Ma svi ovi u kuci koji su "vanredno" izasli mogu samo da se foliraju i prave tuzni,...
Izasli su sa onim zbog cega su i usli uopste u tu kucu. Mozda nisu uzeli 100 000 e,
ali kakvi su i koliko zasluzuju ni 15 000 e, im je mnogo,....Pravice se da ih je pogodila
smrt tih ukucana a ustvari ce svi biti u veeelikom plusu.....

....sve su to price za malu decu.....

Ne mora da znaci...ipak su oni sa tim ljudima proveli po par nedelja.....

Cak sam i negde procitao da ce mozda da daju te pare porodicama nastradalih...

To bi bilo ok da urade.

zar je moguce da postoje ovako bezosjecajni ljudi..ma ne..stvorenja...
ti to kreces od sebe,pa znas kako se oni osjecaju....
pixxxxx

Ispovest mladića koji je bio u automobilu sa Zoricom, Zekom i Elmirom
Skočio sam u vodu da ih spasem
Autor: A. Ž. A. - M. R. | 31.12.2007 - 06:52


BEOGRAD - Elmir je te večeri vozio oko 110 kilometara na sat. U krivini, naglo je stisnuo kočnicu i automobil je proklizao, skliznuo s puta i preleteo preko neke uvale. Udario je u drvo i pao u kanal i odmah se napunio vodom. Sve vreme bio sam svestan. Prilikom udara u drvo, šoferšajbna se razbila. Nisam vezao pojas, pa sam uspeo da se provučem kroz prednje staklo i izronim iz vode i otplivam do obale - priča za „Blic“ Vladimir Sarić (23) iz Bijeljine, mladić koji je preživeo nesreću u kojoj je poginulo troje bivših ukućana „Velikog brata“ Elmir Kuduzović (26), Zorica Lazić (24) i Stevan Zečević (24).

Vladimir kaže da je potom skočio u vodu i otplivao do automobila.
- Želeo sam da pomognem Elmiru, Zeki i Zorici. Mislio sam da je neko od njih živ i da ću uspeti da ga izvučem. Međutim, bio je mrkli mrak, ništa nisam video, pa sam se vratio na obalu i otrčao do čuvara da pozovem pomoć - priča Sarić.
On je tada otrčao do Nikole Negrana, portira obližnjeg voćnjaka AD „Ušće“, i počeo da viče: „U pomoć! Ljudi se dave u kolima“. Negran mu je dao ćebe i mobilni telefon kojim je pozvao drugaricu Tanju Obradović.
Sarić kaže da su te večeri krenuli iz Beograda u lozničku diskoteku „Holivud“. On je vozio svoj „sitroenu C4“, na mestu suvozača sedeo je Elmir, a Zeka i Zorica su bili na zadnjem sedištu. U drugom automobilu bili su Tanja Obradović, Sarićeva drugarica, Jelena Žeželj i Tanjina sestra. Vladimir Sarić, jedini preživeli u udesu

- Tokom vožnje smo se šalili. Kilometar pre mesta nesreće, Elmir mi je rekao da mu se mnogo sviđa moj „sitroen“ i da bi želeo da ga malo provoza, da „oseti“ kako ide. Nisam imao ništa protiv, zaustavio sam vozilo i zamenili se. Ubrzo smo sleteli. Žao mi ih je. Nisam ih baš dobro poznavao. Nedavno nas je upoznala Tanja i tako smo počeli da se družimo - priča vidno potresen Sarić i dodaje da su posle udesa došli bivši ukućani koji su bili u drugom automobilu, kao i spasilačke ekipe koje su ga prevezle u Urgentni centar.
Sarić, koji je u nesreći lakše povređen, juče je otpušten iz bolnice i sa ocem se vratio u Bijeljinu. Kada je izašao iz bolnice, na glavi je imao zavoj. U nesreći je zadobio kontuziju glave, ugruvana mu je desna strana leđa, a ima i ogrebotine na rukama, nastale prilikom izvlačenja kroz šoferšajbnu. Hodao je pomalo usporenim korakom.
Prethodne večeri prekinuto je emitovanje šoua. Sedmoro ukućana koliko ih je u trenutku tragedije ostalo u kući izašlo je, jedan po jedan, za dva sata, u spoljni svet. Tamo ih je dočekala surova realnost, tuga, žal i suze. Kako ih ne bi šokirali, ukućanima je rečeno da će jedan po jedan izlaziti iz kuće kako bi se povodom novogodišnjih praznika pozdravili sa svojim porodicama. Ne sluteći ništa, ukućani su iznenađeni napuštali kuću kroz ispovedaonicu. Ispred kuće u Košutnjaku je, iz predostrožnosti, došla ekipa Hitne pomoći, psihijatri i policija. Psiholog i voditelj Dragan Ilić neposredno pred izlazak ukućana njihovim porodicama je objašnjavao kako da se ponašaju i bio je prisutan kada su obavestili najbliže o tragediji. Oko šest sati po podne, počeli su da izlaze.
Prva je kuću napustila Vesna Milovac. Njena sestra Nataša kratko je rekla da je Vesna u šoku i da ne može da priča.
- Biće sve u redu - rekla je Nataša, dok se u pozadini čuo plač.
Sledeći iz kuće izašao je Aleksandar Kocić, a potom Suzana Pavlović, koja je doživela težak šok. Posle nje iz kuće je izašao Đorđe Stojanović. Dejan Mićović, član porodice koja je udomila ovog stanara, rekao je za „Blic“ da je Đorđe šokiran i da plače.
- Ne može da se sabere. Ne može da veruje šta se desilo - kaže Dejan.
Posle Đorđa iz kuće je izašla Nataša Ilić, ukućanka koja je, pored Suzane, provela najviše vremena u kući sa tragično poginulim stanarima. Ni ona nije mogla dugo da se smiri. Jecala je i ronila suze. Poslednji su kuću u osam sati uveče napustili Veselin Bošković i Živan Janjićijević Burek.
- Biću dobro. Izvinite, ali ne mogu da pričam. Stvarno ne mogu - rekao je potreseno Živan.
Pobednik nije proglašen, a nagrada od 100.000 evra biće raspodeljena na ovih sedam ukućana koji su poslednji ostali u kući.
Đorđe saznao da su mu našli braću
Dejan Mićović kaže su Đorđu odmah po izlasku rekli da su mu dok je bio u kući našli dva davno izgubljena brata Rajka i Kristofera od kojih se rastavio kada je bio mali.
- Kada je čuo da su mu našli braću, Đorđe je počeo da vrišti. Smejao se i plakao istovremeno. Ne može da podnese sve što ga je dočekalo u spoljnom svetu. Proživeo je i tugu i sreću u istom trenutku. Rekao je da je ovo mnogo za njega i da će mu trebati vremena da shvati šta se dešava. Uzvikivao je: „Dajte mi njihov broj, kako ću ih naći?“ Mi smo ga smirivali. Onda je plakao. Ne veruje šta se dešava. Ova tragedija ga je baš pogodila - rekao je Dejan.

Zoričin dečko izgubio i oca i devojku
Đorđu Kuzmanoviću, mladiću Zorice Lazić, samo dva meseca pre nego što je poginula životna ljubav s kojoj je planirao budućnost, u saobraćajnoj nesreći stradao je i otac Rade Kuzmanović (48). Rade je poginuo je 21. oktobra kada je na pružnom prelazu između stanice Klenja i Ripanj tunela voz naleteo na njegov „fijat“. Skrhan bolom posle Zoričine smrti, Đorđe je samo potvrdio da mu je otac poginuo u toj nesreći.
- Teško mi je i ne mogu da pričam. Razumite me. Izgubio sam i oca i devojku - rekao je Đorđe.
Izabranica njegovog srca u to vreme bila je u kući „Velikog brata“ i tek je po izlasku saznala za tragediju. Zorici je tada najteže palo što u tim trenucima nije bila pored svog dečka. Đorđe je odmah po saznanju da je mu je devojka poginula, otišao kod njenih roditelja Dragoljuba i Jovanke i mlađeg brata Zvonka, da bi sa njima podelio tugu i bol. Novinaru „Blica“ rekao je da su on i Zorica imali dosta zajedničkih planova za budućnost. Samo je kratko rekao da su imali ozbiljne planove. Đorđe se poslednji put čuo sa Zoricom u petak uveče, pola sata pre tragedije. Razgovor je bio kratak, intiman, kako je rekao Đorđe, a Zorica mu je obećala da će ga pozvati čim stigne u Loznicu. Đorđe je umesto njenog glasa, čuo da je poginula.

Suzana najteže podnela vest o tragediji
Suzana Pavlović, ukućanka koja je bila najbliži prijatelj sa poginulim Elmirom i Stevanom, po izlasku iz kuće doživela je težak šok kada je saznala da više nikada u životu neće videti svoje najbliže prijatelje iz kuće. Kako saznajemo, Suzana je u neverici počela da plače i jeca. Od tog trenutka nije smogla snage da progovori nijednu reč. Tresla se od tuge, ubledela je i neprestano gledala u prazno. Dejan Mićović, član porodice koja je udomila Đorđa, kaže da je Suzana najteže podnela tragičnu vest.
- Suzana je plakala kao kiša kad je čula šta se desilo. Jecala je, bilo je potresno - kaže tužno Dejan.
Dok je bila u kući „Velikog brata“, Suzana se nije razdvajala od Elmira koji je prvi osvojio njene simpatije. Zorica joj je, pored Tanje, bila najbolja drugarica, a nedavno je otkrila da joj nedostaje Zeka u koga se, izgleda, zaljubila. Ona se već nekoliko dana radovala susretu s njima.
- Znam da me on tamo čeka (misleći na Zeku, prim. nov.) i zato se ne plašim izlaska. Znam da me tamo čekaju moji prijatelji Elmir, Zorica i Tanja, da se provodimo i izlazimo. Tamo me čeka nešto bolje od ovoga. Ja te ljude volim - rekla je ona pre nekoliko dana, ne sluteći da će je u spoljnom svetu dočekati samo žal i nesreća.
Ona je svoje prijatelje poslednji put videla 15. decembra kada su na dva sata ušli u kuću. Međutim, Suzana tada nije mogla da komunicira s njima jer im je po zadatku to bilo zabranjeno. Mogla je samo da ih izgrli i izljubi, ne sluteći tada da će joj to, ipak, biti poslednji put.
Psiholog Tijana Mandić u izjavi za „Blic“ kaže da su ukućani „Velikog brata“ dugo vremena živeli u nerealnom svetu i da ih je zbog toga za izlazak iz kuće i saznanje da im je troje bivših sustanara poginulo, trebalo psihički pripremiti. - U zavisnosti od ličnosti, kao i ko je s kim bio i u kakvoj vezi, različito će primiti i vest o tragediji. Kod nekoga to može da izazove traumu. U svetu, takve vesti saopštava antitraumatska ekipa. Pored stručnjaka, u takvim ekipama treba da budu osobe koje ti ljudi poznaju i u koje imaju poverenja. Posle toga, ako je nekome potrebno, treba im pružiti i psihoterapiju - objašnjava Mandićeva.

Izvor: Blic

Da li ste videli tekst u danasnjem kuriru?Na sajtu nije dozvoljen pristup tom tekstu.

Nisam ja bezosecajno stvorenje,
vec si ti jos "zelena" i mnogo naivna...
Sumnjam da ce to uraditi,... 
Ali ako bi to ucinili, dokazali bi na pravi nacin da su ljudi
i da se u potpunosti solidarisu sa porodicama nastradalih.

Pustite suze ,..suze su suze a novac je novac....

Meni je prijatelj bio ubijen i kad sam cuo vest i sve do sahrane nisam ni plakao ni nista.Cini mi se cak da sam bio hladne glave i mozda bi za mene neko ovako na bureku prokomentarisao da sam bezosecajan ili ko zna sta.Jednostavno ostala je majka i mladja sestra iza njega i njima je trebalo dati podrsku u tim trenucima.Tugovao sam svakog momenta u sebi ali nisam pravio scene da bi neko od komsiluka rekao:"jaoj kako je njemu zao vidi kako se unesrecio...".
Izvinjavam se na off.Hteo sam da kazem da me ova vest ne pogadja mnogo.Osobe nisam poznavao,a VB ne podnosim.Zao mi je smrti mladih ljudi,ali me vise pogodila vest o onoj deci i porodici sto je poginula u Vojvodini pre par meseci.Davati veci znacaj njihovoj pogibiji od drugih je neljudski prema ostalim porodicama koji su ostali bez svojih najmilijih na nacin kako su poginuli i bivsi ukucani VB.
Putevi su losi,voze se losa kola,nacin vonje u Srbiji je nikakav(bezobziran) i ovakve stvari ce se desavati dok svaki pojedinac ne rascisti sam sa sobom.

treba da podele pare tim ljudima nastradalih, njima je jako tesko a posebno bi znacilo zoricinoj porodici zato sto zive u izbeglickom kampu....

NASLUTIO TRAGEDIJU
Đorđe Stojanović Crni pričao o strašnom snu u kojem je sve bilo belo a, ukućani goli, i danima ubeđivao ostale da ih sve čeka veliko zlo i beda

BEOGRAD - Đorđe Stojanović zvani Crni, ukućanin „Velikog Brata“, naslutio je veliku nesreću i smrt Zorice Lazić, Stevana Zečevića Zeke i Elmira Kuduzovića. On je nakon poslednje nominacije rekao da je sanjao strašan san, koji sluti na zlo, i ispričao ga ostalim ukućanima:

- Sanjao sam da smo svi goli u kući, i belo. To ne valja! To ništa ne valja! Belo ne valja kad se sanja. To je neka strašna beda! Kad sanjam tako nešto, uvek se desi nešto strašno!

Iako su ostali ukućani pokušali da umire Đorđa i da ga ubede da je to samo san i da to ništa ne mora da znači, on je uporno ponavljao:

- Ne valja, ništa ne valja!
Vesna Milovac mu je objašnjavala da je to sanjao jer je tog dana unutrašnjost kuće bila ukrašena belim papirima, koje su ukućani lepili po zadatku. Međutim, Đorđe takvo tumačenje nije prihvatao. Neko od ukućana je pokušao da ga smiri objašnjavajući mu da je do tog sna došlo verovatno i zato što su tih dana imali zadatak „venčanje“ i svi su bili obučeni u bela odela i venčanice, ali je Crni i dalje bio veoma zabrinut i čvrsto ubeđen u to da njegov san sigurno sluti na veliku nesreću.

- Videćete, nije dobro! Videćete, dogodiće se nešto strašno - danima je ponavljao Đorđe, jedini crni ukućanin „Velikog Brata“, koji je došao iz Velike Plane. Đorđe je bio ubeđen da se san odnosi na njega i da mu se neće ispuniti jedna od najvećih želja - da mu po izlasku iz kuće omoguće da se vidi sa davno izgubljenom braćom, Rajkom, Kristoferom i Gabrijelom.

Iako u tom trenutku Đorđe to nije znao, ekipa „Velikog Brata“ nije uspela da pronađe njegovog trećeg brata Gabrijela Stojanovića. O njemu se veoma malo zna. On, kao i Đorđe, nosi prezime Stojanović, rođen je 19. decembra 1973. godine i jedini je brat bele puti. Za njega se pretpostavlja da je Đorđev polubrat, sin čoveka za koga se Đorđeva majka preudala nakon što joj je ubijen suprug. I Gabrijel je usvojen dok još nije ni progovorio, a do informacija o njemu veoma je teško doći zato što su usvojitelji izričito zabranili socijalnoj ustanovi u Sopotu da se otkrivaju bilo kakvi podaci. Iako je Đorđe godinama pokušavao da pronađe svoju braću, svuda su mu bila zatvorena vrata, a njihova majka nije mogla da mu pomogne u potrazi jer se već 25 godina nalazi u duševnoj bolnici.

Nažalost, Đorđev san i uporno ponavljanje da „neće biti dobro“ i da nas „sve čeka velika beda“ pokazao se tačnim. Troje ukućana je poginulo, a „Veliki Brat“ je prekinut zbog ove nezapamćene tragedije.

izvor:Kurir