Realno, ja bih ga ispresavijao od batina i uradio ovo sto ti je Arlekin rekao.

Znam da ne traži. Ne traži ni svoja osnovna prava, kamoli sažaljenje.

Nego je ton tog tvog posta bio kao da treba da je sažaljevamo... Možda ne baš sažaljevamo, već saosećamo sa njom. To je u redu, ali ljudi koji trpe to što ona trpi su sami krivi za to. Nije vezana pupčanom vrpcom za nesposobnog muža i njegovom psihopatskog oca. 

Možda je do mene, jer sam ja takva da ne bih trpela ni dosadnu muvu oko glave ako ne moram (a ništa se ne mora), pa sam malo prestroga prema drugima. Ali ne razumem, zaista ne razumem ljude koji trpe nešto što uopšte ne moraju da trpe.

Ona zna da joj je loše. Mora da zna. Ali zašto ne ode? Plaši se? Čega?
Lepo se uklapa u scenario progonioca i žrtve iz Bernove ''Koju igru igraš''.

Možda i ne zna. Žačudila bi se koliko ljudi prihvata neke stvari zdravo za gotovo.
U stvari, kao što ima puno ljudi koji razne privilegije prihvataju zdravo za gotovo tako ih ima kada je u pitanju neka muka.

Ovako:

Ta zena nema vise od 35g. Pa i ako se udala s 20g valjda je dotad imala neki iole normalan zivot i okruzenje, a mozda cak i normalne roditelje (mada mi je u to tesko povjerovati). I sigurno nije psihicki balansirana osoba koja svojevoljno pristane na tu torturu osim ako od rodjenja nije odgajana na nacin na koji se sad ponasa.
Dakle, ili je dosla iz slicnog okruzenja u jos bolesnije okruzenje pa joj ne pada tesko sve to. Ili ima neki psihicki poremecaj pa to dopusta.

Taj njen muz je recimo primjer covjeka koji je odmalena ucen da je otac bog i batina i nerealno je ocekivati da ce se on promjeniti samo zato jer je musko. Pa cak i kad taj otac umre, on nece znati normalno da zivi. Ono sto je za neocekivati je da je zapravo nasao zenu koja je voljna da sve to trpi, ali vec smo apsolvirali da ni ona nije sva svoja.

Sve u svemu, bolesno.

Sigurno je to u pitanju. Njoj je takva situacija normalna. Žene  većinom traže muževe, koji podsjećaju na njihovog oca. 

Ton mog post-a?  Hah.
Mogu ja i dramatičnije, veruj mi.

Mislim da izvan te čvrste i racionalne strogosti koju pominješ i traženja krivca iako većina aktera ni ne zna da ga treba tražiti, pokušava da izbije i ljudska empatična emocija kao što je... saosećanje.   Sama od sebe, ona te je navela da to napišeš.  I to je u redu, za pohvalu.
Mada, ne znam za tebe ali racionalnost i saosećanje se po meni nikad nisu baš lepo družili.

Ali ne razumem, zaista ne razumem ljude koji trpe nešto što uopšte ne moraju da trpe.

Teško je to razumeti.
Meni prvom.
Isto kao i tebi.

Mi smo, zapravo, vrlo srećni što to ne razumemo, ali su nam potrebni ovakvi primeri da bi nam pokazali koliko smo srećni.  
Kod nekih drugih možda čak i da otkriju da su srećni.

Ceso
Znaš šta je najgore, gore od toga...
... ovo nisu retki slučajevi.
Na svašta se može naići u manjim okruženjima.

Percepcija je vrlo smešna i istovremeno bizarna stvar.
Za ovakve ljude smo mi bolesni.
Sat vremena me čovek u kafani ubeđivao da žena NE TREBA nigde da izlazi i da treba da sedi kući i da... aj da ne habam tastaturu, kapiraš valjda šta bih sve napisao.
Ubeđivali se mi sat vremena, na moje argumente on mi kaže kako mu je žena sad kući i ne sme da pisne... šta ima ona sad da se viđa prijateljicama itd itd...
Kad sam već popizdeo... ućutkalo ga je pitanje: "Pa što su onda sela prazna i mrtva?"


Dobro si počela...  okruženje, vaspitanje, navika ... ali si zeznula sa završnom frojdovskom generalizacijom.  To nije pravilo.
Zar nikome ne pada na pamet da se oni nisu muvali itd...
... možda su ih roditelji sastavili? 

Zar smo svi zaboravili taj običaj?

da, moguće je da je u pitaju ugovoreni brak. ako je na to pristala, nije ni čudo što sve to trpi. ona ne zna za bolje.

Eeeexactly. 

Kao što rekoh.
_{i da se polako vratimo na prvobitnu temu.}
I dalje mi je neshvatljiv dečko koji zna za bolje za razliku od nje... a opet doživljava i radi jednu sličnu stvar.

Jedini način da postane shvatljiv je ako upotrebim reči kao što su... šta ono rekoh beše... komfor, kukavica, sujeta... tako nešto. Bez vređanja naravno.

on to trpi jer se nada da će preuzeti biznis. dakle, to radi zbog sebe i svojih interesa. jednog dana, kada tate više ne bude, sve će biti njegovo.

Verujem i obožavam tvoj smisao za dramu. 

Znaš kako - sa jedne strane mi jeste žao te žene, jer sigurno nije zaslužila da živi u takvim uslovima, a sa druge strane me njena pasivnost ljuti, jer ne ume da ustane na sopstvene noge i udari šakom o sto, u smislu da se konačno izbori za sebe.

To je ta kontradikcija mog utiska, a svi moji utisci i emocije su manje-više kontradiktorni.  Valjda se u meni neprestano bore light i dark side, odnosno prezir prema ljudskom rodu i saosećanje prema istom. Isto osećam prema toj ženi iz priče: prezir i empatiju. Iskreno.

Naravno, ja ponekad sasvim svesno i namerno zaboravim na raznolikost ljudi, a to najviše onda kada nešto ocenim kao neprihvatljivo. Pa budem u fazonu - ja bih to tako. Ali to sam ja, neko drugi razmišlja na drugi način; nismo svi isti. Na sreću ili na žalost.