Ovo je jako...
Euronews...no comment...
Kraljevi...

Poljska traži izmenu sastava mirovnih snaga u Osetiji


Varšava - Poljska predlaže Evropskoj uniji da se u Gruziju pošalju nove mirovne snage i da Evropska unija posreduje u sukobu oko Južne Osetije, a poljski predsednik Leh Kačinjski činjenicu da mir sada čuvaju samo ruski vojnici označio je kao "kabare". "Vojna akcija Evropske unije u pravom smislu te reči je isključena. Ali postoji predlog da se u Gruziju pošalju mirovne snage i stabilizaciona misija", kazao je poljskoj televiziji TVN24 šef Odbora za spoljnu politiku, poljski evroposlanik Jacek Sarjuš Volski. Taj zvaničnik Evropskog parlamenta dodao je da je poljska inicijativa da EU pomogne Gruziji i uključi se što pre u spor kao medijator dobro primljena. "Potreba novih mirovnih snaga je očigledna, jer u Južnoj Osetiji je sukob i tamo su dužne da budu nekakve mirovne snage. Ali ako mirovne snage ima jedna od sukobljenih strana, to nije politika, to je kabare", upozorio je poljski predsednik Leh Kačinjski u intervjuu poljskoj televiziji. Kačinjski nije isključio da bi Poljska poslala svoje vojnike u Gruziju, iako je naglasio da za sada nema takvih planova, ali da je sa vladom i poljskom diplomatijom jedinstven u oceni da Tbilisiju treba pružiti podršku kakva god je moguća. Poljski predsednik označio je Rusiju u sadašnjem sukobu za agresora, a istakao je da su on i predsednici Litvanije, Letonije i Estonije u zajedničkom oštrom saopštenju povodom sukoba u Južnoj Osetiji prvi put nazvali stvari pravim imenom.

Izvor:Beta

ovome bas nije dobro

Eto o cemu se radi,to se krije iza svega,prvo su gurnuli Gruziju u rat i stradanje,a sad bi da se pojave kao mirotvorci sa svojim trupama,misle to im je Kosovo i Srbija,ma kako da ne,sad ce osetiti moc ove nove Rusije

Vidi Boga ti. A kada su 1999. Ameri, Britanci, Francuzi, Italijani i Nemci, nakon sto su nas izbombardovali, usli na Kosmet da bi glumili nekakve ''mirovnjake'', to ti tada nije smetalo, jel?   

SAD optužile Rusiju da traži promenu režima

NJUJORK - SAD su danas iznele optužbu da je Rusija zainteresovana za "promenu režima" u Gruziji nakon što je Moskva odbacila ponudu Tbilisija za prekid vatre u Južnoj Osetiji.

Ruski ministar inostranih poslova Sergej Lavrov je rekao američkom državnom sekretaru Kondolizi Rajs da predsednik Gruzije Mihail Sakašvili "mora da ode", izjavio je u Savetu bezbednosti UN američki ambasador Zalmaj Halilzad.

Halilzad je zatim upitao ruskog ambasadora u UN Vitalija Čurkina: "Da li je cilj Ruske Federacije da promeni rukovodstvo Gruzije?".

Čurkin nije direktno odgovorio na to pitanje, ali je rekao da postoje lideri koji "postanu prepreka", preneo je Rojters.

"Ponekad ti lideri treba da razmisle koliko su korisni za svoj narod", izjavio je on kasnije novinarima.

"Promena režima je čisto američki izum", kazao je Čurkin i dodao: "Mi smo svi za demokratiju u Gruziji."

Izvor:Tanjug

Grupa ruskih desantnih snaga i u Abhaziji
 
MOSKVA - U nedelju je u zonu gruzijsko-abhaskog konflikta ušla grupa ruske vojske iz sastava vazdušno-desantnih jedinica, kao pojačanje Kolektivnim snagama za podršku miru koje se u Abhaziji nalaze po mandatu Zajednice Nezavisnih Država, javile su oko ponoći po moskovskom vremenu ruske novinske agencije, ne navodeći o kom broju vojnika se radi.

Interfaks navodi da je pomoćnik za informisanje komandanta mirovnih snaga Aleksandar Novicki izjavio da je ta grupa "uvedena u zonu konflikta sa ciljem da isključi mogućnost ponavljanja situacije sa mirovnjacima u Južnoj Osetiji".

Takođe, kako je rekao, ruska desantna jedinica želi da "postavi prepreku vojnoj agresiji Gruzije protiv Abhazije, ne dopusti humanitarnu katastrofu i isključi provokacije protiv mirovnih snaga".

"Sve to uslovljeno je povećanjem provokacija, prisustvom teškog naoružanja u zoni bezbednosti od strane Gruzije", rekao je Novicki.

Kako je prenela agencija Itar-Tas s, vojnici i tehnika dopremljeni su u Abhaziju vojnim transporterima.

Interfaks navodi da su se "avioni prizemljili na aerodromu Suhumu, koji, zbog blokade Abhazije, nije prihvatao avione 15 godina od okončanja gruzijsko-abhaskog rata".

Rusija je danas kod obale Abhazije potopila jedan gruzijski brod, a tri primorala da se vrate u luku Poti.

Kako je saopštio pomoćnik komandanta ruske Vojno-pomorske flote Igor Digalo, sa ruskih brodova je na četiri "pomorska cilja" koja su narušila granicu proglašenu za zonu bezbednosti i nisu reagovala na upozorenje, ispaljena artiljerijska vatra.

Abhazija, koja je u bivšem Sovjetskom Savezu imala status autonomne republike u sastavu Gruzije, proglasila je nezavisnost 1992, a u avgustu iste godine izbio je oružani sukob u kojem je, prema procenama, poginulo blizu 7.000 ljudi, a više od 200.000 ljudi, pretežno Gruzina, izbeglo.

Sukob je u maju 1994. okončan Moskovskim sporazumom i u Abhaziji su raspoređene mirovne snage sa mandatom ZND.

Trenutno se u zoni konflikta nalazi približno 2.500 pripadnika ruskog mirovnog kontingenta.

U skladu sa sporazumom, prostor od 24 kilometra sa obe strane reke Inguri, koja deli sukobljene strane, predstavlja zonu bezbednosti, koju kontrolišu Kolektivne snage za podršku miru sa mandatom ZND i u kojoj imaju pravo da se nalaze samo policijski organi strana, naoružani vatrenim oružjem.

Od ponoći u nekoliko oblasti Abhazije proglašeno je ratno stanje, na osnovu ukaza predsednika nepriznate republike Sergeja Bagapša.

Rusija je protekla tri dana, po izbijanju sukoba u otcepljenoj gruzijskoj autonomnoj oblasti Južnoj Osetiji i pogibiji 15 mirovnjaka, uvela 58. armiju, 76. vazdušno-desantnu diviziju i specijalne vojne snage.

Izvor:Tanjug

e sad je spreman da padne kao gnjila kruska...

Gubitnik Sakašvili

U političkom hazardu s Južnom Osetijom, ako se izuzmu nedužne žrtve bezumne ratne avanture, najveći gubitnik će, očigledno, biti onaj ko je (ne)promišljeno najviše rizikovao: gruzijski predsednik Mihail Sakašvili.

Osokoljen dosadašnjom podrškom moćnih protežera i zaštitnika, Sakašvili je, i po procenama jednog broja njegovih zapadnih prijatelja, napravio vojnim upadom u Južnu Osetiju račun bez krčmara koji bi lako mogao da mu (politički) dođe glave.

Analitičari na Zapadu, i kad to čine teška srca, konstatuju, naime, da se gruzijski predsednik jednostavno preračunao, a sa njim i njegovi pokrovitelji i podstrekači.

Upao je u klopku sopstvene zapaljive retorike, prevelikih ambicija i pogubne procene da je upravo ovo trenutak kad treba igrati na kartu s najvećim ulogom: u času olimpijskog zatišja, neposredno posle smene u Kremlju i - dok je još njegov zaštitnik, u čiju je reč i moć očigledno slepo verovao, Džordž Buš još u "sedlu".

Jedan broj nemačkih komentatora, i to iz medija koji su sve vreme bili više naklonjeni Gruziji nego Rusiji, konstatuje, naime, da je Sakašvili možda pogrešno "pročitao" izričitost s kojom su njegovi vašingtonski prijatelji (Kondoliza Rajs mu je bila u gostima koji dan pre odluke da mačem preseče komplikovani kavkaski čvor) "garantovali" celovitost i suverenitet njegove zemlje, uključujući i "pobunjenike" u Abhaziji i Južnoj Osetiji: u procenama hladnije glave moglo se lako zaključiti da ni Vašington ni NATO neće lako i bezglavo uleteti u konfrontaciju sa Moskvom na kavkaskom buretu baruta.

Komentator konzervativnog berlinskog "Velta" konstatuje u tom kontekstu da će se uskoro evropski i američki saveznici suočiti s pitanjem da li je Mihail Sakašvili uopšte bio čovek s kojim je trebalo ulaziti u čvršće obaveze i kooperaciju.

Ima i onih koji tvrde da je Sakašvili žrtva oportunističkog ponašanja i prenaglašenih obzira Zapada prema Moskvi. U tom kontekstu se spominje i držanje kancelarke Angele Merkel. Njen rezolutan stav da Gruzija ne može ući u zapadni vojni savez unoseći u njega nerešene probleme sa Južnom Osetijom i Abhazijom, uprkos izričitog insistiranja njenog prijatelja, američkog predsednika Džordža Buša, mogao je, kažu ovi komentatori, da "ohrabri Moskvu".

Rusi su nepromišljenom gruzijskom ratnom avanturom dobili sjajnu priliku da pokažu da "(odlučni) Putin nije (haotični) Jeljcin" i da su sada izgledi gruzijskog predsednika Sakašvilija da ostvari dva svoja strateška cilja - da na prepad vrati Južnu Osetiju i Abhaziju pod sopstvenu vlast i svoju zemlju, takođe na brzu ruku, uvede u NATO - sada daleko neizvesniji nego što su do pre posezanja za oružjem uopšte bili.

I švedski ekspert za kavkaski region Svante Kornel iz stokholmskog Instituta za bezbednost i razvojnu politiku konstatuje da je Zapad jednostavno prevideo upozorenja koja su stizala iz Moskve povodom Kosova (ne može biti jedinstven slučaj, imaće neminovno uticaja na separatizam u drugim delovima sveta, pa time i u Južnoj Osetiji i Abhaziji), da će Moskva povodom obećanja Gruziji i Ukrajini da će biti primljene u NATO pojačati podršku Osetiji i Abhaziji i, konačno, da odlaskom sa državnog trona, Vladimir Putin nije ništa izgubio od svoje (velike i odlučujuće) političke moći, koju je zadržao kao premijer i lider najsnažnije ruske političke stranke.

Izvor:Politika

O tome sam često razmišljala kako je diplomatija SAD zasnovana na raznim Crvjezicima koji tako nađu nekog Napoleončića i onda mu šapuću u uvo šta da radi. Pa ga prvo dva-tri puta dobro posavetuju, a onda ga uvuku u opšti karambol.

Amerikancima treba razlog da malo ohlade sa nekim zaletanjima, treba im razlog da odustanu od napada na Iran. Rusima malo treba da vrše pritisak na vlade u regionu. Kad se bolje razmisli i analizira ispada da su Ameri napravili korist objavljujući zahtev Rusa da Sakašvili odstupi sa funkcije da bi došlo do primirja.