Политичке разлике у мозгу :: Politicki ~ Geopoliticki forum

Научници су недавно потврдили давнашњи исказ старогрчког филозофа Аристотела откривши да су слободоумна или старомодна убеђења неуролошки утемељена, а вероватно и наследно (генетски) условљена. Да ли се снимањем главе свих житеља једне земље може предсказати исход избора?

Аристотел

Завири му у мозак и сазнаћеш нечије политичко убеђење.

Када бисте снимили главу сваком житељу Србије, сместа бисте могли да саопштите исход ма којих избора. Једино остаје неизвесно колико ће гласача изићи на биралишта; уколико бисте и то унапред знали, не бисте омашили у коначној процени.

Не верујете да је то могуће?

Одраније је познато да слободоумни и старомодни људи исказују различите скорове на психолошким испитивањима. Научници с Њујоршког универзитета недавно су потврдили давнашњи исказ старогрчког филозофа Аристотела да је „...човек политичко биће...” (zoon politikon). Посматрањем мозга можете унапред дознати да ли је дотични либералних или конзервативних уверења. Мудри Стагиранин, наравно, никако није ни могао да замисли шта ће готово два и по хиљадугодишта касније истраживачи открити.

Мождани живци људи либералних и конзервативних убеђења, наиме, другачије међусобно чаврљају (једни другима испаљују електричне поруке) када се појединци суоче с тешким изазовом. Другим речима, разлике у политичким веровањима су неуролошки утемељене, а вероватно и наследно (генетски) условљене.

Мерач противречја

Неколико туцета пређашњих проучавања потврдило је јаку везу између политичких убеђења и извесних црта личности.

Конзервативци настоје да очувају устаљени поредак у свом животу и доследнији су у одлучивању. Либерали, насупрот томе, испољавају више трпељивости за двосмисленост и сложеност, лакше се прилагођавају неочекиваним околностима. И сродност између политичких погледа и сазнајних ставова се наслеђује с родитеља на децу, показало је истраживање објављено у угледном научном часопису „Неуронаука” који излази под окриљем „Природе”.

Дејвид Ејмодио, професор психологије који изучава политичке појаве у поменутој високошколској установи, био је знатижељан да одгонетне да ли се мозгови условно названих левичара и десничара другачије понашају када су изложени истом подстицају. Стога је окупио 43 добровољца и захтевао да брзо одговоре на задатке који су се ређали на рачунарском екрану. Провере су осмишљене да покажу да ли су испитаници склони лишавању од уобичајених навика.

Пре него што је започело испитивање, учесници су од плус пет (веома конзервативан) до минус пет (веома либералан) оценили властите политичке наклоности. Затим су приступили провери: зависно од тога шта су угледали на рачунарском екрану, имали су пола секунде да притисну дугме ако виде М или да не учине ништа када спазе W. Дотични задатак, познат као „ићи – не ићи”, пример је „сукобљеног надгледања” који објашњава како схватамо (доживљавамо) чему ћемо посветити пажњу.

У овом случају, испитаници су се навикли да стисну дугме када виде М, што је чинило 80 одсто времена у проверавању. Чим би искрсло W, суочили су се са сукобом између увежбаног одговора и новог подстицаја. А то се најбоље огледа у предњем делу мозга који малтене служи као мерач јачине насталог противречја.

Отисак гласања

Људи који су у овом подручју више осетљиви брже се одазивају на наговештај који изискује да прилагоде своје понашање, одговарају брже и тачније на неочекиване подстреке, објашњава Дејвид Ејмодио. Појединци који су се изјаснили као политички либерали два и по пута су, у просеку, осетљивији у поређењу с политичким конзервативцима. Испољили су више осећајности и на потребу за променом и на нужду да ускладе своје понашање. Подразумева се, свакако, да су на електроенцефалографу (EEG) непрекидно праћени живчани подражаји, на основу чега је уочена повећана живост у подручју мозга укљученог у самонадзирање „сукобљеног надгледања”.

Неуролошко устројство за „сукобљено надгледање” обликује се у раном детињству и вероватно је делом укорењено у нашем генетском наслеђу. Чак и ако гени оцртавају отисак за једно или друго политичко усмерење, у суштини се она уобличују деловањем средине у току живота.

У прошлости се, иначе, веровало да на политичке наклоности упливише околина, својеврсни спој биолошког склопа и културног утицаја. Најновије истраживање, међутим, показује да ова склоност није само нечији избор, чини се да је повезана с темељним разликама у начину на који појединци обрађују податке (информације). Ни у којем случају не проистиче закључак да су слободоумни бољи од старомодних, можда су у друкчијим (не)приликама мање осетљиви и више упорни да се не мењају.

Колико је овај налаз добар или лош, зависи од угла процењивања. Једни би могли да кажу да су либерали спретног ума, а конзервативци крути и тврдоглави; други би, с подједнаком истинитошћу, имали разлога да тврде да се неодлучни либерали не држе својих уверења, а да су у томе постојани и верни.
Да ли ће мождани отисак, заиста, једног дана предсказивати како ће неко гласати?

Станко Стојиљковић
[објављено: 13.10.2007.]

Izvor: Politika