sad kad ja odresim kesu,ima da snimite 5 filmova o gospodaru djindjicu

mrgec,
ocigledno nisi citao...
ovo se ne odnosi na tebe vec:

dakle, sta se ti javljas koj moj?

ima nas sasvim dovoljno da finansiramo 5 filmova sami, bez fasista i njihovog novca.

znaci sad sam fasista?   pa ok....ucio sam od najboljeg-djindjica

dajte bre ljudi pa da je i gledao kako neko iz inostranstva ubija Djindjica, kako su orgijali po Silerovoj,... on bi bio kontra nas.
Sutra krecem sa drugim tekstovima koji pobijaju glupost DOS-a i akciju Sablja.

ajde saanavedi jedan fasisticki stav djindjica.
navedi jedan detalj gde se njegova izjava poklapa sa hitlerovom.



[Edit by MunkaZe: Pisanje teksta velikim slovima [ALLCAPS] zabranjeno Pravilnikom Burek Foruma. Koristite blagodeti formatiranja teksta ako zelite nesto naglasiti!] ... smirela ...

ajde ti navedi jedan moj stav...ti si prvi potegao fasiste

Nije samo hitler bio fasista ima tu oko njega jos ljudi...

narocito me zanima onaj deo buduceg teksta, sto je srpska majka neduzna bila u zatvoru ??
e vojo, na cije ti koncerte ides, red je da se samoubijes
ako budes pljuvao duleta mihajlovica tu nemam zamerki 

Beba i Dule rade za istu službu
Dok se ne rasvetli uloga Vladimira - Bebe Popovića tokom poslednjih 15 godina - mnoga pitanja će ostati bez odgovora, ali se bojim da se to nikada neće desiti jer Popović poseduje mnogo materijala i informacija koje mogu da teško kompromituju mnoge iz aktuelne vlasti n Dušan Mihajlović radi za istu stranu službu kao i Popović, pa verujem da je dobro upoznat sa radom kolege n Andreja Savić i Milorad Bracanović su smenjeni zato što su „nanjušili“ brod u kome se nisu nalazile samo banane iz Kolumbije koji je trebalo da uoči 2003. pristigne u Crnu Goru
Za političke i lične „simpatije“ Vladimira - Bebe Popovića i Dušana Mihajlovića bez preterivanja se može reći da su - obostrane. Milorad Ulemek Legija, međutim, ima političke i lične „račune“ sa obojicom.

Od kada poznajete Vladimira - Bebu Popovića? Kako ste se i pod kojim okolnostima upoznali? Povodom čega ste sve kontaktirali i na čemu sarađivali?

- Popovića sam upoznao dan posle 5. oktobra. Kako i pod kojim okolnostima, više se i ne sećam jer se mnogo šta od tada izdešavalo. Moguće je da smo se prvi put sreli u Skupštini Beograda, a moguće je da je to bilo i u kancelariji Dragoljuba Markovića. Mnogo je bilo dešavanja tih dana, tako da je sa današnje distance teško sve to raspetljati i rekonstruisati. Tada su i svi kontakti bili povodom petooktobarskih događaja.

Kako ste primili procenu eksministra policije Dušana Mihailovića da je Popović pravio „paralelnu vlast“ u Srbiji? A kako tvrdnju iz iskaza Jovice Stanišića u vreme „Sablje“ da je Popović bio povezan sa britanskom službom MI6?

- Kao što neko već reče, mnoge stvari koje je izrekao eksministar Mihajlović istinite su, samo što ih on mudro oblikuje sebi u korist. Uostalom, i on radi za istu službu kao i Popović! Pa zato verujem da je, samim tim, dobro upoznat sa radom kolege. Stanišić je jedan od najobaveštanijih ljudi na ovim prostorima, pa sam uveren: ako iko zna za koju službu je ko radio - onda je on bio taj. Uostalom, to mu je i bio posao.

PANIKA U BEOGRADU Tvrdite da je hapšenje Spasojevića i ostalih „zemunaca“ u Parizu bilo posledica panike Đinđićeve vlasti. Nije li to bio i pokušaj brisanja još vrućih tragova? - Deo vrha vlasti bio je upućen u neuspeli pokušaj Spasojevićeve ekipe da u zemlju unese tonu kokaina! Problem je nastao kada su ih španska i francuska obaveštajna služba, prisluškivanjem određenih telefonskih razgovora, otkrili. Tada je u vrhu vlasti i DOS-a nastala prava panika! Sve je preduzeto da se oni izvuku iz francuskog pritvora. Postojao je strah da Spasojević i „ekipa“ ne istresu do kraja svoju „priču“ i tako razotkriju ceo plan.
Smatrate li i vi da se bez rasvetljavanja Popovićeve uloge ne mogu do kraja shvatiti neka zbivanja u Srbiji posle petooktobarske političke promene? Ne bi li to značilo pridavati mu značaj koji nije imao?

- Dok se ne rasvetli Popovićeva uloga tokom poslednjih 15 godina, mnoga pitanja će ostati bez odgovora. Smatram da se to nikada neće desiti jer je Popović bio suviše namazan da bi bio lako raskrinkan. Tome neće ići u prilog ni činjenica da on poseduje mnogo materijala i informacija koje mogu da kompromitiju mnoge iz aktuelne vlasti. Da nije tako, zar bi mu bilo dozvoljeno da ovoliko laje?!

Ko se, po onome što znate, najviše plaši Popovićevih „materijala i informacija“? Zašto to ne biste otkrili, ako zaista znate, bez obzira na strukturu vladajuće političke koalicije u Srbiji?
.
- Plaši ga se većina iz vladajuće strukture. A i još poneko sa strane.

Do danas je ostalo nejasno ko je Dušana Spasojevića i ostale, posle ekstradicije iz Francuske, sačekao na surčinskom aerodromu?

- Pravi odgovor na to Srbiji bi sigurno mogao dati bezgrešni Dušan Mihajlović!

Zašto ga krije? Uostalom, zašto taj odgovor od njega niko ne traži?

- Mogao bi zato što zna celokupnu istinu o tom slučaju! Istina koja bi verovatno iznenadila javnost u Srbiji. A ta istina se od njega ne traži jer bi bila grobar DOS-ove politike iz tog vremena!

Odakle znate da bi Mihajlovićevo otvaranje duše o ovoj temi iznenadilo javnost? Pitaćemo, naravno i njega, ali - šta vi o tome znate ili pretpostavljate?

- Znam poprilično. „Francuska petorka“ nije vraćena zbog falsifikata pasoša ili „otmice Miškovića“. Tu se radilo o njihovom spasavanju jer su bili provaljeni. Kad se bude otkrila prava istina o tome - pašće i mnoge druge „priče“. Pašće i mnoge maske. Ali, to se neće desiti u dogledno vreme jer bi se razotkrila prava „krvna slika“ tadašnje vlasti. A to sigurno ne bi odgovaralo ni ovima koji su sada na vlasti. Zato se i bore grčevito da se što duže održe na vlasti. Da bi mogli da i dalje prikrivaju svinjarije iz prošlosti.

Pojavile su se pretpostavke da je neko iz vrha vlasti namerno signalizirao Francuzima prevremeno hapšenje Spasojevića - da ne bi bio uhapšen s velikom količinom kolumbijskog kokaina već samo zbog falsifikovanog pasoša. Jesu li, prema vašim saznanjima, stvari tako stajale i kome je u Beogradu takvo „spasavanje Spasojevića“ bilo potrebno?

- I tu bi mnoge odgovore mogao da nam da vrli gospodin Mihajlović jer je on bio vođa cele operacije oko izručivanja „francuske petorke“. Naime, po mnogim informacijama i kockicama koje sam uspeo da složim za sve ovo vreme - tadašnja vlast je panično uložila maksimalan napor da ih vrati nazad u zemlju jer se plašila da ne budu provaljeni, da se ne sazna da su spremali uvoz tone kokaina u zemlju. Tone koja je kasnije trebalo da bude prodata širom Evropske unije i ostalih zemalja na našem kontinentu.

Kao da aludirate da je i vrh vlasti bio zainteresovan za tu tonu kokaina, ali da se u poslednjem momentu uplašio i ustuknuo...

- Već tada Đinđićeva vlast je shvatila da su obećanja svetskih moćnika da će dobiti milijarde dolara donacija, koje je navodno trebalo da se sliju u Srbiju, samo prazna priča. Tek šargarepa na kraju štapa. Zato je pokušavala da pribegne i nekim „alternativnim metodama“. Novac joj je bio očajnički potreban da bi mogla da opstane. To je trebalo da bude jedna od „operacija spasavanja“, ali se izjalovila. To me i ne čudi mnogo, s obzirom na to kakvi su likovi tada vodili zemlju. Drugačije nije ni moglo da bude. I moja sadašnja saznanja potvrđuju da su Spasojević i njegovo društvo tada morali da budu spaseni, odnosno vraćeni u zemlju radi spasavanja vlasti!

Odakle za to znate ako sami u tome niste učestvovali?

- Celu tu „operaciju“, naravno, pratila je Služba koja je znala i ko je „vodio“ poslove sa naftom, cigaretama, alkoholom. Sve je to i zvanično zavedeno. Posle smene Gorana Petrovića i Zorana Mijatovića, novo rukovodstvo Službe je neke stvari pokušalo da izvede na čistac i tada je nastala panika. Sećam se da je dosta puta intervenisao Zorana Janjušević i da su i Milorad Bracanović i Andreja Savić naglo ućutali o tome. Posle je, naravno, usledila osveta. Zar stvarno mislite da su oni smenjeni iz razloga koje smo mogli da čujemo tokom ovih poslednjih godina? Ma dajte! NJih dvojica su smenjeni zato što su „nanjušili“ brod koji je oko Nove godine 2002-2003 trebalo da pristane u Crnoj Gori. To nije bio brod u kome su se nalazile samo banane iz Kolumbije.

Sada niko i ne pokušava da istražuje u tom pravcu. To nije slučajno?

- Mnogo šta biste bolje razumeli da ste mogli da imate izveštaj Francuske obaveštajne službe po nazivom „Sultan“. Tu sve piše crno na belo. Ali, i ta, kao i mnoga druga dešavanja pre su za knjigu nego za novine. Da bi se sve to kako valja shvatilo - potreban je mnogo širi opis događaja i relacija između određenih ljudi.

Kurir je letos objavio delove izveštaja Francuske obaveštajne službe o operaciji „Sultan“. Kako ste ih vi shvatili i imate li bar neka pojašnjenja?

- To što je Kurir objavio - samo je mrvica tog izveštaja! Imao sam prilike da pročitam kompletan izveštaj. Sve sa zaključcima. O tome ne mogu da pričam jer sam se obavezao na čuvanje tajne ljudima koji su bili voljni da me s njim upoznaju. Mogu samo da kažem da je bilo dobre volje - ljudi koji su taj izveštaj radili bili su spremni da dođu u Srbiju. Međutim, niko nije bio za to zainteresovan.

Imaću sta da kažem o otmici Miškovića!
Teme - ko koga i zašto prisluškuje, a ko stoji iza otmica i reketiranja u dogledno vreme ostaće aktuelne u Srbiji. Nisu ad akta ni takva „događanja“ iz bliske prošlosti.

Postoje spekulacije da su neki uticajni ljudi iz Đinđićeve vlade, pri tom su bili apostrofirani Vladimir-Beba Popović i bivši premijerov savetnik za bezbednost Zoran Janjušević, dolazili u „centar za prisluškivanje“ RDB MUP Srbije i navodno se, uslovno rečeno, koristili njegovim mogućnostima. Da li je to tačno?

- Tako je bilo! I jedan i drugi su se koristili uslugama Beogradskog centra za prisluškivanje. Pokušali su oni da uđu i u Sedmu upravu, ali im to Milorad Bracanović nije dozvoljavao. To je i bio jedan od razloga za njegov kasniji progon.

O čemu se konkretno radilo i kako je bilo moguće?

- Prvo da kažem da Bracanović Bebi i Janjuševiću, nažalost, nije mnogo zasmetao jer su im u Beogradskom centru sva vrata bila otvorena. Kako i ne bi kad je tu pravi gazda bio Zoran Mijatović! Zato je i vraćen u Službu. Da bude poslušnik, mada danas možemo da vidimo kako kroz svoje knjige pokušava da ispriča sasvim drugu pričicu. Ali, džaba se upinje! Premnogo ljudi zna istinu.

Odakle znate sve to, ko vas je tako dobro obavestio? Bracanović ili neko drugi? Možete li, u vezi sa ovim, nešto reći o „bici za razvodnike“ do koje je došlo posle 5. oktobra?

- Bio sam direktno uključen u te „priče“. Tada sam još bio u Službi, pa su me likovi iz DOS-a svaki dan smarali pričama: kako uraditi ovo, kako ono, koga postaviti ovde, a koga onde...

Nije li sve, možda, rađeno iza leđa predsednika Vlade Srbije Zorana Đinđića?

- Da li je bilo iza leđa ili nije - ne znam pouzdano. Ali, suština je u tome što nije bilo nikakve bitke. Razvodnici su, naprosto, bili preuzeti i preusmereni na „slušanje“ za potrebe tadašnje vlasti.

Jedno vreme se govorkalo da je Vladimir-Beba Popović, navodno, imao i neki svoj „prislušni centar“Ö

- Kada su Mijatović i Petrović bili smenjeni, Beba i njegova ekipa su stvarno formirali svoj privatni prislušni centar. Zato što više nisu mogli da imaju takav lak i ležeran pristup u Službu. To je osnovni razlog što su bile plasirane priče kako su Bracanović i Andreja Savić tobože bili postavljeni na moje insistiranje i pod nekakvim pretnjama. To, naravno, uopšte nije tačno. Zna se ko postavlja načelnike Službe. Uostalom, da nije bilo tako - posvedočio je i eks ministar policije vrli Dušan Mihajlović.

Uprkos svemu što tvrdite, ta „priča“ ne umire!

- Ta priča se i dalje uporno lansira od strane kompleksaša Bebe Popovića. Iz čiste sujete. S namerom da se osveti Bracanoviću koji je bio i ostao profesionalac.

U ovo vam neki sigurno neće poverovati. Zbog čega je Bebi bio potreban prislušni centar? Da li je bio potreban samo njemu? Da li je Đinđić za njega uopšte znao? Ako je Beba imao ceo prislušni centar, onda su za njega i „Služba“ i Đinđić morali da znaju...

- Beba i njegovi su prisluškivali svoje političke protivnike i uspešne biznismene, koje su kasnije raznoraznim informacijama reketirali. To je najbednije u celoj toj priči.

Koga su sve prisluškivali, koga su reketirali?

- Sećate li se afere sa Vukom Obradovićem? E, pa, ona je bila iskonstruisana u jednom od tih centara. Pomoću informacija koje su dobijene prisluškivanjem. A ima još mnogo takvih stvari ...

Ko je još bio na takvom „nišanu“? Zašto govorite o „centrima“? Koliko ih je bilo i gde su se nalazili?

- Mnogi su tada bila na meti. Mnogi! Postojala su najmanje dva takva centra! Jedan mobilni i jedan stacionarni.

Koliko su tačna nagađanja da su ti „privatni centri“ služili za prisluškivanje i Vojislava Koštunice i generala Nebojše Pavkovića? Da li je, možda, među prisluškivanima bio i Miroslav Mišković?

- Kada imate prislušni centar, onda se ne gadite prisluškivanja bilo koga. Kada su Koštunica i njegovi izbačeni iz Skupštine Srbije počeli su intenzivnije da prate delovanje DSS-a. Zanimalo ih je: kakve će Koštunica i njegovi kontramere da preduzmu. Što se tiče Pavkovića, njega je prisluškivala Služba. Kao što je Vojna obaveštajna prisluškivala Službu. Ne verujem da su mogli da ga prisluškuju privatno jer je njega kontraobaveštajno ipak „pokrivala“ Vojska. Sumnjam da je Beba bio u stanju da njima mogao parira.

Kako su stvari stajale sa Miškovićem?

- NJega verovatno i dan-danas prisluškuju. Ne zaboravite da svaka služba razmišlja po sistemu: „Družba je družba, a služba je služba“.

Sve se to, ako je tačno, nije moglo raditi iza leđa predsednika vlade. Osim ako je već tada postojala Popovićeva „paralelna vlast“ o kojoj piše Dušan Mihajlović...

- Ponavljam: zaista nisam siguran da li su, ili nisu, radili iza leđa pokojnom premijeru. Nisam, mada je bilo i dosta informacija da su „rezultati“ išli i Đinđiću na sto.

Kakva su u ono vreme, kada se sve to događalo, bila vaša saznanja o otmicama Milije Babovića, Miroslava Miškovića i maloletnog sina Slobodana i Fahrete Živojinović, a šta o tim događajima znate danas?

- O pomenutim krivičnim delima ne bih trenutno govorio ništa. Zato što u Posebnom odeljenju još traje postupak u kome sam optužen za neka od tih dela. Dakle: dok se suđenje ne završi, ne bih o tome ništa. Za razliku od mnogih, koji svojim komentarima i analizama krše sve moguće kodekse, ja ću ispoštovati sud i dok se suđenje ne završi - neću komentarisati dela za koja mi se sudi. Jedino što mogu da kažem jeste: otmica sina porodice Živojinović tada je bila tabu tema, a koliko vidim - tabu je i danas.

Gone vas „samo“ za otmicu Babovića, zašto onda ne razotkrijete - ukoliko znate - pravu prirodu otmica Miškovića i sina Lepe Brene i Bobe Živojinovića? Znate li išta o tome kuda su i kome otišle ogromne pare od tih kidnapovanja?

- Čekam da budem pozvan za novo suđenje povodom otmice gospodina Miškovića. Mada, to suđenje nikako da počne. Tamo ću reći sve što znam o tom slučaju! Što se tiče otmice sina porodice Živojinović, opet kažem: to je i danas tabu tema. Da znam bilo šta rekao bih bez pardona. Bez obzira na koga se odnosi. Jer, onaj ko otima decu taj je obična jajara i psihopata. I sam sam otac četvoro dece i mogu da zamislim kako su se ti ljudi osećali dok se nije završilo. Za takve likove ne bih imao nikakve milosti. Bilo bi: po kratkom postupku.

SUTRA: „Budva“ u režiji stranih službi

FRENKI JE PROFI

Frenki Simatović je bio prvi komandant JSO. U kakvim ste bili odnosima i da li je on, kao što neki tvrde, imao, zajedno sa Stanišićem, zakulisni uticaj na zbivanja u zemlji proteklih godina?

- Sa Frankom-Frenkijem Simatovićem imao sam veoma korektne i prijateljske odnose. On je bio i ostao veliki profesionalac. To je jedan mnogo gotivan lik. Šteta što Služba nije imala više takvih ljudi. Nažalost, posle svega što je učinio za Službu i za državu - kao i mnogi drugi - dobio je nogu u dupe. U znak zahvalnosti i povrh svega, još pred Hagom mora da se brani i pravda što je dobro i profesionalno radio svoj posao.