjima i napadima Turaka. Na kraju, poslednja među grčkim državama, i ova carevina je pala pod tursku vlast, u drugoj polovini 1461. godine. U literaturi se često Trapezunt romantično naziva "poslednjim grčkim carstvom". Prvi vladar, Aleksije I, proširio je porodično prezime Komnen sa rečju "Veliki", što se i zadržalo.
* Alexius Comnenus/Αλέξιος (Μέγας) Κομνηνός (I) 1204 - 1222
* Andronicus Gidus/Ανδρόνικος Γίδος (I) 1222 - 1235 (Aleksijev zet)
* Ioannes Comnenus/Ιωάννης (Μέγας) Κομνηνός Αξούχος (I) 1235 - 1238
* Manuelus Comnenus/Μανουήλ (Μέγας) Κομνηνός (I) 1238 - 1263
~ Manojlo je obogatio Trapezunt trgovinom, i podizao je puno građevina, u pravom Romejskom carskom maniru. Kada je Mihailo obnovi Carstvo u Carigradu, Manojlo je odbio da se odrekne carskih pretenzija nad celim Carstvom, te je Trapezunt ostao nezavisno grčko carstvo u susedstvu obnovljene matice. Osvojio je oblast Sinope, i time učvrstio pretenzije za zauzimanje Carigrada, a spoljnopolitički je bio u vazalnim odnosima prema Seldžucima i Mongolima. Njegov sin je Sinopu izgubio, i okončao intenzivno interesovanje Trapezunta u unutrašnje prilike Romejskog Carstva, okrećući se cvetajućoj trgovini sa istokom.
* Andronicus Comnenus/Ανδρόνικος (Μέγας) Κομνηνός (II) 1263 - 1266
* Georgius Comnenus/Γεώργιος (Μέγας) Κομνηνός "Πλάνος" (nadimak znači "Lutalica") 1266 - 1280
~ Đorđa su sa vlasti zbacili Mongoli, jer je učestvovao u zaveri protiv Romeja, koji su bili mongolski saveznici. Po povratku iz zatočeništva pokušao da ponovo povrati vlast, ali je prognan, odakle mu sledi i nadimak.
* Ioannes Comnenus/Ιωάννης Μέγας Κομνηνός (II) 1280 - 1284 i 1285 - 1297
~ Popravio odnose sa Carigradom, posetio Mihaila VIII i oženio se njegovom ćerkom. Mihailo ga proglasio despotom. Odbacio titulu "Rimskog (Romejskog) Imperatora" i zamenio je titulom "Imperator i Samodržac čitavog Istoka, Iberije i Prekomorskih Provincija", mada je Iberija već bila izgubljena. Na kratko ga je 1284. godine zbacila polusestra Teodora uz pomoć Gruzina. Od njegove vladavine je prezimenu i zvanično dodat prefiks "Veliki".
* Theodora Comnenus/Θεοδώρα Μεγάλη Κομνηνή 1284 - 1285
* Alexius Comnenus Paleologus/Αλέξιος Μέγας Κομνηνός Παλαιολόγος (II) 1297 - 1330
~ Isprva pod patronatom svog dede, Romejskog cara Andronika, Aleksije se oslobodio tutorstva i vodio Trapezunt kroz najsjajniji deo njegove istorije. Uz jaku trgovinu, sukobljavao se sa Đenovljanima, koji su ugovorom sa Mihailom VIII ostvarili monopol na Crnom Moru. Aleksije je bio relativno uspešan u ovom pohodu, ali i u odbijanju agresivnih Turkmena i pirata iz Sinope.
* Andronicus Comnenus/Ανδρόνικος Μέγας Κομνηνός (III) 1330 - 1332
~ Vrlo surov vladar, koji je gotovo doveo do građanskog rata ubistvom svoje braće pri stupanju na tron.
* Manuelus Comnenus/Μανουήλ Μέγας Κομνηνός (II) 1332
* Basilius Comnenus/Βασίλειος Μέγας Κομνηνός 1332 - 1340
* Irena Paleologus/Ειρήνη Παλαιολογίνα 1340 - 1341
* Anna Anachoutlou Comnenus/Άννα Μεγάλη Κομνηνή 1341 - 1342
* Michaelus Comnenus/Μιχαήλ Μέγας Κομνηνός 1341 i 1344 - 1349
* Ioannes Comnenus/Ιωάννης Μέγας Κομνηνός (III) 1342 - 1344
* Alexius Comnenus/Αλέξιος Μέγας Κομνηνός (III) 1349 - 1390
* Manuelus Comnenus/Μανουήλ Μέγας Κομνηνός (III) 1390 - 1417
* Alexius Comnenus/Αλέξιος Μέγας Κομνηνός (IV) 1417 - 1429
* Ioannes Comnenus/Ιωάννης Μέγας Κομνηνός (IV) 1429 - 1459
~ Iako suočen sa stalnim napadima Turkmena, i posebno Osmanlija, kao i sa pogoršanim odnosima sa trgovački moćnim Đenovljanima, Jovan je ipak bio svedok pada Romejskog Carstva, koji je njegova država preživela bar još par godina.
* David Comnenus/Δαβίδ Μέγας Κομνηνός 1459 - 1461
~ David je bio poslednji car Trapezunta, i poslednji grčki naslednik romejske carske vlasti, kako to mnogi smatraju. Državu mu je pregazio Sultan Mehmed II "Osvajač", ali nije bilo većeg nasilja prema stanovništvu, osim tradicionalne islamizacije i delimičnog raseljavanja. David je preseljen u Jedrene, i imao je položaj feudalnog gospodara u tom kraju, sve dok nije otkriveno da održava veze sa vladarom države Ak Kojunlu, tradicionalnog muslimanskog saveznika Trapezunta. Zbog toga je 1463. godine David sa dvojicom sinova ubijen, dok je najmlađi sin, iako sada već musliman, pobegao u Gruziju. Loza vladara Komnena je tako ugašena.

Nikejsko Carstvo (Βασίλειον τῆς Νίκαιας/Αυτοκρατορία της Νίκαιας)

~ Nikejsko Carstvo je bila najmoćnija od tri grčke države naslednice Romejskog Carstva. Bila je najbliža Carigradu, i sa najsposobnijim vladarima i vojskovođama, a uz to i Patrijarh je preneo svoj tron u Nikeju. Predvodila ju je dinastija potekla iz porodice Laskaris, a njen kraj, i istovremena obnova Romejskog Carstva su došli pod Mihailom Paleologom, u prvo vreme generalom, potom savladarom, a potom i apsolutnim vladarom ove države. Prvi vladar je bio Konstantin Laskaris, ali kako nije bio zvanično krunisan, u nekim spisima je sasvim zanemaren, dok je u drugim ipak naveden. U svakom slučaju, carevi Nikejskog Carstva se smatraju Romejskim Carevima, obzirom i na formalni razlog, a to je da ih je krunisao Carigradski Patrijarh.

Dinastija Laskarida

* Constantinus Lascaris/Κωνσταντίνος Λάσκαρης 1204
* Theodore Lascaris/Θεόδωρος Λάσκαρις (I) 1204 - 1221
* Ioannes Ducas Vatatzes/Ιωάννης Δούκας Βατάτζης (III) 1221 - 1254 (Teodorov zet)
~ Jovan je bitno proširio posede carstva u ratovima sa Bugarima, Latinima i Epirom, a osvojio je i strateški važno ostrvo Rodos, i grad Solun. Održao je stabilan mir sa Rumskim Seldžucima, ojačao ekonomiju, razvio jaku diplomatiju, i podržavao sprovođenje prava i milosrđe. Posmrtno je kanonizovan kao Jovan Milostivi.
* Theodore Ducas Lascaris/Θεόδωρος Δούκας Λάσκαρις (II) 1254 - 1258
~ Iako po ubeđenju naučnik, bio je i uspešan borac i suzbio je Bugare i Epir. Na unutrašnjem planu se sukobljavao sa aristokratijom, i proterao je budućeg cara Mihaila. Bolovao je od epilepsije kao i njegov otac.
* Ioannes Ducas Lascaris/Ιωάννης Δούκας Λάσκαρις (IV) 1258 - 1261 (savladar sa Mihailom 1259 - 1261)
~ Jovan je imao samo sedam godina kada mu je umro otac, pa je u prvo vreme bio pod regentom Georgijem Muzalonom, da bi se kasnije nametnuo Mihailo Paleolog, povratnik iz egzila. Mihailo se nametnuo i za savladara 1259. godine, a kada je povratio Carigrad, Jovana je ostavio za prvo vreme u NIkeji. Ubrzo ga je, međutim oslepeo i zbacio (1261), pa je ovaj ostatk života proveo u manastiru. Mihailov sin Andronik je gotovo 30 godina kasnije u manastiru posetio Jovana da zatraži oproštaj za greh oca, koji je zbog toga i ekskomuniciran. Posle smrti, Jovan je i kanonizovan. Sa njime se završava vladarska loza Laskarida, Mihailo obnavlja Romejsko Carstvo, i na vlast dolazi dinastija Paleologa, dok je NIkejsko Carstvo postalo sastavni deo obnovljene Imperije. Mihailova vladavina će biti razmatrana kao deo obnovljenog Carstva.

Romejsko Carstvo ("Restauracija Paleologa")
(Βασιλεία Ῥωμαίων)

~ Paleolozi su doneli obnovu Romejskog Carstva, vladali njime do konačnog pada 1453. godine, i ironično bili dinastija koja je Carstvom najduže i vladala. U otežanim spoljnopolitičkim okolnostima, na kratko su povratili sjaj nekadašnje Imperije, a potom lagano gasnuli, okruženi agresivnim susedima, posebno Bugarima, Srbima i Turcima Osmanlijama, koji su na kraju i srušili Carstvo. Interesantno, o drevnosti ove porodice među romejskom aristrokratijom govori i samo njihovo ime, koje na grčkom znači "stara reč".

Dinastija Paleologa

* Michaelus Palaeologus/Μιχαήλ Παλαιολόγος (VIII) 1259 - 1282 (savladar sa sinom Andronikom 1261 - 1282)
~ Čak jedanaest Imperatora se mogu naći kao preci Mihaila Paleologa. Da nije došlo do invazije Latina, verovatno bi i prirodnim sledom stvari došao legalno do prestola. Ovako, bio je istaknuti aristokrata u Nikejskom Carstvu, komandant latinskih plaćenika. Već do početka 1259. godine se nametnuo kao savladar Jovana IV, a suštinski je on postao suvereni vladar, obzirom da je Jovan bio još dete. 25. jula 1261. godine, Mihailov general, Aleksije Strategopulos je zauzeo Carigrad, i već u avgustu je Mihailo kruniosan za Imperatora, zajedno sa svojim sinom Andronikom. U decembru je oslepeo Jovana, i time ga učinio nepogodnim za vladara, čime je navukao privremeni bes crkve. Bio je u savezništvu sa Đenovom, a 1274. je izvršio uniju Pravoslavne i Katoličke crkve, što je razgnevilo domaće stanovništvo, ali je diplomatski bilo korisno zbog mira sa zapadom. Doduše, time je udaljio Srbiju i Bugarsku od svog carstva. Na kraju ga je i Papa ekskomunicirao, čime je unija zapravo i nestala. Veliki neprijatelj  mu je bio Šarl od Anžua, i Mihailo je uspeo da mu donekle pomrsi planove na Siciliji. Jačajući svoje evropske pozicije, slabio je nažalost granicu u Anadoliji, pa su je Turci polako ali sigurno zauzimali. Održavao je odlične odnose sa Mongolima, koji su većinski bili nestorijanski hrišćani, i u puno navrata je mogao da računa na pomoć njihovih trupa, primarno konjice.
* Andronicus Palaeologus/Ανδρόνικος Παλαιολόγος (II) 1282 - 1328 (savladar sa ocem Mihailom 1261 - 1282, i sinom Mihailom 1281 - 1320)
~ Pokušao je da popravi odnose u  crkvi raskidajući uniju i zvanično, ali je sve do 1310. pravoslavno sveštenstvo ostalo podeljeno. Pokušao je da smiri napredovanje Srbije u Makedoniji, oženivši ćerku Simonidu za srpskog kralja Milutina. Njegov sin i savladar Mihailo nije uspeo da odbrani Malu Aziju od nadirućih Turaka, a nakon sinovljeve smrti, odrekao se ostrašćenog unuka Andronika, što je zemlju gurnulo u građanski rat, koji su iskoristili Bugari. Na kraju je unuk zbacio dedu sa vlasti, 1328. godine. Andronik je umro u manastiru 1332.
* Michaelus Palaeologus/Μιχαήλ Παλαιολόγος (IX) 1281 - 1320 (savladar sa ocem Andronikom 1281 - 1320)
~ Veoma agilan i požrtvovan vojskovođa, ali nažalost nemoćan da se izbori sa neprijateljima, umro je u svojoj 43. godini, verovatno delom i od tuge za prerano izgubljenim sinom Manojlom. Jedini je romejski Imperator koji je umro pre svog oca.
* Andronicus Palaeologus/Ανδρόνικος Παλαιολόγος (III) 1328 - 1341 (uzurpator, protiv svog dede Andronika 1321 - 1328)
~ Iako je u principu bio dobar vladar, i izvlačio najbolje iz prilično teških prilika za Carstvo, uz reorganizaciju mornarice i sudstva, Andronik se može generalno smatrati poslednjim Imperatorom pre konačne faze kolapsa Carstva, koja je potrajala nešto više od sto godina.
* Ioannes Palaeologus/Ιωάννης Παλαιολόγος (V) 1341 - 1376 i 1379 - 1390 i 1390 - 1391 (savladar sa tastom Jovanom Kantakuzenom 1347 - 1354, zetom Matijom 1353 - 1357, sinovima Andronikom 1350-ih - 1385 i Manojlom 1373 - 1391)
~ Za njegove vlasti, Carstvo je dodatno slabilo, i finansijski, ali i vojno-teritorijalno, drobeći se pod naletima Turaka, koji su osvojili Jedrene (bivši Adrijanopolj) i učvrstili se tako u Evropi. Borio se protiv unutrašnjih pritisaka, pokušao da ojača zidine Carigrada, a nemoćan da se odupre turskim pritiscima, pokušavao da potčini Pravoslavnu Katoličkoj crkvi. U potpunom nervnom rastrojstvu, umro 1391. godine.
* Ioannes Cantacuzene/Ιωάννης Καντακουζηνός (VI) 1347 - 1354 (regent Jovana V, i samoproklamovani Imperator 1341 - 1347, savladar sa Jovanom 1347 - 1354, i sa sinom Matijom 1353 - 1354)
~ U građanskom ratu 1342 - 1347, Jovan je kao saveznike imao Turke, pa se smatra odgovornim za njihovo dovođenje u Evropu.
* Mathiasus Cantacuzenus/Ματθαίος Ασάνης Καντακουζηνός 1353 - 1357 (savladar sa Jovanom 1353 - 1357, sa ocem Jovanom 1353 - 1354, i sa Andronikom 1350-ih)
* Andronicus Palaeologus/Ανδρόνικος Παλαιολόγος (IV) 1376 - 1379 (savladar sa ocem Jovanom 1350-ih - 1385, bratom Manojlom 1373 - 1385, Jovanom VI i njegovim sinom Matijom 1350-ih)
* Ioannes Palaeologus/Ιωάννης Παλαιολόγος (VII) 1390 (savladar oca Andronika 1376 - 1385, strica Manojla 1390 - 1408, i sina Andronika do 1408, a regent 1399 - 1402)
~ Pomirio se sa stricem, i kao upravitelj Carigrada odbranio ga od velike turske opsade krajem XIV i početkom XV veka.
* Andronicus Palaeologus/Ανδρόνικος Παλαιολόγος (V) oko 1407
(savladar svog oca Jovana VII, mada još uvek dete, pa je negde i neregistrovan kao Imperator)
* Manuelus Palaeologus/Μανουήλ Παλαιολόγος (II) 1391 - 1425 (savladar sa ocem Jovanom 1373 - 1391, bratom Andronikom 1373 - 1385 i bratancem Jovanom 1390 - 1408, i sa svojim sinom Jovanom od oko 1416 - 1425)
~ Putovao je po Evropi, tražeći pomoć za Carstvo. Stigao je do Engleske (jedini Romejski Car koji je posetio Englesku), Francuske, Svetog Rimskog Carstva, Danske i Aragona. Poraz Bajazita od Timura, 1402. godine, doneo je privremeni predah, a potom i krhki mir sa novim sultanom. Manojlo je ojačao Moreju i Peloponez, a naredni sultan, Murat II je Carstvo sveo na minimalni prostor oko samog Carigrada, uz deo teritorije na Peloponezu.
* Ioannes Palaeologus/Ιωάννης Παλαιολόγος (VIII) 1425 - 1448
* Constantinus Palaeologus/Κωνσταντίνος Δραγάσης Παλαιολόγος/Константин Палеолог Драгаш (XI) 1448 - 1453 (regent 1437 - 1439)
~ Poslednji Imperator Romejskog Carstva. Posle smrti svog brata Jovana, bio je u sukobu sa mlađim bratem Dimitrijem, a spor je razrešio sultan Murat II, koji je odlučio da presto pripada Konstantinu. Međutim, novi sultan, Mehmed II je počeo da traži Carigrad za sebe,a zapad je pomoć uslovljavao još jednim pokušajem crkvene unije. I ovaj pokušaj je propao, usled nezadovoljstva građana države svedene na prostor unutar zidina Carigrada. Mehmed II je Konstantinu ponudio da vlada Mistrom, pre no što je odlučio da opsedne i zauzme grad, ali je ovaj to odbio, želeći radije da pogine braneći svoju zemlju. Tako je i bilo. 29. maja 1453. godine, grad je pao posle duge i mučne opsade. Još je Bajazit I podigao na azijskoj strani osmanlijske države, a uz sam Carigrad tvrđavu Anadolu Hisari, što u prevodu znači "Anadolska (tj. Azijska) tvrđava". Mehmed II, koji je u početku delovao kao neko ko neće biti mnogo ambiciozan, ubrzo je sa evropske strane, pokraj samih zidina grada podigao drugu tvrđavu, Rumeli Hisari ("Rimska tvrđava", jer su Turci Romejsko Carstvo smtrali naravno Rimskim Carstvom), i pootpuno zatvorio prilaze gradu, i time blokirao mogući prilaz Đenovljana iz pravca Crnog Mora. Turci su novu tvrđavu zvali i "Boğazkesen", što na turskom može da znači i "zatvarač prolaza", ali i "davitelj". I grčko ime "Laimokopia" ima isto, dualno značenje. Pritisnut sa obe strane, Carigrad nije mogao da računa ni na pomoć iz Evrope. Engleska i Francuska su bile iscrpljene Stogodišnjim ratom, nemačke kneževine su se borile između sebe, na Iberijskom poluostrvu je dovršavana "Rekonkvista", a Mađarska i Poljska su još lečile rane od poraza kod Varne 1444. godine. Državice severne Italije su pomogle u određenoj meri, a bilo je i pojedinaca koji su na svoju ruku došli da pruže pomoć (Đovani Đustinijani iz Đenove, sa 700 prekaljenih boraca, na primer). Neki venecijanski brodovi, uprkos odluci svog Senata, stavili su se na raspolaganje Imperatoru, kao i delovi đenovljanske flote. Kada je Senat Mletačke Republike odlučio da pošalje flotu, krajem aprila, već je bilo prekasno za aktivno učešće u borbi. Sve u svemu, grad je branilo oko 7.000 dobro naoružanih boraca (od toga, oko 2.000 stranaca), dobro ojačani zidovi, i flota od 26 brodova (po jedan iz Ankone, Španije i Francuske, 3 sa venecijanskog Krita, 5 iz same Venecije, 5 iz Đenove, i 10 samih romejskih). Veruje se da su Turci imali oko 100.000 vojnika, od kojih do 20.000 janičara, i flotu u kojoj je, uprkos raznim čak i fantastičnim pretpostavkama, verovatno bilo 6 velikih galija, 10 običnih galija, 15 malih galija, 75 velikih brodova na vesla, i 20 transporta konja. Turcima je artiljeriju opremio mađarski stručnjak Orban, koji je konstruisao monstruozni top, nazvan "Velika turska bombarda", sa svojih 27 stopa dužine, đuladima od po 1.200 funti težine, i vremenom punjenja od oko fascinantna tri sata. Sporost punjenja topa je dozvoljavala braniteljima da popravljaju zidine, a Zlatni rog je čuvao ogromni lanac. 20. aprila su se 4 hrišćanska broda probila do grada, što je bitno podiglo moral branilaca. Već u narednim danima je Mehmed kopnom, na trupcima, prebacio brodove do zaliva, i otežao položaj branilaca grada. Sve do 25. maja, turske trupe su pokušavale da prokopaju tunele ispd zidina, vođeni srpskim rudarima iz Novog Brda, ali su ih sprečavali Romeji vođeni Johanesom Grantom, verovatno Škotom. 22. maja, na nebu se pojavio pomračeni Mesec, što je bilo ispunjenje proročanstva o padu grada. Četriri dana kasnije, gusta magla je prekrila grad, što je u tom delu sveta bilo neviđeno u to doba godine. Kada se magla podigla, uveče 26. maja, viđena je čudna igra svetla iznad kupole Svete Sofije, kao i svetla sa zapada, daleko izvan turskih položaja. Za neke je svetlo iznad Svete Sofije bio znak da Sveti Duh napušta crkvu, a postojala je nada da su daleka svetla zapravo baklje iz logora Janka Hunjadija Negde u to vreme su se i Turci spremali za konačni napad, gde je sultan rešio da pobedi pukom količinom ljudi. Uveče, 28. maja 1453. godine, održana je zajednička verska služba Pravoslavaca i Katolika u Svetoj Sofiji, uz prisustvo Imperatora i plemstav sa istoka i sa zapada hrišćanskog sveta. Kada je proboj Turaka počeo, branitelji su odbili azape, potom Anadolce, pa onda čak i janičare. Tada je smrtno ranjen i general Đustinijani, što je urušilo moral boraca. Veruje se da je u to vreme, uz povlačenje Đenovljana, slučajem ostala otključana Kerkoporta (Κερκόπορτα) kapija u naselju Vlaheraj (Βλαχερναί), kroz koju su nagrnuli janičari, podigli svoj barjak, i izazvali paniku među preostalim braniocima. Bitka se bližila konačnom ishodu Priča se da je pred kraj bitke, Konstantin uzviknuo "Grad je pao, ali ja sam još živ!", i da je potom skinuo svoj purpurni ogrtač, i poveo preostale vojnike u poslednji proboj. Neki kažu da je prepoznat samo po svojim purpurnim čizmama, a po drugima i nije pronađen, već je poslednji Rimski Car sahranjen u masovnoj grobnici sa ostalim vojnicima. Legenda o Mramornom kralju kaže da je, kada su Turci ušli u grad, anđeo sišao sa neba, uzeo Cara i pretvorio ga u mermer, koji je sakrio u pećinu blizu Zlatnog roga, gde će čekati da opet oživi. Deo stanovništva se zabarikadirao u Svetu Sofiju, odakle su posle odvođeni da budu prodati u roblje, a stari i nešto dece je i ubujeno na licu mesta. Jedna legenda kaže i da su dva sveštenika nestala u zidinama hrama, i da će se pojaviti ponovo kada Carigrad postane opet hrišćanski. Mehmed je naredio da ne bude previše razaranja, želeći da što više očuva svoju buduću prestonicu. Bio je tolerantan prema zatečenom stanovništvu, i zaštitio je njihovu imovinu i verske slobode. To stanovništvo je formiralo budući "Milet", deo ne-turskog stanovništva u prestonici Istanbulu. Mehmed je za sebe uzeo i titulu "Kayzer-i-Rum", odnosno rimski car, a prozvan je i "Osvajač". Sveta Sofija je postala džamija, mada su hrišćanske bogomolje unutar grada generalno ostale netaknute, po naredbi sultana, a po starom običaju, kao vladar, postavio je i novog Patrijarha, Genadija Skolarija.

Prema nekim istoričarima, pad Carigrada pod Turke se smatra i krajem Srednjeg veka kao epohe, i početkom renesanse, graničnik obeležen upotrebom vatrenog oružja i baruta. Takođe, novi položaj Turske je prekinuo dotadašnje trgovinske veze Evrope i Azije, i naveoEvropljane da potraže novi trgovinski put, ovaj put pomorski, što je otvorilo i epohu otkrivanja novih zemalja i kontinenata.

Konstantin XI je na neki način i nezvanični svetac među Grcima, iako nije zvanično kanonizovan. Za vreme vlasti Turaka to bi bilo protumačeno kao znak pobune, a nakon oslobađanja, obzirom da je već bio nacionalni heroj i mučenik vekovima, to bi bilo shvaćeno kao suvišno. U Grčkoj ga proslavljaju svakog 29. maja. Interesantno je i to da je izuzetno poštovao majku, Jelenu Dragaš, ćerku srpskog velikaša Konstantina Dragaša. Zbog toga je uz svoje vladarsko ime uvek i obavezno dopisivao i majčino prezime "Dragaš", pa je na neki način, on i srpski nacionalni junak.

Ne postoje naslednici titule Imperatora u pravom smislu te reči. Postoje pretendenti. To su ostaci porodice Paleolog, koji će biti navedeni nešto kasnije, zatim ruski vladari, koji tvrdnje povlače iz činjenice da je Konstantinova bratanica Zoe postala supruga ruskog Velikog kneza Ivana III, pa onda svi tzv. "Sveti nemački rimski carevi", ali i mnogi drugi vladari tokom vremena. Istina je da Konstantin XI nije imao naslednika, i da se sa njime vreme Rimskih Careva okončava, nakon 1480. godina.

Paleolozi u egzilu (pretendenti na tron)

* Thomasus Paleologus/Θωμάς Παλαιολόγος 1453 - 1465 (Despot Moreje, brat Konstantina XI, prešao u katoličanstvo i umro u egzilu u Rimu, a otac je Zoe, supruge ruskog Velikog kneza Ivana III)
* Andreus Paleologus/Ανδρέας Παλαιολόγος 1465 – 1502 (Tomasov sin, za Despota ga proglasio Papa Pije II, sam sebe titulisao sa "Imperator Constantinopolitanus", a titulu prodao Šarlu VIII 1494. godine, dok je ostatak zaveštao Ferdinandu II od Aragona i Izabeli od Kastilje, pa je tako pretendent na titulu i današnji španski monarh)

Na kraju, izvinjavam se zbog veličine posta, ali nije bilo načina da na manjem prostoru stavim 1480 godina burne istorije. Hvala na razumevanju 

Браво, браво !!! 

Ја нисам стручњак, али по мени си надмашио и момка који је започео ову тему, веома исцрпно, заиста труд вредан сваке хвале. Читајући о Константину Палеологу XI и паду Цариграда, прво што ми је пало на памет је: Transit gloria mundi ! ( Да ли знаш неки роман о овом догађају ?)
Видео сам да постоји момак коме је Веспазијан запао за срце, па је  о њему писао, можда не би било лоше да се пар вас удружи, да сакупите ваша знања, информације, постове..., па да на 1 месту отпочнете писање о владарима Римског\Ромејског царства. И то хронолошки, биографије, круцијални моменти у њиховим животима, доприноси култури, науци, свету...

Е, још једанпут, заиста сам импресиониран твојим трудом, само тако настави. Надам се да ћу имати прилике да још нешто овако добро ишчитам.

 ( А сад и мала примедба: извори , има нас смртника који би ово користили даље, па би навоћење релевантног(их) извора у многоме олакшало коришћење. Ergo, буди љубазан, као што си  вредан и образован, па подели са нама и коришћену литературу, да би ово постало и мало научно дело...)

LoL ko sve ovo da cita :D
e mozes li da postavish i link ,ako postoji jer sam pretrazio ceo net , neke pesme rimskih vojnika da moze da se downoalduje