Rođeni Beograđanin, otisnuo se u Ameriku 1956. godine, za ocem, oficirom Kraljevine Jugoslavije. Istovarivao je kamione, ulagao u učenje jezika i studije, a onda, za manje od godinu dana zaradio i prvi milion dolara.



Miroslav Majkl Đorđević (76) postao je uspešan biznismen i jedan od najuticajnijih ljudi srpske dijaspore. A evo kako je tekla njegova životna priča.

"Moja porodica je živela na uglu ulica Strahinjića Bana i Zmaj Jovine i Kneginje Ljubice. Srećni deo detinjstva bio je kratak, prekinulo ga je bombardovanje i rat" - priča Miroslav Đorđević (76), uspešni biznismen.

Posle Drugog svetskog rata, njegov otac, oficir Kraljevine Jugoslavije, emigrirao je u Ameriku kao i drugi članovi porodice.

"Moj otac je 1955. dao novac nekome u Švajcarskoj koji je deponovan za nekog komunistu u Srbiji. Taj čovek mi je izdao pasoš za koji ni dan-danas ne znam da li je pravi ili lažan. Samo je rekao da se pakujem i da napustim zemlju što pre. Ušao sam u voz za Francusku u kojoj sam devet meseci čekao vizu i polazak za Ameriku. Nije mi bilo lako da napustim Srbiju, imao sam i devojku u Beogradu kojom sam hteo da se ženim", priseća se Miroslav.

Međutim, Amerika mu je pružila mnogo mogućnosti koje je on i te kako iskoristio. Kada je stigao, nije znao ni jezik, a prvi posao bio je istovarivanje kamiona.

Zaradu je čuvao za školovanje i školu engleskog. Onda je upisao Kalifornijski univerzitet, ubrzano je završio studije bankarstva i osiguranja, a potom i postdiplomske studije iz međunarodnih finansija. Posle fakulteta dobio je posao u jednom osiguravajućem društvu u San Francisku.

"Imao sam vrlo uspešnu karijeru i ušao u menadžment, tako da sam uz platu i bonuse za godinu dana zaradio prvi milion" - priča Miroslav.

Na fakultetu je upoznao svoju sadašnju suprugu Mari, Amerikanku francuskog porekla, a sopstveni posao pokrenuo je 1985. Našao je kompanije i preduzeća sa velikim kapitalom i osnovao firmu koja je garantovala finansijske projekte, gradnju mostova, puteva.

"Toliko smo dobro poslovali da smo za oko pet godina uspeli da izađemo na Njujoršku berzu. To je podrazumevalo i veliki rad, često i po 12 sati dnevno. Sada imam malu kompaniju i polako pokušavam da se izvlačim iz posla, ali mi baš i ne uspeva" - objašnjava biznismen.

Stipendira mlade iz Srbije

Miroslav Majkl Đorđević jedan je od osnivača Kongresa srpskog ujedinjenja, a danas je predsednik Upravnog odbora. Kongres je osnovan 1990. godine i shodno događanjima devedesetih, kako kaže Đorđević, pomagali su izbeglima, slali lekove, hranu i drugu pomoć.

Danas, preko Zadužbine „Studenica“ stipendiraju mlade i uspešne ljude iz Srbije za školovanje u Americi.

Izvor: Blic

Americki san 

aj dont giv a fak

? 

  bravo

@munka,gagijk...stidite se !!! eh Srbende moje nabijem vas na .....metlu!
Covek je uspeo u belom svetu i ono kao sad treba da hejtujem ? To je za svaku pohvalu 

Од никаквог енглеског, до енглеског довољног за колеџ (ма какве врсте) 

Браво за њега, свака част, него, који курац то има везе са мном, и шта ја имам од његових милиона? 

Мене не занимају ни животне приче познатих, трновит пут до звезда, и остале пичкематерине, а да ме занимају такве приче анонимуса, то тек мош мислити...

Кажем опет, свака му част, али брате, и даље мислим да их је зарадио себи, не мени... 

Svaka mu cast, vidi se da je sposoban. 

Pa to i nije tako tesko. Zivis tamo, pricas sa ljudima taj jezik i zavrsis pokoji visi kurs i to je to. Vise mi je iznenadjujuce da je zavrsio ubrzano na njihovom univerzitetu ali ko zna kakva je to skola i kakav smer.

Biti bogat, u materijalnom smislu, bez obzira u kojoj drzavi zivis, u danasnjem ekonomskom sistemu je zlocin, prema drugim ljudima, okolini, mentalnom zdravlju itd! Ko to ne shvata, treba da se zapita neke stvari. Ok, shvatam, takav je sistem, tako su postavljene stvari da neko uzima sve, a neko nista, a neko otpatke. To uopste nema veze sa tim sta i koliko radis, jer jedan broker sa Vol Strita, koji ne doprinosi nicemu, ne stvara nista, njegov drustveni doprinos je nula, zaradjuje 50 puta vise od doktora nauka. Naravno, lako je shvatiti da ovakvo stanje mora puci pre ili kasnije.

Ne, ja nemam nista protiv materijalno bogatih ljudi, vec protiv sistema, ideje o beskonacnom bogacenju u konacnoj sredini. Bogati ljudi treba da iskoriste svoj uticaj i promene stvari, ako imaju iole odgovornosti!!! Sigurno, to se nece desiti i nikakva akcija nece poteci sa njihove strane, jer ti ljudi su duboko poremeceni, zavisni od novca i moci i sasvim sigurno izgubili su svaki orjentir!

Americki san postigne 1 od 300000. Naravno, pitanje je sta se desi sa ovim ostatkom? Izgube se u trouglu, izmedju kredita, antidepresiva i 60 sati rada nedeljno!


fašizam neće umarširati u Sjedinjene Države u crnim košuljama i vojničkim čizmama, već u “smajli” majicama i “najk” patikama.

It’s called the American Dream … cause you have to sleep to believe it    Dzordz Karlin

Svaka cast. Za razliku od onih koji sede i kukaju kao je zivot tezak i sistem protiv njih, ovakvi ljudi treba da budu inspiracija.