Prijava na forum:
Ime:
Lozinka:
Prijavi me trajno:
Trajanje:
Registruj nalog:
Ime:
Lozinka:
Ponovi Lozinku:
E-mail:

ConQUIZtador
nazadnapred
Korisnici koji su trenutno na forumu 0 članova i 2 gostiju pregledaju ovu temu.
Idi dole
Stranice:
1 2 4
Počni novu temu Nova anketa Odgovor Štampaj Dodaj temu u favorite Pogledajte svoje poruke u temi
Tema: Politika bogatstva-poljoprivreda Danska/Srbija  (Pročitano 8612 puta)
Mudrijas Burek Foruma
Legenda foruma


"I'm not always right, but I'm never wrong"

Zodijak
Pol
Poruke 49711
OS
Windows XP
Browser
Mozilla Firefox 19.0
Деле имања због субвенција

До јуче су само паори земљу преводили рођацима не би ли добили сто евра по хектару, а сада то покушавају и велика пољопривредна предузећа



До почетка пролећне сетве остало је неколико седмица, а већ је почела, готово уобичајена, битка за државне субвенције. И ко у томе највише учествује – сви они који имају више од сто хектара што је горња граница за добијање државне потпоре. Министарство пољопривреде „приметило” је да неки власници намерно распарчавају пољопривредна газдинства на већи број парцела и корисника како би остварили право на плаћања по хектару.

– Крупна пољопривредна газдинства чије површине превазилазе горњи лимит предвиђен Законом о подстицајима формално уступају по 100 хектара земљишта својим запосленима или лицима са којима имају договор да се у њихово име појаве као подносиоци захтева пред Министарством пољопривреде. Намера учесника је да се домогну државних пара иако за то не испуњавају услове. Пољопривредна инспекција и полиција прате ову појаву. Сви они које инспекција ухвати да су „корисном малверзацијом” хтели дођу до државних пара, биће новчано кажњени и онемогућени да у наредних пет година добију подстицаје из аграрног буџета Србије – огласило се јуче ресорно министарство.

Министарство је јуче обелоданило да се земља формално преводи на другог власника зарад добијања новца из државне касе. То знају сви који имају додира са аграром и то већ неколико година. Тачније, од 2008. године када је у влади Мирка Цветковића започето са давањем субвенција по хектару, независно од врсте производње, што раније у аграрној политици није било предвиђено. Међутим, субвенције за максимално 100 хектара припадале су само пољопривредним газдинствима, односно физичким лицима, а не и правним. Није непознато да статистика показује да је просечан посед у Србији, сад већ по последњем попису пет хектара, док у стварности постоје појединци који обрађују по неколико стотина, па и хиљаду хектара. Недавно завршени пољопривредни попис показује да преко 100 хектара земље има 1.365 газдинстава. Зарад добијања 100 евра по хектару стварност је постала да је и свастика најближи род на коју се може пренети вишак хектара.

Међутим, недавно усвојеним Законом о подстицајима у пољопривреди право на давања по хектару припала су и правним лицима у истом лимиту – до 100 хектара, па је сва прилика да се упозорење министарства о подели хектара односи сада и на њих, јер се, како је уочено, земља дели и запосленима.

Ђорђе Бугарин из одбора за пољопривреду Привредне коморе Војводине потврђује да ова појава постоји одавно.

– Тачно је да је било случајева да су већа газдинства делила посед због субвенција, пре свега, на чланове породице. То, међутим, може лако да се провери поређењем катастарских података те општине и извода поднетих Управи за аграрна плаћања. Па и по матичном броју се види ко је с ким у браку. Позната је и појава да, због тога што је услов за субвенцију по хектару било плаћање ПИО, да се формално споји више малих газдинстава. Један плаћа ПИО, остали му то сразмерно надокнаде, а сви добију субвенцију. Ако сада правна лица покушавају да остваре субвенцију за већи посед од 100 хектара, морају се под лупу ставити уговори којима правно лице даје у закуп земљу физичком лицу, јер то указује да би могло да се ради о фиктивном правном послу – прича Бугарин.

Због таквих малверзација он предлаже да се у овом закону о пољопривредном земљишту, јер ће постојећи да се мења, направи категоризација газдинстава према величини поседа у циљу избегавања сиве економије. Да се они с поседом до 30 хектара и даље рачунају као физичка лица, односно породично газдинство, они који имају између 30 и 100 хектара као предузетници, а они са поседом већим од 1.000 хектара као правна лица.

– Сада имамо ситуацију да неко има хиљаду хектара и ниједног запосленог, јер је регистрован као породично газдинство. Мора и да се плаћање готовином сведе на минимум. Сада многи, упркос својој величини, нису у систему ПДВ-а што указује на сиву економију – каже Бугарин.

И Милан Простран, саветник у Привредној комори Србије зна за појаву поделе имања зарад субвенције.

– Од како је уведено плаћање по хектару с тим се морало рачунати. Злоупотреба је увек било. И у време такозваног зеленог плана, када су средства евидентно трошена ненаменски. Не сме се, међутим, дозволити да то постане масовније. Инспекција мора то да спречи – каже Простран.

---------------------------------------------------

Инспекција контролише распарчавање земљишта


Министарство пољопривреде обавестило је јуче пољопривредне произвођаче да инспекција и полиција интензивно прате појаву распарчавања пољопривредних газдинстава на већи број корисника ради остваривања права на плаћања по хектару.

Како се наводи у саопштењу Министарства, примећено је да крупна пољопривредна газдинства која превазилазе горњи лимит предвиђен Законом о подстицајима формално уступају по 100 хектара земљишта својим запосленима или лицима са којима имају договор да се у њихово име појаве као подносиоци захтева пред Министарством пољопривреде. „Пољопривредна инспекција и полиција прате ову појаву и наведена радња ће као последицу за починиоце имати новчане казне и ускраћивање права на подстицаје из аграрног буџета Србије у следећих пет година”, наглашава се у саопштењу. Бета

Ј. Рабреновић

објављено: 23.02.2013.

Izvor
IP sačuvana
social share
Pogledaj profil
 
Prijava na forum:
Ime:
Lozinka:
Zelim biti prijavljen:
Trajanje:
Registruj nalog:
Ime:
Lozinka:
Ponovi Lozinku:
E-mail:
Udaljen sa foruma
Legenda foruma

Zodijak
Pol Muškarac
Poruke 44343
Zastava
OS
Windows 7
Browser
Chrome 24.0.1312.57
јбт...открили су топлу воду Smile

ово се ради већ 4-5 година Smile мој познаник ради 300 хектара па је 200 хектара превео родбини да би и ту извукли још 20.000 евра...таман један нови белорус годишње Smile

иначе...решење као што је и увек било је веома једноставно-укинути субвенције Smile
IP sačuvana
social share
"Бицикл је за људе који не могу да приуште ауто."
                                               Џереми Кларксон

 Smile
Pogledaj profil
 
Prijava na forum:
Ime:
Lozinka:
Zelim biti prijavljen:
Trajanje:
Registruj nalog:
Ime:
Lozinka:
Ponovi Lozinku:
E-mail:
Jet set burekdzija


Zodijak Leo
Pol
Poruke 7732
Zastava
OS
Windows 7
Browser
Mozilla Firefox 19.0
Ma kod nas je bruka i sramota šta se radi ...
IP sačuvana
social share
Pogledaj profil
 
Prijava na forum:
Ime:
Lozinka:
Zelim biti prijavljen:
Trajanje:
Registruj nalog:
Ime:
Lozinka:
Ponovi Lozinku:
E-mail:
Mudrijas Burek Foruma
Legenda foruma


"I'm not always right, but I'm never wrong"

Zodijak
Pol
Poruke 49711
OS
Windows 7
Browser
Mozilla Firefox 20.0
IP sačuvana
social share
Pogledaj profil
 
Prijava na forum:
Ime:
Lozinka:
Zelim biti prijavljen:
Trajanje:
Registruj nalog:
Ime:
Lozinka:
Ponovi Lozinku:
E-mail:
Legenda foruma


Очистимо Србију !

Zodijak
Pol Muškarac
Poruke 42084
Zastava †  Србија 011
OS
Windows XP
Browser
Chrome 26.0.1410.64
zato se ja zalažem za povratak mladih na selo.
IP sačuvana
social share
                                     
Pogledaj profil WWW
 
Prijava na forum:
Ime:
Lozinka:
Zelim biti prijavljen:
Trajanje:
Registruj nalog:
Ime:
Lozinka:
Ponovi Lozinku:
E-mail:
Udaljen sa foruma
Legenda foruma

Zodijak
Pol Muškarac
Poruke 44343
Zastava
OS
Windows
Browser
Chrome 26.0.1410.64
а стока српска...ништа неће да радУ Smile

нека се угледају на вредне данце Smile
IP sačuvana
social share
"Бицикл је за људе који не могу да приуште ауто."
                                               Џереми Кларксон

 Smile
Pogledaj profil
 
Prijava na forum:
Ime:
Lozinka:
Zelim biti prijavljen:
Trajanje:
Registruj nalog:
Ime:
Lozinka:
Ponovi Lozinku:
E-mail:
Jet set burekdzija


Zodijak Leo
Pol
Poruke 7732
Zastava
OS
Windows 7
Browser
Mozilla Firefox 20.0
Da, da, .... ideš, radiš, lomiš kičmu, i onda država dozvoli uvoz jeftinijeg nečijeg, jer neko je negde subvencionisao svog proizvošača da proda, a ti tvoje bacaš ili daješ u bescenje, i gubiš keš ...
IP sačuvana
social share
Pogledaj profil
 
Prijava na forum:
Ime:
Lozinka:
Zelim biti prijavljen:
Trajanje:
Registruj nalog:
Ime:
Lozinka:
Ponovi Lozinku:
E-mail:
Mudrijas Burek Foruma
Legenda foruma


"I'm not always right, but I'm never wrong"

Zodijak
Pol
Poruke 49711
OS
Windows XP
Browser
Mozilla Firefox 23.0
Naše tajne čuva vodenica

zoran majdin



Prinos žitarica koji je do pre 20 godina bio "osrednji" danas se proglašava "rekordnim". Ratari su uobičajeno nezadovoljni ponuđenim otkupnim cenama, ali nezadovoljstvo ne iskazuju blokadama puteva kao godinama i decenijama unazad. Fitosanitarna inspekcija je, najzad, odlučna da uradi ono zbog čega postoji

Za razliku od prošle, ove godine opasnost od zaraze kukuruza aflatoksinom je minimalna: prosto, vremenske prilike ne pogoduju razvitku buđi, bar ne u onolikoj meri kao što je lane bilo. Sa druge strane, lako je moguće da se zaraza prenese, preko skladišta recimo.

Prošlogodišnja brljoka sa aflatoksinom koštala nas je najmanje 135 miliona evra, a narušena je i reputacija Srbije kao jedne od deset najvećih izvoznica kukuruza – otprilike polovina (prosečnog) roda završi napolju: bar pola miliona tona obično bude prodato unapred, dok je kukuruz još na njivama, ama ove godine kupci su podozrivi pa je ugovorena prodaja jedva desetina uobičajenih količina. To je, između ostalog, razlog što je inače redovan i rutinski posao Fitosanitarne inspekcije – kontrola skladištenja žitarica – dobio popriličan medijski prostor.

MONITORING: Dve nedelje pred početak berbe kukuruza, Fitosanitarna inspekcija Ministarstva poljoprivrede podsetila je skladištare da "pod obavezno" urade ono što bi i inače morali da urade: da magacine "mehanički počiste", da ih dezinfikuju, "dezinsektuju" i "deratizuju", da preostale količine prošlogodišnjeg roda nipošto ne mešaju sa ovogodišnjim, uz upozorenje da će inspektori kontrolisati da li je sve po propisu urađeno. Ko ne uradi šta je rečeno, može da očekuje "zakonom propisane mere" – zabranu prometa i korišćenja merkantilnog kukuruza kao hrane ili kao hrane za životinje, piše u saopštenju za javnost.

Istini za volju, te "zakonom predviđene mere" primenjivane su i u vreme kad je afera sa aflatoksinom bila na vrhuncu, ali nema odjeka tih mera: najmanje 200.000 tona kukuruza je stavljeno van prometa, ali se ne zna šta je sa njim i gde je završio. Navodno, od prošlogodišnjeg roda preteklo je oko 100.000 tona kukuruza za koji skladištari tvrde da nije zaražen. Međutim, koliko kukuruza u skladištima ima i u kakvoj je kondiciji niko pouzdano ne može da kaže: jednostavno, nema evidencije koliko je čega u magacine ušlo, a koliko čega je izašlo.

U Republičkoj direkciji za robne rezerve kažu da više ni zrna prošlogodišnjeg kukuruza u magacinima nemaju. Sve je podeljeno kao beskamatna pozajmica proizvođačima stočne hrane u paritetu tona zaraženog prošlogodišnjeg za 800 kilograma zdravog ovogodišnjeg kukuruza, ukupno 25.000 tona.

Fitosanitarna inspekcija će ove godine, za razliku od prethodnih, "vršiti monitoring" ovogodišnje berbe kukuruza: kažu, najmanje 200 uzoraka nakon berbe, a pre skladištenja, dakle u samoj berbi, kao i najmanje 400 uzoraka u fazi skladištenja, dakle na istovaru u silose i o rezultatima će, kažu, obavestiti javnost. Dobra vest, nema šta: zaposleni u Fitosanitarnoj inspekciji rade ono za šta primaju platu.

(NE)RED NA TRŽIŠTU: Kao što i inače biva, cene žitarica na tržištu naglo su pale. Čini se da logike u tome ima: u žetvi je najveća ponuda, samim tim cena mora da "ide dole". Ove godine naročito: pšenica je prošle godine u ovo doba koštala (čak) 28, a ove (svega) 15,3 dinara, kukuruz 27, a ove (tek) 12,5 dinara za kilogram.

Ovaj pad cena objašnjava se prinosom znatno većim od uobičajenih, ali i zbog povećanja zasejanih površina, naročito kad je o pšenici reč: umesto uobičajenih 500.000 hektara, jesenas je zasejano više od 600.000 hektara, setva je obavljena u optimalnom roku – između 5. i 20 oktobra i zahvaljujući tome lepo i ponela: prosečni ovogodišnji prinos pšenice je negde oko/preko pet tona po hektaru, što čini ukupan rod od preko tri miliona tona, što će reći da skoro milion i po tona može da se izveze.

Međutim, pšenica je rodila i drugde, tako da baš i nema interesovanja prekograničnih kupaca, ali opet je pšenica kod nas (bitno) jeftinija nego "preko". Navodno, mlinari nemaju dovoljno novca da ponuđeno otkupe, a izvoz košta. Pitanje je, međutim, kako je, tačnije, da li je mlinarska kasa zaista presušila: prošle godine u žetvi plaćali su pšenicu 18 dinara i kako su magacine napunili, pšenica je naprasno poskupela skoro deset dinara po kilogramu, a cena brašna formirana prema toj bezobrazno visokoj ceni pšenice. I sad – nemaju para. Ma nemoj.

Za očekivati je bilo, kad je već pšenica toliko pojeftinila, da će da pojeftine i proizvodi od brašna, hleb recimo. Jeste, samo ako neće: prva pekarska reakcija na pad cene pšenice bila je da "nema razloga da hleb poskupi", potom su ipak prihvatili sugestiju/uredbu Ministarstva trgovine da hleb "Sava", iz nekog razloga proglašen za standard, bude jeftiniji za 2,5 dinara, odnosno celih 5,3 odsto.

(NE)FER: Koliko god da je kuknjava poljoprivrednika na otkupne cene standardna pojava, ipak je ono što mlinari nude zaista malo: na prinos od pet tona, što (ipak) nipošto ne treba tretirati kao rekord, već kao standard, ovih 15,3 dinara za kilogram pšenice jedva da pokriva troškove zasnivanja proizvodnje, održavanja useva i žetve, što jednostavno nije fer prema proizvođačima. Radili su, ne može da se kaže da nisu, a rad valja da se (is)plati.

Jedan od mehanizama održavanja fer cene je i otkup žitarica za robne rezerve: prema zakonu, robne rezerve moraju da imaju zalihe ekvivalentne tromesečnoj potrošnji, što je u našem slučaju, kad je o pšenici reč "cirka" 300.000 tona. Negde početkom jula, kontrolom skladišta utvrđeno je da u robnim rezervama nedostaje ukupno 80.000 tona žitarica, od toga 50.000 tona pšenice.

Sve u svemu, pravo stanje u Robnim rezervama je tada bilo 115.000 tona pšenice, što će reći da ima prostora za skoro 200.000 tona (nove) pšenice. Ipak, od ovogodišnjeg roda, za robne rezerve otkupljeno je svega 50.000 tona, odnosno svega 1,7 odsto ovogodišnjeg roda. Nema para, kažu.

BOG I DOMAĆIN: Do pre mesec dana ovogodišnji rod kukuruza procenjivan je na sedam i više miliona tona, a sad su procene na oko 5,5 miliona tona. To je, kao, opet zbog suše: u avgustu je palo upola manje kiše "od višegodišnjeg proseka", pa eto.

Da je bilo manje kiše od onog "višegodišnjeg proseka" – jeste: izostali su oni inače redovni pljuskovi oko Ilindana, što u svakom slučaju ne valja, ali kako to da je na jednoj njivi kukuruz "ko devojčica", a na susednoj "ko baba"? Neće biti da prinos od neba zavisi, pre će biti da je ključ u domaćinu.

Kukuruz je, naime, tropska biljka koja dobro podnosi sušu, ako joj je sve dato koliko treba i kad treba: ako je njiva na vreme poorana i adekvatno pođubrena, ako je na vreme posejana, ako je ispravno i na vreme tretirana, kako hemijski tako i mehanički, rod "zbog neba" varira jedva deset odsto. Uostalom, prošle godine, koja je zaista u svemu za uzgoj kukuruza bila nepovoljna, bilo je prinosa od preko deset tona po hektaru.

TVRDO: Kako god bilo, prinos žitarica, koji je do pre 20 godina bio "osrednji", proglašava se "rekordnim", ratari su uobičajeno nezadovoljni ponuđenim otkupnim cenama, ali to nezadovoljstvo ne iskazuju blokadama puteva kao godinama i decenijama unazad. Nije da nisu probali: početkom avgusta predstavnici asocijacije poljoprivrednika "Banatski paori", inače organizatora mnogih dosadašnjih protesta sa naglaskom na blokadi saobraćajnica, okupili su se ispred zgrade u kojoj sedi vlada sa namerom da ispred ulaza prospu čak osam džakova žita kao upozorenje da "ovako više ne ide".

Od prosipanja žita su odustali posle upozorenja da će im komunalna policija "napisati kaznu", ali ne i od zahteva da ih primi niko drugi do potpredsednik vlade Aleksandar Vučić. Kao što dolikuje, Vučić ih je primio: šta je ko na tom sastanku/prijemu rekao, znaju samo oni koji su bili prisutni, tek koji dan kasnije isplaćene su zaostale subvencije, inače dvostruko manje nego što su bile prethodnih godina, produžen je rok za nabavku subvencionisanog goriva za traktore, a "Banatski paori" su odustali od radikalizacije protesta. Tada je cena pšenice bila 16 dinara, sada je 70 para jeftinija.

Vreme


IP sačuvana
social share
Pogledaj profil
 
Prijava na forum:
Ime:
Lozinka:
Zelim biti prijavljen:
Trajanje:
Registruj nalog:
Ime:
Lozinka:
Ponovi Lozinku:
E-mail:
Udaljen sa foruma
Legenda foruma

Zodijak
Pol Muškarac
Poruke 44343
Zastava
OS
Windows 7
Browser
Chrome 28.0.1500.95
Citat
ipak je ono što mlinari nude zaista malo: na prinos od pet tona, što (ipak) nipošto ne treba tretirati kao rekord, već kao standard, ovih 15,3 dinara za kilogram pšenice jedva da pokriva troškove zasnivanja proizvodnje, održavanja useva i žetve, što jednostavno nije fer prema proizvođačima. Radili su, ne može da se kaže da nisu, a rad valja da se (is)plati.

ова прича се може продати само онима који никад видели њиве нису...а ни фергусон тракторчић Smile

дакле овако...просек по хектару је 5 тона пута 15,3 динара изађе 76.500 динара Smile
онај који нема механизацију,нема субвенције-у преводу све плаћа...и сејање и косидбу и прскање и ђубар...њега један хектар кошта плафон 50.000 динара(није ни толико али нема везе Smile ) ...значи 26.500 динара остаје чисто по хектару Smile  наравно...ове године је родило...да није било би јебено Smile

а сад замислите паора који има комплетну механизацију,субвенције и регресирану нафту Smile његових је чисто минимум 50.000 динара по хектару...а он ради 200 хектара пшенице...то вам је близу 87.000 евра чистог профита...добро,нека буде одржавање трактора,комбајна,плаћање радне снаге,порез...то није више од 10.000 евра...он је у родној години зарадио трособан стан у београду Smile
наравно,ризик увек постоји али ти велики паори могу себи дозволити и пет сушних година заредом Smile
а таквих паора само у мом месту је педесетак Smile
IP sačuvana
social share
"Бицикл је за људе који не могу да приуште ауто."
                                               Џереми Кларксон

 Smile
Pogledaj profil
 
Prijava na forum:
Ime:
Lozinka:
Zelim biti prijavljen:
Trajanje:
Registruj nalog:
Ime:
Lozinka:
Ponovi Lozinku:
E-mail:
Zvezda u usponu


Čuvaj se - pas ujedam!

Zodijak Cancer
Pol Muškarac
Poruke 1155
Zastava Pozarevac
OS
androidNepoznat
Browser
Opera 11.10
mob
Samsung neki
@mrgec
Pa sto se onda i ti ne bavis poljoprivredom kad je toliko isplativa nego si umesto pluga uprego plajvaz?
Boli te tuki - pet godina - pet stanova u beOgradu i da te bog vidi - svaki dan u drugi stan a vikendom, kao sto i prilici svakom normalnom beOgradjaninu kod onih slepaca u selo za namirnice.
IP sačuvana
social share
Kažu da je život kao jednosmerna ulica, moj nekako više liči na kružni tok.
Pogledaj profil
 
Prijava na forum:
Ime:
Lozinka:
Zelim biti prijavljen:
Trajanje:
Registruj nalog:
Ime:
Lozinka:
Ponovi Lozinku:
E-mail:
Idi gore
Stranice:
1 2 4
Počni novu temu Nova anketa Odgovor Štampaj Dodaj temu u favorite Pogledajte svoje poruke u temi
nazadnapred
Prebaci se na:  

Poslednji odgovor u temi napisan je pre više od 6 meseci.  

Temu ne bi trebalo "iskopavati" osim u slučaju da imate nešto važno da dodate. Ako ipak želite napisati komentar, kliknite na dugme "Odgovori" u meniju iznad ove poruke. Postoje teme kod kojih su odgovori dobrodošli bez obzira na to koliko je vremena od prošlog prošlo. Npr. teme o određenom piscu, knjizi, muzičaru, glumcu i sl. Nemojte da vas ovaj spisak ograničava, ali nemojte ni pisati na teme koje su završena priča.

web design

Forum Info: Banneri Foruma :: Burek Toolbar :: Burek Prodavnica :: Burek Quiz :: Najcesca pitanja :: Tim Foruma :: Prijava zloupotrebe

Izvori vesti: Blic :: Wikipedia :: Mondo :: Press :: Naša mreža :: Sportska Centrala :: Glas Javnosti :: Kurir :: Mikro :: B92 Sport :: RTS :: Danas

Prijatelji foruma: Triviador :: Nova godina Beograd :: nova godina restorani :: FTW.rs :: MojaPijaca :: Pojacalo :: 011info :: Burgos :: Alfaprevod

Pravne Informacije: Pravilnik Foruma :: Politika privatnosti :: Uslovi koriscenja :: O nama :: Marketing :: Kontakt :: Sitemap

All content on this website is property of "Burek.com" and, as such, they may not be used on other websites without written permission.

Copyright © 2002- "Burek.com", all rights reserved. Performance: 0.08 sec za 17 q. Powered by: SMF. © 2005, Simple Machines LLC.