A sad zapadu smeta kad rusi malo pokazuju da sa njima nema zajebancije?
Odmah kao treba da se postuje teritorijalni integritet gruzije?A sta je sa nasim integritetom?Tada nisu osudjivali americko bombardovanje.Majku im licemersku
Sad nek vide da ruse zaboli patka za to sto zapad 'apeluje'

Borbe u Gruziji se nastavljaju
Gruzija tvrdi da su ruski avioni u nedelju bombardovali medjunarodni aerodrom u blizini Tbilisija, kao i fabriku za proizvodnju vojnih aviona i obližnju vojnu bazu.

Rusija optužuje Gruziju za genocid protiv stanovnika Južne Osetije

Rusko ministarstvo odbrane je, medjutim, te tvrdnje odbacilo, nazivajući ih dezinformacijama i provokacijom.

Ministarstvo je, medjutim, potvrdilo da su ruski ratni brodovi potopili jedan gruzijski raketni brod, koji ih je, kako je navedeno, napao.

Moskva je, takodje, saopštila da je u toku "čišćenje" glavnog grada Južne Osetije Chinvalija od preostalih gruzijskih vojnika i snajperista.

Rusija je na gruzijsku notu o jednostranom prekidu vatre, odgovorila zahtevom da se sve gruzijske vojne jedinice povuku iz Južne Osetije, pre nego što primirje stupi na snagu.

Oštar verbalni duel u SB UN

Savet bezbednosti UN ni četvrtom pokušaju nije uspeo da usaglasi stavove oko sukoba u Gruziji.

Na sastanku u nedelju, koji je trajao preko tri sata, došlo je do žestokog verbalnog obračuna američkog i ruskog ambasadora.

Na optužbe američkog ambasadora Zalmaja Halilzada da ruske snage koriste prekomernu silu i vode kampanju terora protiv civilnog stanovništa, ruski ambaasdor Vitalij Čurkin oštro je uzvratio :

"Te optužbe su potpuno neprihvatljive, posebno iz usta predstavnika zemlje čije su akcije u Iraku, Avganistanu i Srbiji, svima dobro poznate".

Čurkin je dodao da Rusija nije mogla da dozvoli nastavak gruzijskih napada na civile i ruske mirovnjake u Južnoj Osetiji, koji se, po njegovim rečima, mogu nazvati genocidom.

Američki ambasador je štaviše optužio Rusiju da želi da smeni režim u Gruziji - šef ruske diplomatije Sergej Lavrov je, tvrdi ambasador Halilzad, u telefonskom razgovoru s državnim sekretarom Kondolizom Rajs rekao da predsednik Gruzije Sakašvili "mora da ode".

To je potpuno neprihvatljivo, rekao je američki ambasador pri UN, pozivajući Moskvu da potvrdi da njen cilj nije da smeni demokratski izabranu vladu u Gruziji, te da će poštovati teritorijalni integritet Gruzije.

Ruski ambasador Čurkin odgovorio je da je zanimljivo to što je njegov američki kolega odlučio da javno progovori o odlasku Sakašvilija s vlasti - ponekad, dodao je Čurkin, demokratski izabrani lideri stvaraju velike probleme svojoj zemlji, ponekad bi ti lideri trebalo da razmisle o tome koliko su korisni svom narodu.

U Moskvi je Sergel Lavrov saopštio da je njegov razgovor s Kondolizom, Rajs pogrešno interpretiran.

Diplomatske inicijative

U medjuvremenu, u Tbilisi je, u ime Evropske unije, doputovao šef francuske diplomatije Bernar Kušner, koji će gruzijskim vlastima, a potom i Moskvi, ponuditi plan za okončanje sukoba.

Kušnerov plan u tri tačke poziva obe strane da, kako saznaju novinske agencije, smesta prekinu vatru, da poštuju teritorijalni integritet i suverenitet Gruzije i da situaciju vrate na stanje pre napada gruzijskih snaga na Južnu Osetiju.

Nakon što taj plan izloži gruzijskim vlastima, Kušner će, kako je najavljeno, u ponedeljak otputovati u Moskvu.

Nagovešteno je da bi ministri inostranih poslova EU u sredu, na vanrednom sastanku mogli da raspravljaju o situaciji u Gruziji.

Dugoročne posledice

Prašina koju je podigla najnovija kriza na Kavkazu još se nije slegla, ali je već sada jasno da će ona imati dugoročne posledice kako po njene aktere, tako i po odnose Rusije i Zapada, kaže diplomatski urednik BBCija Džonatan Markus:

"Bila je to uverljiva lekcija iz politike moći, posebno za gruzijskog predsednika Mihaila Sakašvilija, čija je odluka da uputi vojne snage u Južnu Osetiju izazvala snažan ruski odgovor. To je i jasan signal Vašingtonu i NATOu da se interesi Moskve ne mogu ignorisati, posebno ne u neposrednoj blizini ruskih granica. U gruzijskoj krizi prepliću se lokalni i širi geopolitički problemi. Ruska antipatija prema vladi u Tbilisiju delom je posledica snažnog protivljenja učlanjenju Gruzije u NATO. Rusiji se uz to nimalo nije dopalo što se Zapad oglušio o njene stavove prema nezavisnosti Kosova. Stoga je, podstaknuta i svojom ulogom snabdevača Evrope energentima, iskoristila priliku da demonstrira svoju vojnu silu. Analitičari se pitaju šta je navelo gruzijskog predsednika da pošalje trupe u Južnu Osetiju. Da li je moguće da nije očekivao ovako snažan ruski odgovor? Ili se možda nadao da će mu Amerikanci i NATO priteći u pomoć? Ako jeste, pitaju se pojedini analitičari, nisu li mu zapadni lideri dali povoda da tako misli. Bilo kako bilo, odnosi Rusije i Zapada biće ovom epizodom narušeni."
BBC

Mozda su tebi ljudi koji zele da vide Kosmet u Srbiji papani, ali to me i ne cudi od jednog "indijanca"...

Рамон, мислим да грешиш кад све поредиш са КиМ...
Боља паралела је Крајина... Само, ми смо тада имали папана на власти који није имао муда да штити свој народ над којим врше геноцид...
Крајина је била заштићена зона па је протерано 400 000 људи и убијено 4000 у акцији "враћања у уставни поредак"!

Ако већ бринеш о свом народу и држави ради то на прави начин а не пацифизмом и лажном непристрасношћу...

Прво ћу те питати шта би жртвовао да Косово остане у Србији!? Да ли би пристао да имаш педесет ојра мању плату?!? Или да Србија никад не уђе у ЕУ (ако то буде услов)?!?
Друго, већ сам ти рекао да је аналогија са Крајином. Изазивам те да докажеш да није тако. На другом форуму је најбољи назив ове теме: Покушај "Олује" над Осетијом
Треће, Осетинци имају заједничке претке као и Срби. Сличнији су нам од Лужичких Срба који су протестанти.

Zrtvovao bih Iran :

Ма батице, жртвуј ти нешто што је твоје! Мислим да Иран немаш у свом власништву...
Јадан Рамон, увек га зајебем

Ruske snage gađale baze kod Tbilisija, gruzijske Činvali
Autor: Beta | Foto: Reuters | 11.08.2008. - 09:21


Gruzija je nastavila napade na Činvali, glavni grad separatističke oblasti Južna Osetija, uprkos objavljenom povlačenju, dok su ruski avioni i noćas gađali ciljeve oko Tbilisija.

"U nekim zonama u kojima ruski vojnici održavaju mir (nedaleko od Činvalija) bilo je aktivnih sukoba" u noći između nedelje i ponedeljka, izjavio je komandant ruskih snaga za održavanje mira, general Marat Kulahmetov, javila je agencija Interfaks.
On je rekao da su gruzijske snage nastavile da gađaju ruske pozicije.
"Jedan od punktova ruskih vojnika za održvanje mira bombardovala je gruzijska avijacija", rekao je Kulahmetov, dodajući da u tim napadima nije bilo žrtava.
Istovremeno je Gruzija saopštila da su ruski avioni gađali više ciljeva nedaleko od glavnog grada te zemlje, Tbilisija.
Ruski vojni avioni bombardovali su vojnu bazu i radare, saopštilo je ministarstvo unutrašnjih poslova Gruzije.
"Bilo je dva bombardovanja. Jedno je bilo usmereno na vojnu bazu Kojori i drugo na oblast Mahata. Koliko mi je poznato, u napadima nema žrtava", rekao je portparol gruzijskog ministarstva unutrašnjih poslova Šota Utiašvili.
Međunarodni aerodrom u Tbilisiju pogođen je u ruskim vazdušnim napadima, nekoliko sati pre dolaska francuskog ministra inostranih poslova Bernara Kušnera, saopštilo je Ministarstvo unutrašnjih poslova. Aerodrom je pogođen na oko 200 metara od piste. Do napada oko Tbilisija došlo je pošto je šef francuske diplomatije Bernar Kušner doputovao u pregovaračku misiju, ali nije poznato da li je i dalje bio u glavnom gradu u vreme bombardoavanja.
Rusija je pojačala i svoje vojno prisustvo u Abhaziji, drugoj separatističkoj gruzijskoj oblasti, tako da je sada tamo više od 9.000 vojnika i 350 blindiranih vozila, javio je Interfaks.
Prema rečima generala ruskih mirovnih snaga Aleksandra Novickog, cilj ovog pojačanja je da se izbegne situacija sa kojom su mirotvorci bili suočeni u Činvaliju.

Buš poručio Putinu: Nasilje nije prihvatljivo
Predsednik SAD Džordž Buš izjavio je da je u razgovoru sa ruskim premijerom Vladimirom Putinom izrazio duboku zabrinutost zbog "nesrazmerne reakcije" Rusije na situaciju u Južnoj Osetiji.
Buš je, u intervjuu za NBC, koji je dao poslednjeg dana boravka na Olimpijskim igrama, izjavio da je u petak u Pekingu razgovarao sa Putinom.
"Ovo nasilje je neprihvatljivo", navodno je Buš rekao Putinu.
Buš je istakao i da je od Putina zatražio da povuče trupe i vrati situaciju na stanje od 6. avgusta, odnosno "status kvo". "Bio sam vrlo čvrst sa Putinom", kazao je Buš i dodao da je slične komentare izneo i u telefonskom razgovoru sa ruskim predsednikom Dmitrijem Medvedevom.

Izvor: Blic

Lično bih ga zadavio
 Pazi molim te ko mu soli pamet 

Čurkin optužio SAD da pomažu Gruziji
Autor: Blic online - Agencije | Foto: Reuters | 10.08.2008. - 19:48  22:05

Ruske mirovne snage nalaze se u Južnoj Osetiji u skladu sa sporazumima iz 1992. godine, izjavio je večeras na sednici Saveta bezbednosti UN stalni predstavnik Rusije pri Svetskoj organizaciji Vitalij Čurkin, dodavši da je u toj oblasti otcepljenoj od Gruzije bilo izloženo direktnom napadu stanovništvo, koje je većim delom sa ruskim državljanstvom, i mirovnjaci.



"Šta su očekivali? Da će se naši mirovnjaci razbežati kao svojevremeno što su se neki mirovnjaci razbežali u Srebrenici?", upitao je Čurkin i dodao: "Mi to nismo mogli dopustiti i ostaviti u nevolji ni stanovništvo ni mirovnjake".
Šef ruske misije pri UN je istakao da je Gruzija "svetski rekorder po povećanju vojnog budžeta, koji je poslednjih godina porastao 30 puta", preneli su ruski mediji.
"Sada shvatamo zašto se to radilo", rekao je on i dodao da sve što se dešava "nije slučajno i neočekivano".
Čurkin je rekao da ne čudi što se današnja sednica Saveta bezbednosti UN održava na inciijativu Gruzije i SAD, jer se zna "koliko su postale bliske veze među rukovodstvom te dve zemlje". Prema njegovim rečima, sada u Gruziji radi 127 američkih vojnih savetnika iz Pentagona, a "da se ne govori o ostalima".
Ruski diplomata je ukazao da su se 7. avgusta, upravo na dan kada su pokrenuta vojna dejstva Gruzije protiv Južne Osetije, završile velike američko-gruzijske vojne vežbe, u kojima je učestvovalo oko 1.000 američkih vojnika.
"Obučeni i naoružani u znatnoj meri od američkih kolega, njihove gruzijske kolege su hitno iskoristile pripremu koju su dobili", rekao je Čurkin, dodajući da "ne želi da misli" da su SAD dale "zeleno svetlo" tim "avanturističkim akcijama gruzijskog rukovodstva".

SAD: Ruske akcije neprihvatljive za međunarodnu zajednicu
Portparol američke delegacije u UN Ričard Grinel izjavio je ranije danas za Rojters da će SAD ponuditi na sednici Saveta bezbednosti rezoluciju "koja će staviti do znanja da je ruska akcija u Gruziji neprihvatljiva za međunarodnu zajednicu".
"Ponudićemo danas rezoluciju koja jasno kaže da su akcije Rusije u Gruziji neprihvatljive za međunarodnu zajednicu i da osuđujemo taj vojni napad", rekao je Grinel, a preneo Rojters
Rusija, koja kao jedna od pet stalnih članica Saveta bezbednosti ima pravo veta, još nije reagovala na ovu najavu SAD. Ruski ambasador pri UN Vitali Čurkin je naveo da će Moskva prvo videti šta sadrži taj predlog rezolucije, a da će onda odlučiti šta da učini.
I generalni sekretar NATO Jap de Hop Shefer ocenio je danas u Briselu da je Rusija povredila teritorijalni integritet Gruzije u Južnoj Osetiji i da je upotrebila prekomernu silu, prenele su agencije.
Portparolka NATO Karmen Romero rekla je da je Shefer pozvo Rusiju i Gruziju na neodložan prekid vatre i na pregovore kojima bi se ponovo uspostavila kontrola Gruzije nad njenim separatističkim regionom, Južnom Osetijom.
Romero je dodala i da je generalni sekretar NATO zabrinut zbog "nezrazmerne upotrebe sile".

"Gruzija delimično odgovorna za rat"
Visoki službenik američkog Stejt departmenta je u izjavi za francusku agenciju AFP rekao kako su Gruzija i njen predsednik Mihail Sakašvili "delimično odgovorni" za rat u Južnoj Osetiji.
"Da li Gruzija snosi određeni deo odgovornosti? Naravno. O tome nema nikakve dileme", bio je njegov odgovor na pitanje da li je država – za koju se smatra da je jedan od najvernijih američkih saveznika u svetu - snosi deo odgovornosti za izbijanje prvog rata na tlu Evrope u 21. veku.
"Sve vreme smo žustro i nedvosmisleno urgirali kod gruzijske vlade da pokaže suzdržanost i da po svaku cenu izbegne bilo kakav vojni sukob s Rusijom. U tome smo bili više nego jasni", tvrdi diplomat koji je, kako prenosi AFP, želeo da ostane anoniman.
S druge strane, američka vlada je u svojim javnim nastupima nastojala da bude što odmerenija, pa se tako založila za istovremeno povlačenje ruske vojske s gruzijske teritorije, ali i gruzijskih snaga na položaje koje su držale pre ofenzive.
Istovremeno, Džim Džefri, zamenik američkog savetnika za nacionalnu bezbednost, izjavio je da će nastavak "neproporcionalne i opasne eskalacije na ruskoj strani u sukobu" imati "značajne, dugoročne posledice po rusko-američke odnose".

Štajnmajer traži hitnu obustavu vatre
Šef nemačke diplomatije Frank-Valter Štajnmajer danas se založio za smirenje konlikta u Zakavkazju i u kontaktima sa svojim kolegama iz Rusije i Gruzije zatražio hitnu obustavu vatre, saopštilo je nemačko Ministarstvo inostranih poslova. Štajnmajer se, kako je saopšteno, u više telefonskih razgovora, založio za uspostavljanje direktnih kontakata između vlada Rusije i Gruzije, u cilju pronalaženja političkog rešenja krize.
O sukobu u Južnoj Osetiji, Štajnmajer je razgovarao i sa, kako je navelo Ministarstvo u Berlinu, šefovima diplomatije SAD, Francuske, Poljske i Finske, kao i sa viskom predstavnikom za spoljnu politiku Evropske unije Havijerom Solanom.
Berlin je danas u krizni region poslao i jednog opunomoćenika za Kavkaz, javljaju nemački mediji.

Poljska: Mirovne snage EU da kontrolišu situaciju u Gruziji
Ministri spoljnih poslova Evropske unije održaće u sredu hitan sastanak posvećen sukobima u otcepljenoj gruzijskoj pokrajini Južna Osetija, a vlada Poljske saopštila je da bi EU mogla da odigra ulogu u stabilizaciji situacije u regionu. Šef poljske diplomatije Radoslav Šikorski rekao je da bi EU mogla da pošalje svoju misiju u region "pod uslovom da akteri ove drame stišaju emocije i prestanu da proširuju konflikt."
"Čini se da bi EU bila manje kontroverzan partner i mirovna snaga od, recimo, NATO-a i efikasniji od Ujedinjenih nacija," rekao je Šikorski, prenosi poljska agencija PAP.
Šikorski je dodao i da je od ministarstava spoljnih poslova Francuske i Nemačke dobio signal da je EU spremna da odigra stabilizujuću ulogu u regionu, preneo je Rojters. Poljski ministar smatra i da ruski vojnici više ne mogu da igraju mirovnu ulogu u Južnoj Osetiji.
Francuski ministar spoljnih poslova Bernar Kušner planira da se danas u Tbilisiju. Iz francuskog Ministarstva spoljnih poslova, saopšteno je da će se Kušner sastati sa Sakašviklijem, nakon čega će, u ponedeljak otputovati u Moskvu.

PSSE: Gruzija i Rusija se obavezale da pronađu političko rešenje
Predsednik Parlamentarne skupštine Saveta Evrope Luis Maria de Puč ponovio je danas poziv na hitan prekid nasilja u Južnoj Osetiji i povratak na politički dijalog i pozvao je Rusiju da ne preduzima nikakvu akciju kojom bi prekoračila svoj mandat za održavanje mira u toj oblasti. De Puč je ukazao da Parlamentarna skupština poštuje međunarodne norme i principe, među kojima je i princip teritorijalnog integriteta, i da je spremna da pomogne stranama u sukobu da pronađu miroljubivo rešenje sukoba, kaže se u saopštenju za štampu Parlamentarne skupštine SE.
"Gruzija i Rusija su se obavezale, kada su postale članice Saveta Evrope, da dođu do političkog rešenja sukoba u Južnoj Osetiji, bez upotrebe sile. Vrlo ozbiljni događaji koji su se desili u nekoliko poslednjih sati predstavljaju očigledno kršenje tih stavova. Osim toga, ne može se isključiti rizik širenja sukoba na druge delove Gruzije", rekao je De Puč.

SB UN bez jedinstvene odluke o situaciji u Gruziji
Savet bezbednosti Ujedinjenih nacija (SB UN) ponovo nije uspeo da donese odluku o oružanom sukobu u Južnoj Osetiji, izjavio je predsedavajući Saveta, belgijski ambasador u UN Jan Grauls. On je u subotu uveče, posle zatvorenog sastanka, na kome je pomoćnik generalnog sekretara UN obavestio Savet bezbednosti UN o situaciji u Gruziji, rekao da brza promena stanja na terenu čini teškim usaglašavanje zajedničkog stava. Prema njegovim rečima, nekoliko članica Saveta bezbednosti založilo se za prekid vatre, dok su druge izrazile zabrinutost zbog borbi i posledica vojnih dejstava po civilno stanovništvo, prenosi DPA.
Ruski ambasador Vitalij Čurkin je posle sastanka izjavio da Moskva ima političke i humanitarne razloge za svoje prisustvo u Južnoj Osetiji. On je novinarima rekao da je, od kako su u četvrtak počele borbe, ubijeno oko 2.000 civila u Južnoj Osetiji, a oko 30.000 ljudi je izbeglo u Rusiju.
"Rusija se neće povući. Da bismo se povukli, moramo biti sigurni da tamo neće biti genocida. To su krupne stvari", rekao je Čurkin.
On je odbacio pozive na prekid vatre, rekavši da to nije ispravno rešenje dok se još vode borbe. Čurkin je, umesto toga, pozvao Gruziju da povuče svoje trupe iz Južne Osetije, čiji je glavni grad, kako je dodao, uništen vatrom gruzijskih raketa.
"Gruzija se mora povući sa teritorije Južne Osetije koju je zauzela u vojnoj agresiji i prihvatiti sporazum o odricanju od sile, što smo ih proteklih godina pozivali da učine", rekao je ruski ambasador u UN.
Čurkin je, takođe, optužio Savet bezbednosti UN da kasni za događajima u Gruziji i dodao da neki njegovi članovi, koje nije imenovao, nastoje da odlože sastavljanje zvaničnog saopštenja u vezi sa borbama.

Izvor: Blic