Imam 34 god u braku sam ,ja mislim 8god. imam 2 dece 3 i 6god,Do sada moj brak je manje-vise dobro funkcionisao . Zena mi radi kao profesor u skoli,a ja radim kao radnik u jednoj dobrostojecoj firmi. Do sada u braku nisam bio nesto ljubomoran previse,zena mi je par puta isla na poslovna putovanja na par dana i sve to sam podneo relativno dobro. Medjutim pre oko 10-tak dana isla je na put u inostranstvo od 6 dana,prvih 4 dana sam dobro podneo culi smo se preko sms a zadnja dva dana sam se osecao jako usamljeno i to mi je jako tesko palo. Medjutim kada se vratila mislio sam da ce se stvari vratiti u normalu,ali ja sam se promenio za 100%,poceo sam da radim stvari koje u zivotu nisam radio:
-ponasam se previse nezno prema njoj, mislim kad smo bili momak i devojka nisam bio toliko nezan
-idem sam sebi da kupujem garderobu,sto nikad pre u zivotu nisam radio. . . . to ne mogu da protumacim zasto
-poceo sam jako da joj neverujem sto nikad pre nisam radio,kao da sam izgubio poverenje u nju,cak razmisljam i o tome da je proveram iako mislim da ce onda biti jos gore a i razvod mi pada na pamet,kako da zivim sa nekim kada mu neverujem
-cak i kada smo zajedno je se osecam usamljeno i cesto idem u radionicu da budem sam
Neznam da li se to zove "klimax" ali bih ja voleo da se stvari vrate u normalu kao sto je bilo pre njenog odlaska,zasto se tako osecam kad mislim da se ona ponasa kao i pre,da li isplivava ta razlika u skolovanju,sto mi je jedan covek rekao i pre nego sam se ozenio. Nadam se odgovoru uskoro da prebrodim tu krizu. . . . .  :shock:

Stiglo te svasta 
Iz tvog posta shvatam da se njeno ponasalje prema tebi nije promenilo, vec da si se promenio samo ti.
Ti si u svojim mislima udaljio svoju zenu od sebe. Njeno odsustvo tesko ti je palo jer su pretpostavljam dosla neka razmisljanja koja si ti i ranije imao, samo verujem da si ih ranije odagnavao jer si osecao njeno prisustvo, taj zajednicki momenat kao siguran i uzimao si svoju suprugu "zdravo za gotovo". Ona je tu, vi ste u braku, imate decu, podrazumeva se da ste celina u nekoj vasoj zajednickoj emociji.
E, onda je ona kratko odsustvovala i to ti je otvorilo put i vreme za razmisljanja o njoj i vasem odnosu. I, kao i svaki muskarac koji svoju zenu uzima zdravo za gotovo, u momentu kada je logicno da imas poverenja u nju i posvetis se drugim normalnim razmisljanjima, ti si samom sebi iskopao rupu.
Ostavi svoju zenu na miru i ne vrebaj je ko vampir, time ces samo da napravis jedan nepremostivi razdor medju vama, a niko drugi nece biti krivac za to, samo ti. Posveti se svom radu, deci, njoj i ne muci sebe glupostima. I budi nezan prema zeni, to nije greh, pa sta ako nikad nisi bio toliko nezan? Nezan si prem anjoj jer podsvesno shvatas da si ti taj koji pravi problem, pa smatras da ces neznoscu da se operes sam pred sobom. Tvoja neznost treba da bude tvoj adut i prijatelj, a ne saucesnik u zlocinu.
Ti to zoves klimaks, ali cini mi se da je suvise rano  Bio si usamljen, pa dobro, pregurao si usamljenost, pa si resio da joj naplatis nepoverenjem?  Bolje uposli svoje misli necim drugim, umesto sto dozvoljavas svom mozgu vreme da se zanima glupostima koje su destruktivne za tvoj brak. Dozovi se, imas dvoje dece aman, ne ponasaj se ko klinac 

Neki muskarci se nekad ne skinu sa majcine sise... Tj. majcinu zamene zeninom...

Мораш са собом да расчистиш. То твоје понашање ми личи на љубомору, чини ми се, без разлога.

Ако је њен однос према теби и деци остао непромењен, ако осећаш да вас и даље воли, ћути и уживај. Не препоручујем да "копаш" по њеним путовањима, по некад' је паметније никада не сазнати неке ствари. Шта год се тамо дешавало није ненормално и неприродно. Понављам, ако се твоја женка, према теби и вашој деци, опходи с љубављу нема разлога за панику и забринутост. Својом љубомором можеш покварити нормалан заједнички живот.

Mislim da ti je njeno odsustvo pokazalo kako bi ti tuzan i prazan bio zivot bez nje i strasno si se uplasio. Onda je proradio mehanizam odbrane, odgurujes je od sebe ne bi li se nekako "obezbedio", u slucaju da ona zaista ode. Mislim da je u osnovi tvoj strah od napustanja, verovatno si veoma vezan za suprugu. Umesto da je odgurujes, jace je zagrli. Najbolje bi bilo da joj otvoris dusu i kazes sta te muci.

Strah od necega nas bas vuce da nam se upravo to dogodi.Mislim da si ti podsvesno poceo da mislis o tome,sta bi se desilo da te ona kojim slucajem nekad ostavi. Nemoj da pravis problem bez problema,ako je sve ok,i funkcionise normalno. Slazem se sa predhodno iznetim stavovima.