Početak žena ili kraj muškaraca

 
U antičkoj Grčkoj verovalo se da je Eros, u stvaranju sveta, nastao odmah posie Haosa i "stabilne i večne Zemlje". Uprkos činjenici da je od tada prošlo skoro tri milenijuma, čini se da se ničta nije bitno promenilo u glavama ljudi o prirodi i značaju Erosa u životima muškarca i žene. I tačno i netačno! Značenje i mesto Erosa na početku dvadeset i prvog veka slikovito objašnjava parafraza čuvene šekspirovske rečenice. Dakle, "Eros je mrtav. Živeo Eros!"

Karakter, suština i forma sveukupne ljudske seksualne istorije odnosa muškarca i žene, mogla bi da se, bez velikog uprošćavanja, svede na jednu, jedinu aforističnu rečenicu: "Ništa, osim koitusa, nije seks". Pomenuti aforizam, međutim, više ne odgovara pojmu nove seksualnosti. Poslednjih decenija pod uticajem drastičnih promena u društvu ubrzano se menjaju i stereotipi o seksualnim ulogama muškaraca i žena. Aforizam "Sve je seks, osim koitusa", vernije prikazuje trenutno stanje seksualne drame dva pola.

Evo i zašto

Protekla ljudska, pa i ljudska seksualna istorija, odvijala se u znaku sveta koji je pravljen po meri muškaraca i njhove dominacije u svim aspektima života pa i u oblasti seksualnosti. Seksualnost žene je, zbog njene značajnije uloge u reprodukciji, bila pod većom društvenom i religijskom kontrolom u odnosu mušku seksualnost. Ovakav poredak stvari neminovno je određivao prirodu seksualne komunikacije između muškarca i žene, zasnovane u manjoj meri na otvorenosti, bliskosti, vezanosti i obostranom uživanju u duhovnom i telesnom spajanju, a u većoj meri na iluziji otvorenosti, bliskosti vezanosti i telesnom i duhovnom spajanju. Ljubav kao osnova za istinsku seksualnu komunikaciju, i seks kao oblik pražnjenja ljubavne energije bile su, tokom cele ljudske istorije, dve odvojene pojave. Lažni odnos između dva pola ogledao se u činjenici da su u najvećem broju slučajeva, muškarci instrumentalizovali ljubav u korist seksa, dok su žene instrumentalizovale seks u ime ljubavi.
 
Seksualna revolucija

Biblijski tekst kazuje da za svaku pojavu pod nebeskom kapom "postoji vreme". Nailazi, dakle, vreme neminovnih promena stereotipa o muškim i ženskim ulogama u smislu njihove ravnopravnosti i istinske seksualne komunikacije. Najavu novog vremena nagovestila su dva skorašnja bizarna fenomena pod nazivom "seksualna revolucija" i feministički pokret-oba na izdisaju. Pomenuti pokreti se nisu pojavili slučajno već kao neizbežne posledice neverovarnih društvenih promena koje su se desile u poslednjih pedesetak godina. Reč je o velikoj pokretljivosti ljudi, demokratizaciji, ulaženje žena na velika vrata u biznis i politiku, kontracepciji, dozvoli abortiranja, labavljenju potrebe za sigurnošću žena u braku, usvajanju filozofije bezdetstva kao sistemu vrednosti, kompjuterizaciji uz pojave kao sto su "'cyber seks" ili "sex at first byte", terorističkoj medijskoj propagandi "golog" seksa i pojavi AIDS-a.

Ženska emancipacija

Oslobađanje ženske seksualnosti od stroge društvene i religijske kontrole sa zaokretom prema individualnoj samokontroli čini da se žene postepeno odvajaju od terora muške seksualne dominacije zahtevajući apsolutnu ravnopravnost u svim oblastima života. U novim vremenima "oslobođenog" seksa žene se, sudeći bar po nekim istazivanjima, inteligentnije snalaze. Shervet H. Frazier, kolumnista časopisa "Psychology Today", piše: "Brojne studije pokazuju da su žene danas seksualna bića u većoj meri nego bilo kada u ljudskoj istoriji. Ranije su seksualni terapeuti naglašavali žalbe muškaraca na "hladnoću partnerke". Danas se tim istim terapeutima žene u većoj meri od muškaraca žale na mušku seksualnu nezainteresovanost. U ovoj "postfeminističkoj eri" žene rade seksualne stvari za koje su ranije bile čvrsto ubeđene da nisu ispravne. Nekoliko dekada ranije slavna Kinsyeva istraživanja ukazivala su daje felatio veoma redak u seksuainom ponašanju žena. Studije sa UCLA Univerziteta, kao i mnoge druge studije, pokazale su da je pojava široko prihvaćena među ženama tako da neki istraživači tvrde da skoro sve mlade žene upražnjavaju ovu seksualnu aktivnost".

Ako žene u novim okolnostima postaju svesne sebe i sopstvene seksualnosti, muškarci sve više gube svest i o sebi i neophodnosti da usvoje novu seksualnu ulogu. Težak zadatak. Pokazuje se da muškarci žele da se promene ali da, ipak, ostanu ono što su uvek i bili. Da ostanu muškarci, dakle, slični sopstvenim očevima koji nisu bili preterano spremni da partnerkama otvoreno ispoljavaju sopstvena osećanja, iskažu bliskost, i ako je to potrebno, puste i neku suzu kada dođe vreme za plakanje. Nastupa, dakle, decenija početka žena. Da li to, kada je reč o seksualnosti, istovremeno znači i kraj muškaraca. Ne mra, naravno, da znači, ali pod uslovom da, kada je reč  seksu, zaborave ono što im se miče među nogama, a da umesto toga, obrate više šažnje na ono šta imaju u glavi. Jednom rečju, da budu manje unišljeno potentni a u većoj meri seksualno inteligentni.

Autor prof. dr Jezdimir Zdravković
Stetoskop

Doktorka se malo pogubila ...

Liv je si li ti nor..manka( zena iz severa)? sto si tu napisala tolika velika pola istina da vec ni nije pola.
gde zivimo ? neverovatno

Није докторка, већ професор доктор.

i sta mislite ona to veruje sto je napisala ili samo silno naplacuje za to sto moraju cuti kreteni( plebs)....

I stand corrected.

pa stvarno zato je toliko bitno taj ucenje o modulima..i evolucijska psihologija..
a da drustvenu nauku mesamo toliko nespretno sa psihologijom i sa tom slus poenom da bude kako bude svi ste undor controle, to je vec preterano.
Ne verujem da postoji bilo ko ozbiljna profesorka toliko glupa, ovo je para silno para, al ako neko toliko je psihopata nece moci uzivati ni u novcu

E to i ja vazda govorim, a niko me ne sluša. Naročito ovo za evolucijsku psihologiju.

Већи мозак за секс

Женско условљавање пристанака на спајање довео до развића чеоног кортекса и емоционалног мозга, сматра проф. др Јово Тошевски
Јово Тошевски

Мушкарци су добили битку, а вероватно изгубили рат.

Усправљање на две ноге које је трајало хиљадама година, напослетку је уродило сталним сагињањем у тражењу најскровитијег женског месташцета.

Да ли се природа сурово поиграла с косматијом половином људског рода?

Јово Тошевски, професор на Медицинском факултету у Крагујевцу (докторирао на разликама између женског и мушког мозга), пре више од децење и по указао је на јединственост човека у поређењу са осталим сродницима-приматима, на скривене спољње женске гениталије. Књига "Планета жена", у којој је то објаснио, није наишла на оспоравање "неверних тома" међу домаћим научницима. Наизглед донкихотовска борба познатог неуронаучника доживела је недавно ретку потврду: на ову тему објављен му је чланак у угледном америчком научном часопису "Медикал сајенс монитор", који је прихватио да га штампа после четири анонимне рецензије, а најчешће су потребне само две (www.medscimonit.com 2006, волумен 12, број 5).

о Зашто се толика еволуциона промена, уопште, догодила? Да ли је она, пре свега, последица човековог усправљања?

– Усправни положај (бипедалност) одлика је човека и његових директних предака. Почело је са усправним човеком (Homo erectus), а довело до настанка две врсте у људском роду: неандерталца и кромањонца. Неандерталца је еволуција збрисала, потомци кромањонца су данашњи људи. Осим што није могао сасвим да исправи колена, неандерталац је имао ниско чело и мање простора у предњем делу лобање, што указује на недовољно развијену чеону кору (префронтални кортекс) која је код данашњих људи најразвијенија. Таква кора је пресудна за асоцијативно мишљење, планирање и доношење одлука, уједно је и средиште краткотрајне радне меморије. Другим речима: ко има ту врсту кортекса може бити човек, ко нема не може.

Једино је човек еволуирао до потпуне двоножности, а то је подразумевало крупне промене, пре свега на карлици, кичми и ногама. Карлично дно се померило напред, а тиме сви органи на доњем делу, па и полни. Код женских спољњих полних органа десила се главна промена: постављени су испод препонског дела карлцице, поставши скривени и неприступачни за мушкарца. То је неминовно изменило психологију наше врсте, за сексуални чин је неопходан свесни пристанак жене. Ако је за спајање и размножавање потребан пристанак, сазнајне и емоционалне способности су морале да се увећају. Уз то психосексуална манипулација жене постаје нормалан, пожељан и позитиван еволутивни помак који повећава мотивацију мушкарца. То је, према мојем схватању, вероватни начин како је дошло до одвајања човека од других животиња, до његове хуманизације.

о Шта се тада десило с мозгом?

– Једна од најдраматичнијих промена у еволуцији јесте невероватно увећање људског мозга; не само чеоних и темених делова, већ и стварање нових емоционалних система (склопова). Делови мозга код животиња задужени да предосете опасност и повезани са страхом, код човека су постали носиоци емоционалности, без које он не може бити то што јесте. Емоционалност је пресудна у међуполним односима; и за љубав и за мржњу, и за разумевање и за неразумевање.

Природа је успоставила стални извор несигурности међу половима који обезбеђује најбоље услове за размножавање повећавајући број супарника на обе стране. Емоције нису настале да бисмо уживали у заласку сунца, већ да би однос жене и мушкарца учиниле неизвесним и узбудљивим. Због скривених гениталија и неопходног женског пристанка на спајање мушкарац није сигуран у свој циљ, зато појачава мотивацију за рад и статус увећавајући изгледе да се допадне. Користећи свесне планске, циљане и емоционалне механизме, жена чини све да појача свој утицај на мушкарца јер то захтева мајка природа.

о Научници ни до данас нису ваљано образложили шта је нашег далеког претка натерало да се осови на две ноге, кад је чвршће стајао на четири?

– Напуштање стабилног четвороножног и прелазак на нестабилнији двоножни став у основи је била опасна пустоловина. Природа је имала разлоге за такав изузетак, сматрам да су они садржани у порасту мозга с пратећим предностима до којих је довело скривање женских гениталија. Човек је у здравственом смислу то скупо платио, јер је усправни положај повећао изгледе за оболевање.

Нарочито су битне промене на материци: померање доњих делова напред учинило је да тело и грлић нису у истој осовини. Тело је нагнуто напред, а између постоји закривљеност, чиме су трудноћа и порођај толико отежани да смо ми једина врста чијој је женки потребна помоћ. Наша деца се рађају у болницама, за женке других животиња то је радња без икаквих опасности: као што једу или пију воду.

о Какво је преимућство мушкарац стекао, ако за полно спајање мора да тражи пристанак жене? Сматрате ли да је тиме доспео у подређен положај?

– Мушкарац има једну необориву предност – то што је мушко. Он није у подређеном положају, ако остане право мушко. Жена ће све учинити да га подреди себи, то јој је природна дужност; он мора да остане мушко, чиме ће сигурно постати пожељан и привлачан.

о Окривљујете двоножје за скривање гениталија. Да је жена (а и мушкарац) остала на четири ноге, пристанак на секс био би сувишан?

– Не би био потребан, жена се не би питала. Секс би био кратак, редак и незанимљив. Да нема женског условљавања, ми не бисмо умели да говоримо, били бисмо, као и све животиње; речју, не бисмо постојали, не би било ни књига, ни новина, ни овог разговора.

о У каквој су спрези нови човеков мозак (неокортекс) и сексуални живот?

–  Сексуалним животом командују емоционални центри, за разлику од животиња где мирисни подстичу парење. Емоционални центри човека су створени на трасама мирисног мозга животиња; другим речима, код нас је мирис замењен емоцијама. Разлика је толика да код животиња без полних мириса женке нема парења, а код нас су они неприхватљиви и одбојни. Човек мора купањем стално да их уклања. Тако смо постали мање мирисна, а изразито емоционална бића.


Izvor: Politika

Razvoj prefrontalnog neokorteksa je deo mozga koji nas i razlikuje od životinja... Zadužen je za sve ono što mi, kao ljudi možemo (kontrola impulsa, apstraktno mišljenje, rezonovanje, etc.). I zato bi trebalo da nam je seksualni nagon nešto sofisticiraniji od životinjskog.... Opet, kažem - trebalo.