Elem... nemam obicaj da se otvaram, ali moram... posto ne znam sta da radim...
Situacija: Moja baka, 79 godina, juce je nezgodno pala i slomila kuk... hitno je prevezena u bolnicu i danas treba da bude donesena odluka o tome da li ce na operaciju ili ne posto ima problema sa secerom... tj. ona ima problema sa secerom samo zato sto nece da jede, zaboravlja da jede, uvek je kuca puna ljudi koji dolaze i prolaze kao na autobuskoj stanici... Ja sam to saznala tek kad sam dosla kuci, posto mi se bas u vreme kad je pala, iskljucio tel i nisam mogla da odem do kuce po mamina dokumenta... Naravno, nastao je opsti haos jer smo svi, a posebno mama i tetka, veoma vezani za baku koja zivi sama 400km od nas, i sto je najgore od nas, odbija da napusti kucu i dodje kod nas... Mama je dosla kuci placuci, pomisljajuci da ce da se desi najgore... relativno rano je izgubila oca, za koga je takodje bila veoma vezana, u protekle 4 godine umrli su mi drugi baba i deda... cale se jos uvek na krajnje detinjast nacin bori sa tim... a, kap koja je prelila casu je cinjenica da je pre par dana umro mamin sestric (od kancera) koji je imao 40 godina, pa je jos i zbog toga u depresiji...
Pale su i neke ne tako prijatne recenice... ali one su posledica naseg straha i soka zbog novonastale situacije...
Sinoc sam... da bih je smirila pronasla neke sajtove na netu koji govore o uspesnim oporavcima, nasila sam i na neke informacije od kojih mi i dalje stoji knedla u grlu... ali ono sto je najvaznije za pozitivan i negativan ishod je optimizam\pesimizam... Navodi se da je jedan od kljucnih momenata u oporavku ljudi kojima je operisan kuk njihovo pozitivno razmisljanje... oni koji ne zele da se krecu i koji padnu u depresiju... gase se..
U cemu je problem... problem je u tome... sto smo svi zbog prethodnih 17 godina dobrano naceti depresijom... baka koja je zbog miksa stresa, rata i depresije postala seceras, mama koja ima ozbiljnih problema sa stitnom zlezdom, teta koja ne zna gde joj je glava, utvrdjeno je da ima uzasno visok pritisak i ja...
Svesna sam da sam ja zid o koji uvek tresne sva nervoza i depresija ostale dve zenske generacije moje familije... svesna sam da i ja moram da budem optimista kako bi to bila i moja mama (koja opet ima neki skoro ludacki stav da ce bez obzira na sve biti bolje koji joj drzi glavu iznad vode sve ove godine)... kako bi se to dalje prenelo na baku koja je zaista lose... psihicki i fizicki...

Problem je sto je to sve doslo u momentu kada nam je sve poslo na bolje... kada su pocele da se desavaju zaista lepe stvari... pravi hladan tus (mada moram da priznam da osecam grizu savesti kada ovo kazem, jer se u meni lomi odanost prema porodici i osecaj da sam skoro pa na vrhu sveta, te razocarenje sto moram dole)

Problem je i u tome sto cu ja zvanicno postati stub porodice, posto ce mama verovatno uzeti neplaceno da se brine o baki... a, ja nisam u tako dobrim odnosima sa egoisticnim ocem koji kuka kako je ostao siroce u 60-oj...

Problem je sto je moja mama... i sad... dok putuje rastrzana izmedju uloge moje majke i necije cerke... Mislim... ona meni pise poruku da se ne nerviram, umesto ja njoj... Ona ne dozvoljava da neko birne o njoj, vec ona brine o svima...

Problem je u tome sto baka nece iz svoje kuce... i sto mama nece da je dovede kod nas, iako napokon imamo dovoljno prostora... jer se plasi da ce moj egoisticki otac da pravi scene (a, kroz nas zivot i mamine ruke je protutnjalo 3/4 njegove matore i bolesne porodice o kojima smo morali da vodimo racuna)...

I kako da joj pomognem... kako da brinem o njoj? Kako da brinem o njima? Kako da im jos i vise pruzim ljubavi, podrske, optimizma? Jer... u mojoj porodici to je domino efekat....
Ako sve danas prodje dobro, oporavak ce trajati bar 6 meseci... uzasno dug period za one koji moraju da cupaj dan za danom....

Као прво, желим твојој баки много среће и да јој се здравље што пре поврати.
Ситуације попут ове коју си описала нису нимало ретке, имала сам прилику да чујем са разних страна да старији људи не желе да оду из својих кућа, ни по коју цену. Ту се осећају најсигурније, а уз то не желе ни да буду на терету било коме.
Није нимало себично од тебе што не желиш да се враћаш "на дно", то је природна потреба, сигурно да само ти знаш колико си се борила да дођеш на "врх света".
Сигурна сам да твоја бака,као и мама знају да си ти ту за њих и да ћеш учинити све да им помогнеш на било који могући начин.

uzivala sam citajuci tvoj post.
nemoj pogresno da me razumijes,situacija nije laka,ali sam ja osjetila veliku vezanost tri generacije zena,koja se,svaka na svoj nacin bori i nosi sa onim sto je,izgleda,usud zena bez obzira na geografsku sirinu ili duzinu.
a to je nesebicno davanje u kome se prevazilaze vlastite snage i mogucnosti.

u snagu jedne zene nikada nisam ni sumnjala.
tvoja baka ce naci snage i ima veliku potporu u tvojoj mami i tebi,sto je prilikom bilo kakvog oporavka dragocjeno i nezamjenjivo.

iz vlastitog iskustva,meni puno pomaze i nekad je dovoljno da su ljudi oko mene nasmijani i da osjetim da su cvrst oslonac onda kada ja krenem da se teturam i padam...
mislim da ti to mozes biti svojoj mami.

eto,neka Bog cuva cerke....

Читајући од почетка све што си написала, ако не директно, онда између редова, ја сам стекао утисак да ти њима већ увелико помажеш и да у теби засигурно имају подршку. Ако неко од њих и клоне духом мислим да твој оптимизам може то да реши и да само треба да размишљаш позитивно.
Што се тиче оног о силаску с врха на дно... управо твој останак на врху јесте оно што њима треба јер у неким ситуацијама баш то је оно што некоме (у овом случају твојој мајци и баки) може да буде морална подршка и нека врста инекције која би им уливала додатни оптимизам. Можда нисам баш био најјаснији али мислим да си схватила шта сам покушао рећи.



Са овим могу у потпуности да се сложим. А веома често управо су жене (мајке пре свега) стуб и ослонац читаве ородице.

Tvoja moralna podrska tvojoj porodici je ocigledna i sasvim dovoljna....nemoj da brines preko granice nikada jer nekada stvari a posebno ljude ne mozes da promenis. I rastrzani smo izmedju ulge roditelja i dece .....i sticeva i tetki........normalnih i nenormalni odnosa i ljudi.
Kako kazes da ces postati stub kuce, najvise sto mozes da uradis jeste ; da sto vise radis i sto vise para zaradis.Takva finasijska pomoc nazlost jeste najvece moralna podrska.
Nemas razloga da se silno i brines i vezujes za nikoga, mozes ljudima pomoci i silno ih voleti sa puno manje stresa i bola.

dakle , koliko vidim problem je u egoistichno-histerichnom ocu i depresivno-teatralnoj majci ,kao i o tvrdoglavoj babi sa sa samoubilachkim tendencijama ... 

  postoji lako i teshko reshenje :

- lako : dovedesh ih ovde na forum da ja lichno razreshim sve konflikte . nema osobe koja je sa mnom razgovarala a da posle toga nije pozelela da me ubije  ... i tako zaboravila na sve svoje probleme i dobila novu zelju za zivotom ....

teshko reshenje  :

 sve cesh morati sama pa ce ti biti daleko teze :

- otac : prema ovakvim osobama se treba postaviti chvrsto . dakle bez rasprava nego : "radi shto ti se kaze" , "tishina" , " ne okrece se svet oko tebe " . sve naravno grubim i zapovednim tonom ... 

- majka : poshto majka ovde igra zrtvu - to joj zadovoljstvo uzeti iz ruku  . objasniti joj da je sasvim prirodno da stari ljudi umru , da je posle toga red na nju , pa onda na tebe (tj aneu  ) . takodje joj objasniti da je prirodno da se chovek zrtvuje  za svoju decu ,a ne za svoje roditelje . nikako joj ne dozvoliti da uzme neplaceno , nego angazovati drugu osobu da se brine o starici ...

- baba : babin problem je shto se oseca nepotrebnom i zbog ponosa ne zeli da napusti svoju kucu . okrenuti prichu -njen dolazak predstaviti kao pomoc vama , odnosno izmisliti neku prichu kako je ona vama potrebna : npr zbog bolesti majke ili tetke  . dodushe sad ce to biti teze - poshto je slomila kuk ,ali posle operacije treba ici sa prichom u tom smeru 


 eto ja pomogao koliko sam mogao ,a ako ima daljih pitanja , znate gde da me nadjete ... 

Ovo je svakako sushtina,na vama je da stvorite nekakvu pozitivnu atmosferu,kako cete to da uchinite ne znam,izmislite neshto.Nemojte samo da dozvolite da to izgleda kao neka velika tragedija i da napravite neku sazaljivu atmosferu, to bi je verovatno dotuklo.

Sa druge strane,realnost je da stari ljudi umiru,treba biti spreman na to.

pa tako i treba,ona je tebi majka ,ne ti njoj.Ono shto ti mozesh da uradish je da situaciju u kuci drzish pod kontrolom da tvoja majka i o tome ne bi morala da brine,da moze da se posveti  brizi o baki bez straha da ste vi ovde u nekom haosu.

Inache,nemojte dovlachiti baku sebi ako ona to stvarno ne zeli,ako je (a nadam se da nije) ipak doshlo vreme da se oprostite od bake pustite je da umre onako i gde ona zeli.Ovo je samo moj lichni stav i iz iskustva iz slichne situacije.

A opet,to se dogodilo skoro,postoji i mogucnost da ste samo u trenutnoj panici i nema bash toliko razloga za brigu koliko se to vama u ovom momentu chini,mnogi ljudi se oporave od loma kuka koji je vrlo chesta pojava medju starijim ljudima i zive josh mnogo godina.

mogu samo da zamisljam kako vas je to sto se desilo baki i rastrojilo i postrojilo i prestrojilo.
nemam nekog saveta, ali uvek se na kraju pronadje nacin koji odgovara svima, ili najmanje ne odgovara svima. ili se ispostavi da sve nije tako crno kako deluje u prvom trenutku suocavanja sa takvim dogadjajima.

moja komsinica od 70 i kusur godina je pala i slomila kuk pre nedelju dana. ona nema cerku, niti dovoljno veliku unuku da brine o njoj, zivi sa muzem koji je njenih godina ali nesto vitalniji od nje. tokom operacije se ispostavilo da kuk nije slomljen vec naprsnuo, i baka se lepo oporavlja.

zenska osobina i/ili obaveza je da brinu o svojim bliznjima, i da BRINU.
ne kazem da nema razloga za brigu, vec da ce sve ipak resiti i da ce se naci nacin.
jako je vazno da budete pribrani i dobro razmotrite situaciju... iskreno, nisam stekla utisak da bi baka volela da se tvoja majka zrtvuje i doseli kod nje da bi brinula o njoj. To se protivi njenoj ideji o neopterecivanju svojih najblizih...

drzim ti fige, i tebi i vama   

Meni su svi pomrli (od starih) u roku od ... hmmm odmah, pa su se ostali neizlecivo porazboljevali u roku od odmah (majka, otac, stric, teca ... ) od kancera i ostalih zla koja se lepe na nesrecne organizme koje je nacela budj od stresa ... i na kraju sam se i sama razbolela na nervnoj bazi od nekoliko hronicnih bolesti koje ce me verovatno pratiti do kraja zivota ako ih u medjuvremenu ne pretekna neka razornija bolest ... tako to ide. Negde na pola puta izmedju "danas je" i "sutra ce biti" skapiras da ne postoji nista sto ce da te spase od godina stresa ako ne spases samu sebe. Pronadji svoj put i samo njim idi ka nekom svom cilju, moras da pronadjes svoj put i da potpuno stanes na svoje noge. Roditelji cesto skrhani tugom i bolom u momentima stresa i sokova postupaju na nacine koje mi ne mozemo adekvatno da "svarimo" i ne treba da ih svarimo, jer i sami jos nismo postali roditelji ili nismo misaono dostigli taj neki nivo razmisljanja da bi se prepustili tim ozbiljnim temama u zivotu. Tvoja mama je rastrzana izmedju svoje mame i tebe i to je nesto sto ce da je prati do kraja zivota njene majke. I onda ce se i dalje sukobljavati sama sa sobom misleci da je mogla vise, bolje, temeljnije ... to je jednostavno tako. Ako se ne zaokupis sobom i svojim planovima i stvarima koje te cupaju iz problema u kuci, neces moci mirno da spavas i svakim ce ti danom biti sve gore, pa ces jednog dana, smrt te najstarije generacije u svojoj porodici doziveti vise kao olaksanje nego kao veliku tragediju i gubitak ... a to ce da te dotuce, kao sto se i meni desilo. Samo zato sto sam pustila da me obuzme totalno briga i teskoba vezana za majku i baku.
Veruj u svoju majku i nadji joj se, ali ne mozes biti zamena za njen stub, njen stub je ona sama, ti mozes samo da joj odvracas misli, a u tome neces uspevati nikada dovoljno, jer to je njena majka. Tvoja mama ce naci utehu i podrsku u tvom uspehu, tvom osmehu i svemu vezanom za tebe, ali ce joj uvek biti samo jos gore vidi li da su se uloge zamenile, da ti brines za nju vise nego ona za tebe. Preuzmes li na sebe ogromnu odgovornost, onda moras u njoj da istrajes do kraja, a to mogu samo emotivne gromade, ljudi oguglali na probleme i oni koji su se u zivotu opredelili da upijaju i pruzaju, ziveci kao sundjer sto uglavnom zavrsava tako sto eksplodiras. U svakom drugom slucaju pre ili kasnije slomice te i onda si ugasila ... nervno, psihicki, kako god.

Ovaj... hvala svima na savetima i podrsci... 
Stvari su se malo slegle, mama je otputovala i doputovala, tetka ide danas... jos uvek su u soku, ali mislim da je najvaznija recenica moje bake koja je rekla jednu fantasticnu stvar kada su je juce posetili: "Proci ce i ovo. Prezivela sam ja i gore..."
Malo ih je razuverio i teca koji je hirurg, objasnio kako ide operacija, da nije teska kao nekad, kakav je oporavak i tako to...
Inace, baka je zaista veliki borac... imala je nekoliko nezgodnih lomova, spasavajuci druge i gaseci pozar zaradila je opekotine po rukama, citav zivot se brinula o svima... od maceta i pileta, preko porodice do ljudi koje vidi prvi put u zivotu...

Znam da bake ne zive vecno... ali... to je osoba pored koje sam (bukvalno) odrasla ...

Mozda je najbolje da se sada koncentrisemo oporavak dan za danom, a kad i ako sve to prodje... moracemo ozbiljno da popricamo o svemu...