nema zasto, ja sam rekla da bih otisla 

ali, ako idemo da zivimo od njegove "super plate" onda ja nemam nameru da perem sudove u Barseloni ... 

(osim ako nam deca nisu gladna) 

Da su deca gladna, momentalno rikverc u Srbiju. Svi da gladujemo.

Aham..
Sad da imam ponudu da perem sudove u Barseloni..ni Tadic me ne bi zadrzao 

ja sam ostavila posao koji je bio odlican i u pitanju je bilo zaposlenje za stalno.

i odlazim u grad koji nudi nacin zivota koji je hiljadu svjetlosnih godina daleko od onoga na sta sam ja navikla.
i nemam ni poznanika u tom gradu.
bukvalno od nule sam gradila svoj svijet.
i nisam bila u godinama kada je to lako...ako postoje godine kada je to bas tako lako.

bez obzira sto ja volim covjeka sa kojim sam...ljubav tesko da je dovoljna da bi neko povukao ovakav potez- a da se jednog dana ne zapita : " da li sam uradio pravu stvar za sebe?"

tako da to nije iskljucivo pitanje samo ljubavi.

postoje drugi faktori koji uz ogromnu ljubav spram nekog taj potez ucine laksim.

cesto sam mjenjala gradove u toku zivota.
seljakanje- je moje drugo ime.
nisam tip osobe koja moze da kaze : " moj posao- to sam ja."
nisam karijerista.
vise sam radila poslove koji nemaju puno veze sa mojom strukom.
jako mi je vazan osjecaj da kada ustajem rano na posao nemam osjecaj da idem da robijam...pa tom principu sam i birala poslove u zivotu...a sa strukom svakako pare velike gledala nisam. u njoj vas samo ljubav i drzi- inace...nece vam biti dobro sa njom ni mentalno ni materijalno.

volim izazove.

i nisam narocito vezana ni za jedan grad u kome sam zivjela do sada.
cak ni za onaj u kome sam rodjena i gdje sam odrasla.
sve ih volim...ni jedan posebno ne izdvajam.

kada me neko privatno pita sta mislim o odlasku u " nepoznato" sa nekim iz ljubavi...otprilike znam i sta da odgovorim tom nekom.

jer, to nije toliko " dokaz " ljubavi spram nekog...koliko jeste odraz necije prirode i karaktera.

Mislim da se u inicijalnoj priči i ne postavlja situacija na tim osnovama da onaj koji žrtvuje svoju karijeru mora bilo šta da radi, a kamoli pere sudove.

Dileme su nematerijalnog tipa: Da li biste otišli tamo gde nemate nikoga ? Da li biste otišli u neki pičkovac tipa podsaharska Afrika ili Bangladeš, npr ? Da li biste se odrekli karijere i postali materijalno skoro 100% zavisni od muža/žene ?

Većina vas (koliko znam) nije u procesu traženja posla... zato niste toliko frustrirani kao ja.  

Takva je sredina. Da su ljudi iskreni prema sebi, ti bi radila i prekovremeno i vikendom. 

Fahrenheit,

pa da, "zavisila" sam prve dvije godine od muza.
mada, on i ja ovu rijec nemamo u recniku kada pricamo o  nama.

rodila klinju...podizala ga dok nisam odlucila da radim.

nasla posao koji nije u mojoj struci, ali zaradjujem skoro duplo nego li u istoj...

i mislim da sam odabrala dobrog covjeka...

ne bih voljela sad bas da mi predlozi da idemo u neko pleme na crni kontinent ...da tamo dobije unapredjenje... ...ali, cirkus je on...nije ga tesko pratiti...do sad je bilo zadovoljstvo.

Tvoju priču znam. Moj post se nije odnosio na tebe, već na ove što neće da peru sudove. 

Da ako su dobri uslovi za to. Kao sto rekoh, nije tako jednostavno jer postoji mnogo faktora a sam razlog za preseljenje je materijalne prirode pa se ne moze zanemariti taj aspekt