Mogao si to malo lepše !" Recimo VB je veliki izmet ! 

Sato sto i ako ga sikljucim kamere oko mene ostaju ukljucene a kada izadjem napoljju kao da gledam grand sou,a veme gledaju kamere koje su svuda postavljene.Ja necu da budem u velikom bratu.

Iz orleove knjige 1984
Celu knjigu mozete preuzeti ovde http://forum.burek.com/index.php?action=dlattach;topic=14757.0;id=241962

РАТ ЈЕ МИР
СЛОБОДА ЈЕ РОПСТВО
НЕЗНАЊЕ ЈЕ МОЋ

Но лице Великог Брата сејош неколико секунди задржа на екрану, као да је дејство које је произвео на очне јабучице свих присутних било превише снажно да би сместа прошло. Женица пепељасте косе беше се пресамитила преко наслона столице пред собом. Са дрхтавим мрмором који је звучао као „Спасиоче мој!”, она пружи руке ка екрану. Затим загњури лице у шаке. Било је очигледно да је изговарала некакву молитву.

Тог тренутка цела група људи поче скандирати, дубоко, лагано и ритмички: „В-Б!... В-Б!... В-Б”, без престанка, врло лагано, са дугом паузом између В и Б — тежак, мрморав звук, некако чудно дивљачан, за који се чинило да му позадину сачињавају топтање босих ногу и пулсирање там-тама. То потраја скоро целих тридесет секунди. Тај рефрен се често могао чути у тренуцима несавладљиве емоције. Он је био делом нека врста химне ли мудрости и величанству Великог Брата, али, пре свега, чин самохипнозе, намерно гушење свести путем ритмичких звукова. Винстонова утроба се следи. У сеансама Два минута мржње није могао а да не учествује у општем делиријуму, али ово животињско „ В-Б!... В-Б!” га је увек испуњавало ужасом. Разуме се, скандирао је заједно с осталима: друкчије се није могло. Камуфлирати осећања, контролисати лице, чинити што и сви остали, била је инстинктивна реакција. Но за време од две-три секунде израз који је имао у очима могао је лако да га ода. И управо се у том тренутку оно значајно десило — ако се уопште и десило.

За тренутак је ухватио О'Брајенов поглед. О'Брајен беше устао, скинуо наочаре и поново их намештао својим карактеристичним покретом. Но очи им се у једном делићу секунде сретоше, и док се то дешавало Винстоње знао — да, знао је! — да О'Брајен мисли исто што и он. Беше пренесена порука о чијем садржају није било сумње. Било је као да су се њихове две свести отвориле и мисли точиле из једне у другу кроз очи. „Ја сам уз тебе”, као да му је рекао О'Брајен. „Знам тачно шта осећаш. Знам све о твом презиру, твојој мржњи, твом гађењу. Али не брини, на твојој сам страни!” А онда блеска интелигенције нестаде и О'Брајеново лице постаде затворено као и у свих осталих.

То је било све; Винстон већ није био сигуран да ли се то уопште и десило. Такви догађаји су увек били без наставка. Чинили су му једино то што су га подржавали у веровању, или нади, да има и других који су непријатељи Партије. Можда су гласине о огромној подземној завери ипак истините — можда Братство заиста постоји! Није се могло поуздано дознати, упркос бескрајним хапшењима, признањима и погубљењима, да Братство није просто мит. Понекад је веровао да оно постоји, а понекад не. Доказа није било; једино ствари видене у магновењу, које су могле значити свашта и ништа: одломци разговора ухваћених у пролазу, бледи натписи на зидовима клозета — једном, чак, кад су се два незнанца срела, мали покрет дланом који је изгледао, можда, као знак распознавања. Све су то била нагађања: лако је било могуће да му се све ово било само причинило. Он се тада вратио у канцеларију не погледавши више О'Брајена. Једва да му је и пало на памет да настави њихов тренутни контакт. Тако шта би било непојмљиво опасно чак и да је знао како би. За секунд, два секунда, њих двојица беху разменили двосмислен поглед, и ту је причи био крај. Но чак је и то био вредан догађај, у самоћи и затворености у којој се морало живети.

Винстон се трже и усправи у столици. Затим подригну. Из желуца му се дизао попијени џин.

Очи му се поново усредсредише на папир. Он откри да је, док је седео задубљен у беспомоћне мисли, био нешто написао, као аутомат. И то не више оним ранијим крутим и неспретним рукописом. Перо му је било са уживањем клизило по глатком папиру и остављало за собом, крупним и уредним великим словима:

ДОЛЕ ВЕЛИКИ БРАТ
ДОЛЕ ВЕЛИКИ БРАТ
ДОЛЕ ВЕЛИКИ БРАТ
ДОЛЕ ВЕЛИКИ БРАТ
ДОЛЕ ВЕЛИКИ БРАТ

све једно за другим, и тако испунило пола стране.

Podrzavam sve protivnike Velikog Brata ( ukoliko nisu ekstremi , ne slazem se sa ekstremima u bilo cemu , pa ni ovde ) .
Nije mi jasno zasto od svega na zapadu mi moramo uvek da za sebe odaberemo najgore i da to postavljamo kao standard ponasanja i kulture . Veliki Brat je samo deo price , ima mnogo toga goreg . Ali , posto je deo te price , Dole Veliki Brat .

Ova orvelova knjiga je legendarna. Svaka cast tom coveku.

Lepo receno...

Sta je za vas i akademija nauka kvazi socijojlog.

Vi ste ludji od velikog brata 

U potpunosti se slazem.
Daj ludaci okanite se toga,jos malo i procice VB,zasto kao sto vec rekoh nepokrenete borbu protiv pinka i onog sranja od granda,zar vam to nesmeta,zar trebaju deca da nam pevuse takva sranja koja izlaze iz granda,zar zelimo sopstvenu decu na dusi da nosimo kad se zatruju onim otpadom sa pinka,ostavite to sranje od VB jer ima i mnogo gorih i opasnijih televizija i emisija.

Pokrenuo sam ja i to.Ali sam prosao ne slavno a ima i temu gde sam pitao sat mislite o tv programu ali nista.Nazalost smo zatrovani svim i svacim ali sta je tu je.Sve to neko namece a mi smo klimamo glavom cutimo.

Svaka cast za potpis.


I ja mrzim grand

Realno gledano ispada da onaj odvratni bracni par Mitrovica(peder Zeljko i kurva mu Milica) rade protiv nase drzave i ko da ih placa neka strana organizacija da pustaju onakav program sa kojim ce ovom narodu isprati mozak i onda postaviti svoje ljude na vlast.