Uopste ne razgranicavam koja je umetnost bolja i lepsa... Ima samo ono sto se meni svidja i ono sto mi se ne svidja. Ima i onoga sto ne mogu da razumem i onoga sto mogu da razume. Ne volim samo da mi nabijaju na nos da je njihovo dobro ako ja kazem da mi se ne svidja. Toliko je jednostavno. I ovu Marinu postujem dok ne bude dosla i pocela da mi prica kako ja treba da se divim njenom sedenju.

Pa pazi....Pikasovi radovi inspirisani su prvo zenama a onda njegovim strahovima, zato je i imao sve one Periode. Kad god se zaljubio on je slikao. Bio je jedan egocentrik, osobenjak, i slikao je ono sto vidi u ljudima. On ih je posmatrao kao unakazene, tako je i slikao.
Ali je imao preko 20.000 umetnickih dela. Jebem mu mater, ni sa jednim umetnikom sa teme ne moze da se meri.

Уметност, као и религија је интимна ствар човека, односно сам однос према њима. Ја рецимо поштујем Пикаса, видео сам и његове реалистичне радове, он је свој стил развијао и створио, његов читав живот је за поштовање.

sve je to tako i on je velikan u svakom pogledu ali jednostavno ja njegovo delo ne bih drzao u svojoj kuci, makar veliku vecinu od tih 20000

Umetnost je stvar do coveka i besmisleno je govoriti nekome sta je lepo a sta ne.

Da su lepe njegove slike - nisu. Ni ja nijednu ne bih drzala u kuci. Mesto im je u muzejima pa ko je stvaran postovalac lika i dela neka ode i neka gleda.
Ja iskreno nisam zainteresovana da gledam prepolovljena lica i izoblicene oci.

Pa isto to primeni i na Marinu Abramovic i mirna backa

Кажем вам има и реалистичних слика, рецимо бикчића, мртва природа, најчешће су урађене графитном оловком, као скице. Мртвају је радио и у боји и низ других мотива из природе. Он се прво доказао као добар сликар-занатлија, а тек после је развијао сопствени апстрактнији стил, који се назива кубизам.

Orf je lepo objasnio - umetnost je lični doživljaj i nekome se nešto svidi,a nešto ne.

I to je ok.

Samo nastaje problem kada ti kojima se svidi,ili sami umetnici, prozivaju i omaložavaju te druge,kojima se ne sviđa. Kada kažu ''Abramovićeva je najbolja umetnica sadašnjice'' i krenu sa omalovažavanjem čim naiđu na drugačiji stav.

A to se dešavalo i u slučaju Abramovićeve,i u slučaju Vorhola,i u slučaju Pikasa,i u mnogim drugim slučajevima. ''Šta,ne sviđaju ti se Pikasove slike?   Juuuu... Pa,ti ne znaš šta valja! ''  Možda. Super kad ti znaš.Ali ja ću radije okačiti majstorski odrađenu fotografiju starog Bjuika pored stare parne lokomotive usred Američke prerije nego sliku nekih nabacanih trouglova i krugova.

Dakle, dokle god se ne nabija na nos i ne omalovažavaju oni koji ne dele isto mišljenje,to je ok.

Normalnost je jako zeznuta stvar...
Japanci imaju uzasnu krestecu muziku ... koja je umetnost...
Za jednog zapadnjaka, koji je naucio da muzikom dominira i harmonija i ritam, to je kao zabadanje vrelih igala u oci...
Ali, to je normalno...
Onda imas Indiju... gde se insistira na harmoniji... i onda imas nesto... od cega ja dobijam epi napad... jer je za mene ta njihova normalnost nenormalna...
Onda imas i nasu narodnu muziku... koja je od gluvog glamockog kola do dvoglasnog i troglasnog pevanja i ojkanja koje ponekad zalici na zavijanje vukova...
Ali i to je ono sto je normalno...
Ili italijanske muzicare... koji su pompezni, ruse koji su siroki i depresivni, nemce\austrijance koji su agresivni i mracni, fancuze koji su manicno-depresivni, pa engleze koji su generalno ograniceni i nezanimljivi... i pompezni... i tako...

Umetnost ne moze da bude "normalna", jer se pojam normalnosti menja od kulture do kulture i kroz vekove...
Danas ces dobiti komentar da je Gojina Maja debela prasica, a nekada je to bio standard normalnosti i lepote...
Danas se seku vene za Nefertit... koja je "lepa" na krajnje uvrnut nacin...

I tako dalje...

Mene je dojmio taj film o Marini Abramovic... iz prostog razloga jer pokazuje kako se ona elegantno odnosila sa svim folirantima koji su dolazili da place i onda kacili snimke po netu... Sta vise...ja sam to sedenje i posmatranje dozivela kao njen vrhunski cinizam... i ismejavanje "umetnickog sveta"

Jaka i odlucna zena... neke stvari kojih se ona odrekla u zivotu... ja nikada ne bih mogla...

Normalno da primenjujem. Imam svoj "filter", nesto ostaje vecina otpada.
Vodim se iskljucivo sopstvenim osecajem, bez obzira da  li je in ili ne. Tako mi puca sto neko misli da sam ja seljanka ako volim pesmu Zorice Brunclik ili neku sliku iz 18. veka....Odkad mi, jake licnosti, dozvoljavamo da nas doticu tudja misljenja i ukusi?