Под будним оком "Великог Гугла" :: Drustvena hronika ~ Obrazovanje ~ Zaposlenje ~ Finansije

НСА: 1,7 милијарди пресретнутих комуникација свака 24 сата

Чак ни на врхунцу хладног рата, амерички обавештајни естаблишмент није имао димензије које је попримио кад је почео рат против тероризма

Истраживачка серија о обавештајном естаблишменту Америке коју већ трећи дан узастопно објављује „Вашингтон пост”, изазвала је прве реакције Беле куће, Конгреса и „блогосфере” – многобројних интернет трибина на којима се оглашавају и неки познати аутори.

Главну тезу серије – да су обавештајне службе после почетка „рата против тероризма” доживеле толико експлозиван раст да их више није могуће контролисати, оспорио је пре свега човек који би ускоро требало да им буде главни шеф и координатор, пензионисани генерал ваздухопловства Џејмс Клопер (69) нови Обамин изабраник за место главног обавештајног директора.

У процедури потврђивања његовог постављења у надлежном конгресном комитету, Клопер, који је сада на месту подсекретара за обавештајне послове у Пентагону, јуче је изјавио да је могуће пребројати све оне који се обавештајним радом баве као државни службеници, али је признао да је прецизно евидентирање свих приватних „коопераната” у овом државном послу, „мало теже”.

Кад прође процедуру, генерал Клопер ће постати четврти по реду директор свих обавештајних служби, од како је тај положај установљен 2005. године, управо да би завео ред у „обавештајни хаос”. Његова три претходника нису у томе успела.

Клопер је иначе оповргао главну тврдњу „Вашингтон поста”, изјавом „да верује” како је систем под контролом, и то преко новца који му се додељује. „Обавештајци су способни за многе подвиге, али још нису у стању да штампају паре”, гласио је његов коментар.

Оно што је о свему томе досад изнео престонички дневник, по њему међутим мирише на сензационализам са којим се не слаже. Такође је „забринут” због онога што је објављено јуче: локација специјалних зграда у којима се обављају строго поверљиви послови, јер ће то, како је рекао, олакшати посао непријатељима, као и захтевати нове трошкове због увођења додатних мера обезбеђења.

Шеф за односе са штампом Беле куће, Роберт Гибс, на питање да ли „има проблема” због онога што је изнео „Вашингтон пост”, одговорио је да неће износити детаље разговора који су тим поводом вођени у врху извршне власти, али да „очигледно постоји извесна забринутост због изнетих података и због доступности тих података”. По њему, обавештајна инфраструктура треба да постигне равнотежу између неопходности да се обезбеде њене максималне могућности и нужности да се не расипају паре пореских обвезника. „Вашингтон пост” је иначе данас предочио да је надлежне власти унапред упознао са садржајем серије, али не износи какве је повратне реакције добио. Помиње међутим да су многи запослени у тајним службама после тога упозорени на обавезу да чувају поверљиве информације, укључујући и оне о уговорима са приватним „предузимачима”.

У Конгресу, ово је био повод за обнављање старих захтева да се добије непосреднији увид у ову важну делатност. Сенатор Кит Бонд, републиканац, оцењује тим поводом да није изнето ништа што се већ није знало: да је бирократија националне безбедности превелика, да обавља пуно непотребних послова и да јој недостаје агилност у реаговању на претње нацији.

Занимљива дијагноза постављена је и у блогу познатог часописа за нове технологије „Вајерд”, са поруком да велике паре које се троше на обавештајне активности нису главни проблем, већ је то „оно што је својевремено називано „гарнизон државом” – утицај који на друштво врши преторијанска класа елите фокусиране на рат. „Са превише аналитичара и превише могућности који производи превише докумената, са премало филтера који би одвојили оно корисно и открили скривене везе, информативна преоптерећеност ствара сопствено информативно слепило”.

Роберт Драјфус, новинар који често пише о обавештајним темама, у либералном недељнику „Нејшн” указује пак да је кључни проблем у томе што су Ал Каида и њене филијале, „мали проблем који се може контролисати”, али је упркос томе за борбу против ње створена апаратура која јој даје димензије егзистенцијалне претње. Чак ни на врхунцу хладног рата, каже Драјфус, није постојало ништа слично колосу који је настао после 11. септембра.

НСА: 1,7 милијарди пресретнутих комуникације свака 24 сата

Трећи наставак серије „Вашингтон поста” данас се иначе бави „алтернативном географијом”: такозваним „војним градовима” чије улице нису мапиране у Џи-пи-се навигацијама, у којима раде специјалисти са „строго поверљивим” пропусницама. Између осталог, у тексту се наводи и податак да Национална безбедносна агенција (НСА), која врши електронско шпијунирање целог света, свака 24 сата „свари” 1,7 милијарди прислушкиваних комуникација: имејлова, интернет адреса, бројева телефона, „ћаскања” преко компјутерских мрежа и разговора.

www.in4s.net