Руски политичари о смрти Бориса Березовског            
недеља, 24. март 2013.

У првим реаговањима на смрт руског бизнисмена Бориса Березовског који је преминуо у Лондону под за сада неразјашњеним околностима, поједини руски политичари и познаваоци политичких прилика нису имали речи хвале за тог олигарха, који је у Русији осудјиван за малверзације, наводи агенција Франс прес.



Комунистичке партије Генадиј Зјуганов рекао је у изјави агенцији РИА Новости "да нема лепу нити похвалну реч за Березовског".

Он је навео и да је Березовски сам признао пред смрт да је "живео ни за шта, остављен без породице, домовине, новца и пријатеља".

"Његов крај је у потпуности у складу са тим", рекао је Зјуганов.

Березовски се својевремено бавио научним радом да би са доласком перестројке искористио предности новог времена и обогатио се.

Касније се нашао на удару председника Владимира Путина који је ушао у обрачун са домаћим олигарсима због чега је Березовски затражио и потом добио политички азил од британских власти 2003. године.

Березовски је из Лондона наставио да критикује руске власти, а у протеклих неколико месеци могло се чути да је упао у депресију и да је променио многе дотадашње ставове до жеље да се врати у Русију.

"Нема много људи који би рекли нешто добро за њега, тако да је боље да ћутимо", написао је на свом твитер налогу опозициони лидер Борис Немцов, подсећа АФП.

Међу онима који су реаговали на његову смрт је и лидер Либерално-демократске партије Владимир Жириновски, који се последњи пут видео са Березовским у јануару.

"Био је спреман да се врати у Русију под било каквим условима. Изгледао је уморно, очи су му изгубиле сјај", рекао је Жириновски у изјави радију "Ехо Москве".

Како је рекао, Березовски је био "спреман да затвори случај Литвињенко" у замену за повратак у домовину, мислећи на тровање бившег руског агента Александра Литвињенка 2006. у Лондону, о чему се води случај пред британским судом, а који је и главни камен спотицања у односима Британије и Русије.
У интервју "Форбсу", Березовски је похвалио Путина за његову "снажну вољу".

Путинов портпарол Дмитриј Песков рекао је у суботу у изјави руској државној телевизији да је Березовски писао руском председнику да жели да се врати кући и да је тражио "опроштај за своје грешке".

Березовски (67) је пронађен мртав у његовој кући у близини Лондона у суботу поподне, а британска полиција упутила је специјалне стручњаке за хемијску, биолошку и радиолошку опасност како би се установиле околности његове смрти будући да је он преживео атентат 1995. године.

Адвокат руског олигарха Александар Добровински рекао је да је Березовски вероватно извршио самоубиство као резултат депресије због дугова, а сам Березовски је у интервјуу за руско издање листа "Форбс", који је дао дан пред смрт, рекао да је изгубио смисао живота и да жели да се врати у Русију и посвети научном раду.

(Блиц)

Pretres prostorija HRW u Moskvi

Moskva -- Ruske vlasti pretresle prostorije Hjuman rajts voča i Transparensi internešenela u sklopu inspekcija nevladinih organizacija, koje kritikuju Brisel i Berlin.

Rejčel Denber iz Hjuman rajts voča rekla je za rusku agenciju Interfaks da su predstavnici tužilaštva i poreski inspektori ušli jutros u prostorije ove organizacije u Moskvi nenajavljeni i traže uvid u dokumente.

"Veliki talas provera je u toku u Rusiji i mi smo takođe pogođeni", dodala je ona i kritikovala "pritisak na civilno društvo u Rusiji".

Šefica ogranka Transparensi internešenela u Rusiji Elena Panfilova rekla je da se pretresaju kancelarije njene organizacije.

Ruska nevladina organizacija Agora za odbranu ljudskih prava je takođe danas bila na meti pretresa.

Ruske vlasti su poslednjih dana izvršile kontrolu u oko sto organizacija, uključujući i najveću nevladinu organizaciju za ljudska prava u Rusiji, Memorijal.

Pavel Čikov, član predsedničkog saveta za ljudska prava, rekao je da su ruski zvaničnici proveravali čak 2.000 nevladinih grupa u poslednjih mesec dana.

Te provere vezane su za zakon koji je stupio na snagu krajem 2012. i koji obavezuje NVO koje dobijaju sredstva iz inostranstva, a imaju političke aktivnosti da se upišu u spisak "stranih agenata" i da se kao takve predstavljaju u svakoj javnoj aktivnosti.

Više kancelarija Francuske alijanse za učenje jezika (Alliance Fracaises) u Rusiji pretreseno je juče, kao i nemačka predstavništva. Nemačka je juče pozvala drugog čoveka ruske ambasade u Ministarstvo spoljnh poslova u Berlinu da izrazi svoju zabrinutost.

Visoka predstavnica Evropske unije za spoljne poslove Ketrin Ešton je izjavila da je zabrinuta zbog akcija koju sprovode vlasti u sektoru nevladinih organizacija u Rusiji.

"Inspekcije i pretrage sprovedene na osnovu nejasnih pravnih odredbi su zabrinjavajuće, jer izlgeda kao da su namenjene da oslabe aktivnosti civilnog društva", navela je sinoć Eštonova.

Izvor: B92

XaXaXa pisanje

Ne ima da se najave pre nego sto dodju da traze nesto nezakonito.

Владимир Путин наредио непланиране војне вежбе у региону Црног мора            
четвртак, 28. март 2013.

МОСКВА - Руски председник Владимир Путин наредио је данас покретање непланираних војних вежби у региону Црног мора, што је потез који могао да доведе до раста тензија са суседним земљама - Украјином и Грузијом, саопштено је у Кремљу.

Путинов портпарол Дмитриј Песков рекао је новинарима у Москви да је Путин издао наредбу у четири сата ујутру по локалном времену, одмах по повратку са самита земаља БРИКС-а у Јужној Африци, јавио је Ројтерс.

У војним маневрима би требало да учествује неколико хиљада војника и на десетине бродова.

Путинова наредба је упућена министру одбране Сергеју Шојгуу у запечаћеној коверти, преноси Франс прес.

Према руским агенцијама, у непланираним војним вежбама ће учествовати 36 бродова и до 7.000 војника.

(Танјуг)

Сергеј Кошељев: Русија жели присуство у Авганистану после повлачења НАТО            
среда, 27. март 2013.

Москва – Русија жели да добије улогу у одржању стабилности у Авганистану после повлачења већине трупа НАТО-а.



Како је саопштио високи руски војни званичник Сергеј Кошељев, Русија би желела присуство у Авганистану тако што би одржавала војну технику на територији те земље.

Он је, на састанку са страним војним аташеима у Москви, истакао да је Русија забринута за своју безбедност после повлачења већине страних снага из Авганистана који се граничи са бившим совјетским републикама у централној Азији.

"Не можемо да не будемо забринути због опасности од поновног успостављања таквог режима у Авганистану који би убрзао ширење тероризма, трговине наркотицима и нестабилност", рекао је Кошељев.

Русија, опрезна након што је у рату у Авганистану током 80-их година изгубила више хиљада својих војника, одбила је да шаље трупе у ту земљу после стране инвазије на Авганистан 2001, предвођене Сједињеним Америчким Државама, пренео је Ројтерс.

Москва је, међутим, подржавала америчке и НАТО операције у Авганистану тако што је дозвољавала транзит преко своје територије и достављала лако наоружање и муницију авганистанским безбедносним снагама и продавала им хеликоптере и обучавала Авганистанце да их одржавају.

НАТО је планирао да оконча своју војну мисију у Авганистану и већина припадника Међународних безбедносних снага (ИСАФ), предвођених трупама НАТО, треба да се повуку из те земље до краја 2014. године.

"Повлачењем ИСАФ-а, одржавање наоружања и војне опреме авганистанских националних безбедносних снага у радном стању биће од великог значаја", рекао је Кошељев.

Он је нагласио да би Русија желела да на конференцији о европској безбедности, чији домаћин планира да буде крајем маја, разговара о "отварању погона за одржавање и поправку наоружања на територији Авганистана како би се војна опрема те земље задржала у радном стању".

Кошељев је такође рекао да Русија жели ближу сарадњу између својих безбедносних савезника у централној Азији и осталих бивших совјетских република са једне стране и снага НАТО, са друге, у отклањању претњи из Авганистана које би могле да искрсну.

"Не говорим о политичком дијалогу, већ о могућности утврђивања конкретних пројеката за које би биле одговорне војне снаге тих држава", нагласио је Кошељев, не предложивши при том ниједан одређени пројекат.

(Танјуг)

 Александар Чепурин: Резолуција УН 1244 једини документ који регулише статус КиМ
   PDF      Штампа      Ел. пошта   
недеља, 31. март 2013.

Косовска Митровица - Амбасадор Русије Александар Чепурин изјавио је у Косовској Митровици да је Резолуција 1244 Савета безбедности УН једини документ који регулише положај Косова.

Једини документ који регулише положај Косова је Резолуција 1244 и, без обзира на то шта ко каже да се ситуација променила и да су драстичне године на помолу, постоји само тај један документ и нема другог, који је определио међународну заједницу према Косову и то је јако битно за Србију, рекао је Чепурин.

"Мислим да ово не треба да заборавимо, мада би неки желели да заборавимо, јер се ради о важећем документу", рекао је Чепурин на трибини у Косовској Митровици, која је посвећена 110. годишњици убиства руског конзула Григорија Степановича Шчербине (1868-1903).

Руски дипломата је казао да је руски став што се тиче Косова јасан од самог почетка, истичући да су се Русија трудила да подржи Србију на сваки начин, да спроводе такав политички курс који би био прихватљив за њихове пријатеље и политичке партнере Србије.

Чепурин сматра да, "ако би сутра сви признали Косово, онда би било тешко рачунати да ће прекосутра Срби остати на својој земљи", и додаје да је потребно разумевање између Срба који живе у покрајини и Срба у Београду и да је то јако битно за преговоре.

"Српска преговарачка страна мора да осећа да има овде заједнички став и мислим да овде нема другог пута осим мирног политичког решења", рекао је он, истакавши да је потребно размишљати не само о мирном политичком решењу, већ и о томе како ће људи овде живети.

"Нисмо чаробњаци, али ћемо учинити све што можемо како би помогли Србе у учвршћивању њихових интереса", поручио је руски амбасадор окупљенима у препуној факултетској сали у којој су били политички представници Срба на Косову, Приштинског универзитета, епископ рашко-призренски Теодосије...

Чепурин сматра да постоји могућност да се постигне договор и да он буде гарант сигурног живота Срба на Косову и наводи да ако Косово не буде признато у свету, неће бити бити другачијег решење за статус осим преговора.

Он је упозорио да непризнавање Косова значи супростављање великим силама које желе да то питање буде решено, а тај притисак, како је казао, може да издржи само неколико земаља, међу којима су Русија и њени ближи савезници, "неколико земаља који су пријатељи са Србијом, и Кина".

Амбасадор Русије у Србији Александар Чепурин изјавио је у Косовској Митровици да Србија треба да се „прикључи животној снази Русије” јер Европска унија не може да јој обезбеди брз економски развој.

„Једини формат који ја видим је да се Србија прикључи животној снази Русије, а формат који ће да изабере треба да задовољи Србију у највишем смислу”, рекао је амбасадор на трибини поводом 100. годишњице смрти Григорија Степановича Шчербина, конзула Русије у Отоманском царству, са седиштем у Митровици.

Директор Владине Канцеларије за Косово и Метохију Александар Вулин рекао је уочи сусрета са руским амбасадором да је став државног руководства да на Косову и Метохији неће бити ништа урађено што може бити на штету људи који живе у покрајини.

"Тражићемо заједничко решење, које ће увек водити рачуна о људима који живе на простору Косова и Метохије. Ја у име Владе Србије желим да кажем да је став руководства да неће бити учињено ништа што иде на штету људи који доле живе. Ови преговори се не воде зато што је неком пријатно већ зато што људи са Косова имају право да одлучују о сопственом животу, а то право им до сада нико није ни понудио", рекао је Вулин.

Руски амбасадор је у Косовској Митровици разговарао с Вулином, његовим замеником Крстимиром Пантићем и општинским руководством. Потом је, заједно с Вулином, положио цвеће на споменик Шчербину у центру града.

Грађани Косовске Митровице аплаузом су дочекали и испратили руског амбасадора, а док је шетао централним градским улицама, бацали су цвеће.

Очекујем да односи Срба и Албанаца буду бољи

Амбасадор Русије у Београду Александар Чепурин оценио је да је „ситуација на Косову и Метохији тешка, али да постоји нада да ће се она променити набоље”.

„Очекујем да ће међуетнички односи између Срба и Албанаца на Косову бити бољи и да ће они моћи да живе заједно и у пријатељству”, рекао је руски дипломата за телевизију Мост из Звечана.

Он је додао да је „најважније да Срби на Косову и Метохији буду сигурни и безбедни и указао на потребу да се нађу механизми да се то обезбеди”.

Чепурин стигао у Косовску Митровицу

Амбасадор Русије у Београду Александар Чепурин стигао је око поднева у Косовску Митровицу где су га дочекали директор и заменик директора владине Канцеларије за Косово и Метохију Александар Вулин и Крстимир Пантић.

Састанак амбасадора Чепурина, Вулина и Пантића одржава се у просторијама Канцеларије, а како је најављено, Чепурин ће присуствовати обележавању 110. годишњице убиства руског конзула Григорија Степановича Шчербине (1868-1903), где ће на споменик Шчербину у центру Косовске Митровице положити свеће.

Руски дипломата учествоваће на трибини "Мисија руског конзула Шчербине у светлу савремених руско-српских односа" у Косовској Митровици, а имаће и сусрете са представницима овдашњих друштава српско-руског пријатељства.

Чепурин је дошао у Косовску Митровицу уочи нове рунде преговора у Бриселу између представника Београда и Приштине која је заказана за 2. април.

(Танјуг)

 Зашто је убијен руски дипломата у Косовској Митровици?

1. април 2013. | Ратко Паић / Глас Русије
5
Tan2013 3 29 124750875 0 Зашто је убијен руски дипломата у Косовској Митровици?

Александар Чепурин (Фото: Танјуг)

Окупиране територије – Руски дипломата се залагао за то да се заустави масовно исељавање угроженог српског православног становништва са окупираних територија и са тим циљем је боравио у Косовској Митровици.

Поред тога, он је захтевао равноправност грађана без обзира на верску и националну припадност, а такође и да се незаштићени Срби на окупираним територијама више не морају бојати за своје животе пред насиљем локалних Шиптара. И управо зато га је мучки убио шиптарски терориста који је након хапшења признао да је убиством руског дипломате хтео да спречи његово деловање у Косовској Митровици.

Да ли вам ово звучи познато? Да ли сте можда помислили да се ово догодило јуче или ових дана? Не, није се догодило ових дана, већ пре тачно 110 година, али на жалост све што је поменуто још увек веома подсећа на актуелно стање и тренутну ситуацију на окупираним територијама, као да се већ више од стотину година ништа није променило.

Дакле, руски дипломата са којим смо започели причу је био Григориј Шчербина, који је 1902. године постављен за конзула Русије са седиштем у Косовској Митровици. Тадашњим косовским Шиптарима се његово присуство на тим просторима није нимало допало јер је руски конзул својим личним присуством на терену јасно могао да види све проблеме и злочине којима је било изложено српско становништво, те је покушавао да побољша њихов тешки положај.

Како је писала тадашња руска штампа с почетка 20. века – «локално словенско становништво живи једино са притајеном надом у Русију. То је њихова светиња. Када не би било тог идеала, они би пали духом, и уништили би их грозни зулуми и безакоње које спроводи турска власт и обични Шиптари, па би сви они морали или да се иселе или да умру.» Стога је у таквим околностима Русија 1902. године одлучила да отвори у Митровици своје дипломатско представништво.

И мада је Григориј Шчербина још пре доласка на дужност конзула у Митровицу почео добијати претње смрћу и био свестан опасности којој је изложен, ипак је наставио обављати своју дужност све до кобног атентата.

Иначе, чак и сећање на чувеног руског конзула је имало сличну судбину. Наиме, у Косовској Митровици су захвални грађани 1928. године поставили споменик у његову част, ког су у Другом светском рату из истог разлога уништили исти они који су и њега убили, а током бомбардовања Србије 1999. и након прогона Срба из јужног дела Косовске Митровице, споменик су по други порушили следбеници исте мржње према српском и руском присуству на том подручју.

На жалост, на примеру руског конзула Григорија Шчербине, а затим и на примеру његовог споменика који је два пута рушен, на симболичан начин се осликава и сва трагична судбина Срба на окупираним територијама. Међутим, колико год пута је био рушен, толико пута је био изнова и подизан, а садашњи споменик, који стоји у северном делу Косовске Митровице, управо јуче је обишао и садашњи амбасадор Руске Федерације у Београду Александар Чепурин да био положио цвеће поводом 110-те годишњице убиства конзула.

Што је најгоре од свега, не ради се само о историјском догађају из давне прошлости коју више нико не може да замисли, него сасвим супротно, ради се о догађају од пре једног века који и данас изгледа сасвим актуелно. А све оно против чега се дипломатским путем борио руски конзул Шчербина, и у савремено доба се свакодневно дешава. Баш зато сте на почетку ове приче могли да помислите да се све то одиграло јуче – и убиство руског конзула, и терорисање српског становништва и некажњени злочинци.

 Путин поново уводи совјетски орден "Хероја рада"
   PDF      Штампа      Ел. пошта   
петак, 29. март 2013.

МОСКВА – Председник Русије Владимир Путин потписао је данас декрет којим се поново уводи орден „Хероја рада” из времена Совјетског Савеза.

У декрету Путин је навео да поново уводи орден „Хероја рада” у Русији са циљем да „подигне друштвени значај и углед несебичног и поштеног рада”.

Ново одличје „Хероја рада” од сада ће бити највиши државни орден и као такав носиће се на левој страни и изнад свих других руских и совјетских ордена.

Медаља ће бити направљена од злата тежине 15,25 грама.

Додељиваће се руским грађанима који „направе значајан допринос друштвеном и економском развоју земље” наводи се у декрету.

(Бета-АП)

Владимир Путин: Руски званичници да затворе иностране рачуне у року од три месеца            
среда, 03. април 2013.

Владимир Путин наредио руским званичницима да затворе иностране рачуне или ће у противном добити отказе. Званичници морају да поднесу пријаве о свом имовинском стању до 1. јула.

Председник Русије Владимир Путин је дао руским званичницима рок од три месеца да затворе своје рачуне у банкама у иностранству или ће добити отказе.



Према уредби, руски званичници морају да поднесу пријаве о свом имовинском стању до 1. јула.

Шеф Путиновог кабинета Сергеј Иванов рекао је да ће они до тада морати да затворе рачуне у страним банкама. Они који имају некретнине у иностранству мораће да објасне како су могли да их купе, а они који не буду то могли да учине, биће отпуштени.

Путинов портпарол Дмитри Песков рекао је да "неће бити недодирљивих".

Путин је првобитно најавио ову меру у говору децембра прошле године, у оквиру борбе против корупције, али су закони о томе нису још прошли у доњем дому парламента, тако да је Путин на крају издао уредбу, наводи агенција АП.

Милијарде долара руског приватног и државног капитала су блокиране у банкама на Кипру које су у кризи.

(РТС)