Ako neko smatra da je Turska nasledila Vizantiju, onda je i danasnja Turska ustvari Vizantija. Isto Vazi i za one koji misle da je Moskva naslednik Istocnog Rimskog carstva. Ako uopste ima naslednika, onda je to Grcka.

A da li je uopste Vizantija naslednik rimskog carstva? Ili, jos bolje da li je Zapadno rimsko carstvo naslednik rimskog carstva. Meni se sve cini da je Rimsko carstvo prestalo da postoji podelom i da legitimnih naslednika nije bilo. ajmo da posmatramo stvari ovako:

 USA se podele sada na Severnu i Juznu drzavu. Ko je tu naslednik USA? E sad idemo dalje. Narednih 56 - 70 godina Severnu drzavu okupiraju i podele Kinezi, Rusi, englezi...Da li je onda Juzna drzava naslednik USA? E posle 500 godina pojave se Arapi, osvoje Juznu drzavu, promene kompletan nacionalni i religijski sastav te drzave ii kazu mi smo naslednici Juzne drzave? Da li to ima logike?

Ako je Vizantija naslednik Rima, a Turska naslednik Vizantije, onda u stvari Rimsko carstvo jos uvek postoji. To je danasnja Turska.

Na teritoriji Srbije rodjeno je puno rimskih careva i postoji veci broj rimskih gradova i palata. Neke sam obisao, pa sam pokusao da sve to objedinim na blogu Arheologija Srbija

Spisak nije konacan. Resio sam da obidjem ama bas sve lokalitete. Od onog sto sam posetio, najvise preporucujem Felix Romulijanu. Sirmijum me razocarao. Nije bilo nista posebno za videti.

Tzv. "Vizantija" nije naslednik Rimskog Carstva... ona jeste Rimsko Carstvo. Naziv "Vizantija" je srednjevekovna tvorevina, izmišljeni naziv za zemlju koja je baštinik nasleđa carstva koje su stvarali Julije Cezar i Oktavijan Avgust.

To što se carstvo vremenom menjalo, kulturološki, ekonomski, verski, sasvim je razumljivo, jer je u pitanju razvoj države, prirodna evolucija. I "staro" Rimsko Carstvo je u početku bilo pagansko, mnogobožačko, ograničeno okolnostima epohe u kojoj je postojalo i poznavanja okolnih zemalja. Vremenom se sve menjalo. Načini komuniciranja su napredovali, ekonomija se razvijala, pogledi na veru su se promenili.

Banalno gledano, pre svega 233 godine, SAD su bile robovlasnička država, bez centralne banke, mnogo više konfederacija nego federacija, da bi danas bile nešto sasvim drugo, do čega se došlo mirnom i agresivnom evolucijom. Sličan proces se događa u svakoj zemlji, u većoj ili manjoj meri (Rusija je do pre jednog veka bila kmetovska država, Kina je bila izolaciji sklona nazadna zemlja, a u Japanu su do pre 140 godina vladali šoguni, dok je car do pre 64 godine "by default" bio smatran direktnim potomkom boga... primera je bezbroj)

I sam Teodosije nije Carstvo podelio da bi ga učinio nepostojećim, već da bi upravljanje učinio lakšim. Može delovati neobično, ali i Zapadno i Istočno Rimsko Carstvo su u očima naroda (pa i aristokratije) bili jedno te isto, deo jedne celine.

Naravno, činjenica je da je na istoku dominantan bio grčki narod, pa je vremenom grčki jezik preuzeo primat nad latinskim, ne samo u svakodnevnoj komunikaciji, već i u legislaturi. Ipak, ni jedan, pa ni poslednji od istočnih careva, svoje carstvo nije nazivao grčkim ili helenskim, već isključivo rimskim, odnosno romejskim.

Iz tog razloga, Istočno Rimsko Carstvo nije naslednik "starog" carstva, već istinsko carstvo.

Takođe, pitanje tog nasledstva i nije suštinsko, u smislu pretenzija na neki deo sveta, već formalno, pitanje preuzimanja carskog dostojanstva i časti. To je, uveren sam, bila i motivacija turskog sultana Mehmeda Osvajača, kada je svojim brojnim titulama dodao i onu, u dotadašnjoj istoriji Evrope svakako najcenjeniju, titulu rimskog cara. Iz tog razloga je ta i tadašnja Turska naslednik Rimskog Carstva. Naravno, Mehmed je imao ambiciju i da osvoji sve delove nekadašnjeg carstva, kao i sve ostale poznate delove sveta, ali to je druga priča.

Još jednom bih da istaknem da sam uveren da je bitan samo ugao posmatranja stvari-nije u pitanju nikakvo materijalno nasledstvo, već ono koje je podrazumevalo određeno dostojanstvo. Na isti način se mogu komentarisati i tzv. Sveti Nemački Rimski Carevi, što je ponovo titula koja je povlačila samo znake dostojanstva, a nikako teritoriju ili neku suštinu upravljanja svetom kojim je "staro" carstvo vladalo u antici.

Na kraju, treba reći i to da je, donekle paradoksalno, tek arapski svet pravi baštinik suštine Rima, a to je doprinos kulturi. Rimsko Carstvo je veoma uspešno inkorporiralo, šta više asimilovalo veliki deo helenske kulture, a od zaborava je veliki broj najbitnijih dela sačuvao upravo arapski svet, u vremenu kada su verski ostrašćeni krvni (da tako kažemo) naslednici starih Grka i Rimljana uništavali sve što je vezano za "jeretičku" antiku.

Istočno rimsko carstvo ( na zapadu znano kao Vizantija, mada se mora priznati, i kod nas ), ne predstavlja duhovnog naslednika Rimskog carstva.  Možemo da tvrdimo šta želimo i šta hoćemo, ali nije verovatno da su oni sami ( istočnorimljani ) verovali u to da su pravi naslednici Romula i Cezara.  Propaganda je čudo.

Bojim se da grešiš.

Ne da je verovatno, nego je potpuno istinito da su Romeji sebe posmatrali kao baštinike i Romula i Cezara. Za to je dovoljno videti način na koji su se vladari titulisali. Takođe, narod je sebe smatrao Romejima, a tek u poslednjim decenijama i stolećima, sve više Helenima (posebno nakon restauracije Paleologa).

Propaganda je ono što je dovelo do toga da se naziv "Romejsko Carstvo" vremenom izgubi, a da nakaradni naziv "Vizantija" zaživi i potpuno preokupira istorijske udžbenike i popularnu kulturu.

U duhovnom smislu, "originalno", Zapadno i Istočno Rimsko Carstvo predstavljaju celinu, baštinjenjem istog kulturnog obrasca, modela državne uprave (uz evolutivne promene), vojnog ustrojstva i niza drugih stvari.

По мени Римско царство као такво, у својој суштини, је постојало до оног тренутка када су га разни неримски обичаји у потпуности отргли те своје суштине.

Два утицаја са истока су у потпуности променила све, а то је начин власти (владар као полубожанство) и хришћанство. После тога Рим више није био Рим.

Тако ни на Византију не могу гледати као на правог наследника Рима, јер ни на позно време римског царства не гледам као на нешто римско.

Nije suštinski bitno kako neko od nas pojedinačno gleda na to, već je bitno šta su činjenice koje su u tom trenutku bile relevantne. A činjenica je da su se građani istočnog dela carstva smatrali i nazivali Romejima, i da su baštinili tradicije i način života Rimskog Carstva, koje je, kao što sam jednom ranijom prilikom već napisao, društveno-politički, ali ireligijski evoluiralo tokom svog trajanja.

Не кажем да ниси у праву, јер Византија јесте била продужетак Римског царства, али сам скренуо пажњу на суштинску разлику праве римске државе и онога касније.

Јесте становништво источног дела царстваи касније себе називало Ромејима, али тешко да су они носили традиције старе римске државе.

Пре би се могло рећи да је Византија била наставак хеленистичких држава, насталих након Александрових освајања, јер је по многим стварима више личила на њих, него на Римску републику.

Kroz celo svoje vreme trajanja, rimska država, kako objedinjena, tako i zasebna zapadna i istočna jeste ona prava. To je kao kada bi rekao, samo Srbija Dušana Silnog je prava, a ona Karađorđa, Miloša, pa i Miloševića ili Tadića to nije.

Tradicije se menjaju, a ja sam lično uveren da je Istočno Rimsko Carstvo, pogrešno nazivano "Vizantija", po svemu deo istorije Rimskog Carstva, dok je rimska republika baštinik tradicije helenskih republika. Države nastale nakon raspada Aleksandrove imperije su po mnogo čemu pre nalik na orijentalne despotije, jer treba imati na umu da su nastale pre svega na azijskom, bliskoistočnom tlu, i da su prihvatile niz tradicija država na čijim temeljima su nastale.

Ipak, to je sasvim druga priča 

No, da se vratim na poentu, nije presudno šta ti ili ja lično mislimo, već ono što je istorijska činjenica, dok su naša mišljenja i tumačenja sasvim dopuštena i slobodna, pre svega u smislu jedne zdrave diskusije.

Činjenica je da država koju ti nazivaš "Vizantija", zaista jeste Rimsko Carstvo, ali je tačno i to što kažeš da ona ne nosi tradicije stare rimske države. Samo, imaj na umu da ni samo Rimsko Carstvo, negde od ranog 4. veka nema više mnogo veze sa tom starom državom, pre svega uvođenjem hrišćanstva kao državne religije.

Zdrava diskusija je zaista dobrodošla, iako ne moramo da se složimo 

Рецимо да се слажемо, мада лично мало различито гледамо на то.

По неким старијим схватањима, кад се каже Римска држава, мисли се на републику и почетак принципата. Наравно и да каснији период домината јесте део римске историје, као и сама Византија, али идеализација римске републике је довела до тога, да се ти периоди сматрају лошијим, што у суштини и јесу били. Сама Византија се истицала једноставно тиме што је наследила нешто од старе државе, али суштински за хиљаду година постојања нису направили ништа ново и ништа достојно славе старог Рима. Постоји Јустинијанова кодификације права и све остало је мање-више везано за црквену уметност. Заосталост за њиховим прецима, старим Грцима, је тек невероватна.

Државе Александрових наследника јесу биле источњачке деспотије, али таква је у суштини била и Византија. Јеби га, ми смо данас у Србији услед разних проблема са западом склони да се окрећемо ка истоку, па зато идеализујемо нешто што је било далеко од идеалног. Византија и Руско царство су ти примери тога. У културном смислу Византија јесте била испред осталих европских држава, али осим на кратке махове, цела историја се сводила на тапкање у месту или лагано пропадање.



Наравно. Нигде и не кажем да је моје мишљење ишта, осим личног гледања на ствари, често и мало лишеног објективности.



Истина. Хришћанство је задњи и најснажнији ударац нанет старом Риму. Не само што је убрзало пропаст царства (пропало би оно вероватно и без њега), већ је увело Европу у мрачно доба.



Управо тако, а нажалост на овом форуму све је мање и мање правих и добрих разговора, мада је то друга тема.

Поздрав!

Ne bih se slozio sa tobom. Nije Hriscanstvo krivo za mracno doba, vec varvari koji su unistilli apsolutno svu kulturu koju je Rim izgradio. Takodje isti ti varvari su pogresno protumacili Hriscanstvo i to je doprinelo Katolickoj crkvi da krene pogresnim putem (mislim na dekrete rimskih papa sto se tice ubijanja i spaljivanja ljudi, a i gradova, i uzimanje Avgustove titule Pontifex Maximus koja bi oznacavala glavnog poglavara rimokatolicke crkve). Takodje los prevod biblije doprineo je zabranama o proucavanju sveta i unazadjavanju nauke. Varvari koji su bili skroz neobrazovani su krivi za propast carstva i skrnavljenje Hriscanstva kao religije.